Da li još neko želi reč? Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine i tražim obaveštenje od predsednika Narodne skupštine. Pretpostavljam, gospođo Čomić, iako je trenutno menjate, da vi nemate tu informaciju. Ako imate, biće dragoceno da je čujemo i od vas.
Poslanici Srpske radikalne stranke prošle nedelje su ovde pokrenuli raspravu o zaradama i eventualnim zloupotrebama u javnim preduzećima od strane direktora, predsednika i članova upravnih odbora. Poslanici, odnosno predstavnici svih poslaničkih grupa (ili gotovo svih) priključili su se toj našoj raspravi i podržali nas u toj raspravi i to je ostavilo snažan utisak u javnosti. Građani Srbije su shvatili da želimo da se sve stvari izvedu na čistac, da želimo i zbog ove krize, i ne samo zbog krize nego uopšte, da predočimo građanima Srbije ko, kako i na koji način troši njihove pare, jer ono što se troši iz budžeta Republike Srbije jesu pare građana Srbije koje se u budžet daju kroz poreze, doprinose itd.
Ali, mislimo da bi bilo dobro da odavde, iz parlamenta počnemo da pokazujemo pravim primerima kako treba da se raspolaže sredstvima građana Srbije. Naravno, nikada se nismo pridruživali demagoškoj priči, koliko košta radni dan u Skupštini itd., jer mi mislimo da rad parlamenta treba da bude javan i da se vidi koliko ko i na koji način radi, na koji način ko zastupa građane Srbije.
Kao član radne grupe za izradu predloga zakona o Narodnoj skupštini bila sam veoma iznenađena kada sam iz službe obaveštena, odnosno pitana da li želim da idem na Divčibare u petak ujutru, da se vratim u nedelju posle ručka, da boravim u hotelu "Divčibare" sa ostalim članovima te radne grupe za izradu predloga zakona o Narodnoj skupštini. Zaista je neverovatno da nekom padne na pamet da ova radna grupa ide negde da se odmara za vikend o državnom trošku, umesto da se sedne lepo u prostorije, imamo toliko lepo zagrejanih, možemo da otvorimo prozore pa ih provetrimo, da sednemo da radimo ono što jeste posao narodnih poslanika.
Izvinjavam se zbog vremena, ali dobila sam zapisnik sa treće sednice radne grupe, kojoj nisam prisustvovala – stoji da je sednici prisustvovao, između ostalih, član radne grupe Sreto Perić, a on to nije. Još gore od toga, stoji da je Sreto Perić postavio pitanje članovima radne grupe da li će tekst predloga zakona o Narodnoj skupštini morati da se upodobi sa propisima Evropske unije. Ovako nešto Sreto Perić ne bi ni pijan pitao. Nije prisustvovao. Nije član radne grupe.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Molim vas za informaciju – kome je pala na pamet ta suluda ideja da članovi radne grupe idu na vikend, odmor na Divčibare?

Informacije kojima raspolažem mogu da podelim sa vama odmah. Ako se radi o zapisniku, onda je tema za izmene i dopune zapisnika. Nagađam da je reč o grešci u imenu, jer sam jedino ovoj sednici radne grupe prisustvovala. Radi se o narodnom poslaniku Đuri Periću. To ne smem da tvrdim, jer će zapisnik biti na usvajanju, ali u ovoj fazi, dok je zapisnik samo dostavljen, a nije na sednici radne grupe gde se daju primedbe i predlozi za izmene zapisnika, izvinjavam se narodnom poslaniku Sreti Periću za neugodnosti koje je imao.
Što se tiče informacija o boravku radne grupe na Divčibarama, koliko ja znam, ne radi se o finansiranju takvog boravka od strane Skupštine, nego od organizacije UNDP, ali to uzmite sa rezervom pošto je to stvar koju i ja treba da proverim. To je do mene došlo kao informacija, da se ne radi o volji same skupštine da se iz budžeta troši, pošto ovo nije jedini zakon koji se radi u saradnji sa nevladinim organizacijama ili sa organizacijama tipa OEBS-a. Recimo, zakon o revizoru radio se uz finansiranje i saradnju CIDA, nevladine organizacije iz Kanade. Nevladine organizacije ili organizacije tipa UNDP-a i OEBS-a, koje pomažu, čine to na osnovu utvrđenog sporazuma sa predsednicom Skupštine i vrlo je jasno šta su njihove obaveze, a naravno sadržaj zakona i sve vezano za zakon je u vlasništvu narodnih poslanika.
Narodna poslanica Donka Banović želi da govori o amandmanu. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, 7. jula ove godine je predsednik Vlade Mirko Cvetković izlažući svoj ekspoze u ovoj skupštini govorio o pravosuđu i rekao, između ostalog, i ovo: "Reforma pravosuđa će se ubrzati, sa ciljem da se izgradi efikasno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo, da se učvrsti vladavina prava i pravna sigurnost, da se ostvari cilj koji će podrazumevati usvajanje niza zakona kojima će se pravosudni sistem urediti u skladu sa evropskim standardima i interesima građana Srbije".
Ovi zakoni iz oblasti pravosuđa, a naročito ovaj zakon o kome danas govorimo u pojedinostima, uopšte nisu u cilju ostvarivanja obećanja koje je predsednik Vlade gospodin Mirko Cvetković ovde nama dao, a i građanima Srbije. Dakle, o tome da će se poboljšati efikasnost nema ni reči. Da će doći do nekakve racionalizacije, ni o tome nema reči. Da će se popraviti vladavina prava i pravna sigurnost građana, ni o tome nema govora.
Dakle, sama činjenica da ovaj zakon ima samo 19 članova i da ima 124 amandmana znači da ovaj zakon nije dobar. Između ostalog, kada je ovaj zakon u pitanju, nisu samo poslanici opozicije ili opozicionih stranaka oni koji su podnosili amandmane. Vi prvi put, možda, u ovom zasedanju imate situaciju da su i mnogi poslanici iz stranaka koje čine vladajuću većinu takođe podnosili amandmane. Svi poslanici su saglasni da ovaj predlog zakona nije dobar.
Gospođa Malović ima nekoliko rešenja i načina da izađe iz ove situacije. Prvi, to bi bio najbolji način, jeste da povuče ovaj zakon iz skupštinske procedure i da se odustane od ovakve mreže sudova. Drugi način je da prihvati amandman našeg kolege Srđana Spasojevića koji u amandmanu predlaže da se taj član 3. briše. Treći način je da prihvati amandman koleginice Milice Radović iz DSS-a, koja u amandmanu predlaže da se taj i takav predlog člana 3. briše, a da se prihvati njen amandman koji podrazumeva vraćanje postojeće mreže sudova. Četvrti način, jer su se poslanici DSS-a potrudili da za svaku tačku u ovom članu predlože drugačije rešenje, takođe bi bilo vraćanje na postojeću mrežu sudova. Dakle, postoje četiri načina da Vlada izađe iz ove loše situacije, da ne bi napravila veliku štetu kada je u pitanju funkcionisanje pravosudnih organa u Srbiji. Hvala.

Pre nego što pređemo na sledeći amandman, proverena informacija za pitanje koje mi je postavila narodna poslanica Vjerica Radeta: UNDP plaća sve troškove smeštaja, a Savet Evrope plaća stručnjake koji bi trebalo da analiziraju ono što bude predlog radne grupe za izradu zakona o Narodnoj skupštini.
Na član 3. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Lodi Gabor, Tamaš Tot i Maraci Nandor.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas i juče smo čuli dosta primedaba povodom ovog zakona. I mi smo takođe dali neke primedbe i želeli bismo da se o ovim primedbama malo razmisli i da se u danu za glasanje ovaj naš amandman prihvati.
Pre svega, naš amandman se sastoji u sledećem – u članu 3. u stavu 1. se dodaju nove tačke 1) i 2) koje glase: "1) Osnovni sud u Adi, za teritoriju opštine Ada, 2) Osnovni sud u Bačkoj Topoli, za teritoriju opština Bačka Topola i Mali Iđoš, sa sudskom jedinicom u Malom Iđošu."
Posle tačke 2) dodaje se nova tačka 3) koja glasi: "3) Osnovni sud u Bečeju, za teritoriju opština Bečej, Žabalj, Novi Bečej, Srbobran i Temerin, sa sudskim jedinicama u Žablju, Novom Bečeju, Srbobranu i Temerinu".
Posle tačke 9) dodaje se nova tačka 10) koja glasi: "10) Osnovni sud u Kanjiži, za teritoriju opština Kanjiža, Novi Kneževac i Čoka, sa sudskim jedinicama u Novom Kneževcu i Čoki". Tačka 10) menja se i glasi: "10) Osnovni sud u Kikindi, za teritoriju opština Kikinda i Nova Crnja, sa sudskom jedinicom u Novoj Crnji".
Tačka 20) menja se i glasi: "20) Osnovni sud u Novom Sadu, za teritoriju opština Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Vrbas, Sremski Karlovci, Titel i za grad Novi Sad, sa sudskim jedinicama u Baču, Bačkoj Palanci, Bačkom Petrovcu, Beočinu, Vrbasu, Sremskim Karlovcima i Titelu".
Posle tačke 27. dodaje se nova tačka 28) koja glasi: "28) Osnovni sud u Senti, za teritoriju opštine Senta". Tačka 31) menja se i glasi: "31) Osnovni sud u Subotici, za teritoriju grada Subotica".
Mi smo ovaj predlog dali zbog toga što na ovim teritorijama, u ovim opštinama žive nacionalne manjine - mađarska, rusinska, slovačka, rumunska itd., ne misleći na to da je malopre kolega rekao da su nacionalne manjine ugrožene, jer vi dobro znate da je svaka sredina priča za sebe, a teritorija države Srbije se prostire od Horgoša do Dragaša i normalno da na takav način treba da razmišljamo.
Ipak, ukazao bih zašto treba osnovni sud u Kanjiži, sa jedinicama u Novom Kneževcu i Čoki, da ostane kao sudska jedinica, odnosno opštinski sud. Kao prvo, opština Kanjiža i opština Novi Kneževac se graniče, između njih prirodnu granicu čini reka Tisa. Kao drugo, udaljenost između naseljenog mesta Novi Kneževac i naseljenog mesta Kanjiža, gde su sada centri opštinskih sudova, iznosi svega tri kilometra.
Kao treće, radi se o pograničnim opštinama koje imaju istu problematiku u svom radu i delovanju, jer se na području opštine Kanjiža nalazi granični prelaz Horgoš, najveći granični prelaz prema EU, a na području opštine Novi Kneževac nalazi se granični prelaz Đala koji sve više dobija na značaju, koji će se modernizovati u dogledno vreme i čiji promet će se u dogledno vreme povećavati. Zbog toga očekujemo da se povećanjem prometa na svim graničnim prelazima, znači, na graničnim prelazima Horgoš i Đala, pojavljuje potreba poštovanja rokova koji su predviđeni ZKP-om, a to se može najuspešnije postići radom osnovnog suda u Kanjiži, sa jedinicom u Novom Kneževcu.
Kao četvrto, za stanovnike opštine Novi Kneževac Okružni sud u Subotici nalazi se na manjoj udaljenosti nego Okružni sud u Zrenjaninu.
Kao peto, obe opštine se nalaze na području buduće evroregije koja će obuhvatiti područja na teritoriji Republike Srbije, Republike Mađarske i Republike Rumunije.
Kao šesto, na području opštine Kanjiža i opštine Novi Kneževac živi veći broj pripadnika mađarske nacionalne manjine koji svoja prava u odnosu na upotrebu svog maternjeg jezika jednostavnije mogu ostvariti u okviru osnovnog suda u Kanjiži, sa jedinicom u Novom Kneževcu, gde radi više sudija koji su osposobljeni za vođenje svih vrsta postupaka na srpskom i mađarskom jeziku.
Kao sedmo, postojanje opštinskog suda u Kanjiži sa jedinicom za područje opštine Novi Kneževac u većoj meri omogućava i obezbeđuje građanima pristup pravdi u ovom sudu, što u savremenom evropskom pravnom sistemu jeste osnovno pitanje i merilo kojim se utvrđuje i iskazuje uspešnost pravnog sistema.
Opština Kanjiža i opština Novi Kneževac su inače povezane ekonomskim, kulturnim, političkim i obrazovnim vezama, što takođe potvrđuje osnovanost formiranja novog osnovnog suda sa sedištem u Kanjiži. Još bih želeo dodati da ovakva povezanost između opština sa obe strane reke Tise jeste činjenica koja prožima svakodnevni život građana sa obe strane Tise i ima izuzetno dugačku tradiciju.
Mislim da i uvažena ministarka zna da je Opštinski sud u Kanjiži učestvovao u međunarodnim projektima i programima. Opštinski sud u Kanjiži učestvovao je u međunarodnim projektima i programima, i to u organizaciji Nacionalnog saveta za državne sudove, u saradnji sa USAID-om. Tokom 2007. i 2008. godine Opštinski sud u Kanjiži učestvuje u projektu Kraljevine Norveške pod nazivom "Unapređenje dostupnosti pravde u sudovima u Republici Srbiji". Na osnovu uspešnog učestvovanja u ovom projektu Opštinski sud u Kanjiži je obezbedio za ostvarivanje svojih projekata iznos od preko 20.000 evra.
Dana 3. oktobra 2008. godine izvršena je primopredaja projekta, odnosno radova, i tom prilikom je naglašeno od strane predstavnika projekta da je Opštinski sud u Kanjiži sa uspehom ispunio sve svoje programe, te bi sa velikom verovatnoćom mogao uspešno konkurisati za dalje učestvovanje u ovom projektu.
Predstavnici norveškog projekta su iskazali svoje zadovoljstvo što je Opštinski sud u Kanjiži, pored investicionih programa, ostvario četrnaest projekata koji su neinvesticionog karaktera i tiču se poboljšanja rada i imidža rada suda.
Moram i sledeće da naglasim: samo četiri sudije obavljaju sudijsku funkciju, mada je sistematizacijom predviđeno sedam sudija, zajedno sa predsednikom suda. Primera radi, od 1. januara do 30. septembra sledeći predmeti su prijavljeni i obrađeni: istražnih predmeta 128, krivičnih predmeta 281, parničnih predmeta 506, radnih sporova 47, ostavinskih postupaka 339, izvršnih predmeta 241, vanparničnih postupaka 153, zemljišno-knjižnih rešenja 150, što je preko 2500 predmeta. Znači, do kraja godine biće još 300 - 400 predmeta koje će morati da obrade.
Ako kažemo da se radi o Novom Kneževcu i Čoki, koja broji oko 57.000 stanovnika i otprilike predmeti su isti, ali takođe i u drugim sredinama, da ne kažem u Senti, Bačkoj Topoli, Bečeju itd., koje su možda malo i veće, mi smatramo da bi opštinski sudovi trebalo da opstanu u ovim sredinama, pre svega zbog svega ovoga što sam izneo.
Mislim da sam dao dovoljno argumenata da u danu za glasanje, i molim vas da dobro razmislite o tome, prihvatite ovaj amandman i glasate za isti. Hvala vam što ste me saslušali.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a posle njega narodni poslanik Laslo Varga.  

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, pridružio bih se gospodinu Nandoru Maraciju, vezano za njegov amandman da se ovi osnovni sudovi ostave u ovim opštinskim mestima i skrenuo bih vam pažnju, principijalno, kada je u pitanju SRS, da ste morali da vodite mnogo više računa o opštinama gde je mešovit sastav, odnosno gde dominiraju neke nacionalne manjine. To država Srbija treba da radi. Nema nikakvog razloga da ne pokaže više razumevanja baš za takve opštine, jer država mora da vodi računa i o nekim stvarima ne samo iz finansijskog aspekta, da li je to skuplje za državu ili ne; čak i ako je skuplje, mora da izađe u susret ovakvim zahtevima i da pokaže da je država Srbija država svih njenih građana i da posebno vodi računa o nacionalnim manjinama.
Već ste upozoreni od strane mnogih poslanika da je ovaj predlog zakona prosto neverovatan. Kao da vam je neko podmetnuo.
Ovde se ne radi samo o poslanicima opozicije, ovde se radi, praktično, o poslanicima svih političkih stranaka koji govore o tome da ovaj predlog zakona nije dobar. Sama činjenica da ima ovoliko amandmana ide u prilog tome da biste vi stvarno morali da povedete računa i najbolje bi bilo da povučete ovaj zakon sa dnevnog reda, da to uradite mnogo ozbiljnije, mnogo bolje. Mislim da biste na takav način stvarno ostvarili ciljeve koje imate nameru da postignete.
Između ostalog, pokušaću, u okviru vremena za ovaj amandman, da na neki način upozorim i građane i poslanike povodom situacije u kojoj se nalazi naša država, vezano za veliku svetsku ekonomsku krizu koja nas pogađa kao cunami, a naša vlada i svi oni koji su odgovorni bukvalno se ponašaju kao u onoj priči "Selo gori, a baba se češlja".
Pokušaću to plastično da vam prikažem, gospođo ministre, da vidite u kakvom se položaju nalaze naši građani, svi građani. Jednostavno, ova država nije učinila ništa da ih zaštiti, prepustila ih je na milost i nemilost bankama, i to su sve strane banke, uopšte ne vodeći računa o tome koliko će to pojedinačno koštati svakog građanina.
Reći ću vam kako to, recimo, može da izgleda u jednom primeru: ako ste vi pre 45 dana platili PDV koji je bio 10.000 evra, za 45 dana, pošto onaj ko vam daje kredit obračunava to u švajcarskim francima, za 45 dana je 20% dinar izgubio vrednost u odnosu na evro. Pazite, ako ste dali 10.000 evra za PDV, vi sada morate da vratite 12.000 evra. Banku to uopšte ne interesuje, građanin je to dao državi, država se služila 45 dana i, praktično, ukrala vam 2000 evra. Isti taj privrednik, recimo, ima potraživanja koja će da naplati u roku od 30 do 60 dana; od 30 do 60 dana, kolika god da su, on je izgubio najmanje 20% i tu je izgubio 2.000 ili 3.000 evra. Kad pogledate, on neće imati nikakve šanse da opstane na tržištu.
Naša vlada ne radi apsolutno ništa. Ne samo da ne radi, nego je prosto neverovatno kakvi šarlatani i šibicari se nalaze na mestima ministara, predsednika Vlade. Podsećam vas, dame i gospodo poslanici, 26. oktobra 2008. godine Mlađan Dinkić, najbolji ministar, svetski ministar, dobio svetsku nagradu, kaže: "Srbija će profitirati od svetske krize. Srbija će zaraditi na svetskoj finansijskoj krizi, a strani investitori će shvatiti da se više isplati ulagati u našu nego u neke druge evropske zemlje". To tvrdi Mlađan Dinkić. Pogledajte vi, molim vas, kakav čovek se nalazi na ovakvom mestu, kaže: "Srbija će zaraditi". Pokazaću vam primer da će neko zaraditi, ali ne građani Srbije, zaradiće na grbači i na leđima građana Srbije.
Onaj drugi šarlatan, koji viče "hajmo u Evropu", kaže: "Očekujem da će kriza biti sanirana pre nego što bi se ti negativni efekti odrazili na našu zemlju". To kaže Đelić novinarima na prvom Niškom investicionom forumu.
Pogledajte, dame i gospodo narodni poslanici, kakvi ljudi i kakvi šarlatani vode državu Srbiju i građane Srbije. Prosto da čovek ne veruje. Kaže: "Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić poručio je građanima Srbije da nemaju razloga za brigu zbog aktuelne međunarodne ekonomske krize. Građani nemaju razloga za brigu, keš je tu." Gde je keš? "Devizne rezerve su plasirane u prvoklasnim bankama." U kojim bankama? Ko to kontroliše? "Likvidnost našeg bankarskog sektora nam i te kako daje razlog da mirno spavamo. "
Gospodo, ovo su samo neke od izjava ljudi koji, praktično, upravljaju celokupnim finansijskim sistemom naše države. Vezano za ovu globalnu ekonomsku krizu, za koju čitav svet traži odgovor, sastalo se dvadeset najmoćnijih država sveta i nisu, praktično, definisale, nisu rekle "treba ovim pravcem", nego samo nagoveštavaju šta bi trebalo da se uradi. Naši sve znaju, rešenja su tu, nema nikakvih razloga za brigu.
Pazite šta kaže sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, takođe iz G 17: "Bankarski sistem Srbije je izuzetno stabilan i najverovatnije se neće osetiti posledice svetske finansijske krize." Ljudi moji, da li je ovo moguće? Da li je moguće da se ovakvi ljudi nalaze na ovakvim mestima?
Pazite šta kaže predsednik Vlade: 1. oktobra u intervjuu agenciji "Rojters" Cvetković je naglasio da je formiran tim, predvođen Dianom Dragutinović i guvernerom NBS Radovanom Jelašićem, koji će nastaviti da na duži rok, zajedno sa ekspertima za makroekonomiju, pažljivo analizira razvoj svetske krize i njen mogući uticaj na privredu Srbije. Istog dana pitaju Radovana Jelašića o timu, ali: "Iako je upitan Radovan Jelašić šta će tim tačno raditi, guverner Jelašić još uvek nije ni znao da je formiran, kao ni da je on član tog tima".
Da li je moguće da mi imamo ovakve ljude i da imamo ovakvu Vladu, u državi gde je danas evro već 90 i nešto, a sećate se da je bio 74 i još je išao nadole zato što je toliko stabilan, i to u državi gde građani po osnovu kredita duguju 344,89 milijardi? Izgubili su 20% od početka krize. To je 70 milijardi. Građani su zaduženi za stambene kredite 151 milijardu. Svi znate da su svi stambeni krediti u švajcarskim francima; "švajcarac" je otišao skoro za 25%, nije bitno sada, procenat gore-dole. To je 30 milijardi. To će da se sruči na one koji svoj stambeni problem rešavaju kreditima, a Vlada kaže – mi ćemo zaraditi na ovoj krizi. Sada se pitamo ko će zaraditi i kako će zaraditi? Neko će sigurno zaraditi.
Vidite, svi znate da u velikim trgovačkim lancima od momenta kad date robu pa dok tu robu naplatite prođe najmanje 90 dana. To je posebno vezano za sistem "Delta"; čak morate, što kažu, da se "utalite", da platite da biste uopšte mogli da uđete i da snabdevate "Deltu". Dakle, 90 dana je najmanji rok kada možete da naplatite svoju robu.
Pazite, "Delta" svakog dana na kasi u velikoj meri ubira (ima nešto čekova, kartica) gotov novac. Sada postavite pitanje – ko na deviznom tržištu otkupljuje ove evre koji se plasiraju za sanaciju, odnosno za kurs dinara? Kako to da se svakog dana 20, 30, 40 miliona evra otkupi, ko to otkupljuje? Pogledajte sada: danas kupite, za 90 dana platite, prodate to za 90 dana, najmanje ćete zaraditi 30%, najmanje. Mesečno, kako stvari stoje, dinar gubi 10% u odnosu na evro, a u odnosu na "švajcarac" nešto više. Sve se to odražava na građane Srbije. Ovi koji vode Srbiju nikom ništa, kažu – mi ćemo da zaradimo.
Vidite ko zarađuje. To su ovi tajkuni: Mišković, Beko, redom. Ko im je to omogućio? Ko je uopšte omogućio da se ovoliki broj monopolista nađe na srpskom tržištu? Nažalost, tu su ovi iz Slovenije, iz Hrvatske. Pa šta mislite, kako su došli? Kako su došli? Kako je došao "Merkator"? Sećate se kako je 2001. godine izgrađen "Merkator", kako je sve ekspresno završeno da se dobije zemljište. Pazite na koji način: oni dobiju (tada je Svilanović to završio, jer mu je žena bila jedan od direktora "Merkatora") građevinsko zemljište, sa tim papirom odu u banku, banka im da kredit, oni izgrade objekat, pa onda prodaju prostor unutar tog objekta ili ga izdaju, vrate kredit i njima objekat ostaje za džabe. Ko im je to omogućio? Na koji način? Za šta? Ko je omogućio da pokupuju silno poljoprivredno zemljište po Srbiji, fabrike, sve što su hteli? Ko je to omogućio? Omogućili ste vi, vi koji hoćete u Evropu.
Ne možete vi nigde da odete. Ima samo jedno jedino mesto na koje ćete morati da odete, a to su ovi zavodi za izdržavanje kazne, zbog pljačke koju ste izvršili u Srbiji nad građanima Srbije. Vi jednog dana morate za to da odgovarate.
To bi, gospođo ministre, bio najveći doprinos, vaš doprinos – ako biste se potrudili da naš pravosudni sistem stvarno radi. Znate, možda ovi zakoni nisu najbolji, ali su sigurno dobri da se osudi svaki kriminalac za svako počinjeno delo, ali samo pod jednim uslovom – da sudije sude nepristrasno, bez političkog pritiska od strane vladajućih stranaka. Budite sigurni, red u našoj državi bi vrlo brzo bio uveden samo kada bismo oslobodili sudije da sude po važećim zakonima, a onda ćemo polako doći do ovih evropskih, kada očistimo ove kriminalce iz naših redova. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga, a posle njega narodna poslanica Aleksandra Janković. Vi želite po povredi Poslovnika?
Izvinite, narodni poslaniče Laslo Varga, reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, članovi 225. i 226. Imam pitanje za gospođu Malović: da li je tačno ono što smo jutros čuli od Poverenika za informacije od javnog značaja, da se vaše ministarstvo nalazi u prostorijama, odnosno da vi koristite prostorije koje su odlukom Vlade dodeljene njegovom kabinetu, odnosno za njegove potrebe?
To vas pitam zato što to na najbolji mogući način (ne govorim lično o vama, nego o odnosu Vlade) govori o tome ko je generator apsolutne korupcije u ovoj zemlji. Moramo to nazvati pravim imenom. Znači, Vlada je generator korupcije, a to ću pokazati kroz nekoliko primera, kako se odnosi prema nezavisnim institucijama.
Institucija Poverenika za informacije od javnog značaja trenutno se nalazi u prostorijama koje nisu adekvatne i ne nalazi se u prostorijama koje su mu dodeljene. Trenutno su na snazi dva zakona koja regulišu tu materiju; jedan zakon je trebalo da prestane da važi onog dana kada smo ovde izglasali novi. Međutim, tim novim zakonom je predviđeno da taj zakon počinje da funkcioniše 1. januara 2009. godine. Dalje, on će dobiti 60% manji budžet u 2009. godini. Nijedno javno preduzeće ne ispunjava obaveze u skladu sa tim zakonom, znači, ne daje informacije koje su vezane za njihovo poslovanje, odnosno ne "kači" ih na prezentacije u elektronskoj formi.
Odnos prema Državnoj revizorskoj instituciji... Ovo se, naravno, ne odnosi samo na ovu vladu; pre svega, u pitanju su obe Koštuničine vlade, koje su takav sistem omogućile. Znači, 2005. godine donet je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, 2007. godine je ona formirana; dvanaesti je mesec 2008. godine a Državna revizorska institucija nema prostorije i nema poslovnik po kome može da radi.
Ombudsman se, čovek je sam izjavio, nalazi u takvim prostorijama da je jedan deo tih prostorija morao da zaključa, jer je neprimereno da bilo ko uđe u te prostorije i da ih vidi.
Što se tiče Saveta za borbu protiv korupcije, pritisci kojima su oni izloženi, odnosno nečinjenje od strane izvršne vlasti da zaštiti jednu nezavisnu instituciju, pošto smo svi za borbu protiv korupcije, najbolje govore o tome da Vlada nema nameru da se u ovoj državi zaustavi korupcija.
Podvlačim još jednom, onog momenta kada javna preduzeća budu kontrolisana od strane Državne revizorske institucije i kada svi mi i građani budemo mogli da vidimo završne račune javnih preduzeća, na taj način ćemo najbolje suzbiti korupciju.
Molim vas, gospođo Malović, da odgovorite da li je to tako i na koji način mislite da se reši pitanje kada je reč o Povereniku za informacije od javnog značaja, pošto smatram da je strahovito važno njegovo delovanje kada je u pitanju borba protiv korupcije. Hvala.