Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno je važno da ozbiljno razmotrimo ovo pitanje koje je pokrenuo kolega Dragan Šormaz zato što je ustanovljavanje sudske straže, odnosno, kako on predlaže, policije, neophodno za funkcionisanje sudova, naročito zbog činjenice što mi sada ustanovljavamo neke više sudske instance, kao što je žalbeni apelacioni sud, to je slučaj u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu. I ne samo zbog toga, zar je potrebno da vam kolega Šormaz da više argumenata, a ja ću nažalost morati da pomenem tragediju od pre dve godine iz suda u Odžacima, kada je na licu mesta ubijen sudija i ranjen porotnik sudija, ili neko od zaposlenih, zbog činjenice da u sudu nije bio najveći stepen bezbednosti. Neverovatno je da tako olako preskačete ovo pitanje samo zbog toga što, u pravu je kolega kada to kaže, čekate da to reši MUP i da se usaglasite sa zakonodavstvom tog resora.
Jednostavno, morate da imate u vidu da vreme jako brzo prolazi i da se prepliću događaji i da ljudi koji rade kao, kako vi ovde kažete, sudska straža imaju mnogo problema u svom funkcionisanju, počev od frekvencije na ulazu, zavisi od toga koje mesto i koji sud je u pitanju... Naročito će sada kada ukinete mnoge sudove veliki broj građana i stranaka da se pojavljuje u zgradama u sudovima opšte nadležnosti, u velikim centrima upravnih okruga. Najbolje bi bilo da se prilikom izrade izmene i dopune zakona od strane MUP-a, zašto da ne, mi to možemo da predložimo, to tretira kao jedna posebna uprava policije. Kao što imamo Petu upravu MUP-a za obezbeđenje objekata i lica, isto tako moramo da vodimo računa o tome da MUP preuzme odgovornost za bezbednost sudova u našoj zemlji.
Oni kojima se sudi za određena krivična dela iz okružnih zatvora dolaze u asistenciji, odnosno u policijskoj "marici", sprovedeni od strane organa MUP-a.
Uglavnom je to tako, jer ako je u pitanju neko ko je pritvorenik, osuđenik, da li iz "afere indeks" ili ne znam odakle, u kragujevačkom, petrovačkom zatvoru, naravno da će policijska "marica" i MUP da ga dovedu u kragujevački opštinski ili okružni sud.
Prema tome, ubuduće je potrebno, a vi sada pokažite dobru volju da hoćete da radite na takav način, da sinhronizujete rad pojedinih resora u Vladi Republike Srbije, a ne – jedan u klin, drugi u ploču, pa ne znate, vaše stručne službe pišu zakone iz vašeg resora, MUP iz njihovih. Ne, nego se lepo dogovarajte, pa one nadležnosti koje se prepliću, kao što je to slučaj ovde u članu 77. Zakona za koji gospodin Šormaz insistira da se promeni... Najbolje je da na takav način vi svojim primerom krenete i date vašem kolegi ministru unutrašnjih poslova Dačiću te smernice.
Inače, ovo pitanje koje je pokrenuo Dragan Šormaz što se tiče zakona o bezbednosti u saobraćaju je predmet javne rasprave i, pre svega, brige građana i učesnika u saobraćaju, evo, unazad dve godine. Kad god se približava izborna kampanja govore nam o tome, prave se posebni spotovi za decu... I, to je dobro da deca apeluju na vozače i na učesnike u saobraćaju da vode računa o njima. Ali, kako vreme prolazi, mislim da je ta prva, radna verzija, kao i uostalom zakona o privatizaciji sportskih društava unazad dve godine...
Jedna efikasna, normalna država, kao što je Ruska Federacija, to radi na odgovoran način. Vi ste videli da je već pre nekoliko dana bilo drugo čitanje izmena dva člana Ustava kojima će se produžiti mandat predsedniku Ruske Federacije i poslanicima ruske Državne dume, a u taj proces se inicijativom "Jedinstvene Rusije" ušlo pre manje od mesec dana, na predlog premijera Vladimira Putina.
Kod nas je neefikasna izvršna vlast. Vi se viđate na tim sednicama Vlade, izlistate tamo to što vam sekretar, gospođa Stojčević, spremi, gledate da to nekako prođe. Ako je neki problem, kada utvrđujete kvote, kada zatežete u koalicijama, kada ucenjujete jedni druge, tako opstaju sve vlade od 5. oktobra do današnjeg dana, vi čekate da se taj četvrtak i sednica Vlade završi. A, kakvi su zakoni, ko ih je sklepao, da li ih je dobro preveo, da li uopšte mogu da se implementiraju na pravi način sa onim što mi posedujemo i što imamo kao ljudski resurs u svim segmentima (evo, i sada kada je u pitanju straža u sudovima), vas baš briga, samo neka se uradi, neka prođe pa šta bude.
Mnogo je nerešenih problema u državi. Evo, recimo, kada sam pokrenula to pitanje bezbednosti sudova, pa i budućeg apelacionog u Kragujevcu, po sistemu, pre neki dan je govorila koleginica Vjerica Radeta, ne lipši magarče do zelene trave, objasnite mi, gospođo Malović, šta je sada problem, pa se stalno produžava rok za konstituisanje i za početak rada apelacionih sudova.
Nama odbornicima Skupštine grada Kragujevca (među koje spadam i ja i opet vam napominjem da je oteto, ukradeno ovih deset mandata kriminalnom odlukom Okružnog suda) rekli su da je problem zgrada. Nekadašnja zgrada ureda, odnosno zdravstvene ustanove i zdravstvene stanice, centar grada broj 4, u Kragujevcu je izmeštena, nekom privatnom kombinacijom Veroljuba Stevanovića, u jedan poslovni objekat nekog vlasnika, preduzetnika u Kragujevcu, a ta zgrada koja je preko puta zgrade Opštinskog i Okružnog suda priprema se za apelacioni sud.
Da li vi znate dokle se s tim stiglo? U čemu je problem? Da li su opredeljena sredstva u budžetu, da li je grad Kragujevac uradio svoje i zbog čega? Zašto se toliko čeka? Kada ćemo mi da znamo, naši sugrađani i svi oni koji žive na teritoriji koja je u nadležnosti tog budućeg apelacionog suda? Jedno vreme niste znali kako, šta i gde ćete, pa su radili razni lobiji, pa se na kraju ipak opredelilo da postoji u Kragujevcu i još ova tri grada, a sada treba da znamo dokle se sa time stiglo. Mi nemamo više nikakav izveštaj kao odbornici, kao poslanici nismo upoznati sa time, a vi ako znate, na kraju diskusije ili kada hoćete, na osnovu svih ovih naših pitanja, obavestite nas. Kao rođena Kragujevčanka, želim da znam o čemu se radi.
Imamo jedan drugi problem propadanja državne imovine koja može da se upotrebi za sudsku praksu i za rad MUP-a. U pitanju je, da iskoristim i ovo vreme, ali da povežem te stvari, zgrada garnizona grada Kragujevca. Nažalost, odlukom Borisa Tadića, kao tadašnjeg ministra odbrane, pa kasnije Davinića, pa sada na kraju i definitivno ukazom Dragana Šutanovca, mi uopšte više u Kragujevcu nemamo vojsku. Imamo tamo u Grošnici par vojnika, čuvaju neke objekte. Zgrada garnizona je potpuno prazna, gotovo da propada, a u nju je pre toga uloženo od strane Vojske Jugoslavije oko milion evra da se ona opremi.
Isti je slučaj sa Domom vojske u centru grada Kragujevca. Pošto imamo nameru da početkom sledećeg meseca organizujemo promociju knjige prof. dr Vojislava Šešelja "Haška ćurka Kristina Dal", raščerupana, kako to pokazuje fantastična ilustracija na naslovnoj strani te knjige, raspitivali smo se gde u gradu Kragujevcu možemo da uzmemo salu i da održimo promociju te knjige. Inače, knjiga govori o tome da Haško tužilaštvo kroz pritiske, kroz rad sa ovim nesrećnim Vukčevićem, kroz saradnju sa Borisom Tadićem, sa BIA, proganja ljude po Srbiji. Devetnaestoro ljudi nije želelo da bude svedok tužilaštva, iako su ucenjivane njihove porodice, već su dali izjave da hoće da budu svedoci odbrane u ovom briljantnom procesu koji sam protiv svih vodi prof. dr Vojislav Šešelj.
Kada je predsednik kragujevačkih radikala gospodin Dragan Žikić, koji je ujedno i odbornik, pozvao Veroljuba Stevanovića...
Opet da ne pominjem kolegu, ali on će da zna, nikad on tako nešto ne bi izjavio, uvek mi se nekako kao dežurni krivac, a nije, kolega Čikiriz, za sva dešavanja u Kragujevcu... Kada je pozvao ovog Stevanovića, mučenika, koji samo zna da krade mandate i da mulja sa Nikolićem i sad hoće i pare da nam uzmu itd., koji je čekao sa odlukom za uspostavljanje apelacionog suda... Pozove ga telefonom i kaže – dobro, hajde da vidimo da li je to zgrada ovog Dečijeg pozorišta ili Teatra "Joakim Vujić", a Stevanović mu kaže – pozovi Dom vojske i vidi tamo, ima dovoljno mesta, taman vam je 300-400 sedišta da organizujete promociju knjige "Raščerupana haška ćurka Kristina Dal".
Ja se posle toga javim čoveku, neću ime da mu pominjem, pukovniku Vojske Srbije koji je nadležan i dalje vodi koliko-toliko računa, bez vojske, koja je raspuštena iz Kragujevca; on se čovek hvata za glavu i ne može da veruje da je takvu glupost mogao da kaže gradonačelnik Kragujevca. Tamo nema struje, iznesen je inventar, Dom vojske u centru grada Kragujevca je potpuno prazan.
Zbog toga koristim i ovu priliku, ali to ću uraditi i ako bude tih poslaničkih pitanja, kao odbornik Skupštine grada Kragujevca i kao poslanik, već sam razgovarala sa ljudima iz našeg Ministarstva unutrašnjih poslova, zbog toga je potrebno da imate taj koordinisani rad svih ministarstava u Vladi Republike Srbije, da predložim Vladi Republike Srbije da zgradu garnizona u ulici Kneza Miloša u Kragujevcu, koja je zaista pravo bogatstvo za grad i funkcionalan objekat, ustupi, odnosno nekim prebijanjem ili kompenzacijom dva ministarstva, Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, da na raspolaganje MUP-u. Jer, neprirodno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova, to je ostalo iz onog Brozovog komunističkog vremena (da li je tako, gospodine Čikiriz, kad ste vi došli da studirate na našem kragujevačkom pravnom fakultetu), bude prilepljeno uz zgradu skupštine grada.
Sa druge strane, Skupština grada Kragujevca, koja je sada preuzela i nadležnost iz oblasti poreske uprave i koja nema mogućnosti da za parlamentarne političke stranke da prostorije za rad, može da dobije taj prostor. Eto, treba samo malo dobre volje i saradnje između ministara i, što kaže kolega Marković, pameti, pa da se dođe do rešenja, a ne da se urušava i propada državna imovina koju su naši roditelji gradili, ili oni ljudi koji su izdvajali u to vreme od svojih plata, ili kako je to već išlo. Kakvo nam je stanje u državi, kako sve propada i kako se imovina razvlači na sve strane, to imamo prilike da vidimo i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji. Ne treba opet da pominjem i aranđelovačko staro zdanje i mnoge druge spomenike kulture koji propadaju nebrigom vlasti.
Najlakše je ovako - dođete ovde, sednete da prođe vreme, radimo do osam, radimo do deset, na normu štancujemo amandmane, a šta se dešava po državi, koga je briga. Pogledajte malo, ne znam da li vam stižu u vaše poslaničke grupe, verujem da da, da završavaju ta pisma u korpama... Što se mene tiče, i kabineta potpredsednika i saradnika gospodina Ratka Ličine, mi svakog dana primamo najmanje 20 pisama građana u vezi sa problemima koji ih tište u sredinama u kojima žive, a državni organi ih ne rešavaju.
Prema tome, nije dovoljno da samo krene, kao što smo pre neki dan podstakli, odnosno gospodin Todorović kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, Odbor za predstavke i žalbe. Dugo godina vodio ga je (i tada je najbolje radio, šta god vi da pričate) gospodin Bata Živojinović, koji je bio poslanik SPS-a; mislim da je on deset godina bio predsednik tog odbora, ovde u broju 16 u ovoj ulici, a od kada je konstituisan prvi saziv posle 5. oktobra, ne znam da li se taj odbor jednom sastao posle konstituisanja. Prema tome, vodite malo računa o tome i uzmite u obzir, pre svega vi koji ste u Vladi Republike Srbije, ovako dobre predloge kao što je amandman kolege Dragana Šormaza. Hvala vam i izvinite što sam utrošila više vremena.