Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, narodni poslanik SRS gospodin Boris Aleksić podneo je amandman na Predlog zakona o uređenju sudova, na član 57. On je predložio da se izvrše određene korekcije i izmene u članu 57.
Naime, u glavi V Sudsko osoblje, naslov - Sastav i broj sudskog osoblja, član 57. glasi: "Sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim za sudsku vlast. Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom. Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa."
Dame i gospodo, ova reč nije u upotrebi u srpskom narodu, pa je predloženo da umesto "sudsko osoblje" bude definisano: "lica zaposlena u sudu", u odgovarajućem padežu. Dame i gospodo narodni poslanici, smatramo da ovo treba promeniti i da ovaj amandman treba prihvatiti, jer je ovo u tradiciji, izraz samo kod nas, u srpskom narodu.
Dalje, pazite, u članu 38. odeljenje sudske prakse... Ovo hoću da povežem sa onim silnim odredbama i članovima koji regulišu da Vrhovni kasacioni sud ima pravo da utvrđuje i donosi načelne pravne stavove. Pazite, nije jasno, molim da predlagač objasni narodnim poslanicima, u članu 38. piše da odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuje predsednik suda.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje sada za predlagača - kako je regulisano njegovo radno vreme? Da li će sudija koji rukovodi sudskom praksom i da sudi? Ko će to, u kojoj formi da reguliše? Da li je trebalo zakonikom ili će to predsednik suda sam da određuje u skladu sa poslovnikom?
S tim u vezi, što se tiče člana 43, kada je u pitanju sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, opet se radi o pravnim stavovima, načelnim stavovima, utvrđivanju i njegovoj nadležnosti. U članu 44. Vrhovni kasacioni sud ovlašćuje se da donosi načelne pravne stavove koji obavezuju sve sudove na teritoriji Republike Srbije. U članu 45 - Usvajanje načelnih pravnih stavova, u stavu 2. kaže se: "Načelni pravni stav usvojen na opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na opštoj sednici."
Šta ćemo da radimo ako jedno odeljenje izdvoji svoje mišljenje? Šta će da radi u građansko-pravnoj materiji, ako samo jedno odeljenje bude izdvojilo svoje mišljenje? Podsetio sam vas da je u Saveznoj Republici Nemačkoj to regulisano samo kroz jedinstvenu sudsku praksu, s tim da jedinstvenu sudsku praksu čine predstavnici sudova, a ne samo jedan sud.
U članu 20. ovog predloga zakona propisano je vreme preduzimanja sudskih radnji. Ovo je sporno: "Sudske radnje preduzimaju se svakog radnog dana, a radnje koje ne trpe odlaganje i u dane kada sud ne radi. Sudskim poslovnikom se određuju sudske radnje koje se preduzimaju u dane kada se ne radi. Sudskim poslovnikom određuje se koje se sudske radnje preduzimaju u sudskim jedinicama izvan sedišta osnovnih i privrednih sudova."
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pre neki dan postavio jedno pitanje predsedniku Vrhovnog suda Republike Srbije, ali ne dobijam odgovor, daleko smo, izgleda. Molio sam gospođu Vidu Škero, predsednika Vrhovnog suda, da na osnovu svojih ovlašćenja... jer Poslovnik o radu suda donosi predsednik Vrhovnog suda, što znači da mora da utvrdi radno vreme.
Sudovi u Beogradu rade od pola osam do pola četiri. Ja sam jutros imao priliku da vidim nov natpis i jednu novu, na papiru ispisanu, parolu - radno vreme suda je od 7.45; rad sa strankama do 13.00 časova. Je l' nama sudovi rade od 7.30 do 15.30 ili rade onako kako to neko u nekom sudu sam određuje? Ako je radno vreme propisano po zakonu, onda ne može neko da radi pola radnog vremena, a rad sa strankama mora da obuhvata sve vreme koje je propisano za rad.
Dakle, u ovim slučajevima građani neće moći da overe ugovor, da overe izjavu, neće moći da izvade izvod iz zemljišne knjige, neće moći da uđu u pisarnicu, neće moći da ostvare uvid u predmet. Na taj način građani su obespravljeni i njima je uskraćeno pravo da u toku celog radnog vremena ulaze u sud i da ostvare svoja prava.
Što se tiče rada sudija, to je drugo pitanje, ali ovo se odnosi na sudsku upravu. Dakle, predsednici sudova moraju da istaknu table na ulazu u sud na kojima mora da piše od kada do kada radi sud. Zato pozivam i predsednika Vrhovnog suda ponovo da preko nadzora i njegovog odeljenja i odbora izvrši kontrolu i uvid da li sudovi primenjuju poslovnik koji je doneo predsednik Vrhovnog suda. Na taj način može samo da se uspostavi jedinstvo vlasti i jedinstven princip u pogledu sudovanja.
Kada su u pitanju sudije, gospođo ministre, ja sam pre neki dan imao priliku da u jednom naselju u opštini Alibunar razgovaram sa građanima. Jedan građanin koji se zove Musta Jon, rumunske nacionalnosti, iz sela Vladimirovci, opština Alibunar, žali mi se i kaže – osam i po godina se sudim, sud ne donosi odluku, samo zbog jedne međe, zbog uređenja međe, osam godina. Molim vas, da li taj sudija može da bude sudija? Da li je predsednik suda znao za taj predmet? Da li se nešto preduzimalo u tom pravcu? Ja smatram da gospodin Musta Jon iz Vladimirovaca, opština Alibunar, ima pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.
Pa, šta ćemo da radimo ako sudija, na primer, sudi za ubistvo? Je l' treba da primi predmet kada dođe u sud i kada pođe u penziju da ga preda nekom drugom sudiji? Kada se osam godina ne presuđuje konačnom sudskom odlukom za ometanje poseda tj. za uređenje međe, šta onda da govorim?
Dame i gospodo, u istoriji svakog naroda susreću se i ukrštaju istorija i pravo, kao najznačajnije oblasti. Pri tome, određene institucije koje se uspostavljaju u odgovarajućem društvu u pravu kao i u istoriji odslikavaju trajanjem kontinuitet i stvarnost tog društva, a njihovo obrazovanje samo po sebi predstavlja osnov društva i osnov države. Pravo predstavlja i odslikava kulturu jednog naroda, a spremnost i doslednost zakonodavca, dakle, nas koji ovde donosimo zakone, da obezbedi što širu skalu, a potom i efikasnu zaštitu ljudskih sloboda izraz je zrelosti i sposobnosti tog naroda.
Ustavna istorija Srbije kao države veoma je duga i bogata. Njeni koreni sežu duboko u srednji vek. U svojoj istoriji ova, na prvi pogled mala, država prolazila je kroz zanimljive periode, u kojima su se ukrštali njeni usponi i padovi, procvati i društvena posrtanja, sve do gubitka i same državnosti u pojedinim periodima. Tako je posle zenita u kojem se našla srpska srednjovekovna država obrazovanjem velikog carstva, u kojem je donet čuveni srpski pravni spomenik - Dušanov zakonik, usledio njen tragičan pad u viševekovno ropstvo. Srpska država je nestala, za srpski narod su došla tragična vremena koja su dovodila u pitanje i sam njegov fizički opstanak, no ovaj hrabri, mali, ali izdržljivi narod upornom borbom je vaskrsnuo svoju državu u osvit 19. veka.
U Srbiji je u svim etapama njenog razvitka bilo prisutno shvatanje da se pravo na slobodu mora dosledno garantovati i poštovati i obezbeđivati odgovarajućim zakonodavstvom. To su zakoni o kojima mi raspravljamo. Tako je za vreme Prvog srpskog ustanka, te, nazovimo je, "srpske revolucije", u Srbiji formirana svest da se putem sopstvenog prava moraju staviti pod kontrolu svi oni koji vrše vlast, kao i urediti odnosi vlasti i građana. Brojni pravni spomenici nastali u tom vremenu potvrđuju da je ta svest pobedila i da su ideje prava i pravde, kao i u svetskim okvirima, uhvatile korene u ovoj maloj balkanskoj državi.
Izgradnja države zasnovane na osnovnim načelima demokratski i pravno uređene države označavala je trajni i sveti cilj srpskog društva u svim periodima njegovog razvitka. Realne društvene prilike, razume se, bitno su opredeljivale tokove, podstičući ... na planu ostvarivanja navedenog cilja. O tome svedoče brojna dokumenta koja su poznata našoj stručnoj i društvenoj javnosti.
Razvitak prava i pravosuđa predstavlja najpouzdanije ogledalo društvenih i političkih prilika svake države.
U tom kontekstu, naglašavam posebno da pravosuđe mora da ima svoje nezamenljivo mesto i veliku ulogu u našoj državi. Pravdi i načelima prava SRS pridaje poseban značaj, u cilju zaštite osnovnih sloboda i prava naših građana.
Srbija je veoma rano kročila na put koji vodi ka pravnoj, odnosno pravednoj državi, težeći da ostvari uzvišeni cilj po kojem je pravo veština dobrog i pravičnog. Srpska država je prošla teške staze borbe i različitih iskušenja. Ono što je nesporno jeste činjenica da je ova država vazda ostajala verna osnovnoj ideji pravde i prava. Uspostavljanje odgovarajućeg pravnog sistema, a potom i adekvatnih pravosudnih institucija koje mogu obezbediti poštovanje prava i afirmaciju slobode i pravde bila je karakteristika celokupne istorije srpske države. Dušanov zakonik, koji je sadržao 135 članova, a donet je 1349. godine, najviše se bavio državnim pravom o sudskom postupku i o administrativnom pravu.

Po Poslovniku, gospodin Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi 225. i 226. Danas je Vlada imala sednicu. Čuli smo da je iskusne i stručne kadrove postavila na mesta ambasadora širom sveta. Danas je Vlada Srbije imala još jedan zadatak; po treći put postavlja na mesto direktora – trebalo je da postavi, da li je postavila još ne znam, ali saznaćemo već u toku sutrašnjeg dana – treći put u Kontroli leta postavlja istog čoveka. Sećate se, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam sa ove skupštinske govornice više puta ukazivao na kriminalne radnje tog čoveka koji je po profesiji muž sekretarice, odnosno šefa kabineta Zorana Đinđića. Upravo je to veza koja mu omogućava da treći put dođe.
Ko je bio Nikola Stankov? Naravno, ne radi se samo o Nikoli Stankovu, radi se i o Bojanu Krištu, radi se i o direktoru JAT-a Vlaisavljeviću itd. Da podsetim samo malo građane Srbije i da pitam MUP, tužilaštvo, Ministarstvo pravde zašto ne provere i ne procesuiraju ovu lopužu? Pre izvesnog vremena, za potrebe Kontrole leta Nikola Stankov kupuje zgradu na šest spratova u Ulici Nikole Pašića 9, bez javnog tendera, jer kad je javni tender onda ne može da se obezbedi provizija. Kupoprodaja je izvršena bez javnog tendera, pa pitam – ko je dao saglasnost na ovu kupovinu?
Na Aerodromu Beograd Nikola Stankov kupuje za izgradnju nove oblasne kontrole letenja; izgleda da mu je ono što ima malo, čovek je megaloman. Kupovina je vršena bez javnog tendera, naravno. Navodno, Aerodrom Beograd samo je korisnik ovog zemljišta na određeno vreme, a nije vlasnik. Ko je dao saglasnost za ovu kupoprodajnu transakciju? Ministarstvo za kapitalne investicije sigurno nije, pouzdano znam, pitao sam ministra.
Direktor Agencije ne odgovara nikome. Bilo je pitanja upućenih njemu. U poslednje dve godine izvode se velike rekonstrukcije po zgradama Agencije; tenderi se uglavnom nameštaju ili se poslovi dobijaju putem direktne pogodbe. Kada se radi o nameštenom tenderu ili direktnoj pogodbi, zna se, ruka ruku mije. Ja sam godinama ukazivao na "lepljive prste" ovog čoveka i do sad - nikom ništa.
Na kontrolnom tornju u toku su radovi, i u Centru za obuku, takođe bez tendera; vršeni su veliki radovi pre useljenja u upravnoj zgradi Agencije na Trgu Nikole Pašića.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ja se izvinjavam, ako može samo još malo i završiću vrlo brzo, ili ću se javiti ponovo po Poslovniku.

Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Po Poslovniku, gospodin Momir Marković.

Zahvaljujem. Izvršena je nabavka novih putničkih vozila "pežo 607"  ...
(Predsedavajući: Koji član?)
Isto 225. i 226. Tražim objašnjenje odakle pravo ovom čoveku da ovako arči državnu imovinu.
Izvršene su silne nabavke putničkih vozila tipa 506 u više navrata. Podsećam vas, dame i gospodo, da to ide, otprilike, od desetak do petnaest vozila visoke klase. Namešten je tender firmi "Verano motors". Kupovani su džipovi, takođe je namešten tender. Kupovana su terenska vozila "lada niva", ali ne od autokuće "Lazarević" iz Kragujevca, koja je ovlašćeni predstavnik i imala je najbolju ponudu, nego od jedne privatne kuće iz Subotice, pa imam blagi osećaj da je u nameštanju tog posla udela imao i jedan građanin Srbije koji sedi tamo u onim zadnjim redovima.
U poslednjih šest meseci vršene su silne nabavke nameštaja - nabavka stolica četiri puta, pa se pitam šta rade sa tim stolicama. Isporuku je vršila jedna privatna firma iz Novog Sada, bez tendera. Kupljena su vozila tipa minibus od firme "Delta", Mišković. Nešto mi je to ime mnogo poznato. Namešten tender, naravno.
Kupljeni su pre par godina radarski sistemi i softver ... ne znam kako, nebitno je; uglavnom, to je neka tehnologija za radarske sisteme, nekvalitetna i nepouzdana oprema, ne prepoznaje kada više aviona dođe u istom pravcu na različitoj visini - operater na sistemu ima dojavu da je došlo do sudara aviona. Isporučilac opreme uzima velike pare za održavanje sistema.
Namešten je tender za kupovinu... I to je tender namestio američki ambasador; ne ovaj, nego onaj prethodni.
Na Aerodromu Beograd u energetskoj stanici kontrole letenja došlo je, slušajte dame i gospodo, do raspada energetskog sistema napajanja. Uzrok su dotrajali, nepouzdani dizel agregati i nestručno ljudstvo koje tamo radi. Primljeni su novi ljudi koji ne poznaju sistem. Dva i po sata je Kontrola leta bila bez napajanja strujom i dva i po sata je više od 50 aviona bilo nad srpskim nebom, a da ni Kontrola leta nije imala uvid u to. Direktorat za civilno vazduhoplovstvo je pokrenuo istragu, ali direktor Moković Milan nije mogao da dođe do informacija. Umesto starih dizel agregata namešta posao "MS inženjeringu", Beograd i ...
(Predsedavajući: Vreme.)
Zahvaljujem, javiću se ponovo po Poslovniku.

Da vam kažem, nema povrede Poslovnika. Ovo što radite je zloupotreba Poslovnika pa vas upozoravam da to više ne radite i molim da se vratimo na dnevni red.
Na član 63. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima gospođa Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 63. stav 4. Predloga zakona o uređenju sudova, na deo koji se odnosi na ocenjivanje rada sudijskog pomoćnika.
Naime, u članu 63. u stavu 4. ovog predloga zakona kaže se: "Viši sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa 'naročito se ističe' može steći zvanje sudskog savetnika i ako ne ispunjava uslove za sudiju višeg suda."
Amandmanom je predloženo brisanje stava 4. jer je ova odredba u suprotnosti sa odredbom člana 59. stava 3. istog ovog predloga zakona u kome je jasno definisano da zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda.
Predlogom zakona o sudijama u glavi III definisani su uslovi za izbor sudija. Tako član 43. kaže da za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije. Dalje, u članu 44. u stavu 1. stoji – posle položenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci, i u alineji 3 – šest godina za sudiju višeg suda, privrednog suda i višeg prekršajnog suda.
Vlada je predložila Narodnoj skupštini da ne prihvati ovaj moj amandman uz obrazloženje da se amandman ne prihvata jer smatra da zakonom treba dati mogućnost da viši sudijski saradnik može steći više zvanje ako je ocenjen najvišom ocenom dve godine uzastopno i u slučaju da ne ispunjava uslove za sticanje tog zvanja. Ovakvom odredbom stimuliše se kvalitetniji rad sudijskih pomoćnika.
Činjenica je da se ovakvom odredbom sigurno ne može stimulisati kvalitetniji rad sudijskih pomoćnika, već se, naprotiv, pružaju mogućnosti za prebrzo napredovanje pojedinih viših sudijskih saradnika. Kada kažem prebrzo napredovanje mislim na to da u roku od jedne godine i sedam meseci nakon položenog pravosudnog ispita neko može steći zvanje sudskog savetnika.
Naime, u članu 61. ovog predloga zakona kaže se u stavu 1: "Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje se jednom godišnje", a u stavu 2: "Rad sudijskog pomoćnika koji je u toku kalendarske godine radio kraće od šest meseci ne ocenjuje se za tu godinu." To znači da ako je neko u jednoj kalendarskoj godini radio sedam meseci i ocenjen je ocenom "naročito se ističe" i naredne godine opet bude ocenjen istom ocenom, on će u roku od jedne godine i sedam meseci napredovati u zvanje sudskog savetnika. Dovoljno je samo da stekne blagonaklonost predsednika suda koji vrši ocenjivanje, što se najčešće postiže pripadnošću istoj političkoj stranci.
Ovo odredbom zakona o uređenju sudova direktno se krši odredba zakona o sudijama kojom je propisan uslov od šest godina radnog iskustva u pravnoj struci za sudiju višeg suda. Ova dva zakona donose se istovremeno a pojedini njihovi članovi koji se odnose na istu stvar u suprotnosti su, što govori o neodgovornosti predlagača.
Prihvatanjem ovog amandmana ne bi se kršio zakon o sudijama, a bila bi afirmisana stručnost. Ovako, pored kršenja zakona, podstiče se diskriminatorski odnos prema višim sudijskim saradnicima, loši kolegijalni odnosi i protekcionizam. Hvala.

Hvala vama. Da li se još neko javlja za reč? Reč ima gospodin Petar Jojić.

Što se tiče amandmana koji je podneo narodni poslanik ispred Srpske radikalne stranke, sigurno je da bi trebalo prihvatiti taj amandman, s obzirom na činjenicu da ima pravnog utemeljenja i da poboljšava tekst ovog zakona.
Što se tiče odredbe člana 6. ovog zakona, gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, u članu 6. Predloga zakona, naslov - Zabrana uticaja na sud, stoji: "Zabranjeno je korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja i bilo koje javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod sudskog postupka. Zabranjen je i svaki drugi uticaj na sud."
Ovo je sa formalnopravnog stanovišta dobro, ali je problem u praksi. Evo, Đilas poručuje da će on da menja odluke SO Zemun. Nisu retki slučajevi, imali ste prilike da primetite, da se neko ko hoće da ostvari neko pravo, ali na nezakonit način, obrati nekom mediju i kaže - molim vas, taj i taj sud ne radi dobro, sudije su korumpirane i ne mogu da ostvarim svoje pravo, jer sudi taj i taj sudija, angažovan je taj i taj veštak i sumnjam da će biti pravilna odluka. Zatim obrazlaže na stranicama i stranicama dnevne štampe i kuka na sud i na sudiju.
Koji su to sve pritisci na sud i sudije mogući, a oni su veoma brojni? Postojanje sudskih intervencija iz sredine u kojima se dešavaju, to je pritisak na sud. Zatim, pojam sudske nezavisnosti regulisan je i u međunarodnom pravu u odnosu na nezavisnost i položaj sudija.
Dame i gospodo, sudska vlast pripada sudovima kao samostalnim državnim organima. Sudsku vlast sudovi vrše nezavisno. Mi kažemo da treba da vrše nezavisno. Nezavisnost suda mora značiti takvu poziciju institucije i pojedinaca koji vrše sudsku vlast koja obezbeđuje da odlučuju nezavisno od drugih nosilaca vlasti o svim pravnim sporovima u okviru njihove nadležnosti. To znači da nezavisnost sudstva postoji samo onda kada bilo koji pojedinac, naglašavam, bilo koji pojedinac, pa ni šef države, pa ni kruna u Engleskoj, Belgiji, Holandiji, ne može da se meša u donošenje pravilne odluke; ne može obavezivati sud da presudi jedan spor ili da pripremi opštu normu za konkretnu životnu situaciju i da je tako primeni.
Ne samo da nezavisnost sudstva proističe iz principa ustavnosti i zakonitosti, nego se ni taj princip ne može obezbediti bez takve nezavisne aktivnosti suda, striktno zasnovane na ustavnosti i zakonitosti. Dakle, samo Ustav i samo zakon, drugo ne. Sudovi sude, kako naš Ustav propisuje, na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa, opštih akata. To je ono, da se vratimo ponovo na to, da načelni pravni stavovi ne mogu preuzimati ulogu zakona.
Prema tome, dame i gospodo, kada govorimo o pojmu sudske nezavisnosti, sudije su nezavisne ako u vršenju svoje funkcije nisu ničim obavezane, sem da poštuju zakon i slede sopstvenu savest. Da bi sudija stvarno bio nezavisan prethodno mora u potpunosti da se ostvari njegova lična nezavisnost.
Dakle, prethodno pitanje jeste lična nezavisnost sudije. Pod tim pojmom podrazumeva se takvo zakonsko regulisanje sudskog položaja (postavljanje sudija, izbor sudija, napredovanje sudija u službi, imunitet, disciplinska odgovornost, otpuštanje, premeštanje) koje svodi na minimum mogućnost pripadnika izvršne vlasti da kroz donošenje odluka o tim, za sudiju i njegovu egzistenciju značajnim, pitanjima utiču na njegovo ponašanje u vršenju sudske funkcije.
Dakle, trajanje i uslovi sudske službe su tako obezbeđeni po našem Ustavu da ni pojedinačno sudije ni pravosuđe u celini nisu pod kontrolom izvršne vlasti. Tako bi trebalo da bude, kao što je to u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji i da ne nabrajam.
Brojni su međunarodni akti i međunarodna regulativa o nezavisnosti položaja sudija. O tome i o pojedinostima govoriću parlamentu kasnije, a vama se izvinjavam, gospodine potpredsedniče Skupštine, zato što sam vas danas pre podne oslovio sa "gospodine potpredsedniče Vlade", a vi ste potpredsednik Narodne skupštine, što je viši rang od potpredsednika Vlade jer ste vi potpredsednik zakonodavnog, najvišeg organa u državi.

Hvala lepo. To je tačno. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.