Narodni poslaniče, nema povrede Poslovnika. Dakle, ponavljam, dužna sam da se staram o primeni Poslovnika.
Što se tiče člana 103. i člana 106, razjašnjeno je. Što se tiče poslaničkih pitanja, odluka o tome je doneta kada smo usvajali dnevni red ove, treće sednice. Doneta je odluka i glasano je da se po okončanju svih tačaka dnevnog reda postavljaju poslanička pitanja. To je odluka za koju ću ja uvek rado glasati, jer smatram da svaka sednica Narodne skupštine treba da se završi tačkom poslanička pitanja, kao što će biti završena ova, treća, nakon okončanja rasprave, a po donetoj odluci.
Narodni poslanici dobacuju da nema u dnevnom redu. Kada smo glasali o usvajanju dnevnog reda, možete videti u stenogramu, predsednica je rekla da će po okončanju tačaka dnevnog reda biti održana tačka - poslanička pitanja.
Zahvaljujem se na aplauzu podrške poslanicima poslaničkog kluba DSS - Vojislav Koštunica.
Narodni poslanik Momir Marković želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Naravno, gospođo Čomić, članovi 104, 225. i 226. Sad neke stvari, dame i gospodo narodni poslanici, počinju da bivaju jasne. Sve vreme smo kritikovali, čak i bili ljuti na gospođu Čomić, kao predsedavajuću, a ispade da gospođa Čomić uopšte nije kriva, da Leopold, u liku predsednika poslaničke grupe DS, Napred Srbijo, Srbijo u Evropu, u stvari diriguje odavde kako će gospođa Čomić da se ponaša.
Evo, ja se u svoje ime, gospođo Čomić, izvinjavam što sam do sada bio ljut na vas, jer krivac niste vi, krivac je gospođa Kolundžija. Krivac je i za one opomene koje ste mi dali, krivac je i za ona prekidanja kada ste ne samo mene, nego i sve narodne poslanike SRS prekidali, krivac je i za ove duge priče, diskusije i objašnjenja, jer ona vam je naredila kako ćete da se ponašate.
Izvinjavam se, od sad ću gledati kako gospođa Kolundžija reaguje, pa ću njoj da se obraćam, nju ću od sada da krivim. I ne samo ja, svi poslanici Srpske radikalne stranke. Molim vas, nemojte da nam objašnjavate ovoliko, navodi vas na zlo, verujte. Imam osećaj da je ona, otprilike, ljubomorna zato što vi sedite tu, pa hoće da vas smeni, ali to ćete u poslaničkom klubu da uradite.

Nema povrede člana 104, narodni poslaniče, narodna poslanica Nada Kolundžija nije prekršila nijedan od stavova u članu 104. Da li želite detaljno objašnjenje ili vam je jasno, kad vas je prošla ljutnja? Narodni poslanik kaže da posle sednice želi objašnjenje. Nažalost, ne može, mora u toku sednice, to je dužnost po Poslovniku Narodne skupštine. Dakle, nema kršenja Poslovnika.
Narodni poslanik Milan Lapčević želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1, pa narodni poslanik Petar Jojić, narodni poslanik Zoran Nikolić.

Poštovana predsedavajuća, javljam se po članu 27. i članu 104. Poslovnika Narodne skupštine, jer smatram da, prvo, po članu 27. ne vodite Skupštinu kako treba, a po članu 104. da vređate dostojanstvo narodnih poslanika.
Tačno sat i 15 minuta vi uporno pokušavate, pored svih upozorenja i reagovanja poslanika opozicije koji žele da ukažu na način vođenja Skupštine, da objasnite kako ste vi u pravu, a svi mi nismo u pravu.
Poštujem tu vašu osobinu da ste vrlo uporni, da ne kažem tvrdoglavi, ali je prosto neverovatno da posle svakog završetka izlaganja bilo kog poslanika vi, po mantri - nije prekršen član 27, onda objašnjavate tri minuta kako to nije prekršen i kako ste vi dužni da vodite sednicu Narodne skupštine i da vam po određenim članovima pripada pravo da komentarišete svačije izlaganje. Zaista ne razumem.
Nadam se da su i gospodin Jugoslav Ćosić i svi drugi voditelji političkih emisija gledali ovo prepodnevno zasedanje i da su videli šta je u stvari posredi, da li je opozicija ta koja želi da opstruira rad Skupštine ili ste vi svojim nesuvislim vođenjem isprovocirali sve poslanike opozicije da vam ukažu da to tako ne treba da radite i da nema razloga da svaki put svojim komentarisanjem i ponavljanjem po mantri isprovocirate novog poslanika da se javi ovde.
Zaista mi nije jasno zašto to radite, uporno pokušavate da dokažete nešto što je nedokazivo. Time na najgori način vređate inteligenciju svakog narodnog poslanika, govoreći mu da je crno nešto što je belo. Šta je to, šta je pozadina toga? Je l' pozadina to što ne možete da sastavite budžet? Je l' pozadina to što uporno pričate da će samo jedan zakon iz seta evropskih zakona koji su potrebni biti usvojen do kraja godine, ali zato treba unapred da se pripremi javnost kako opozicija opstruira parlament, pa zbog toga samo jedan zakon? Kažite nam šta je posredi.
Gospođo Kolundžija, imate i druge potpredsednike iz vaše većine, neka oni počnu da vode ovo zasedanje parlamenta da bismo mogli da radimo po tačkama dnevnog reda i po amandmanima koje smo podneli.
Gospođo Čomić, molim vas da kada završim izlaganje kažete da nije povređen član 27. i da prokomentarišete moje izlaganje.

Narodni poslaniče, upućujem vas na čitanje Poslovnika Narodne skupštine, člana 100. Narodni poslanik koji traži da govori o povredi Poslovnika dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. Predsedavajući je u obavezi da objasni da li je do povrede došlo ili nije. Ako se predsedavajući slaže da je do povrede došlo, onda naravno da nema objašnjenja. Ako se predsedavajući ne slaže i smatra da do povrede nije došlo, onda je u obavezi da vam da objašnjenje.
Dakle, staram se o primeni Poslovnika Narodne skupštine i volela bih da svi zajedno to radimo. Tada bi svaka sednica tekla po Poslovniku. Pošto ste tražili da se izjasnim, mislim da sam rekla, a što se tiče člana 103, da se govori o dnevnom redu, vezano sa članom 106, to je primena Poslovnika Narodne skupštine i staranje o redu u Narodnoj skupštini.
Narodni poslanik Petar Jojić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Članovi 225. i 226. Gospođo predsedavajuća, trebalo bi prevazići ovu situaciju i nastaviti rad u normalnim uslovima. Ne treba dozvoliti da sa bilo koje strane dođe do bilo kakvih odlaganja ili stvaranja konflikata, jer ovo ne vodi ničemu. Pre svega, od vas će mnogo zavisiti kako će da teče sednica.
Kada ste mi malopre oduzeli reč i isključili mikrofon, kad ste rekli da sam rekao da nema povrede Poslovnika, neko od kolega je dobacio: "O povredi Poslovnika". Vi mi niste dozvolili da završim rečenicu. Dakle, radi se o čistom nesporazumu. Tražio sam obaveštenje, u smislu članova 225. i 226, da li je gospođa Kolundžija upoznata sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koje su regulisane u glavi 22, u odredbama čl. 291, 292, 293. i 294, i to samo iz razloga što smatram da se može doprineti da ne bude greške u usvajanju amandmana koji će, u svakom slučaju, dovesti do problema u primeni zakona, u praksi.
Tu ima uvaženih pravnika, ima advokata. Gospodin Novaković, potpredsednik Skupštine, dugogodišnji je advokat i može da vam objasni da li će biti problema u primeni ovog zakona ako bi se usvojio amandman na član 7, o kome je bilo reči.
Dakle, u tom pravcu sam želeo da govorim, jer se može desiti da pogrešno donesemo normu koja u praksi može da predstavlja kočnicu i da stvara sudijama probleme prilikom vođenja glavnih pretresa. To je bila moja namera. Nisam imao nameru bilo šta drugo, niti da komplikujem ili da stvaram određenu atmosferu koja ne vodi radu parlamenta.
Prema tome, mi nastojimo da popravimo svaki tekst predloga zakona, gde god možemo, da ukažemo na to da se ovaj zakon, kao i ostali zakoni, može u praksi primenjivati, a da ne bude u suprotnosti sa osnovnim zakonima, pre svega Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku. Nisam imao drugu nameru.

Narodni poslanik Zoran Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100.

Diskutovaću na osnovu člana 104 - povreda dostojanstva Skupštine. Dostojanstvo Skupštine je uvek povređeno kada vi predsedavate. Predlažem jedan eksperiment. Dajte bilo kom drugom potpredsedniku da vodi ovu skupštinu, garantujem da neće biti ovakvih situacija.  
Dakle, vi nas ovde maltretirate. Zamolio sam vas prošle nedelje, kada smo imali sličnu situaciju, da to ne činite. Naprosto, to nije zdravo.
Zahvaljujući ovoj vašoj opstrukciji, s obzirom na to šta nas sve čeka i koliko amandmana, mi ćemo večeras verovatno raditi do kasno u noć. Dakle, vi namerno iznurujete narodne poslanike. Da li vam je to dao neko za zadatak ili nije, to mene apsolutno ne zanima. Vi se ne ponašate u skladu sa Poslovnikom. Verujte mi, ovo građani gledaju, ovo što vi radite je patologija. Vi ste rasterali sve svoje poslanike. Ljudi odoše, pobegoše, razbežaše se po Skupštini. Verovatno je sastavni deo koalicionog sporazuma da ne smeju da vam odgovore, inače, vi njih iritirate, to se vidi i po njihovim licima.
Dakle, predlažem da prepustite tu stolicu, da bilo ko drugi predsedava i neće biti tih problema, a ne da posle trpimo kritike čuvenog vizionara ministra Đelića kako je ova skupština crna rupa. Nije ova skupština crna rupa, ali očigledno da neki potpredsednici jesu crna rupa ovog parlamenta. Mislite o tome, nemojte nas maltretirati i nemojte nas dovoditi u jednu ovako bolesnu situaciju. Dozvolite poslanicima da rade. Nikakav problem nije bio dok vi niste zaseli na to mesto i odjednom sada imamo situaciju da, ne znam dokle, dva ili tri sata želite da se nadgornjavate sa poslanicima.
Dakle, kada bi vam preračunali vreme koliko ste vi diskutovali u poslednjih mesec dana, vi ste ovom parlamentu oduzeli dva ili tri radna dana. To je činjenica, a vi pri tome ne osećate nikakvu odgovornost.
Još jednom apelujem na vas, dozvolite gospođi Juditi Popović, dozvolite gospodinu Nikoli Novakoviću, Nataši Jovanović, dozvolite bilo kome da predsedava i garantujem vam da ovakvih problema neće biti. Šef poslaničke grupe je pobegla iz sale. I nju ste uspeli da oterate. Zaista ne znam dokle ćemo mi ovako da funkcionišemo.
Dakle, još jednom vas molim, prestanite to da radite, dozvolite nekome ko ovaj posao radi sa više ležernosti i u skladu sa Poslovnikom da taj posao radi. Inače, doživećemo da i noćas radimo do ranih jutarnjih sati. Valjda je svima jasno da se ne može raditi 16 sati dnevno, da nije dobro po zdravlje da radimo do tako kasno. To je sve posledica vašeg predsedavanja.

Nema povrede člana 104. Radi se o primeni članova Poslovnika 103 – poslanik mora da govori o dnevnom redu – i 106, koji je u vezi sa podsećanjem na obavezu da se član 103. primenjuje.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović i dr Nebojša Ranđelović.
Izvinjavam se, narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da govori o amandmanu na član 7.

 Da raščistimo nesporazum. Javljam se po amandmanu na član 7, i to Stefana Zankova. Taj amandman otkriva neke stvari na koje bih ovde ukazao. Pre svega, sam amandman tehnički otkriva ozbiljan propust u tome kako je normiran predlog odredbe člana 7. koja se odnosi na javnost. Prvo ću pročitati kako je to bilo predloženo, zatim ću pročitati amandman, zatim ću prokomentarisati činjenicu da je šef poslaničke grupe ZES ovde istakla da će vladajuća koalicija stati iza ovog amandmana.
Dakle, u predloženom članu 7. zakona stoji sledeće: "Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom." Već na prvi pogled... Nije mi jasno kako oni koji su pisali zakon i dali ga ministarki na potpis, pre nego što je otišao na nadležni odbor i na samu vladu, nisu videli na šta liči ova rečenica. Ona ne kaže ništa. Dakle: "Raspravljanje pred sudom je javno", to je jedan deo rečenice, a zatim ide: "i može se ograničiti samo zakonom". Šta se može ograničiti zakonom? Raspravljanje? Javnost? Iz ove rečenice se to ne zna.
Zato, kada sam video amandman Stefana Zankova, koji je razložio ovu jednu nesuvislu rečenicu u dve koje zvuče suvislo, pomislio sam da to može biti logično.
Govorim samo o gramatičkom aspektu ovog člana, a o suštini ćemo malo kasnije. Dakle, njegov amandman glasi ovako: "Raspravljanje pred sudom je javno". Drugi deo rečenice kaže: "Javnost se može ograničiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom". To deluje suvislo, tako da sada umesto jedne nesuvisle rečenice Predloga zakona imamo predlog da se ona zameni sa dve relativno suvisle rečenice, gramatički logične, ispravne i u svojoj sadržini smislene. To je o predlogu i o amandmanu. O svemu tome imali smo raspravu. Gospodin Stefan Zankov je izašao i govorio nešto o svom amandmanu, govorio je nešto šire nego što je sam predlog amandmana, govoreći o samom tekstu zakona, i učinilo mi se da ovo o čemu sada govorim nije dobro ni objasnio. Međutim, svačije je pravo, pa čak i pisca, tvorca amandmana, da svoj amandman objasni na način na koji želi. To nije nikakav problem.
Zatim je predsednica poslaničke grupe ZES izašla i rekla, ne mogu da citiram, nisam uzeo stenogram ali ću da parafraziram, sledeće – da će vladajuća koalicija ovaj amandman prihvatiti. Onda je rekla da će ga prihvatiti iz razloga što je svima jasno da je sudu u radu neophodna javnost, nešto tako, ali na to se svodi ono što je rekla, uzećemo stenogram pa ćemo da pogledamo. Zatim se dešava još jedno čudo neviđeno: izlazi potpredsednica Narodne skupštine, koja je iz LDP-a inače, i govori o tome da joj je drago što će se ovaj amandman prihvatiti, iz istih razloga.
Najlepše vas molim – ovo se ne odnosi ni na gospodina Zankova, ni na potpredsednicu Narodne skupštine, pre svega se odnosi na gospođu Nadu Kolundžiju i na ministarku koja je ovde prisutna jer one predstavljaju vladajuću koaliciju, jedna u parlamentu, a druga u samoj Vladi Republike Srbije – dogovorite se sami sa sobom šta ste ovde hteli. Dakle, jedno je da drugi, koji nisu podneli amandman ili nisu učestvovali u izradi zakona, malo pogreše, pa ne razumeju o čemu se radi, njima se to da oprostiti. Ali, da šef poslaničke grupe vladajuće koalicije ne zna o čemu je reč, i da se njemu to oprosti, to teško ide.
Šta je ovde javno? Nije sporno da raspravljanje može biti javno, zato postoji u pravu termin "javna rasprava", jer to ukazuje na to da se načelo javnosti u nekom procesu, bilo da je upravni ili sudski postupak, podrazumeva, pre svega, u delu rasprave, poštujući raspravu u načelu. Ovde se postavlja jedno drugo pitanju kada je reč o originalnom tekstu Predloga zakona – šta je javnost u postupku? Ovde je jedan od naših prethodnika u svom izlaganju o amandmanu (nažalost, to je isti onaj naš prethodnik povodom čijeg izlaganja, odnosno reakcije predsedavajuće je nastala čitava gungula oko povrede Poslovnika) citirao šta piše u članu 32. stav 3. Ustava. Član 32. stav 3. Ustava, kada je reč o javnosti, govori o jednoj vrsti sudskog postupka, pre svega o krivičnom sudskom postupku, jer to su odredbe Ustava koje tretiraju ljudska prava. Naravno da je javnost sudskog postupka sa aspekta ljudskih prava izuzetno značajna.
Međutim, ne mogu da razumem kako je moguće da predsednik poslaničke grupe ZES, najveće grupe vladajuće koalicije, izađe i kaže da će amandman (ponavljam, koji ima smisla, jer ima besmislenu odredbu člana 7) prihvatiti zato što je očigledno da nam je javnost potrebna. Najlepše vas molim, ako već pišete bezvezne odredbe u Predlogu zakona, ako ste već prinuđeni da prihvatite relativno smisleni amandman koji ispravlja jednu besmislicu te odredbe, onda bi bilo poštenije da onaj ko izađe u ime vladajuće koalicije kaže da će se to prihvatiti i da kaže zbog čega je to prihvaćeno.
Nemojte da zamenjujete teze. Nemojte da govorite o tome kako je amandman Stefana Zankova uveo javnost u sudstvo. To nije tačno. Taj amandman Stefana Zankova uopšte ne uvodi nikakav princip javnosti u rad suda.
Postoji rasprava u načelu i raspravljanje se može ograničiti. Raspravljanje se negde po zakonu ograničava, po prirodi stvari. Vanparnični postupak sam po sebi nije raspravni postupak; tu nema rasprave. Da li ima javnosti u vanparničnom postupku? Može da ima. Gde se to reguliše? Ustavom? Ne.
Drugim rečima, ako se već govori o javnosti u ovom predlogu zakona, onda je to trebalo da bude jedno sistematično i valjano obrađeno poglavlje, ne ovako kako je napisano, ili nije ni trebalo da postoji, nego da se upućujemo na odredbe Ustava koje regulišu materiju u onom domenu u kome je ta materija precizno regulisana kada je reč o zaštiti ljudskih prava i da prepustimo odredbama zakona o postupcima da pitanje javnosti uređuju, kada je reč o pojedinim postupcima, kao što se to do sada, naravno, i činilo.
Naravno da treba prihvatiti ovaj amandman, jer je neodrživo da ovakva bezvezna formulacija stoji u ovom tekstu Predloga zakona. Ali, ako se već prihvata predloženi amandman, onda je bolje da se obrazloženje tog prihvatanja od strane vladajuće koalicije izloži na suvisao i normalan način, da se objasni zbog čega je potrebno prihvatiti taj amandman koji je, opet kažem, suvislo napisan u odnosu na nesuvislu odredbu. Bilo bi još bolje da smo prihvatanje tog amandmana čuli od Vlade Republike Srbije tj. od ministra.
Postavljam jedno pitanje, koje je možda suvišno, i postavljam ga vama, gospođo ministre: da li vi smatrate da ovaj amandman Stefana Zankova treba prihvatiti? Da li ga treba prihvatiti ili ne?
Čuli smo stav predsednika poslaničke grupe vladajuće koalicije koji vidi da ga treba prihvatiti, a ona žena ne zna zašto, ne ume to da objasni.
Da li vi možete da nam objasnite da li ovaj amandman Stefana Zankova treba prihvatiti?
Da li Vlada ovaj amandman prihvata ili ne? Ili Vlada smatra da treba da ostane odredba u zakonu koja glasi ovako, ponavljam za svakoga ko je pravnik, a ko nije prepričaće mu njegove kolege, prijatelji, rođaci, pravnici kako ovo zvuči: "Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom". Šta se može ograničiti, raspravljanje, javno raspravljanje? Šta se može ovde ograničiti? Dakle, to je neverovatno.
Prema tome, najlepše vas molim da ovde odgovorite na pitanje, krajnje jasno i decidno, prihvata li Vlada amandman Stefana Zankova i, ako ga prihvata, zbog čega ga prihvata? Vlada ga prihvata? Dajte da čujemo to, možda ga Nada ne prihvata, možda ga Nada prihvata, a ne zna zbog čega ga prihvata.
Jako je važno, ako učestvujemo u raspravi o amandmanima, o predlogu zakona, da poštujemo naše kolege poslanike i svi između sebe da se poštujemo, bar do te mere da znamo o čemu pričamo. Ako makar to znamo, onda se možemo razlikovati u stavovima, možemo reći da li ovoj odredbi ima mesta ovde ili nema, da li se može drugačije formulisati ili ne. Dajte da makar poštujemo jedni druge i da znamo o čemu govorimo. Ako se jedan amandman od strane vladajuće koalicije prihvata, neko u ime te vladajuće koalicije treba da kaže - izvinite, mi prihvatamo amandman i znamo zašto ga prihvatamo i razlozi su ti, ti i ti. Makar nas toliko ispoštujte.