Gospodine Krasiću, nije tri posto, nego sto posto je to istina. Znači, prekršen je zakon, Okružni sud je doneo istog dana dve sasvim različite odluke: jedna odluka ide u prilog onih koji su se žalili, onih kojima su oduzeti mandati, a druga odluka je odluka kojom se oduzimaju mandati odbornicima DS-a u Brusu.
Ali, ono najstrašnije se dešavalo u susednom gradu. U nepuna dva meseca, odnosno tri, desile su se strašne stvari: kandidatu za predsednika opštine i sadašnjem predsedniku opštine su pretili, fizički ga maltretirali; pretukli su odbornika iz sela Stubal, opština Aleksandrovac. Poslednja stvar se desila pre dva dana kada su pretukli člana Opštinskog veća, funkcionera DSS-a. To su činjenice, pri tome se ništa ne preduzima da se rasvetle okolnosti pod kojima se to desilo i ko je odgovoran za takve stvari.
Stalno se pozivamo na povredu Poslovnika, na to da je Skupština crna tačka u procesu evropskih integracija. Ali, nama institucije ne deluju, znači, oni koji treba da jure i da kažnjavaju odgovorne za takva dela ne kažnjavaju, odnosno ne istražuju okolnosti pod kojima se to desilo. Obaveza svake ozbiljne države jeste da se zaštite ljudi. Hvala.

Hvala vama. Po Poslovniku, gospodin Zoran Krasić.

Gospodine Novakoviću, čuli ste šta je rekao gospodin Radulović, on kaže da nije tri posto, nego sto posto. Ja se pozivam na član 104. Rekao sam gospodinu Raduloviću, ako je i tri posto pa je mnogo, a ako je sto posto to je preterano mnogo, to jest, razlika je u gradaciji.
Znate, imao sam ja jednog koji se predstavljao da mi je veliki prijatelj, pa je pričao da je veliki hedonista, a ja tog ludaka nisam mogao da ubedim da su svi ljudi od rođenja hedonisti, samo je razlika u tome što sam ja hedonista sa 100 evra, a on je hedonista sa 1000 evra; intenzitet moj i njegov je isti, ali rang hedonizma je drugačiji. Hedonizam je potpuno normalna stvar kod svakog živog bića, samo idiot bi hteo da se muči, normalan čovek želi da lepo živi, ali oni su i od toga pravili nešto.
Međutim, dobro ste me podsetili na neke stvari. Mene uopšte ne iznenađuje takvo ponašanje DS-a i mladog majora Đurišića. Videćete za nekoliko dana, saslušajte šta sam vam rekao, ovde je pripremljeno nešto još gore, da bi se prikrilo u ovom... Pazite, kada je najveća kriza, onda idu sumanuti potezi vlasti. Samo da vas podsetim, u vreme najveće hiperinflacije 1993. godine, kada su svi razmišljali kako da se država spasi, kako da se nešto organizuje, onaj čovek je presavio knjigu i raspisao izbore. I, svi htedoše da padnu u nesvest – krajem 1993. godine povećao je broj mandata. Zašto? Zato što je strah učinio svoje. Strah vlada Srbijom.
Samo da vam objasnim nešto. Jedan veliki hedonista predsedniku opštine Zemun poklonio je sat od 4000 evra. Ja mislim da je 50 evra, ali nema veze, on je rekao da je 4000 evra. Ovaj čovek htede da padne u nesvest, kaže – čime sam ja to zaslužio? On kaže – zaslužio si tako što ćeš lokaciju preko puta Doma penzionera u Zemunu, gde se nalazila "Čistoća", pa je to vratila opštini Zemun, da daš, odnosno opština, tom i tom tajkunu, dobićeš ti toliko, dobiće ovaj toliko. Čekaj, ne može taj da gradi hotel ili stanove. Nema problema, to sam ja završio na gradskom nivou sa Draganom Đilasom, i on je u igri.
(Predsedavajući: Vreme.)
Naravno, čovek je vratio sat, otkrilo se sve, taj veliki hedonista je rekao – nećemo da ti diramo opštinu Zemun. I, šta se desilo? Pre nekoliko dana imali ste neuspeli puč. Vi stojite iza toga.
(Predsedavajući: Vreme vam je isteklo.)
Izvinjavam se, gospodine Novakoviću, malopre sam vas častio, pa računam da malo tolerancije pokažete.

Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Arsen Đurić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Dragan Šormaz. Izvolite.

Četiri amandmana poslanika DSS-a, kao što sam već rekao, odnose se na celu ovu glavu sedmu - Obezbeđenje suda; prvi je moj, zatim ovaj amandman kolege Arsena Đurića, zatim amandman kolege Miroslava Petkovića i kolege Aleksandra Pejčića.
Još jednom pokušavam da apelujem na poslaničku većinu. Mogu da razumem ministarku zbog pozicije u kojoj je; verovatno dok ona dospe do prvog zamenika, ili prvog potpredsednika, ili ministra policije, ili šta li je već, znam da je predsednik SPS-a, Ivice Dačića, i dok se s njim dogovori o tome kad će ko šta da uradi, može proći određeno vreme, a verovatno ona sada ne može ni bez konsultacija ili sednice Vlade da prihvati ove amandmane. Ali, mislim da je ovo potpuno logično.
Malopre je, u svom stilu, uvaženi kolega Krasić rekao kolika je razlika između straže i policije. Mislim, zaista, straža, sad neko stoji i čuva... Znači, ako pričamo o standardima kojima toliko težimo, ova četiri amandmana bi trebalo prihvatiti jer daju kompletno novu sliku i daju ono što je potrebno sudovima. Čekati na to da policija promeni svoj Zakon o policiji, gde ona sada ima određene nadležnosti, pa onda ponovo mi da menjamo zakonodavstvo iz oblasti pravosuđa, potpuno je besmisleno.
Usvojite ova četiri amandmana. Tvrdim da su kapaciteti u Ministarstvu unutrašnjih poslova takvi, ili ovaj prvi prsten oko ministra i ljudi koji to treba da rade, da će se to uraditi veoma brzo. Sve ih znam, nisu promenjeni, jer ne može bolje da dovede Dačić.
U principu, oni će to vrlo brzo uraditi i izmenama i dopunama tog Zakona o policiji prilagoditi ovom rešenju.
Naime, šta kaže gospodin Arsen Đurić u svom amandmanu? On precizira dalje ovlašćenja, ovde se nesrećno zove - pravosudne straže. Dovoljno je videti, to su neka dva pasusa, ovde je mnogo konkretnije i po evropskim standardima sve predviđeno, što se tiče ovlašćenja pravosudne policije, a ne straže.
Potpuno se briše član 78. i našim predlogom se dodaje: "Poslovi obezbeđenja lica, imovine i objekata sudova obuhvataju sprečavanje protivpravnih radnji usmerenih prema licu, objektu i imovini suda, sprečavanje unošenja oružja, eksplozivnih naprava i drugih opasnih stvari, uništenja ili otuđenja imovine."
Izvinjavam se, predsedniče, sada prebacuje sa jedne na drugu stranu ovaj laptop i sa ovom slikom me non-stop dekoncentriše.
"1) Zaštitu i obezbeđenje lica, imovine i objekata suda i održavanje reda u sudu obavljaju službenici sudske policije Ministarstva pravde ili drugi organ nadležan za poslove obezbeđenja. 2) Poslovi iz stava 1. ovog člana obavljaju se upotrebom tehničkih sredstava zaštite, fizičkom snagom i sredstvima prinude 3) U obavljanju poslova zaštite dopuštena su sredstva prinude: fizička snaga, sredstva za vezivanje, gumena palica i vatreno oružje."
Mi smo čak dobili pismo od ljudi koji rade u tim službama, evo, jedno ću pokazati, gde oni... Nažalost, po ovoj našoj ubrzanoj proceduri, predat je amandman, sve i ne sagledamo. Oni predlažu da se njima obezbede i elektrošokovi, male snage, ne ono što koriste Amerikanci, nego manje snage, koji su mnogo efikasniji od upotrebe palice ili, ne daj bože, pištolja u zaštiti imovine i lica u pravosuđu.
Zatim: "5) Sredstvo za vezivanje službeniku pravosudne policije dozvoljeno je da upotrebi radi odbijanja napada, sprečavanja otpora i predaja lica policiji. 6) Upotreba gumene palice je dozvoljena ako je upotreba fizičke snage ostala bezuspešna. 7) Upotreba vatrenog oružja dozvoljena je ako se drugim sredstvima prinude ne može odbiti istovremeni ili neposredno predstojeći protivpravni napad kojim se ugrožava život službenika pravosudne policije ili drugih lica. Službenik sudske policije će pre upotrebe vatrenog oružja upozoriti osobu koja napada, ako mu to okolnosti napada dopuštaju. Vatreno oružje nije dopušteno upotrebiti ako bi se time ugrozio život drugih lica. 8) Podzakonske akte o načinu zaštite lica, imovine i objekata sudova, donosi ministar pravde."
To je predviđeno našim amandmanom. Znači, bukvalno smo sve predvideli. To već piše u zakonima Nemačke, u zakonima velikog broja zemalja EU i ne vidim u čemu je problem.
Zaista je sudska straža nešto zastarelo. Znamo šta je straža, znamo šta je policija. To su dve potpuno različite stvari. Ovo je mnogo bolje rešenje. Jednog dana ćemo ga svakako imati. To i sami kažete u obrazloženju odbijanja amandmana.
Ovaj amandman je odbijen uz obrazloženje koje je isto, kažete, kao i za amandman narodnog poslanika Dragana Šormaza, i svaki naredni posle toga. Kažete da je dobar, da to treba da stoji u zakonu, ali treba da se usaglasite.
Ponavljam, čekamo toliko godina da se usaglase MUP i Ministarstvo saobraćaja da bismo doneli novi zakon o saobraćaju. Nema potrebe da ovo čekamo. Sada upišemo u zakon, molim lepo, Dačiću, uradi izmene i dopune i uradiće MUP izmene i dopune Zakona o policiji i vrlo brzo će doći ovde. To je čak zakon o kome sasvim sigurno ne bismo ni raspravljali, jer bi proistekao iz ovoga, te izmene; zašto bismo o tome raspravljali, vrlo brzo bi se završilo sve i ne bismo imali neku potrebu, to bi bila čista intervencija. To bi se brzo u skupštinskoj proceduri završilo.
Još jednom apelujem, sedite i razmotrite. Mislim da je tehnički vrlo lako izvodljivo i da parlament ova četiri amandmana treba da prihvati, da glasa u danu za glasanje i da na taj način popravimo ovaj zakon. Zahvaljujem.

Gospođa Judita Popović.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, u svoje ime podržavam ovaj amandman kolege Arsena Đurića, iz sledećih razloga.
Član 77. Predloga zakona o uređenju sudova faktički daje obrazloženje zašto podržavam ovaj amandman. Naime, član 77. predviđa da se pravosudna straža stara o sigurnosti ljudi i imovine, redu i miru i nesmetanom sprovođenju službenih radnji u zgradi pravosudnog organa. Član 78, kako je u zakonu predloženo, predviđa ovlašćenja pravosudne straže.
Amandmanom kolege Arsena Đurića mnogo se jasnije obrazlaže i označava koja su ovlašćenja pravosudne straže i u čemu se sastoji to staranje o sigurnosti ljudi i imovine, kao i o nesmetanom sprovođenju službenih radnji. To je jedan aspekt pravosudne straže koja je predviđena Predlogom zakona.
Drugi aspekt se može naći u članu 78. čije brisanje se predlaže amandmanom. On predviđa ovlašćenje pravosudne straže da udalji lica koja nisu prikladno odevena, odnosno da ih ne pusti u zgradu pravosudnih organa. Onda se postavlja pitanje da li je to pravosudna straža ili je to neka straža javnog morala? Ako je straža javnog morala, onda je to trebalo da se označi u članu 77. da se radi o pravosudnoj i o straži morala.
Ovo ovlašćenje koje se daje pravosudnoj straži je prilično široko ovlašćenje jer ostavlja u nadležnosti tih stražara, dakle lica koja se nalaze na ulazu u pravosudni organ, da odlučuju o tome da li je neko prikladno odeven ili ne.
Imali smo situaciju u sudovima da građani nisu mogli da uđu u zgradu suda jer je neko od stražara smatrao da su nepristojno odeveni, a ta nepristojnost se sastojala, na primer, u tome što gospođe nisu imale dovoljno dugačke pantalone ili što su nameravale da uđu u sud u haljinama bez rukava.
Govorim o letnjem periodu, kada su na plus 40 stepeni, zamislite molim vas, sasvim bezobrazno, gospođe htele da uđu u sandalama otvorenih prstiju. Pa smo onda imali takve situacije da su službenici suda kroz prozor bacali neke džempere dugih rukava, sakoe da bi ova lica koja su u haljinama bez rukava mogla da uđu u zgradu suda.
Imali smo situaciju da bračni par nije mogao da uđe u sud jer je gospođa imala sandale otvorenih prstiju, pa je onda gospodin njoj posudio cipele broj 45, a on je seo na pločnik i uzeo njene sandale bez prstiju i sačekao da gospođa obavi to zbog čega su došli, onako ugledna i pristojno odevena, u cipelama broj 45 na nožicama broj 37-38, da bi zaštitila dostojanstvo suda.
Dakle, ovo ne pričam kao šalu ni kao vic, ovo se veoma često dešavalo i u beogradskim sudovima, a pogotovo u sudovima u provinciji, konkretno u Okružnom sudu u Zrenjaninu.
Bilo je slučajeva da su gospođe znajući da ne mogu da uđu u tim haljinama bez rukava oblačile džempere na plus 40, pa ulazile u sud misleći da će da prevare sudsku stražu, pa su u hodniku skidale te džempere i onda su bile maltretirane u hodnicima suda, jurili su ih bukvalno da ih odstrane, tako nepristojno odevene.
Mogu da vam kažem, kada sam ušla u zgradu, u skupštinsku salu, bila sam zatečena konkretnim stanjem što se odevenosti gospođa poslanica tiče. Mogu da vam kažem da mnoge poslanice sigurno ne bi ušle u zgradu okružnog suda tako odevene kako sam ih ja ovde zatekla na plenarnim sednicama.
Ne želeći da kritikujem bilo čije oblačenje samo navodim primer ovlašćenja sudske straže koja može da ne dozvoli ulazak, pre svega žena, gospođa u sud ukoliko smatra da su nepristojno odevene. Pri tom, mislim da tu ima i dosta fetišizma, jer za nekog je možda nepristojno da žena uđe u haljini bez rukava, a za druge je nepristojno da uđe u kratkoj suknji.
U Zrenjaninu su, recimo, kao merilo nepristojnosti odabrali haljine bez rukava, s tim da se komotno moglo ulaziti u miniću, kakvom god hoćete.
Dakle, ukoliko i dalje zadržavamo ovu praksu u zakonu, mi ponovo omogućavamo takvu situaciju da ljudi budu sprečeni da pristupe na sudske pozive, da budu nasilno udaljeni iz sudnica ili iz hodnika suda samo zbog toga što neko od te sudske straže (koja se, normalno, sastoji od pripadnika muškog pola) iz ko zna kojih razloga smatra da je osoba, pogotovo ženskog pola, nepristojno odevena.
Imali smo situaciju, recimo, u Zrenjaninu da su starije gospođe koje su vozile bicikle iz okolnih mesta, udaljenih od Zrenjanina otprilike deset kilometara, dolazile u pantalonama dužine tri četvrt, znači nešto malo iznad one pristojne dužine koju su gospoda stražari predvideli, pa su morale da sede ispred suda ili da odu do prodavnice da kupe sebi pantalone koje su po oceni sudskih stražara pristojne.
Inače, mnogo je ročišta iz tog razloga odlagano. Ljudi su gubili parnice zbog toga što nisu mogli da pristupe suđenju. Možda ova tema deluje trivijalno, ali nažalost, opet jednom krugu ljudi, radi se o ljudima koji nisu sudije nego sudski stražari, dozvoljavamo tu mogućnost da cene da li neko može da uđe u sud ili ne, da li neko vređa ugled i autoritet suda. Ugled i autoritet suda se ne može steći na taj način što ćete nekom zabraniti da uđe u sud kratkih rukava ili bez rukava, nego tako što će sud da radi kako je to zakonom predviđeno.
Prema tome, predlažem da se ovaj amandman kolege Arsena Đurića usvoji i briše član 78. a ustroji kako je to amandmanom predloženo, iz svih ovih razloga koja sam navela.

Hvala. Kao što smo se dogovorili, radimo do 20 časova. Sada je 20 časova. Završili smo sa današnjim danom. Nastavljamo u ponedeljak, 24. novembra u 10 časova, po amandmanu na član 79. koji je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.