Dame i gospodo narodni poslanici, malopre je gospođa potpredsednik pročitala da je Vlada Republike Srbije (naravno, dobili smo mi to u izveštaju Vlade, ali ovo je obraćanje radi javnosti) prihvatila amandman kolega iz LDP-a na član 38, koji se odnosi na stav 2. ovog člana. U vezi je sa članom 44, zato ne zloupotrebljavam nego ću dovesti to u vezu u međuvremenu.
Član 38. govori o odeljenju sudske prakse i u drugom stavu kaže da "odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu sudova i upoznaje sudije, sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike sa pravnim shvatanjima sudova".
Ovde su kolege predložile da se doda da odeljenje sudske prakse, pored svega ovoga, proučava i praksu međunarodnih sudskih organa. Vrlo interesantna formulacija i zaista bi bilo dobro, gospođo Malović, da nam objasnite šta ste vi razumeli pod tim "međunarodni sudski organi". Da li je to Haški tribunal, da li je to Međunarodni sud u Hagu, da li je to Međunarodni sud za ljudska prava? Nažalost, nemamo mi dobru praksu, odnosno dobra iskustva ni sa jednim od tih sudova i ne možemo zato što ste vi, što bi rekao Krasić, na tom vašem evropskom putu, da prihvatamo sve što miriše na Evropu, pa makar to i ne bilo u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao ovo.
Ja sam vas i malopre, kada sam govorila o amandmanu kolege Živkova, upozorila da morate da vodite računa da zakoni koji se usvajaju u ovom parlamentu moraju biti u skladu sa Ustavom. Ne moraju biti politički u skladu sa stavovima SRS, sa političkim programom SRS. Mi svoje stavove i program iz ove oblasti iznosimo pred građane Srbije i odavde i sa svakog drugog mesta i objašnjavamo građanima Srbije na koji način bi bili uređeni sudovi kada bi to radili srpski radikali.
Dakle, ne insistiramo na tome, ali kada je u pitanju usklađenost zakona sa Ustavom onda tu nisu u pitanju ni stranački programi, ni ideologija, ni ideje, to jednostavno tako mora. Vi ste pravnik i znate. Svaki zakon, Ustav može da vam se dopada ili da vam se ne dopada.
Ja sam i u prepodnevnom delu (ili već kad) govorila da su kolege iz LDP-a ovde više puta rekle da su oni vodili antiustavnu kampanju i da je u Srbiji na delu vrlo loš Ustav, ali da ono što se donosi ovde mora da bude u skladu sa Ustavom.
Kao što mi imamo vrlo loše mišljenje o mnogim vašim zakonima, ali svaki zakon koji se donese u ovom parlamentu za srpske radikale je zakon koji mora da se primenjuje dok ne bude donet nov ili promenjen taj zakonski tekst.
Zato vas molim da nam objasnite šta su vam ovi međunarodni sudski organi i šta je to dobro, čak i kad bi bilo u skladu sa Ustavom, u praksi tih međunarodnih sudskih organa što bi moglo da nam posluži kao neka ideja vodilja i što bi moglo da usmerava naše propise u pravcu tih, kako rekoste, organa.
Amandman Milana Avramovića odnosi se na član 44, a taj član se odnosi na opštu sednicu Vrhovnog kasacionog suda. U stavu 1. ovoga člana stoji da opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda usvaja načelne pravne stavove, razmatra primenu zakona, imenuje sudije Ustavnog suda, itd.
Neću da gubim vreme da čitam ceo tekst ovog člana, jer se naša primedba odnosi upravo na ovo da opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda usvaja načelne pravne stavove.
Već smo vas upozoravali na to, upozoravamo i skupštinsku većinu, kada budu glasali o ovom zakonu i ovim amandmanima, da povedu računa o tome.
Čudi me, kolega Ratkoviću, pošto ste vi kao predsednik Zakonodavnog odbora više puta ovde, naravno protivposlovnički, pisali da neki amandmani nisu mogući zato što... ali niste ustanovili da nisu u skladu sa zakonom i Ustavom, kako niste skrenuli pažnju Vladi Republike Srbije da i ovaj član 44, kao i član 31. i još neki članovi Predloga zakona o uređenju sudova, zapravo nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
U obrazloženju svog amandmana Milan Avramović napisao je da član 142. stav 2. Ustava Republike Srbije propisuje da sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata. S obzirom na to da je Vlada Republike Srbije dala potpuno identično obrazloženje zašto ne prihvata amandman Milana Avramovića, kao što je napisala i za amandman Dragana Živkova, ja ću da pročitam to obrazloženje i da iskoristim isto ono objašnjenje, jer na identičan tekst mogu samo vrlo slično, ali u suštini isto da odgovorim.
Dakle, kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što je neophodno da Vrhovni kasacioni sud zauzima načelne pravne stavove radi jedinstvene primene prava u sudu. Ova rečenica apsolutno ništa ne znači u odnosu na amandman koji smo mi podneli. Mi kažemo da to treba da se briše, a vi kažete da je neophodno da Vrhovni kasacioni sud zauzima načelne pravne stavove.
Mi bismo prihvatili vaše objašnjenje da ste nam argumentovano rekli zašto je neophodno, jer vi ste nam već kroz sam član 44, i prethodno član 31, rekli da je to neophodno. Ali, interesantan je ovaj drugi deo obrazloženja gde kažete da je tačno ono što smo mi napisali da "Ustav Republike Srbije u članu 142. stav 2. propisuje da sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, ali je", kaže Vlada, "s druge strane potrebno, budući da navedeni propisi nisu uvek precizni, da se zauzmu načelni pravni stavovi kako bi se ti propisi jedinstveno primenjivali."
Šta ovo znači? Iz vašeg obrazloženja je očigledna vaša namera da vi pravnom praksom Vrhovnog kasacionog suda menjate Ustav Republike Srbije, menjate zakone, koje potpuno svesno donosite neustavne; onda ćete naravno posle da dođete u situaciju da kažete – nije ovo baš u skladu sa zakonom, jer ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom, ali Vrhovni kasacioni sud je zauzeo taj stav i mi moramo da poštujemo taj stav.
Ponoviću ono što sam rekla kada sam govorila o amandmanu Dragana Živkova. Pitala sam, pre svega, javnost Srbije šta bi se desilo da je ovaj zakon o uređenju sudova već donet i da je stupio na snagu i da se sada primenjuje, da li bi svi...
Ovo je pre svega, pošto je radno vreme sudijama uglavnom završeno i volela bih da prate rad parlamenta, bar kada je u pitanju ova tema, pre svega zato što želimo da im kažemo ono što je kolega Krasić rekao, da je jedino SRS iskreno i isključivo protiv lustracije i protiv toga da se sve sudije nađu na belom hlebu, da bi posle bili raspoređivani, odnosno da bi dobijali te sudijske funkcije po želji Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Miškovića i još nekih koji drmaju Srbijom.
Zato, dakle, pitam pre svega sudije, da je ovaj zakon na snazi, ovaj o kome sada govorimo, da li bi sudije kojima je stalo do profesije, koje svoj posao rade časno, pošteno, u skladu sa zakonom, prihvatile stav Okružnog suda u Beogradu da je to, ne daj bože, stav Vrhovnog kasacionog suda? Govorim o veću sudija Slađane Bojović, Željka Škorića i Živane Đukanović, koji su doneli potpuno nezakonitu presudu odbijajući žalbu Đorđa Gačevića iz Beograda, odbornika Srpske radikalne stranke u Skupštini gradske opštine Novi Beograd. Kako biste vi naterali sudije da rade na osnovu ovakve pravne prakse kad, evo, u ovom slučaju imamo desetine odluka raznih sudskih veća okružnih sudija širom Srbije, koji su svoje presude donosili apsolutno u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, sa Zakonom o lokalnim izborima i nisu podlegli uticajima onih koji pokušavaju da prekrajaju volju građana bez izlaska na izbore?
Dakle, moramo da vodimo računa o ovakvim izuzecima, da ne dozvolimo da neustavnim rešenjima dođemo u situaciju da u nekoj budućnosti, u nekom drugom kontekstu, ta Slađana Bojović, Željko Škorić i Živana Đukanović postanu sudije Vrhovnog kasacionog suda i da takav trio stvara pravnu praksu u Srbiji; znači, potpuno bi uništili pravni sistem, zato što je očigledno da ova sudijska trojka ne sudi ni po zakonu, ni na osnovu Ustava. Njih verovatno nije mnogo briga da li će biti sudije ili neće, za njih ste, pretpostavljam, našli neka druga mesta, kao za vašeg pomoćnika, gospođo Malović, koji ovde nije mogao da prođe kao sudija.
Mi moramo da vodimo računa, pre svega, o interesima građana Srbije. Ovog momenta govorim u ime građana Zemuna, koji su svoju izbornu volju iskazali na poslednjim lokalnim izborima, i na svim ostalim; na lokalnim izborima nedvosmisleno su pokazali da žele da Zemunom vlada u ogromnoj većini SRS u koaliciji sa DSS-om. Sada vi tražite, zato što pretite lustracijom... I, svim sudijama koje su dobile da rešavaju po žalbama nekih građana Zemuna u malom mozgu je prisutna činjenica da se ovih dana ovde raspravlja o tome da li će biti lustrirani ili neće, i znaju ko je sada taj ko lustrira sudije po Srbiji, odnosno ko im priprema lustraciju. Vi sada tražite da sve sudije budu podobne režimu, da sve sudije budu podobne izvršnoj vlasti i Borisu Tadiću, kao što su sudije Slađana Bojović, Željko Škorić i Živana Đukanović. Nisu takve sudije u Srbiji.
Ogromna većina sudija u Srbiji želi da svoj posao obavlja u skladu sa zakonom; sudije žele da budu nezavisne, da pravosuđe bude i samostalno i nezavisno, ali imaju problem sa izvršnom vlašću.
Mi pokušavamo da zaštitimo i te sudije, kao i gospođu Radmilu Josipović, zaposlenu u Skupštini grada Beograda, koja je juče u razgovoru sa Živkom Jocićem, sekretarom opštine Zemun, rekla da ne sme da objavi legalno donet Statut gradske opštine Zemun zato što joj je naloženo da to ne čini. Pitam je javno odavde, i neka nam kaže, ko joj je naložio? Mi smo juče tražili od gospodina Milana Markovića da nas obavesti ko je naložio ovoj gospođi da u "Službenom listu grada Beograda" od 17. novembra ne objavljuje legalno i legitimno donet Statut gradske opštine Zemun. Još uvek nismo dobili taj odgovor.
Razumemo da gospodin Milan Marković, kao častan čovek, ne sme ni da pita Dragana Đilasa o čemu se radi. Zato ga mi pitamo javno i otvoreno da li će dotle da ide, da li je ugrožen posao ovoj ženi zato što je, potpuno nesvesno, u razgovoru sa svojim kolegom iz opštine Zemun iznela činjenicu da je na nju vršen pritisak? Da li je posao te žene u pitanju i da li je moguće da će Dragan Đilas toliko moralno da se sroza da će samo zbog placa kod Bežanijske kose, već se "udilovao" sa Vučićem i prodali su ga, sada to ne mogu da regulišu pravno, a pare su uzeli, da li će zbog toga da dovede u pitanje pravosudni sistem i pravni sistem države Srbije?

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 45. i član 45. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je zemlja koja je odavno, dok su još ovi što sada vitlaju i vode Evropu živeli u hordama, imala zakon, zvao se Dušanov zakonik. Vi ste podigli caru Dušanu spomenik, Srbija vam je za to zahvalna. Pogledajte kako taj spomenik izgleda: car Dušan drži sa jedne strane zakon i u drugoj ruci drži topuz, da bi se zakon sprovodio. Sećam se nekih odlomaka iz Dušanovog zakonika, kaže: "A sudije da sude po zakonu, a ne po milosti, carstva mi". Dakle, isti zakon i za cara i za najsitnijeg velmožu iz carstva Dušanovog. Doduše, u tom Dušanovom zakonu pisalo je da ukoliko neko ukrade, odseku mu ruku. Nešto razmišljam, koliko li bi ovih iz "žutog preduzeća" sada bez obe šake ili bez jedne šake ostalo, samo za ovih osam godina od kada su na vlasti. Mnogi bi se potpisivali ovako. Ostavimo to na stranu.
Narodni poslanik Momčilo Duvnjak podneo je amandman na član 45. zakona, koji glasi: "Naslov iznad člana 45. i član 45. brišu se".
Član 45: "Opšta sednica saziva se i kada između veća iz različitih odeljenja ili između različitih odeljenja nastane nesaglasnost u primeni propisa, kada se u jednom odeljenju odstupi od načelnog pravnog stava ili kada na sednici odeljenja ne može da se usvoji pravno shvatanje."
Dame i gospodo, za šta nam služe zakoni koji su toliko transparentni da se mogu primeniti bez ostatka, ako moramo da razmišljamo o tome kako da se usvoji pravno shvatanje zakonskih odredaba? Slobodna volja ili ono što se priprema u pravosuđu, u sudstvu - lustracija. Oni koji budu slušali će moći i do Vrhovnog i do kasacionog suda, reizbor će se izvršiti tako što će oni koji se nisu priklonili "žutom preduzeću", vladajućoj nomenklaturi, morati da idu u advokate i bojim se da će mnogo advokata biti.
Član 142. Ustava koji treba da bude rodno mesto svih zakona, svi zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom moraju da se dovedu u sklad, ne može se Ustav prilagođavati zakonima, nego upravo zakoni Ustavu, kaže: "Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora".
Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju zbog čega amandman narodnog poslanika Momčila Duvnjaka nije prihvaćen kaže se – amandman se ne prihvata, a obrazloženje je isto kao za amandman gospodina Živkova na član 31. To obrazloženje kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je neophodno da Vrhovni kasacioni sud zauzima načelne pravne stavove, radi jedinstvene primene prava u sudu".
Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko niži sud donese odluku, presudu koja nije u skladu sa zakonom, obaveza višeg suda je ili da presudu vrati natrag, da je uskladi sa zakonom ili da donese presudu koja će biti usklađena sa zakonom, a ne da pravno mišljenje, pravni stav donose kasacioni sudovi.
Smatram da je u ovoj državi doneto mnogo zakona koji nisu primenjivi. Evo, unazad pet-šest godina sigurno je nekoliko desetina zakona doneto da bi bili zakoni, da bi bili izglasani, a da se odmah u praksi ne mogu primeniti.
Dame i gospodo, ovaj zakon će toliku turbulenciju napraviti u pravosuđu, toliko će toga da se dovede pod znak pitanja, toliko će časnih, čestitih i poštenih sudija morati da ode iz pravosuđa ili da se prikloni tome da sudi onako kako narede vrhuške, recimo, kako naredi Dragan Đilas, za koga sam čuo, dame i gospodo, da se u kabinet gradonačelnika uselio 15 dana pre nego što je izabran, i to tajno, noću. Oni su navikli uglavnom noću da rade, neki su čarape navlačili na glavu, a kada se ide noću, onda se baš i ne prepoznaje. Kada idu zajedno, da se ne bi prepoznali.
Da li ćemo, dame i gospodo narodni poslanici, već na nekoj od sledećih sednica, na predlog Vlade Srbije, na predlog "žutog preduzeća" i onih šprajceva, kako reče jedan poslanik dok je bio poslanik SRS pa je za jednu drugu poslaničku grupu govorio - vi ste šprajcevi ovih "žutih", podupirači ovog "žutog preduzeća"... Da li će na zahtev "žutog preduzeća" i novih šprajceva Željko Škorić, Slađana Bojović i Živana Đukanović biti predložene za, recimo, Vrhovni kasacioni sud? Ne bi me iznenadilo. Ovo ljudi slušaju. Ne sude po zakonu, nego slušaju šta kaže tata, pa makar tata bio i Dragan Đilas.
Ono što se desilo u Zemunu i ono što se dešava sada, taj atak na demokratiju, taj atak na volju građana do sada nije viđen. Dame i gospodo narodni poslanici, ne služeći se zakonom nego slušajući tatu pokušavaju da, pored jasno izražene volje, pored sprovedenog zakonskog postupka, anuliraju volju građana. Mislim da to neće moći.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika treba prihvatiti.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Poslanička grupa SRS ima još osam minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, narodni poslanik SRS gospodin Momčilo Duvnjak je sagledao jednu odredbu u ovom zakonu koja je u suprotnosti sa Ustavom i naravno da je amandmanski intervenisao da se to popravi.
Moram da izrazim neslaganje, koje nije veliko, sa kolegom Zoranom Krasićem. Gospodine Krasiću, rekli ste da je ideolog Srđan Milivojević. Znate zbog čega Momčilo Duvnjak nije u poziciji da brani svoj amandman? Iz razloga što su građani Kruševca ukazali poverenje SRS, pa između ostalog rešava neka životna pitanja i probleme grada Kruševca. Ko najbolje poznaje nas? Oni građani iz sredina odakle smo i gde živimo. Vidite da oni nisu ukazali poverenje Srđanu Milivojeviću. Samim tim pomalo sumnjam ne u vaše pravne stavove, apsolutno su ispravni, ali u onu tvrdnju od sinoć pomalo sumnjam. Ali, vraćam se, naravno, amandmanu.
Amandman koji je podneo kolega Duvnjak odnosi se na Vrhovni kasacioni sud. On je predložio da se član 45, zajedno sa naslovom iznad tog člana, briše. Po konceptu SRS, kako sagledavamo rešavanje problema pravosuđa, Vrhovni kasacioni sud može da bude prihvatljiv. Njegova nadležnost, njegovo uspostavljanje, njegov delokrug i sastav i njegova mogućnost, po Ustavu, da bira i Ustavni sud nisu sporni, ali jeste uspostavljanje mogućnosti za Vrhovni kasacioni sud da on usvaja načelne stavove. Znate na čega, što bi vi gospođo Čomić rekli, na čega to liči? To liči na prenošenje zakonodavne mogućnosti na Vrhovni kasacioni sud.
Zbog čega vi to radite? Ne uzimate sve, vi ponešto i vratite, ali se uvek treba osloboditi onog, čim pre, što vi vratite.
Šta vi želite time što uzimate od Vrhovnog kasacionog suda i od pravosudnih organa uopšte? Želite da preuzmete ne sam postupak nego konačne odluke. Ako već uzimate to, onda hoćete da se odužite, pa kažete Vrhovnom kasacionom sudu da on ima mogućnost da se bavi zakonodavnom delatnošću. Kako? Uspostavljanjem načelnih pravnih stavova. To nije povezano sa tradicijom, sa pravnom, istorijskom ili bilo kakvom drugom tradicijom, nego su to ad hok rešenja problema.
Kada bi Vrhovni kasacioni sud trebalo da postupa po žalbama odbornika, vezano za Zakon o lokalnim izborima, verovatno bi u opštoj sednici zasedao i doneo načelni stav kako, pored onoga što je uradio Okružni sud u Kragujevcu, kao i u Jagodini i u Beogradu, da to bude praksa, i to obavezna i za ostale sudove.
Vidite, kolega Momčilo Duvnjak je to prepoznao i suprotstavlja se tome, kao i cela poslanička grupa SRS. Vlada se u obrazloženju, a to su već moje kolege govorile, poziva na obrazloženje koje je dala na nekoliko amandmana koje su podneli poslanici SRS. Vi kažete i priznajete da, na osnovu Ustava, član 142. stav 2, sudovi sude na osnovu Ustava, zakona, opštih pravnih akata i međunarodnih ugovora koji su priznati.
Meni je ovo vrlo zanimljivo, kažete – s druge strane, potrebno je, budući da navedeni propisi nisu uvek precizni, da se zauzmu načelni pravni stavovi kako bi se propisi jedinstveno primenjivali. Nisu uvek precizni, vrlo često propisi koje skupštinska većina usvaja nisu precizni. Evo, jedan od narodnih poslanika sa područja Okružnog suda u Šapcu uložio je preko deset amandmana na set zakona iz oblasti pravosuđa. Nijedan nije prihvaćen, a siguran sam da će taj narodni poslanik da glasa za ove zakone. To nije dobro. On je sam uočio greške i nedostatke ovih predloga, ali će da glasa za njih.
Vi, kolege poslanici, ne razmišljate uopšte o tome da pomognemo Vladi takvoj kakva jeste. Ona pokušava da prevari građane, pokušava da unese zabunu u pravosudni sistem.
Ako bi ova Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo trebalo da štiti nešto, pored pojedinačnih prava, to je da stvorimo dobre preduslove za nezavisnu, treću, veoma važnu, granu vlasti, a to je sudska vlast. Jer, ona postupajući primenjuje svoje znanje i praksu i na jednu i na drugu granu vlasti; u slučaju da oni koji jesu narodni poslanici i oni koji vrše izvršnu vlast ne poštuju zakone, sudska vlast se primenjuje i na njih. Umesto da im stvorimo dobre uslove... A dobre uslove ćemo stvoriti ukoliko budemo donosili dobre zakone. Ako toga ne bude, oni neće imati dobar pravni okvir da mogu da postupaju u skladu sa svojim ustavnim obavezama.
Činjenica je da ovaj zakon nije dobar i na to ukazuje i to što su na ovaj zakon podneta ukupno 53 amandmana, a od toga je 19 prihvaćeno.
Gospođo ministre, poslanička grupa SRS ceni vašu upornost da prisustvujete sednici Narodne skupštine, ali vi ste ove zakone pohvalili kao savršene, kao da im skoro ništa ne nedostaje, a sada vidite kroz ovo - samo je 19 amandmana usvojeno. Mogli su da budu prihvaćeni skoro svi, oni bi na neki način popravili tekst, moguće je, iako se u potpunosti ne slaže sa koncepcijom Srpske radikalne stranke.
Ukoliko se ovaj amandman ne prihvati i ovaj član 45. ne bude brisao, zajedno sa naslovom iznad tog člana, mi polako uvodimo tribunalizaciju u srpsko pravosuđe. I, mnogo ste mi slični tom Haškom tribunalu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić-Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravo moguć.
Reč ima narodni poslanika Milica Vojić-Marković

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, gospođa Donka Banović i ja smo ispred poslaničke grupe DSS podnele amandman na član 49. koji glasi: "Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja opšta sednica. Sekretar Vrhovnog kasacionog suda ima status državnog službenika na položaju. Sekretar Vrhovnog kasacionog suda može biti samo onaj ko ispunjava uslove za sudiju apelacionog suda."
Dakle, naš amandman se sastoji u tome što se stav 2, po našem predlogu, briše, znači, ovaj deo: "Sekretar Vrhovnog kasacionog suda ima status državnog službenika na položaju." Dobili smo odgovor od Vlade i od Odbora za pravosuđe koji kažu da ne prihvataju ovaj amandman, iako Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć. Dakle, odgovor koji smo dobili kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je potrebno da sekretar Vrhovnog kasacionog suda, kao najvišeg suda u Republici Srbiji, ima status državnog službenika na položaju, što bi odgovaralo značaju njegove funkcije, u skladu sa određenim zakonima druge vrste. Iako Zakonodavni odbor kaže da je to moguće, mislim da je to kolizija.
Dakle, ono što smo u ime poslaničke grupe DSS gospođa Donka Banović i ja htele jeste da konačno počnemo da primenjujemo ono što ova vlada neprekidno govori i što je nužno, a to je zapravo štednja. Ovde je očigledno da država proizvodi sve veći i veći broj državnih funkcionera, iako njih i danas ima toliko da taj broj nije ni pristojno izgovoriti.
Ono što je takođe vrlo važno jeste da smo mi, kao država koja hoće da ide u evropsku zajednicu, prihvatili niz mera kao što su smanjenje broja službenika u administraciji, državnih funkcionera i smanjenje broja zaposlenih u državnom aparatu, a ono što neprekidno dobijamo i što nas stalno čudi je to da sa svakim novim predlogom zakona koji dolazi od Vlade narodnim poslanicima mi vidimo da Vlada stalno povećava taj aparat i da stalno imamo nove državne funkcionere, nove službenike u administraciji, u ministarstvima i sl. Kada je bio rebalans budžeta pred nama mi smo kao poslanici opozicije ukazivali neprekidno na to da aparat postaje neprimerno velik.
Isto tako je vrlo čudno to što Vlada, koja sebe predstavlja kao socijalno odgovornu, mora da štedi iz više razloga, a jedan od njih je ta velika svetska kriza, koja je očigledno došla u našu zemlju, iako su mnogi ministri odgovorno tvrdili da nema šanse da dođe kod nas i da će to nama dobro doneti. Ona je definitivno ovde, otpuštaju se mnogi radnici, u mnogim firmama imamo vrlo restriktivan budžet, bar kako kažu mediji, a Vlada se prema tome ne odnosi na način koji situacija zahteva od nje.
Sa druge strane, ono što očekujemo od jedne vlade koja za sebe kaže da je socijalno odgovorna vlast jesu mere štednje. Te mere štednje moraju da se osete na budžetu smanjenjem broja državnih funkcionere, jer, izvinite, ta odgovorna vlada mora racionalno da troši sredstva budžeta, sredstva svih građana Srbije. To nisu sredstva koja treba da se stalno troše na izdržavanje stalnih državnih funkcionera.
Kada sam već pomenula budžet, a ovaj amandman je u vezi sa tim budžetom, moram da kažem da mi narodni poslanici stalno dobijamo informacije iz medija da je budžet krajnje restriktivan. Dakle, danas je 20. novembar, 1. novembra svaki poslanik u ovoj Narodnoj skupštini morao je da ima dokument koji se zove budžet Republike Srbije za 2009. godinu, a danas ga nemamo. Nema pred nama ni ministra finansija, ni premijera koji bi nam objasnio o čemu se radi. Dakle, ovo što ja budem sada govorila možda nije ni istinito, s obzirom na to da sam informisana iz medija, kao i svi ostali poslanici.
Dakle, definitivno smo shvatili jednu stvar: budžet je restriktivan, smanjuju se socijalna davanja u poljoprivredi, u turizmu se smanjuju, smanjuju se subvencije iz oblasti socijalnih davanja i to za 25%. Prosto je neverovatno da se štedi na sudovima, da 39 opštih sudova neće postojati, biće ukinuti, da ćemo imati 300-400 sudija manje, jer će ovaj reizbor ići ka tome; da se smanjuju davanja za Vojsku za tri milijarde usled toga što imamo reforme u Vojsci; da se smanjuje penzionerima, a predizborna obećanja su data tako olako; da studenti ne znaju kada će upisati godinu, jer se ne zna budžet.
Štednji se pridružuje ministar Dulić sa savetima da treba da štedimo struju, da gasimo svetla, da se kupamo noću, da peremo noću.
Hvala ministru što nas razume, ali prosto nema potrebe za tim, jer mi smo svi prošli onaj period kada su trenutni koalicioni partneri ministra Dulića nas naučili da štedimo i na onim nemogućim stvarima, kao što su neke najobičnije stvari za život. Naučili su nas i to da nemamo struju i po 20 sati, tako da prosto hvala ministru, savet je savet.
Sa druge strane, ono što je takođe neverovatno jeste da ovog trenutka ne štedi jedino Vlada. Njen budžet je rasipnički. Zbog toga je naš predlog, molim vas, nemojte više da nam dajete predloge zakona u kojima će svaki državni službenik postati državni funkcioner.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, mislim da je trebalo da prihvatite amandman gospođe Donke Banović i Milice Vojić-Marković, zato što mi već dosta dugo ukazujemo na problem sa kojim se suočila naša država, i to posebno od 2000. godine, zbog enormnog povećanja broja državnih činovnika. Mi smo vam iznosili neke podatke da je samo od 2001. godine do kraja 2004. godine skoro 3,5 puta povećan broj državnih činovnika.
Takođe, skoro godinu dana iznosimo vam podatke o platama ljudi koji su zaposleni u javnim preduzećima, u upravnim odborima, vezano za direktore, za predsednike upravnih odbora, nadzornih odbora. To su toliko velike sume da je prosto zapanjujuće da je u državi koja se suočava sa bankrotom, ako već i nije bankrotirala... Pa, verovatno će nas obavestiti. Ja se sećam i nekih ranijih perioda, '81. godine, kada je država praktično objavila bankrot. Mislim da je ova odavno bankrotirala, samo treba da sačekamo da nas o tome obaveste.
Umesto da uložite maksimalan napor da uz postojeće, raspoložive radnike racionalizujete i na svaki mogući način poslove koje imate obavljate u skladu sa zakonom, vi povećavate broj zaposlenih, a da pri tom država i državna uprava samo lošije obavlja svoj posao. Na svakom koraku je to vidljivo. Ja sam već jednom prilikom ovde, kada se predlagao zakon o javnim nabavkama, rekao - ne vrede nama zakoni, možemo mi da donesemo koji god hoćete zakon, uglavnom ih i prevodite, odnosno prepisujete, to apsolutno ne vredi, jer to u suštini neće značiti ništa kada je u pitanju naša država.
Svi pokušaji da se na neki način reše problemi vezani za funkcionisanje pravne države nailaze ne na betonski zid, nego na armirani betonski zid, praktično je nemoguće da se u skladu sa zakonom išta reši.
Evo, imate ovaj problem sa kojim se suočila sada Srpska radikalna stranka, vezano za otimanje mandata: iako je Ustav jasan, zakon jasan, iako su donete već odgovarajuće presude, vi imate sudije koje vode računa jedino o tome da izvrše naloge aktuelne vlasti, a svi znaju da aktuelna vlast na svaki mogući način gleda da zloupotrebi sudstvo, da zloupotrebi sve državne organe. Kad je u pitanju Dragan Đilas, nema nikoga u ovoj državi koga treba posebno ubeđivati u to na šta je on spreman. To najbolje znate vi iz Demokratske stranke. Najbolje oni znaju kakav je Dragan Đilas i na šta je sve spreman.
To je problem, gospođo ministre, sa kojom se mi stalno suočavamo. Vi mislite da će nešto da se poboljša donošenjem ovog zakona ili bilo kog drugog zakona? Neće. Ja ću vam to dokazati na primerima. Vi znate, mi imamo Zakon o slobodnom pristupu informacija i znate da je obaveza svih onih koji potpadaju pod ovaj zakon da u skladu sa tim zakonom daju odgovore na postavljena pitanja. Evo, ovde slučajno imam pitanje koje je postavljeno Vrhovnom sudu Srbije, Ministarstvu pravde i republičkom javnom tužilaštvu. To pitanje je upućeno 4. novembra, a odnosi se na 4.300 krivičnih predmeta, koji su, po informacijama Borisa Tadića, zastareli i u kojima je nastupila zastarelost izvršenja kazne. To je predsednik Republike Boris Tadić izneo.
Sad pazite, vi znate da je po Zakonu o uređenju sudova, po ranijem zakonu, članom 66. propisano da je prikupljanje statističkih i drugih podataka i praćenje rada sudova, kao i nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima, u isključivoj nadležnosti ministarstva nadležnog za pravosuđe. Pazite, vaše ministarstvo ne daje odgovor. Vrhovni sud je u od 4. do 10. novembra, u roku od šest dana, odgovorio. Šta je sa vašim ministarstvom?
Hajde da sad postavimo jednostavno pitanje, 4.300 predmeta koji su zastareli ili su zbog nesavesnog rada... Što se tiče tog nesavesnog rada, vrlo lako može da se pretpostavi da je u pitanju korupcija ili mito, posebno kada je u pitanju neizvršavanje kazne onih koji je trebalo da odgovaraju zato što su već pravosnažno presuđeni itd. Gospođo ministre, umesto da ovo bude najozbiljniji razlog da vaše ministarstvo krene... Jer, ovo je izuzetno veliki uzorak; sad nemam podatke koliko predmeta godišnje se obradi u našem pravosuđu, ali garantujem da je 4.600 predmeta solidan statistički uzorak na osnovu kojeg možete čak da dođete i do nekih zakonomernosti, a posebno možete da dođete do podataka kada su u pitanju određeni sudovi, sudije, tužioci i da na osnovu tih saznanja preduzmete određene korake.
Kakva smo mi država ako zastari 4.600 predmeta? Šta je sa tužilaštvom? Znate li vi koliko je samo Srpska radikalna stranka predala krivičnih prijava i do dana današnjeg nema izjašnjenja po tim prijavama? Znate, javni tužioci su ti koji suštinski pokreću stvari.
Između ostalog, juče sam izneo, vi niste bili tada na sednici, činjenice vezane za nalaze državne inspekcije vezane za bivše Ministarstvo trgovine i turizma.
Došlo se do nespornih činjenica da je izvršeno krivično delo zloupotrebe službenog položaja, da su velika sredstva prebačena u inostranstvo, pa su vraćena na jedan fakultet. To je samo jedan deo. Već su mi se danas javili mnogi koji kažu da je to vrh ledenog brega, da je kriminal u tom ministarstvu dosegao takve razmere da prosto ne shvataju kako država do sada već nije reagovala.
Između ostalog, naveo sam vam da se čeka odluka predsednika Republike Srbije, da li će on dozvoliti da taj predmet koji je završen, samo čeka da se pusti, što bi se reklo, u proceduru, da dobije potpis, odnosno blagoslov od predsednika Republike. Kako vi onda možete da ubedite, pre svega poslanike u Skupštini Srbije, a posle toga građane Srbije da ćete bilo kojim zakonom uspeti da rešite bilo koji problem? Nećete, nema teoretske šanse da ćete rešiti bilo šta.
Stalno ponavljam, vi samo zadovoljavate formu, vama je to važno. Vi idete od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa. Osnovna strategija je kako prevariti građane Srbije. Mogli ste da čujete u ovoj skupštini, recimo, za sadašnjeg predsednika Vlade, bivšeg potpredsednika Vlade, Božidara Đelića toliku količinu laži koje je izneo taj čovek u predizbornoj kampanji 2008. Gospodine Batiću, ako ne verujete u to, ponoviću vam, a mislim da sam siguran da ste i vi imali prilike da se uverite kakva je to lažovčina.
Ministar unutrašnjih poslova je, recimo, u martu, odnosno u aprilu mesecu tvrdio da će Srbija krajem 2008. godine stići na belu šengen listu, a ministar nam je pročitao da još treba uraditi nekih dvadeset i kusur stvari da bismo uopšte imali priliku da dođemo na belu šengen listu i informaciju da ćemo mi doći 2010. godine.
To govori o karakteru ove vlasti, o ljudima koji su na vlasti. Sad njih ništa drugo ne interesuje. Oni samo veruju u to da će pokušati da na sledećim izborima ponovo obmanu i prevare građane Srbije. Njihovi glavni stratezi se samo time bave, istraživanjem javnog mnjenja šta bi građani voleli, i onda kreću da prave parole, da šalju poruke šta će oni uraditi ukoliko građani budu glasali za njih.
U skladu sa tim, vi sve vreme ubeđujete sa ove govornice građane Srbije da vi idete ka Evropi. Voz tutnji, ali postoje neki koji koče to, koji ne dozvoljavaju da vi Srbiju uvedete u Evropu i da napokon građani Srbije žive bolje. Evropa vam kaže - nećemo vas takve kakvi ste. Pogledajte šta se desilo sa Bugarskom: ušla Bugarska u Evropu, a oni im uskratili 800 miliona evra zbog korupcije. Vama neće da daju jedan jedini cent bar deset godina, dok se ne istraže sve korupcionaške i kriminalne afere u kojima ste učestvovali od 2000. godine. Oni to sve znaju.
Mislite li da oni ne znaju ko sve krade u ovoj državi, ko uzima procente, da oni o tome nisu obavešteni? Pa, to im sve kažu predstavnici njihovih firmi koji dolaze ovde i koji hoće nešto da urade; odmah odu u ambasadu i kažu, znate, mi smo otišli tamo a oni su nam rekli - ako hoćete da dobijete dozvolu morate da odete tamo, pa da uplatite toliki i toliki procenat i onda sve može.
Između ostalog, najbolji primer je Zrenjanin. Čovek koji je dobio nagradu kao najbolji predsednik opštine u protekloj godini... To za zatvor ne važi, jer takva je konkurencija da bi taj konkurs mogao ponovo da se otvori i da se vidi koji je među njima najbolji. Možda su građani u momentu pomislili – evo, napokon, "žuto preduzeće" rešilo da ispunjava obaveze i da se obračunava sa kriminalom. Međutim, nije, oni se to između sebe obračunavaju zato što je gospodin Knežević smetao gospodinu Pajtiću pa je zbog toga morao da ... Pazite, nijednom "žutom" funkcioneru nije problem naći bilo šta, samo dođete, uzmete dokumenta, prelistate i već prvi pregled vam daje mogućnost da podnesete teške krivične prijave.
Između ostalog, imaće prilike ova skupština da čuje kako su se i u Beogradu, nije samo gospodin Knežević, delile dozvole za zemljište za placeve za pumpe, kako su mnoge pumpe nikle na teritoriji grada Beograda. Imaćete prilike i da čujete za jednu od najvećih afera i pljački koja je izvršena u Srbiji, a to je pitanje palate "Ušće". To je prosto neverovatno šta je sve urađeno i ko je sve od zvaničnih državnih institucija bio uključen kada je u pitanju prodaja palate "Ušće". Falsifikovan je čak i konkurs u "Politici". Od rekonstrukcije se došlo do toga da se proda objekat; treba da se ruši, pa se onda od nekih 18.000 kvadrata došlo do 172.000 kvadrata, pa nešto nad zemljom, nešto ispod zemlje... Nije ni čudo što je Božidar Đelić završio samo sa 11 miliona evra u "Meridijan banci", jer koliko ih je moralo da podele proviziju, to je sitnica. Hvala vam. Izvinite što sam prekoračio vreme.

 Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? Reč ima gospodin Srđan Spasojević. Izvolite.