Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospođo ministre, Nova Srbija u potpunosti podržava amandman Donke Banović, poslanice DSS-a. Potpuno je neprihvatljivo da vladajuća koalicija ne može da shvati da se u ovakvim situacijama mora poštovati konkurs prilikom izbora nekoga ko ima status državnog službenika na položaju. Dakle, ne mogu da budu direktna postavljenja. Imali smo sličnu situaciju: kada smo birali direktora Agencije za borbu protiv korupcije, kada smo donosili zakon, zamenika je u tom slučaju isto trebalo da postavlja direktor, pa ste prihvatili amandman Nove Srbije da to mora da bude po konkursu.
Gospođo ministre, da bi neko stekao status državnog službenika na položaju mora da se obavi konkurs. Ovde nigde ne vidimo u ovom članu 49. da će biti konkursa. Kaže: "Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja opšta sednica." Moglo je da stoji – sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda po završenom konkursu bira sednica veća. To je potpuna nepreciznost i nemoguće je da ne možete već jedanput da shvatite; ukazali smo vam na to kada smo birali direktora, uvažili ste amandman Nove Srbije, prihvatili ste amandman da se zamenik direktora takođe bira po konkursu. Ovo je neprihvatljivo.
Takođe, ne vidi se koji je to status državnog službenika na položaju, koja je to kategorija, da li je to prva kategorija, druga kategorija, treća kategorija, četvrta kategorija. Ne vidimo to. Doći ćete u situaciju, ukoliko bude prva kategorija državnog službenika na položaju, da će ovaj sekretar suda imati veću platu od samog predsednika suda. To su nelogičnosti i to je apsolutno neprihvatljivo, tako da mislim da je trebalo prihvatiti amandman Donke Banović. Nova Srbija ne može da se složi sa ovim, tako da ćemo sigurno podržati ovaj amandman. Mislim da je amandman dobar, celishodan i treba izbrisati ovaj drugi stav dok se stvari ne usklade. Hvala.

Hvala vam puno. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavi deo Predloga zakona.
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavi deo Predloga zakona.
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 52. Predloga zakona o uređenju sudova. Gospođo ministre, Vlada nije prihvatila amandman. Ukoliko vi to učinite, nemam ništa protiv, možete skratiti vreme moje diskusije. Ako ne, govoriću dok ne date saglasnost da je amandman prihvaćen. Zaista je tako urađen i ima smisla da bude prihvaćen.
Zbog čega sam podneo ovaj amandman? Iz razloga što je u članu 52. u glavi IV ovog zakona, o sudskoj upravi, predviđeno u stavu 3: "Sud ima jednog ili više zamenika predsednika suda, koji zamenjuje predsednika suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti."
U obrazloženju Vlade zbog čega nije prihvaćen ovaj amandman kaže se: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je celishodnija odredba člana 52. stav 3. Predloga zakona, s obzirom na novu organizaciju sudova i mogućnost da jedan sud ima veliki broj sudija, odnosno sudskih odeljenja izvan sedišta suda ili sudskih jedinica."
Gospođo ministre, pitam vas da li sud, pored redovnog postupanja, dakle onoga zbog čega je on po Ustavu i po ostalim zakonskim propisima uspostavljen, možda u nadležnosti ima regionalni ekonomski razvoj, službu za zapošljavanje ili možda skijališta, pa da nam treba dva ili više zamenika predsednika suda? Jer, imamo jedno ministarstvo koje sve to ima u svom opisu poslova i imamo sedam ili osam državnih sekretara.
Mislim da je, bez obzira na veličinu, odnosno broj sudija u jednom sudu, da li se radi o osnovnom, višem, apelacionom ili Vrhovnom kasacionom sudu ili o nekim sudovima posebne nadležnosti, pored predsednika suda sasvim dovoljan jedan zamenik, jer predsednik suda predstavlja sud, stara se o zakonitosti u radu suda, određuje branioce po službenoj dužnosti i po azbučnom redu imajući u vidu ono što su dobili od udruženja advokata.
Usput da vas pitam samo da li se planira da se u skorijem vremenskom periodu donese zakon o advokaturi, pošto je 2005. godine bio jedan predlog u skupštinskoj proceduri, pa je onda povučen? Mislim da bismo ovu oblast uredili na jedan kvalitetan način ukoliko bi bio donet i taj zakon.
Mogu samo da pretpostavim zbog čega u Predlogu ovog zakona stoji jedan ili više zamenika predsednika. Nema potrebe, funkcionalno posmatrano, sud može dobro i uspešno da radi ukoliko ima samo predsednika suda i jednog zamenika.
Ali, ukoliko ste vi ušli u priču ili u proceduru da u sudovima koje vi sada projektujete po ovom zakonu treba da postoje, pa onda treba možda neki međustranački dogovori da se realizuju, ja jedino prepoznajem taj motiv za ugradnju ovakve odredbe da pored predsednika suda postoji više zamenika predsednika suda.
Inače, nijedan drugi pravno valjan razlog ne postoji za to. Sudska uprava pored poslova iz oblasti sudstva radi i druge poslove: pravi raspored suđenja, vodi računovodstvene poslove, stara se o izvršenju krivičnih sankcija, ali sve to mogu da urade predsednik i zamenik predsednika suda.
Mislim da ovaj amandman vredi prihvatiti. Onda bi racionalizacija o kojoj ste vi, a i kolege narodni poslanici koji podržavaju ovaj set zakona, govorili u raspravi o načelu imala smisla; znači, ukoliko bismo na ovaj način pristupili racionalizaciji i ukoliko ne bismo gomilali starešinski kadar, ako se to tako može reći, u sudskoj upravi.
Nama će biti potreban, možda, veći broj kvalitetnih sudija. Mi ih sigurno imamo kako među postojećim sudijama tako i među onima koji bi sa zadovoljstvom radili u oblasti pravosuđa, ali vi ste, i ja to uvek govorim, od 2000. godine u kontinuitetu u oblasti pravosuđa sprovodili negativnu selekciju i oslobađali se najkvalitetnijih kadrova, koji su odlazili na druge funkcije ili u advokaturu, a ostavljali ste u sistemu pravosuđa one koji su partijski poslušnici i slično. Tako smo imali, s obzirom na to da sudije ne mogu da budu članovi političkih stranaka, nezvanično predsednike opštinskih odbora – nije član stranke zvanično, ali oni su bili predsednici sudova i uglavnom su izvršavali naloge političkih stranaka. Takav odnos prema pravosuđu i prema predsednicima sudova sigurno ne ostavlja nijednu svetlu tačku i ne ukazuje na to da će u oblasti pravosuđa biti bilo kakve reforme.
Možemo da donesemo najbolje zakone, a ovo što ste vi predložili sada, odgovorno tvrdim, nisu dobri zakoni, ali i pored ovakvih zakona moraćemo da povedemo mnogo računa o kadrovima u oblasti pravosuđa i ne bi bilo problema. Vi kršite Ustav i stalnost sudijske funkcije prekidate i svodite na nešto drugo. To smo mogli rešiti, odnosno vi ste mogli rešiti predlaganjem postupaka protiv sudija koji nisu dostojni te funkcije ili onih koji nisu dovoljno stručni za obavljanje pravosudne funkcije.
Govoreći u prepodnevnom delu o jednom amandmanu na Predlog zakona o uređenju sudova rekao sam da imamo primer da čovek koji je na dan 21. 8. 2006. godine imao 40 godina, šest meseci i tri dana penzijskog staža nije penzionisan, nego je dobio otkaz. Nije to vaš predmet, ali to je odnos izvršne vlasti prema građanima, prema zaposlenima. Da tragedija bude još veća, radi se o čoveku koji je radio u Vojsci. Eto kakav nam je odnos prema Vojsci, prema nečemu što srpski narod ume da ceni i pozitivno se izjašnjava o tome. Dolaskom Borisa Tadića na čelo ministarstva Vojske počelo je urušavanje, pa je, naravno, sa Davinićem nastavljeno i ni danas nije ništa bolje, situacija je katastrofalna otkako to ministarstvo vodi Dragan Šutanovac.
Gospođo ministre, mislim da sam naveo dovoljno razloga i da sam vas ubedio da ovaj amandman treba da bude prihvaćen kako bi se i u oblasti pravosuđa, pogotovo kada je u pitanju starešinski kadar u sudu, povelo računa o štednji i sređivanju odnosa. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospodinu Periću. Da li još neko želi reč? Gospođa Pop-Lazić, pa gospodin Krasić. Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, gospođo ministre, moram da kažem da u najmanju ruku žalim studente ravnog fakulteta. Od 2000. godine naovamo, u stvari počeli smo od 2002... Ode nam bivši ministar Batić. Ne znam koliko smo puta imali ove pravosudne zakone na dnevnom redu i, ako mi verujete, ja sam ih uglavnom sve pratila i sada sa teškom mukom to pratim i ne vidim kraja menjanju pravosudnog sistema i usaglašavanja našeg pravosudnog sistema sa željama EU. Mi kao da ne možemo da shvatimo da postoji nešto što je naše a dobro, nego moramo da uzmemo tuđe iako je loše.
Daću vam jedan primer koliko vam je ušlo u uši, verovatno prateći rad Haškog tribunala, koji je kvazisud, gledam ovde da li ste predvideli u ovom zakonu možda i onog sudskog poslužitelja. On je vrlo često angažovan u onim procesima. Sekretarijat ima svoje nadležnosti, ali često sudija kaže - molim poslužitelja da taj i taj predmet doda, odnese, donese i tome slično. Mi smo imali nekada poslužitelje, u vreme Nušića, ali oni su ložili vatru u sudnici, a nisu radili ovakve poslove.
Gde ste vi videli da neko ima više zamenika sa istim ovlašćenjima? Imamo predsednika Skupštine. On ima potpredsednike. Imamo predsednika Vlade. On ima potpredsednike. Doduše, jedan je hteo da bude zamenik, ali nije mogao zbog Ustava, pa je prvi potpredsednik, tako se nazvao. Rekli ste da je to zbog toga što ima više odeljenja, ali postoje šefovi odeljenja. Dokle ćemo mi ići sa redefinisanjem našeg pravosudnog sistema i kada će ti sa zapada koji vas kontrolišu, edukuju ili vode u te školice po Kanadi i Austriji da kažu dosta više, ne treba više da se radi na tome?
Pravosuđe nam je sve gore i gore. Sve je lošije i lošije organizovano. Volela bih da vas vratim na Pravni fakultet, bar da budete profesor, ne morate da budete student, pa da vidim koliko knjiga godišnje morate da napišete ili svake godine po jednu knjigu da biste mogli da pratite šta se sve kod nas dešava u krivičnom zakonodavstvu, u procesnom zakonodavstvu, građanskom. Zaista ne vidim potrebu da vi u ovoj meri razrađujete organizaciju pravosuđa, a već smo videli da niste u stanju da sprovedete posle toga mnogo toga, imajući u vidu i uspostavljanje nekih sudova. Ima tri godine kako je trebalo neki sudovi da se uspostave, pa nisu.
Ni ovaj zakon, ni ovaj set zakona, ni mnogi drugi zakoni nisu uslov, vi znate vrlo dobro, za ulazak u EU. Ne možemo mi ovakvi da uđemo u EU. Ono što mi danas treba da se pitamo jeste zašto evro ovoliko vredi? Šta radi guverner Narodne banke? Koliko miliona ili koliko desetina miliona evra dnevno iz rezervi on mora da angažuje da bi zadržao evro na ovom nivou?
Ovo je možda i dobro pitanje, da ga postavimo guverneru ili ministru finansija - koliko se dnevno miliona evra iz rezervi angažuje za održavanje kursa dinara? Kolika je to zaista inflacija, dokle će to da ide i da li smo i mi pred bankrotom?
Ja bih rekla da jesmo, građani to vide i otuda apatija i beznađe kod građana koje vidite. A mi im ne ulivamo dovoljno snage da istraju, ili ne vide da bi to možda moglo da bude bolje. Zbog čega? Zbog toga što ih svi u predizbornim kampanjama lažu, mažu, koriste medije na razne načine. Ja sam jutros ili juče pokušala da to objasnim - sa novcem možete sve, da napravite dobru reklamu, da prodate proizvod, a koliko je dobar videćete tek kada budete počeli da ga konzumirate. Tako vam je i sa politikom zato što ovde niko ili većina političara nema odgovornost, odnosno zato što smo se pomirili sa tim, i građani, a i mnogi od vas koji sede ovde, da je u politici apsolutno sve dozvoljeno, da je moral poslednje na šta treba da obraćate pažnju, a pogotovo odgovornost prema biračima.
Mislim da je ovaj amandman dobar, da je trebalo da bude prihvaćen, kao što mislim da su i mnogi amandmani koji su prihvaćeni, a nije mali broj takvih amandmana, što znači da vam je zakon jako loš i da ste naknadnu pamet primili ili dobili, ili vam je ovo samo resavska škola, da se niste upuštali zaista... Ne vi kao ministar, ja znam da to vi ne pišete, ja sam bila ministar, prema tome, dobili ste neki materijal i mogli ste da date pravce, u kom pravcu treba da se ide. Radili su ljudi koji su verovatno u Ministarstvu zaduženi za to, ali postoje ovde mnogo pametnije glave.
Znate, ne bih da potcenjujem sudije. Mnoge sudije, neću da ulazim ni u vašu biografiju, dođu na funkcije sudija jako visokih sudova, a da pre toga nisu možda imali deset presuda, ali su zato bili vrlo često sa Društvom sudija ili samostalno na raznim instruktažama po celom svetu. Nažalost, to je tako. Nažalost, naše sudije ne idu iz opštinskog u okružni sud zbog toga što su dobre, zbog toga što imaju dobre rezultate, nego zbog toga što su završile neke kurseve koje treba da završe.
Sve dok bude bilo tako nećemo imati dobar pravosudni sistem, neće sudska grana vlasti biti samostalna, neće raditi po Ustavu i zakonu, nego, evo, vi ovde u ovom zakonu izmišljate čak i neke nove izvore prava...
(Predsedavajući: Vreme.)
... pa mislim da će zaista biti mnogo obaveza pred profesorima koji će morati, možda još za ovaj ispitni rok u junu mesecu, da pišu nove knjige, ili će biti mnogo studenata koji će padati. A da ne govorim o tome kakvih će problema da bude u samom funkcionisanju svega onoga što ste zamislili u setu ovih zakona.

Hvala. Po Poslovniku se za reč javio gospodin Dragan Todorović. Imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da čestitam vladajućoj većini na novom koalicionom partneru. Po poslednjim informacijama, Vlada je imenovala gospodina St. Protića za ambasadora. Mislim da je time naša diplomatija dobila izuzetno na kvalitetu, posebno na težini, bar jedno sto i nešto kila; to je, mislim, za vas sad izuzetno značajno da se ovako ojačate, podupirete sa svih strana i sad stvarno možete da za vaš slogan uzmete onu pesmu "Ne može nam niko ništa".
Sve ste učinili da se osigurate na svaki mogući način, ali vodite računa da ne dođete u situaciju da vam zatreba jedan jedini glas, za svaki slučaj. Ja vas razumem, ne možete baš da se pouzdate sto posto u one na koje računate. Računate, ako su mogli da izdaju nas posle 18 godina, što ne bi izdali i vas. Tako da je ovo najsigurnije. Ne, to se ne radi iz navike, nego za pare. Gospodine Jojiću, morate da znate da se to radi isključivo za pare, to su ozbiljne stvari, tako da tu nema navike uopšte. I ako se radi iz navike, pare se uzimaju za svaki slučaj, tako da po tom pitanju nema nikakve dileme.
Evo, vidite kako je ova nova Tadićeva vlada transparentna, kako vodi računa da u svakom segmentu pokaže koliko joj je stalo da stvarno ima kvalitetne predstavnike naše države. Svesni ste činjenice da je od 2000. godine naša diplomatija doživela postupni sunovrat. Tu su raznorazne kuvarice, frizerke, lekari, da ne govorim ko sve dobija ambasadorska mesta, neki za pare, neki zato što su dugogodišnji prijatelji. Setite se samo Radeta Stojanovića koji je postao ambasador u Hagu – čovek koji ne izlazi iz kuće dok ne "saseče" jednog "Džoni Vokera", jer drugačije ne može da komunicira. Kako takav čovek može da predstavlja našu državu?
(Predsedavajući: Vreme.)
Evo završavam. To pokazujete i ovim putem kojim nastavljate. Hvala vam veliko i oprostite zbog ovog prekoračenja.
(Predsedavajući: To sam vam oprostio, ali niste mi rekli po kom članu ste se javili.)
Po članovima 225. i 226.

Hvala. Malo naknadno. Nastavljamo rad.
Na član 55. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bortić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.

Naravno, nemam nameru da kvarim ovo što je gospodin napisao u svom amandmanu, ali koristim priliku, s obzirom na ovaj tekst, da ukažem na sva loša rešenja u Predlogu zakona, a to ću sada vrlo konkretno da objasnim ljudima da to shvate, pošto ljudi gledaju Drugi program. Gledajte Drugi program, naročito večeras u 10 sati, biće prenos suđenja Vojislavu Šešelju, biće mnogo interesantnih stvari.
Znači, to je amandman na član 56. stav 1. Podnosilac amandmana traži da se stav 1. promeni, tako da glasi: "Sud koji ima najmanje deset sudija ima sekretara suda." To je verovatno u ovom nagonu racionalizacije i efikasnosti, s obzirom na to da izvorno tekst člana 56. stav 1. glasi: "Sud može da ima sekretara suda". Naravno, amandman je imao za cilj da nešto dovede u red, jer moguće su različite varijante u pogledu izgleda suda i nivoa suda.
Ima tu jedna stvar koju nikako ne mogu da shvatim: zašto se, od kada nas je zapljusnula demokratija, reči "može", "mogu" upotrebljavaju nekritički?
Sud je po definiciji državni organ i on nešto ili ima ili nema; ne može da bude situacija – može da ima. Ne može, takva formulacija u zakonu ne ide. Tekst zakona nije slobodan literaran rad, pa da se kaže – što je upotrebio metafore, stilske figure, pet minus. Ne može, norma mora da bude precizna i jasna.
Međutim, primećujem ovde da problem potiče iz prethodnih odredaba ovog zakona. Sada ću da ukažem javnosti, naročito Društvu sudija, pošto oni vole da pametuju, na neke stvari za koje mislim da ne bi mogle da budu u zakonu, bez obzira na to kakav je zakon. Ovo što su oni uradili ne bi moglo da bude.
Uzeću za primer član 49. st. 2. i 3. Član 49. se odnosi na uređenje Vrhovnog kasacionog suda i, da budem precizniji, na sekretara Vrhovnog kasacionog suda.
U članu 49. stav 2. se kaže da on ima status državnog službenika i verovatno to nije tako loše napisano, s obzirom na to da radi u sudskoj upravi. U stavu 3. se navodi koje uslove treba da ispunjava sekretar Vrhovnog kasacionog suda i ti uslovi su identični onim uslovima koji se traže za sudiju apelacionog suda. Praktično, to je jedina odredba koja na neki način definiše uslove koje mora da ispunjava sekretar, konkretno se radi o sekretaru kasacionog suda.
U članu 56. govori se o sekretaru suda. Kada se kaže sekretar suda, onda se misli na sekretara osnovnog, višeg, apelacionog, privrednog, prekršajnog, višeg privrednog, višeg prekršajnog itd. Međutim, ovde nema nijedne odredbe koja definiše koje uslove treba da ispunjava sekretar.
Kasnije može da se naiđe na neke odredbe koje ukazuju na to kako se zasniva radni odnos kada su u pitanju zaposleni u sudu, a nisu sudije. Međutim, kada je u pitanju sekretar suda, nigde nije propisan uslov koji on mora da ispunjava.
Štaviše, u stavu 3. člana 56. stoji nešto što je ordinarna glupost: "Sekretara suda raspoređuje predsednik suda". Valjda se on prima na konkurs. Imate odredbe da se primenjuje Zakon o državnim službenicima i nameštenicima za sva druga radna mesta u sudu. Znači, raspisuje se konkurs za odgovarajuće radno mesto sekretar suda. Koje uslove treba da ispunjava? Ne mogu da budu uslovi koji su potrebni za državne službenike. Morate uslove da propišete ovim zakonom. Vi ste samo kod sekretara Vrhovnog kasacionog suda naveli da su to uslovi kao za sudiju apelacionog suda.
Ove odredbe koje se tiču sudske uprave se primenjuju na sve sudove, i opšte nadležnosti i posebne nadležnosti, i na sve nivoe, kako ste vi rekli, potpuno nepotrebno - republičkog ranga. Svi sudovi su republičkog ranga. Ako ste rekli "republičkog ranga", kog su ranga ovi drugi? Nema pokrajinskog, nema opštinskog, nema NATO ranga, NASA rang ne postoji, rang zapadnog Balkana ne postoji. Svi sudovi su republičkog ranga, ali kada krene nasrtaj pameti, onda čitamo gluposti.
Sada da se vratim na onu odredbu: "jednog ili više zamenika predsednika suda". Šta to znači? Ako je neko zamenik, on može da bude samo jedan. Ako ih je više onda su to potpredsednici, ali u sudu ne mogu da budu potpredsednici suda. Verovatno mora da postoji neko ko je zamenik, ali je jedan. Budite oprezni kod zamenika, mi imasmo jednog, "Smokija", uništi nas skroz, zaduži nas, ode, blokada računa, dolaze računi, ne može niko da se snađe više. Mi računamo 68 miliona, kad on u novinama kaže: "Zadužio sam vas 260 miliona". Smejte se vi, ali ga vi čuvate ovde. Samo se vi smeškajte i tresite kao parkinsonovci, nema problema. Ko se zadnji smeje, najslađe se smeje.
To ne može ukoliko želite da napravite zakon kao opšti akt koji sadrži objektivne norme i koji zaslužuje neku primenu koja odražava sistem vrednosti. Kada čitamo ove vaše predloge zakona vidimo da tu postoji samo jedan sistem vrednosti, a to je sistem vrednosti koji odgovara interesima, trenutnim, dnevnim, tog minuta, te sekunde, za sledećih mesec dana, Demokratske stranke.
Jutros kada sam dolazio u Skupštinu, a dolazim prvi ovde, zaprepastio sam se kada sam video da na vratima stoji oglas, kaže: "Raspisujem konkurs za Vladu u trajanju od mesec dana. Plaćam koliko im treba. Mesec dana mi treba da završim jedan posao." Možda sutra naiđem na oglas: "Raspisujem konkurs za Vladu u trajanju od dva meseca, treba da završim neki posao". Zašto dva meseca? Treba da prođe kroz zemljišne knjige, pa treba malo više vremena.
Vi ste toliko devalvirali ono što je organizacija države, ono što su državni organi. Slušajte me, najveća bruka koju je Narodna skupština mogla da doživi, to su bile one odredbe koje su malopre komentarisane, a tiču se načelnih pravnih stavova i pravnih shvatanja.
Opet zbog Društva sudija, da shvate, pošto oni samo - reizbornost, ali to fol. Da vidite šta prolazi kroz ovaj zakon; ovi će da srede sudstvo, ali znate kako – više ga neće biti. To je njihova ideja. Da vidite šta su pametne glave Demokratske stranke smislile. Kažu ovako: "Unutrašnje uređenje Vrhovnog kasacionog suda", pa postoji član - Odeljenja u Vrhovnom kasacionom sudu, pa postoji član - Sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, pa onda - Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, član o delokrugu, to je član 44, pa onda - Usvajanje načelnih pravnih stavova, pa - Sastav i odlučivanje.
Znači, oni su u članu o opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda razradili odredbe koje se tiču samo opštih načelnih pravnih stavova. Gledajte kako počinje član 45: "Opšta sednica saziva se i kada između veća...". Nije tačno, opšta sednica se saziva i povodom drugih pitanja, povodom kandidata za Ustavni sud itd. Ta odredba o sazivanju opšte sednice ne postoji za ove druge poslove.
Pogledajte član 46 – ko čini opštu sednicu; pa sazivanje i rukovođenje sednicom; pa sekretarijat, pa u okviru sekretarijata i delokrug, sekretar; pa poslovnik Vrhovnog kasacionog suda. Nas možda neko neće da shvati povodom ovih pravnih stavova, pravnog shvatanja i načelnih pravnih stavova. Nije to problematično. I jedno i drugo je potrebno radi jedinstvene primene propisa, da bi se sudilo po Ustavu i zakonu. Nije tačno, kako ste vi rekli, da zakon nije pravno savršen, pa je potrebno mišljenje ili stav. Ne, nije to razlog. To je nekada u uređenom pravosuđu potpora, poštapalica i pomoć radi ujednačavanja sudske prakse, da se ne bi desilo ovo o čemu dva dana pričaju poslanici Srpske radikalne stranke. Pričaju o tome da po istoj pravnoj stvari, pri istom činjeničnom stanju, isti sudija donosi različite presude.
Vama nije potrebna ta vrsta ujednačavanja. Vama je potrebno da od tih pravnih načela napravite presedane koji će da budu obavezujući za sudije, pa je tako moguće da se desi da postane obavezujući presedan ona situacija, da je ne komentarišem, pošto je malo komplikovana. Juče sam o tome pričao ministru Milanu Markoviću. On se uhvatio za glavu i rekao: "Sud je odlučio suprotno izričitoj zakonskoj odredbi". To je toliko očigledno. Ova vlada kaže - mi moramo njih da nateramo da poštuju Ustav. Pa čekajte, da li Vlada poštuje Ustav, da li Narodna skupština poštuje Ustav? Zašto ne poštujete član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije? Ne, tu se smeškate, trljate ruke, kao fino. Nema problema, šta smo mi preko leđa sve prebacili, niste vi tako veliki teret, i silni Milošević, i Đinđić silni itd. I vas ćemo mi da svedemo na meru.
Upozoravamo vas, vi dajete sudsku praksu, vi dajete parlamentarnu praksu, vi ste svima dali poruku - imaš 126 i možeš da radiš šta god hoćeš. Šta reče Nada pre nekoliko dana, nervozna? Ma, sve ću ja vas da izbacim iz Narodne skupštine, vas radikale.
Kada nekom tu rečenicu saopšti, gde je tu prostor za Ustav, zakon, sud? Sila, nasilje, mene to ne čudi. Znam kako ste došli - na paljevinama, tučama itd. Ova država trpi, a mi smo došli upravo zbog toga - da sprečimo, onemogućimo, upozorimo, žigošemo, stavimo do znanja da izvor kompletnog zla u ovoj Srbiji jeste u toj grupaciji oko Demokratske stranke.
Pošto je tu gospodin Srđan Milivojević kao ideolog, on će to sve lepo da demantuje. Vidim, bode po ovom laptopu, verovatno pravi dnevni red sa životnim temama za građane Republike Srbije: kako spasiti sve koji su u stečajnoj mafiji bili u pritvoru? Koalicija Srđan Milivojević i Dušan Petrović je efikasnom akcijom oslobodila sve prijatelje da ne budu u pritvoru. Bravo majstore!
Sledeće pitanje koje će biti, gospodine Milivojeviću, odnosi se na onaj apel penzionera da se spreči katastrofa penzija zbog Dinkićevog zakona.
To, gospodine Milivojeviću, da izbacite sa vašeg laptopa, da date jasan program kako Kosovo i Metohija da budu u sastavu Srbije, da stavite do znanja svim građanima Srbije i svim abonentima vaših pljeskavica u Kruševcu da ćete vi biti garant da Vojvodina neće da se otcepi.
Vi, gospodine Milivojeviću, izvolite, evo ja vas prozivam i podržavam vas za te životne teme; dignite glas protiv ovog zakona o uređenju sudova gde se daju loša rešenja. Vi, veliki borac za ljudska prava, vi, glavni ideolog Borisa Tadića. Pa, Boris Tadić ne može ništa da uradi bez vas.
(Predsedavajući: Hvala.)
Vi ste to svemoguće oko i uvo koje mu šapuće da on čini te epohalne poteze.
Molim vas, dajte reč ideologu Demokratske stranke.

Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na naziv glave V, naslov iznad člana 57. i član 57. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.