Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, i ovo je jedan od amandmana koji pokušava da neracionalno trošenje para kod raznih ministarstava i potpredsednika Vlade prebaci u one svrhe gde je to mnogo potrebnije, nego kod raznih kabineta i ministara.
Osvrnuću se na ono što je malopre govorila moja koleginica, gospođa Milica Vojić-Marković. Pored silnih izneverenih obećanja ili prevarenih ljudi, čiji se broj svakog dana sve više uvećava, od penzionera preko radnika kojima je obećano proširenje kolektivnog ugovora, pa toga neće biti, od akcija, sada dolazimo i do veterinara kojima država duguje 700 miliona dinara u ovom trenutku.
Putarima duguje preko 20 milijardi dinara. Veterinarske stanice su prošle godine, po završenom tenderu za sprovođenje programa mera iz oblasti zdravstvene zaštite životinja, izvršile te obaveze širom Srbije i njima trenutno Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za veterinu, duguje 700 miliona dinara.
Isti je slučaj kao i sa putarima, kao i sa mnogim drugim firmama koje su radile posao za državu, oni su morali da kupe te lekove, da odu na teren, da potroše svoje vreme, da potroše svoj novac za to. Kada su fakturisali te svoje usluge državi, morali su da plate PDV državi, morali su da uzmu kredite za to, da plate kamatu banci. Sada na kraju godine, pošto će po toj fakturi imati dobit, moraće da plate porez na dobit državi. Kada će im država to platiti?
Čuli smo pre neki dan da je budžet trenutno u minusu oko 30 milijardi dinara.
Đelić je obećao da će već koliko sutra, odnosno prekosutra taj problem rešiti, obećao je da će se naći rešenje za isplatu dugovanja od 25 milijardi dinara u budžetu. Iskreno verujem, pored svih obećanja koje je Đelić ispunio, da će i ovo ispuniti.
Za narednu godinu za Upravu za veterinu se predviđa 833 miliona dinara ili skoro 1,3 milijarde dinara manje nego prethodne godine. To znači da Srbija naredne godine neće imati kvalitetan program mera zaštite životinja, odnosno doći ćemo u vrlo opasnu situaciju da se na teritoriji Srbije mogu pojaviti razne zarazne bolesti kod životinja.
Neće biti sistematske borbe protiv besnila i svinjske kuge, koje su dve najopasnije zarazne bolesti kod životinja. Zamislite vi jednu ozbiljnu vladu, jedno ozbiljno ministarstvo, koji će uskratiti sredstva za borbu protiv besnila i protiv svinjske kuge. Šta može srpska poljoprivreda i srpsko stočarstvo da očekuju u narednoj godini?
Za dvadesetak dana, 19. januara dolazi delegacija evropske komisije, koja će vršiti monitoring nad zdravstvenim stanjem stočnog fonda u Srbiji i predviđenim programima mera koji se sprovode u Srbiji. Kada bude videla da nema sredstava za narednu godinu za borbu protiv besnila i svinjske kuge i da neće biti adekvatnih novaca za sprovođenje mera zaštite zdravstvene životinja, to samo može da implicira da neće biti izvoznih dozvola za srpku hranu.
Znate i sami da smo u toj oblasti jedva nešto postigli da imamo nekoliko proizvođača i farmi u Srbiji koje imaju izvoznu dozvolu za izvoz mesa. Tu su propisi EU najstroži. Kako EU štiti svoje tržište? Tako što propiše veoma stroge propise, vrlo strogo kontroliše zdravstvenu ispravnost proizvoda i tako štiti svoje proizvođače.
Ukoliko se desi da onog trenutka kada bude monitoring došao u Srbiju i video da nema sredstava za zdravstvenu zaštitu životinja, i tih nekoliko dozvola za izvoz hrane i izvoz mesa će biti stopirano. To znači da nećemo imati pristupa evropskom tržištu za izvoz naših proizvoda. Šta će to dalje implicirati? Impliciraće da se mogu pojaviti zarazne bolesti kod životinja i da mi sami nećemo biti bezbedni korišćenjem hrane životinjskog porekla. Ima mnogo prostora gde se mogu smanjiti troškovi kod određenih ministarstava. Ima mnogo prostora gde je obavezno intervenisati.
Ako uskratite sredstva za veterinu, za program mera zdravstvene zaštite životinja, to je isto kao da ste uskratili program zdravstvene zaštite dece ili odraslih ljudi. U te stvari se ne sme dirati. Sve drugo može da varira gore dole, može da ima manje investicija u puteve, manje investicija u kanalizaciju, vodovod i ne znam šta sve. Naročito manje troškova za ministre, potpredsednike Vlade, za iznajmljivanje sala za sastanke, recimo. Ali, ne sme da bude uskraćivanja sredstava za ovakve namene.
Ukoliko nemamo zdrav stočni fond ni mi nismo bezbedni da koristimo tu hranu. Jedva se taj stočni fond počeo da oporavlja posle niza godina propadanja. Ovo će dodatno biti udarac na uništavanje tog stočnog fonda, a priča o tome da četvrtina ukupnih zakonskih propisa koje treba uskladiti sa EU spada upravo na veterinu i na bezbednost hrane. Ako se ovo sada prekine čitav monitoring od sedam godina pada u vodu, a onda krećemo iz početke, od nule. Trebaće nam opet narednih sedam godina.
Šta će biti sa EU 2012. godine, kada treba da uđemo? Vrlo se neozbiljno ponašaju ministri u Vladi, gospođo ministarka. Ne uskraćuju sebi nijedno zadovoljstvo, ali tamo gde je najneophodnije, tu režu. Razmislite malo o tome. Ukažite im na to.
Posle one sjajne izjave da treba uskratiti subvencije seljacima za proizvodnju duvana, jer to šteti zdravlju stanovništva, još jedan sjajan potez ministra Dragina smanjenjem sredstava za prevenciju zaraznih bolesti kod životinja. Ukažite mu na to, jer takve stvari ovu Srbiju samo vuku nazad. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdele 3. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovo je jedan od amandmana u seriji ovih amandmana koji ima za cilj da se jednostavno amandmanima skrene pažnja Vladi da je potrebno iz ovog budžeta izbaciti sve one troškove koji su nepotrebni, nepotrebni iz prostog razloga što u datim okolnostima predstavljaju i nepotrebni trošak i luksuz, a i nešto što ne bi bilo dobro plaćati. Nema koristi od toga što se plaća.
I u obrazloženju je navedeno da su ta sredstva namenjena za usluge po ugovoru u okviru razdela kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj predložena na nivou neophodnih za funkcionisanje ovog budžetskog korisnika. Kabinet potpredsednika Vlade - budžetski korisnik.
Formalno-pravno jeste budžetski korisnik, ali da vidimo ta sredstva po ugovoru za šta se koriste kod tog budžetskog korisnika? U okviru pozicije 423, navodi se, opredeljuju se za stručne usluge, odnosno za isplatu usluga ugovora o delu, to su honorari, savetnika koji su angažovani u kabinetu, u okviru ove aproprijacije i ekonomske klasifikacije, obezbeđuju se sredstva i za kompjuterske usluge, ugostiteljske usluge, reprezentaciju, usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih u kabinetu.
U kabinetu su sve sami eksperti, od Boga dati. Zar bi oni trebalo da se obrazuju sredstvima poreskih obveznika, pa još nisu iz ministarstva, nego iz kabineta jednog potpredsednika?
Dovoljno je samo da se pročita ovo što je napisano ovde i da se shvati da je ovo jedna obična vrsta manipulacije, jedna najobičnija priča o tome kako je nešto neophodno. Mi smo amandmanom tražili da se ta pozicija smanji sa 25 miliona na pet miliona, a da se 20 miliona usmeri prema Ministarstvu poljoprivrede za subvencije, sa namenom obnova poljoprivredne mehanizacije i pomoć ruralnim krajevima Republike Srbije, kako bi se smanjio odliv stanovništva, preseljenje, odlazak.
Da svi ostanu na svom kućnom pragu i da se stvore uslovi za jedan normalan život, da ne bi s vremena na vreme poneki mangup, kupujući jedna kola, promovisao se kako je on human čovek, pa pošto su deca izgubila autobuski prevoz, a žele da idu u školu, on pomaže da deca idu u školu. Neka država lepo pomogne. Neka skreše neke troškove koji su neophodni, a mislim da je sve što se tiče kabineta Mlađana Dinkića apsolutno nepotrebno. Od njega imamo samo štete. Nemamo nikakve koristi.
Pošto je poprilično ova priča ista, kritika slična, iskoristio bih ovu priliku i da predstavnicima Vlade ukažem, ali i javnosti u Republici Srbiji da jednostavno shvate o čemu se radi ovih dana.
Po svim kriterijumima mi imamo nesposobnu Vladu. Vlada koja je rastrzana unutrašnjim feudalnim odnosima, ko će više, ko će bolju poziciju, ko će što više svojih da zaposli, ko će što više svojih da postavi na vrlo značajne funkcije, kako bi kontrolisali sistem, i to naravno postaje neprirodno. Pošto je neprirodno i ima unutrašnje kontradiktornosti, to se obrušava samo na sebe.
Sistem se toliko obrušio da država nema para za izmiravanje zakonskih obaveza. Država nema para da interveniše, a iz Vlade dobijamo dve različite priče. Prva je priča - svetska ekonomska kriza, stežimo kaiševe. To se odnosi na sve druge, ali ne na Vladu i državne službenike.
Čujemo drugu priču od onog euforičnog malog potpredsednika, kako ćemo mi da profitiramo u ovoj krizi. Amerika ima da bude na kolenima, a mi ćemo da profitiramo. Amerika je sada odredila bankarske kamate, samo da znate, 0,2%.
Na zapadu su strašno velike rasprodaje - od 35 do 80%, da se raščiste zalihe. To je druga tema. Očigledno da Narodna skupština nije mesto gde može o tome da se priča, jer ako bi se nešto ozbiljnije počelo sa pričom, odmah stradaju majke, pretnje, i ovakvi naslovi - "Divljak" u ovoj novini, zove se "Pravda", izdavač Dragan Đilas.
Građani treba da shvate jednu stvar, nije problem što budžet kasni. Problem je što je sve u ovom budžetu loše. Problem je što je ova vlada nasledila vlade, a moram da kažem da je taj trend krenuo 2001. godine, prezaduživanja.
Oni su svima dužni - i putarima, i veterinarima, i zaključuju kolektivni ugovor, pa kažu - odlaže se primena kolektivnog ugovora, puj-pike šalio sam se. Dolazi "Fijat", nema ga, svima besplatne akcije po hiljadu evra, mućak besplatne akcije po hiljadu evra, nema ništa.
Spektakularni potpis sporazuma, onda ovde rušenje sporazuma. Spektakularna koncesija, onda nema više koncesije. Opšti haos. Onda najlakše je preko Đilasovih novina, koje četiri-pet hiljada komada dnevno mogu da se prodaju, a onda objavi konačnu rang listu učesnika na konkursu za prodaju 1.000 specijalno neprofitnih stanova i da sredstvima Skupština grada finansira svoj list, jer pada tiraž, neće više ljudi da čitaju ovakve laži, a za to vreme drugi mediji se gase, gospođo ministar.
Znate li šta je uradio Mlađan Dinkić? Stegao je ove distributere novina i oni svi duguju izdavačima novina. Onda je pritisnuo one koji daju reklame u novinama, da se tačno zna koje novine mogu da prime koje reklame, pa se zna gde se reklamira "Dunav osiguranje", "Telekom Srbija", Mobilna telefonija, da ne ređam, sve to ide preko Đilasa, tako da Đilas ekonomskim merama gasi slobodne medije. I da nije ove Narodne skupštine da nije RTS-a, drugi kanal, građani u Srbiji ne bi znali šta se dešava.
Da vas podsetim, građani, 8. januara je nastavak suđenja Vojislavu Šešelju, pa u 22.00 časa uključite televizore da pratite taj prenos.
Znači, to je naša situacija. Kakva se priča formira? Videćete novogodišnji program, verovatno će biti posvećen SRS. Novogodišnji program se tako formira što je za sve kriva SRS, kao da ona sedi u Vladi, pa treba da izigrava svetog Savu, da pomiri ministre koji ne razgovaraju. Kao da treba da sedimo u Ministarstvu odbrane, pa da mirimo Ponoša i Šutanovca.
Mi krivi. Mi krivi ako padne sneg, mi krivi ako se trezor isprazni. Mi iz SRS krivi ako ljudi dobiju otkaze. Uvek smo mi krivi. Kako to građanima da se objasni da, kao što se u ovim novinama od žrtve pravi zlikovac, a od napadača se pravi žrtva, toj manipulaciji smo svi mi izloženi iz SRS. Sistem ne može da funkcioniše. Na sve moguće kombinacije prave razne kerefeke i gimnastičke discipline da sastave tih 126, ali nikako to ne može da bude sa radikalima.
Uporno, opstruirajući radikale, srljate, vodite državu u propast. Nema tačke dnevnog reda gde se ne vide negativni rezultati osmogodišnje vladavine i pogrešne politike. Pogrešna politika, koja nije u prvi plan stavila Srbiju, građane Srbije, nego neko tamo inostranstvo, njihove interese, njihove standarde, njihove zahteve. Tu je osnovni problem.
Naravno, deluje vrlo smešno kada Dragoljub Mićunović sa ove govornice kaže - pozivamo građane na solidarnost. Kakvu solidarnost? S kim da se solidarišu? Sa siromašnim Mlađanom Dinkićem? Sa još siromašnijim Božidarom Đelićem? Sa Draganom Đilasom, koji preko ovih svojih novina radi šta hoće? Nemam potrebe da ulazim u unutrašnje odnose i te frakcije DS. To sam vam već nekoliko puta rekao. To vi sami tamo raščišćavajte kako znate. Sami raščišćavajte i na zatvorenim i otvorenim sednicama, to je unutarstranački problem. Nema potrebe da se mešam.
Za nas iz SRS je važna ideologija neke stranke i politika koju tu stranka nosi, a da li Pera, Mika, Laza, to je vaša interna stvar. Vi ste tu crtu prekoračili, pa vam je bilo mnogo važnije da li je Mika, Laza ili Zumbul u SRS.
Građani mora da shvate, mi smo ovih nekoliko dana iskoristili ovaj prostor, jer da nije bilo ovog prostora ne bi bilo nikakvih mogućnosti da vas obavestimo gde srlja ova vlada. Nije uvredljiva, ali je baš adekvatna reč - srlja, slepo ide, ide u ambis, a želeći da dokaže da nikako nemojte sa srpskim radikalima.
Tu ste napravili još jednu mentalnu grešku. Ta količina lažnih obećanja, neostvarenih obećanja, taj sudar sa stvarnošću koji doživljava svaki naš građanin ujutru kada se probudi, kada krene na pijacu, u prodavnicu, na svoje radno mesto, kada deca krenu u školu, taj sudar sa stvarnošću koji odudara od onoga što je vaša poruka, neminovno dovodi do trežnjenja.
Moraju građani da izađu iz depresije. Moraju građani u nešto da veruju, ali ne u prazne iluzije - "Fijat", besplatne akcije, sporazum, sve neki potpisi kada su izbori, pred izbore. Evo epohalno, šta mislite, a onda krene serija novinskih članaka, to je genijalna stvar, to je mag, to vadi Srbiju. Srbija će biti lider na Balkanu, pa Srbija na prvom mestu, pa Srbija zakon, pa kreni dalje. A vi ne znate ni gde su vam granice države.
Nije dobro ovako pred 31. decembar da se koriste neke možda jače reči, neka jača artiljerija, dovoljno smo ovih dana objasnili o čemu se radi i kakva je manipulacija u pitanju. SRS nije kriva za ono što se dešava i što se dešavalo u Srbiji od 20. oktobra 2000. godine. Koliko smo mi iz SRS krivi za ovaj mraz i za onaj sneg od pre nekoliko dana, e toliko smo krivi i za ovo stanje u državi. Zna se ko je krivac - DOS, u bilo kom agregatnom stanju.
Imam legitimno pravo da građane pozovem da razmisle dokle možemo da živimo u toj virtuelnoj stvarnosti i da uživamo od laži, lažnih obećanja. Idealno, fino, eksperti, otvaraju se klubovi, Beograd je centar sveta, a Trezor prazan.
Evo, duguje se veterinarima, putarima, građevincima, penzionerima, vojnicima. Svuda se duguje. Kako pojedoste onolke pare od privatizacije? Kako pojedoste onolke kredite iz inostranstva? Onih 6,5 milijardi koje ste rekli 2000. godine da su na granici, samo čekaju da Miloševića pomerite, da uđu u zemlju. Gde su, što ne ulaze, nema ga Milošević, i njega su ubili?
Vodite računa, jer nemate dobru vozačku dozvolu za ovu kategoriju vozila koja se zove - Republika Srbija.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdele 3. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nije mi jasno zbog čega se digla ovolika prašina u javnosti, a i u samoj Vladi oko ovog budžeta. On nije mnogo loš, ima samo dva mala problema.
Prvi je što je ovaj predlog budžeta stigao samo sa 47 dana zakašnjenja u Narodnu skupštinu Republike Srbije i to nije ništa strašno, složićete se.
Malo me iznenađuju komentari predsednika Narodne skupštine. Sasvim je razumljiva njena želja, kao što i mi želimo da se jedan budžet usvoji u tekućoj godini za narednu godinu, ali ona prihvata da sva odgovornost bude na parlamentu Republike Srbije, a apsolutno je nema. Zanima me da li se ona za ovih 47 dana kašnjenja bar jednom zvanično obratila predsedniku Vlade da zatraži objašnjenje zbog čega kasni ovaj budžet.
Drugi mali razlog jeste što ovaj budžet ništa ne valja. Dokaz tome jesu amandmani koje su podneli poslanici svih političkih stranaka. Nije podnela LDP, ali kolega Maraš je tako zdušno branio neke amandmane da je imao opasnost da bude povređen na radnom mestu, sećate se onih lasera i ostalog.
Stoga zaista ne treba toliku prašinu dizati, ali treba dati odgovor ko je kriv za ovo što danas mi razmišljamo da li će biti usvojen budžet ili neće, i što samo i predsednik Narodne skupštine i premijer kažu, optimista sam i mislim da hoće biti usvojen. Da li je to dovoljno?
Treba dati jasan i jednostavan odgovor ko je kriv za to. Kriva je Vlada Republike Srbije. U Vladi Republike Srbije sede ministri, koji se ne bi tako ponašali da su u vladama nekih drugih država i sede oni, nažalost, njih je manji broj, koji pokušavaju nešto da urade. Imajući u vidu snagu onih koji ne rade u interesu svoje države, oni su nemoćni.
Ovde se postavilo pitanje ko može da komentariše i o poljoprivredi, pa je neko pošao od toga da bi svi narodni poslanici koji govore o tome trebalo da budu diplomirani inženjeri poljoprivrede, pa ako hoće o voćarstvu, da su stručni za to.
Ma ne, mi govorimo ono što nam govore građani, što se sami uveravamo na licu mesta, iako sam diplomirani pravnik, odgovorno ću pričati o jednoj temi gde država svesno, zapravo jedan njen ministar u ovom momentu se eksponirao kao takav i želi da uništi jednu industrijsku kulturu.
Gospođo Dragutinović, vi ćete meni biti adekvatan sagovornik za jedan deo mog amandmana, a o drugom delu na vašem mestu mnogo bi mi više odgovarao ministar poljoprivrede, gospodin Dragin.
Srbija ima neke probleme i nevolje sa tim ministrima za poljoprivredu, što, čini mi se, svaki pomisli da se mleko proizvodi u mlekarama.
Ljudi, treba se pripremiti za određene oblasti, pa nam je neko ovde rekao da nam je populistički na početku, kada smo komentarisali prvi naš amandman, ne ukidamo vam nijednu instituciju koju ste uspostavili, u smislu da kažemo da sva sredstva odavde kupimo i prebacujemo na Ministarstvo poljoprivrede.
Jesmo mi osporavali silne agencije koje ste ovde nama predlagali. Ako ste ih već uspostavili, želimo da se one kontrolišu i da njihov rad doprinosi boljem životu građana Srbije.
U stanju smo da sagledamo da su sredstva koja opredeljujete za takve agencije ili druge državne institucije prevelika u odnosu na efekte koje oni neposredno daju svojim postojanjem, i velika je i izražena potreba da se u Ministarstvu poljoprivrede izdvoje značajno veća sredstva.
Kada smo rekli da treba da se štede sredstva ovde, u Narodnoj skupštini, nismo mislili da poslanici izgube bilo koje pravo koje već sada imaju, ali smo podrazumevali efikasniji rad. On može da bude mnogo efikasniji ako Vlada radi svoj posao.
Evo druge potvrde, jedini krivac zbog toga što ne znamo da li će biti usvojen ili neće budžet u predviđenom zakonskom roku jeste Vlada Republike Srbije.
Podneo sam amandman na član 5, razdeo 3, i predložio sam da su sredstva koja su predviđena za Službu za upravljanje kadrovima, ali koja se odnose na usluge po ugovoru, ne za plate zaposlenih u toj službi, ne za materijalne troškove nego za ono što je usluga po ugovoru, i predložio da se sa 42.329.000 taj iznos smanji za 37.329.000 i da se to usmeri na razdeo 14, funkciju 420, klasifikaciju 451, za sredstva za finansiranje nefinansijskih preduzeća i organizacija. Onda bi tih 37.329.000 bilo usmereno u Ministarstvo za poljoprivredu.
Kolege, samo da vas podsetim, možda ste zaboravili, a neki nisu ni učestvovali prilikom donošenja Zakona o državnim službenicima, gde je uspostavljena Služba za upravljanje kadrovima.
Šta se finansira iz tih usluga po ugovora? Administrativne usluge, usluge održavanja računara, izrada odgovarajućih softvera, usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih, usluge revizije, advokatske usluge, obratite pažnju - advokatske usluge, a takođe i usluge zbog zastupanja nekih novih lica, takođe, sredstva za savetnike ministara i sredstva predviđena za usluge po ugovoru su 42.329.000 dinara.
Ovo su samo sredstva za usluge usmerena kod Službe za upravljanje kadrovima, a ukupna sredstva za Državnu revizorsku instituciju iznose 47.317.000 dinara, znači, pet miliona više ukupna sredstva za funkcionisanje Državne revizorske institucije koja zapošljava 87, ovoliko je predviđeno, a ovde je 50 radnika u Službi za upravljanje kadrovima.
Postavlja se pitanje, šta ta Služba za upravljanje kadrovima radi ili šta bi trebalo da uradi? Da raspiše interne i javne konkurse za popunjavanje radnih mesta, kao što su državni službenici, nameštenici i dr, a sećate se da smo nedavno imali Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i da je do sada od 318 državnih službenika, koliko je trebalo da se popuni, popunjeno negde oko 50 samo.
Da li ova služba radi svoj posao onako kako bi trebalo? Sigurno ne radi, ali nije tu samo problem do službe, problem je i do unutrašnjih dogovora ko će biti na kom radnom mestu i čiji će biti pomoćnici, sekretari u ministarstvima i slično.
Obrazloženje Vlade zbog čega se ne prihvata taj amandman, pa ga neću sada čitati da mi ne bi oduzimalo vreme, ali se kaže, ukoliko bi se ta sredstva smanjila, onda organ na koji se odnosi ne bi mogao da obavi svoju funkciju. Aproksimativno je, relativna je procena sa koliko sredstava može da obavi tu funkciju. Ovo je odgovor kao da sam tražio da im se ništa ne dodeli, kao da nisu predviđena sredstva ni za plate, ni za druge materijalne troškove.
Dakle, to je jedno, da ne kažem, nebulozno obrazloženje, ali obrazloženje kojim ne može niko živ biti zadovoljan.
Izjava ministra poljoprivrede, Saše Dragina, da treba ukinuti premije za proizvodnju duvana u Srbiji uznemirila je oko osam hiljada ljudi koji su direktno angažovani na proizvodnji duvana i uznemirila je pet preduzeća u Srbiji koja se bave proizvodnjom i otkupom sirovog duvana, a bilo ih je, samo da vas podsetim, donedavno 23.
Preduzeće kao što je "Bajinovac" iz Bajine Bašte, koje ima vekovnu tradiciju u proizvodnji i otkupu duvana, prestalo je da postoji, ostalo je "Duvan Ljubovija", DI u Bujanovcu, Čoka, "Tabeks" iz Sremske Mitrovice i "Kopeks" iz Novog Sada i možda još neko drugo preduzeće.
Setimo se šta je 2003. godine ministar finansija, vaš kolega Đelić, prilikom prodaje DIN rekao: pošto "Filip Moris" kupuje fabriku cigareta u Nišu, mi ćemo proizvodnju sa 5.000 tona na godišnjem nivou duvana, a nekada smo proizvodili 30.000 tona godišnje, pa je 2003. u momentu prodaje DIN proizvodnja duvana bila 5.000 tona, rekao je, podići ćemo to na 15.000 tona i evo perspektive za razvoj Duvanske industrije.
Međutim, od toga nije bilo ništa. Fabrika za proizvodnju cigareta "Filip Moris" u Nišu se bavi samo proizvodnjom cigareta, a preradom i uzgojem duvana ne. U čemu je tu problem? Tu je problem. Godine 2006. je doneo zakon kojim se ukida obavezni otkup duvana, a za kilogram cigareta potrebno je 800 gr duvana i bilo je predviđeno 40% da mora biti iz domaće proizvodnje, a sada nema više te obaveze.
Zbog čega insistiram na ovom delu i smatram da je ministar Saša Dragin samo zainteresovao druge ministre, i oni sada trljaju ruke i vide svoju šansu za proizvodnju duvana? Zato što ono što je potrebno za proizvodnju pšenice, 70 puta više treba za proizvodnju duvana, i otprilike i finansijski efekti su toliki.
Slažem se sa nastojanjem da se borimo za zdrav život, ali ne možemo uništavati domaću proizvodnju duvana, a podsticati i štititi strane proizvođače cigareta. Trideset puta više su zaštićene cigarete nego što je zaštićen domaći duvan.
Ukoliko se ukinu premije za proizvodnju duvana, Srbija će prestati sa proizvodnjom, jer na starom kontinentu ili u Evropi sve one države koje nemaju premiju za proizvodnju duvana, nemaju ni proizvodnju duvana.
Šta nam je još značajno da ne uništimo domaću proizvodnju duvana? Pa zato što je za uvoz duvana 31,9 miliona u 2007. godini plaćeno, a za cigarete 34,4 miliona dolara, što predstavlja značajan trgovinski deficit. Imamo fantastično dobre prirodne pretpostavke za proizvodnju duvana, jer znamo da je duvan u Mačvi, u Sremu, u Banatu, Pčinjskom okrugu, u Azbukovici, u okolini Uba, da imamo fantastičke preduslove za proizvodnju duvana.
Uništili smo i polako uništavamo proizvodnju maline i kupine, tzv. crvenog zlata, proizvodnja šljive takođe se uništava, stočni fond je u katastrofalnom stanju, ajmo sad još i duvan. Zalažem se za edukaciju prilikom smanjenja pušenja, a ne kresanje tamo gde u ovom momentu stvara dobre finansijske efekte i najjeftinije radno mesto jeste u proizvodnji sirovog duvana, ali to podrazumeva i dalje da se mi edukujemo da bi smanjili pušenje ili da neki uopšte ne bi ni počinjali. Negativan odnos države i jeste kroz dosadašnju premiju koja je bila, i građani Srbije, ulazak u EU, pod uslovom da svi žele iskreno i da vuku u tom pravcu, neće biti tako lak i jednostavan.
Prosečna premija po kilogramu duvana u Srbiji je 40 evrocenti, a u EU je dva evra i 90 centi, i cena duvana u Srbiji jeste 1,94 evra, a u EU je 3,46 evra. Ali, u otkupu je velika razlika. Mi plaćamo otkupnu cenu od 1,54 evra, a u EU je 0,56.
Ovih pet preduzeća koje sam rekao, koja su još ostala u proizvodnji duvana, uložila su oko 20 miliona evra u mašine, u repromaterijal, a to ni fizički, ni tehnički još nije dovoljno odrađeno, a preti prestanak proizvodnje duvana uopšte.
I kakav odnos ministar za poljoprivredu ima prema Udruženju za poljoprivredu, prehrambenu industriju, duvansku industriju i vodoprivredu, jeste što smo mu se obratili 15. septembra 2008. godine, da ih primi. On to nije uradio ni do dana današnjeg, a sećam se da je po nekim opštinskim odborima nosio po jednu vreću, slikao se. Mislim da to ne vodi Srbiju napred, nego odnos prema poljoprivredi koji SRS pokazuje, obrazlažući svoje amandmane, jeste istinski i pravi.
Ove amandmane koje smo podneli treba prihvatiti. Sa nekih pozicija nisu velika sredstva koja predlažemo da se prebace u Ministarstvo za poljoprivredu, jer prosto nije moglo više da se izdvoji, sa nekih su malo značajnija, ali ukupno sve što smo predložili značilo bi mnogo za poljoprivrednu proizvodnju i značilo bi za održivi razvoj poljoprivrede i sela, i kvalitetan i ispravan odnos države prema selu, jer ćemo imati probleme ukoliko danas, kasno je i danas, ne posvetimo dovoljnu i ozbiljnu pažnju poljoprivrednoj proizvodnji i selu, a onda nećemo moći da očekujemo rešenje niza problema. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč?
Narodna poslanica Judita Popović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, LDP nije podnela amandmane na ovaj budžet, a sve to iz razloga da bi se ubrzao postupak donošenja budžeta, da bismo rad učinili efikasnijim, a ne da bismo mi naš partijski program reklamirali kroz skupštinsku salu.
Međutim, to ne znači da LDP podržava ovakav budžet. Mi shvatamo da je ekonomska kriza na delu. Mi shvatamo da postoji i domaća kriza, tako da ako imamo te dve krize, normalno je da budžet bude restriktivan i mi se s time slažemo.
Tu postoji jedan problem zato što se ta kriza i taj najveći problem što se razvoja naše industrije, poljoprivrede, dakle privrede tiče, ne raspoređuje ravnomerno. Ta kriza se prevaljuje bukvalno na same građane, prevaljuje se na one neposredne proizvođače, prevaljuje se na privredu.
Posebno bih se sada osvrnula na problem naše poljoprivrede, zato što je poljoprivreda prva na udaru što se ove restrikcije tiče, što se uštede tiče.
Naime, iz nekih razloga poljoprivreda je ta, Ministarstvo poljoprivrede je to ministarstvo koje dobija punih sedam milijardi manje za 2009. godinu u odnosu na 2008. godinu. Šta to znači? To znači da je indeks 74, dakle najniži indeks što se rasta budžeta tiče, odnosno budžetskih sredstava u odnosu na ostale korisnike budžeta. Dakle, 25% se smanjuju sredstva namenjena za poljoprivredu.
Kada se pročita obrazloženje koje je dato u ovom budžetu, koji su sve planovi i koji je program u vezi ove poljoprivrede i Ministarstva poljoprivrede, i razvoja agrara i razvoja sela itd, onda postaje veoma čudno što je Ministarstvo poljoprivrede dobilo 25% manje sredstava za 2009. godinu u odnosu na 2008. godinu.
Naime, planovi i programi se sastoje u sledećem, ovo je obrazloženje Vlade. Kaže, sredstva agrarnog budžeta namenjena su za realizaciju mera agrarne politike, sa sledećim ciljevima razvoja poljoprivrede u Srbiji: izgrađivanje održivog i efikasnog poljoprivrednog sektora koji može da konkuriše na svetskom tržištu, obezbeđivanje hrane, osiguranje podrške životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme, obezbeđivanje podrške održivom razvoju sela, očuvanje životne sredine, priprema poljoprivrede Srbije za integraciju u EU. To su veoma lepe želje, ali mislim da ove lepe želje imaju jednu manu. Mana je u tih 25% umanjenja iznosa sredstava koja su namenjena Ministarstvu poljoprivrede.
Izgubilo se iz vida da je 75% stanovništva Srbije u direktnoj zavisnosti od poljoprivrede, da li na taj način što je poljoprivreda način zarađivanja dohotka ili na taj način što rođaci sa sela direktno pomažu i dotiraju kućne budžete ljude koji nisu sposobni, nisu u mogućnosti iz raznoraznih razloga da zarađuju svojim radom za te kućne budžete. Ako se sve to uzme u obzir, onda se postavlja pitanje - zašto se onda poljoprivreda nalazi u takvom položaju, zašto je uvek poslednja što se liste želja tiče, zašto se preko poljoprivrede trenira strogoća i preko nje se hoće nešto uštedeti.
Nisam našla odgovor na to, ali u ovom budžetu sam našla, recimo, jedan podatak da je 14 milijardi dinara predviđeno na ime pomoći, i doprinosa i svega ostaloga, za Kragujevac i za "Fijat", a da je Ministarstvu poljoprivrede namenjeno celih 19 milijardi dinara. Dakle, razlika je pet milijardi dinara kada se uzme u obzir "Fijat" i kada se uzme u obzir celo Ministarstvo poljoprivrede.
Ministarstvu poljoprivrede je predviđeno 2,7% od celokupnih budžetskih davanja, a očekuje se od te poljoprivrede da radi, da zarađuje i sve ovo ovde što sam pročitala, a to je lepo napisano u obrazloženju Vlade zašto je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bitno za ovu državu.
Dakle, kada se sve to uzme u obzir, mi dobijamo jednu čudnu situaciju, prevelike želje, sredstva minorna, neznatna, pogotovo kada se uzme u obzir da država duguje na ime subvencija seljacima 9 milijardi dinara, da je 5 milijardi dinara duga nastalo iz raznoraznih razloga, što čini 14 milijardi dinara, a videli smo da je predviđeno 19 milijardi dinara za ovo ministarstvo.
Zaboravlja se to da su subvencije jako bitne da bi se poljoprivredni proizvođač održao na površini, dakle, ne da se obogati, nego da se održi na površini da jednostavno ne propadne.
U Vojvodini od januara ove godine 20% stočnog fonda je jednostavno nestalo, a nestalo je iz tog razloga jer je postalo potpuno ekonomski neopravdano baviti se stočarstvom u Vojvodini.
Pet godina vam je potrebno da obnovite stočni fond. Sa ovim tempom upropaštavanja tog stočarstva i stočnog fonda doći ćemo u situaciju da veoma brzo nećemo imati tu stoku, koja ipak predstavlja kao jedno merilo za razvoj poljoprivrede odnosno stočarstva. Krupna stoka je ta koja predstavlja merilo. Smanjenjem te krupne stoke, odnosno stočnog fonda, dolazimo u situaciju da je poljoprivreda znatno ugrožena.
U obrazloženju ovog budžeta između ostalog sam našla i to da se predviđa tzv. realokacija subvencija sa cenovne podrške na investicionu podršku. To je sve opet jako lepo i kada se napiše i pročita sasvim zadovoljavajuće.
Međutim, šta to znači? To znači da se bukvalno subvencije umanjuju, a postepeno i ukidaju, a to se inače i kaže u obrazloženju Vlade za ovaj budžet. Kaže se, recimo, da ne treba u potpunosti ukidati subvencije, već ih svesti na simbolična davanja kao prelazno rešenje ka njihovom potpunom ukidanju u narednim godinama. Savršeno.
Šta to znači? To znači da, recimo, poljoprivredni proizvođač iz Evrope ima tri vrste subvencija za mleko, ima nacionalnu subvenciju, ima evropsku subvenciju, ima izvoznu subvenciju, a svoje proizvode, recimo mleko, može da prodaje na našem tržištu po dampinškim cenama, zato što je njegovoj državi u interesu da što više ubrzava proizvodnju, pa makar i rezultat te proizvodnje prodavao po dampinškim cenama.
Ukoliko zaista nameravamo u EU, ukoliko zaista nameravamo da jednostrano primenjujemo privremeni trgovinski sporazum, našeg poljoprivrednog proizvođača bukvalno dovodimo u situaciju ne da nije konkurentan, nego da može da zaboravi poljoprivrednu proizvodnju, jer sa takvim uslovima, sa umanjenim subvencijama, sa tendencijom da te subvencije potpuno i nestanu, on ne može konkurentan jednom evropskom poljoprivrednom proizvođaču koji svoju robu unosi sa te tri subvencije po dampinškim cenama.
Prema tome, očigledno smo namerni da vrlo dobro uštedimo na poljoprivredi, međutim ukoliko tako nastavimo možemo doći u situaciju da dok naviknemo konja da ne jede na kraju taj konj ugine zato što ne može bez hrane da živi. Ukoliko naviknemo našu poljoprivredu da funkcioniše bez ikakve državne pomoći, bez značajne subvencije, u takvom položaju u kojem se sada nalazi, može da se desi da ta poljoprivreda bukvalno nestane, da nema nikakvog realnog osnova za postojanje tog poljoprivrednog proizvođača.
Nažalost, ne vidimo tendenciju da se ova situacija promeni, nažalost ušteda je početa od poljoprivrede. Početo je od nečega što predstavlja alfu i omegu postojanja života u ovoj državi, jer možemo živeti bez mnogo čega, možemo opstati i bez kulture, i bez sporta i bez ostalih, međutim hrana je ta koja je bitna, koja daje egzistenciju.
Ali, nažalost stalno to zaboravljamo, a navikli smo da poljoprivredni proizvođači budu snalažljivi, da rade često i na svoju štetu, pa nema veze eto, dozvolićemo i monopole, dozvolićemo jednom nakaradnom privatizacijom da se mlekare prodaju jednom monopolisti, dozvolićemo tom monopolisti da otkupljuje mleko po kojoj visini on hoće da ga otkupi, dozvolićemo mu da određuje kvalitet mleka koji se otkupljuje i onda ćemo na kraju da molimo tog proizvođača mleka, mlekare, hajde, odustanite od dela vašeg profita zarad mira u kući, zarad smanjenja cena mleka. Kakav je to način da ministar na taj način se obraća proizvođačima, a onda proizvođači kažu - dobro, hajde smanjićemo cenu mleka, ali ćemo smanjiti i otkupnu cenu mleka, pa će na kraju opet cenu svega toga da plati onaj koji proizvodi, a ne onaj koji drži monopol. Znamo da postoji monopol u proizvodnji mleka u Vojvodini.
Prema tome, i dalje ne razumem zašto je predviđeno da svi od tih korisnika koji su prošle godine bili u nekom povlašćenom položaju što se Vlade i budžeta tiče i dalje ostaju na istom nivou, ostaju sa istim sredstvima ili čak i uvećanim, a samo poljoprivreda je ta koja može da stegne kaiš, a radi se o restriktivnom budžetu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdele 3. i 19, amandman je podneo narodni poslanik Miloš Radulović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 92. Ustava Republike Srbije i članom 2. tačka 6) Zakona o budžetskom sistemu.
Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka, DSS je za sve vreme vođenja rasprave o budžetu upravo pokušavala da amandmanima, koje je podnela na određene članove Predloga zakona o budžetu, utiče na bilo kakvo poboljšanje ovako lošeg predloga budžeta.
Drago nam je da su određeni amandmani narodnih poslanika iz DSS-a prihvaćeni i da će u nekoj meri da poboljšaju bar život građana, a pre svega mislim tu na amandman šefa poslaničke grupe, gospodina Miloša Aligrudića, koji na neki način omogućava da lokalne samouprave dobiju više sredstava, što će na neki način da olakša priređivanje i uopšte ambijent u kome žive i egzistiraju te lokalne samouprave.
Cilj ovog amandmana koji sam podneo na član 5, razdeo 3 - Kancelarija za saradnju sa medijima, glava 3.7, funkcija 110, iznos od 71.323.000 menja se iznosom nula, a da se sredstva prebacuju na Ministarstvo rada i socijalne politike, funkcija 40, porodice i dece, ekonomska klasifikacija 472 - naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, jeste pre svega da pokaže koliko je u suštini ova vlada rasipnička.
U obrazlaganju jednog prethodnog amandmana ukazao sam na samo jedan deo te vlade, koliko novca oni troše. Tu sam pre svega mislio na premijera, potpredsednike, generalni sekretarijat i pripadajuće kancelarije, kao i na predsednika Republike Srbije, da je to ogroman novac od tri milijarde i 932 miliona, koji je opredeljen samo za ove pobrojane. To je novac koji ide od poreskih obveznika, od građana.
Kada je bilo priče o rebalansu budžeta, tada sam dao amandman kojim sam tražio da se smanje usluge po ugovoru upravo u Kancelariji za saradnju sa medijima za nekih pet miliona i 735 hiljada dinara. Tada sam dobio obrazloženje da je to mali novac, neznatni novac koji neće bitno da utiče na poboljšanje uslova socijalno ugroženih. Kada kažem socijalno ugroženih, mislio sam pre svega na porodice sa decom.
Za nekoga to nije mali novac, ali za mnoge porodice u Srbiji i 5.000 dinara neke socijalne pomoći bi bilo dobrodošlo, jer bi mogli da reše trenutno one najveće probleme sa kojima se oni suočavaju.
Ne znam da li vi znate koliko je građana u Srbiji koji nisu u stanju ovih dana da plate električnu energiju, da kupe ogrev, da pred novogodišnje i božićne praznike kupe svojoj deci bilo šta, za razliku od nekih koji imaju mnogo i nemaju sluha za te koji žive u izuzetno teškim uslovima. Mi raspravu vodimo o budžetu u trenucima kada imamo veliki broj građana, radnika, veterana, socijalno ugroženih, a i jutros kada ste dolazili u Skupštinu videli ste građane da stoje ispred Skupštine, mnogi po ovako teškim vremenskim uslovima stoje ispred zgrade Vlade i očekuju da ih neko primi, da ih sasluša bar, a njihovo puno pravo je da traže da se reše njihovi problemi.
Ova vlada je definitivno loša vlada. Ovo je Vlada koja je napravljena na osnovu trulih kompromisa, izneverenih obećanja koja su dali u predizbornim programima i na mitinzima koje su držali širom Srbije, koncepcijski različita Vlada, Vlada u kojoj je jedna politička grupacija koja je ogromnom broju ljudi, penzionerima kojih ima oko milion i 700 hiljada, obećala 70% povećanje penzija.
Ovo je Vlada u kojoj sedi jedna politička stranka G17, koja je prevarila građane da će da dobiju besplatne akcije, pa je čak prema nekim podacima pet miliona ljudi stajalo u redovima i čekalo da se upiše da bi ostvarili svoje pravo i dobili akcije u vrednosti od 1.000 evra.
Šta je suština te Kancelarije za saradnju sa medijima? Upravo da kroz plaćanja i kroz svoje aktivnosti, preko posebnih agencija sa kojima oni dobro sarađuju, koje su vezane za saradnju sa radio i televizijskim kućama, sa štampanim medijima, pokažu jednu sasvim drugačiju sliku Srbije, virtuelnu Srbiju, gde je sve što radi Vlada dobro, a mi, narodni poslanici koje su građani izabrali ovde, radimo suprotno interesima građana, jer mi smo po njihovim predstavljanjima crna tačka u procesu evropskih integracija i o svemu onome što vodi boljitku života građana.
Pravo narodnih poslanika je da pokušaju da promene određene zakone koji kreiraju život građana Srbije, jer građani Srbije s pravom, kako od vladajuće koalicije, tako i od opozicionih stranaka, očekuju da pre svega radimo i donosimo takve zakone koji su u interesu svih njih.
Vlada je nejedinstvena, nema jasan ekonomski program. Ova godina koja je na izmaku pokazuje da su bile nerealne projekcije koje smo kritikovali i kod rebalansa budžeta, da nećemo da imamo izvršenje budžeta u onom planiranom iznosu kako ste vi zacrtali i obrazlagali ovde narodnim poslanicima, a posebno građanima, jer imaćemo neizvršenje ukupnih prihoda za nekih 30 milijardi. Imamo veliki broj socijalno ugroženih. Danas pred Novu godinu mnogi budžetski korisnici neće moći da prime plate, a ista je situacija sa velikim brojem radnika koji rade u pojedinim privrednim subjektima.
Takva je situacija i u velikom broju lokalnih samouprava jer se piramidalno sve to, što Vlada loše uradi, odrazi i na lokalne samouprave - porast cena životnih namirnica, povećanje cene gasa za 60%, povećanje telefonske pretplate oko 300%, a kao novogodišnja čestitka građanima je stiglo i to da će cena impulsa od 1. januara da poraste za 33%. Povećanje cena kredita, više puta sam ovde pričao o referentnoj kamatnoj stopi koja iznosi 17,75% i koja u velikoj meri kreira život i rad svih privrednih subjekata, jer utiče na povećanje cene kapitala i cene kredita koje oni uzimaju i zadužuju se kod banaka, stvara jednu dodatnu opasnost da veliki broj privrednih subjekata ne može da izmiri svoje obaveze, ne može da radi - pa otpušta radnike ili prelama tu cenu kredita na povećanje cena proizvoda.
Srednji kurs je danas 87,68. Mi smo imali da je za svega tri poslednja meseca, negde oko 700 miliona evra prodato "da bi se odbranio kurs", a u suštini - to je bila strategija da se pare od privatizacija preliju u džepove uvoznika, tajkuna, onih koji su jedino mogli da kupe te devize.
Običan građanin, ako bismo sada napravili jednu analizu - građani nisu mogli da kupe više od milion, do milion i 200 hiljada evra dnevno. To je neka optimistička projekcija. Sve ostalo se slivalo kod tajkuna i kod uvozničkog lobija.
Pad proizvodnje za 6%, sukobi u samoj Vladi, što je pokazao i naftno-gasni sporazum, odstupanje ili istupanje pojedinih ministara, pre svega mislim na ministra Dinkića, zatim su čak izneverene i ugovorne obaveze potpisane sa radnicima, sindikatima oko proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora, pokazuje koliko uopšte ova vlada ima morala - nema jasan koncept, spremna je da obmane građane Srbije.
Novu godinu građani Srbije čekaće sa velikom neizvesnošću, jer i projekcija PDV-a za iduću godinu od 338 milijardi je nerealna, neostvariva. Guverner Radomir Jelašić je pre samo par dana rekao - da nas očekuje revizija budžeta već u aprilu.
Nemoralna je i ova vlada, nemoralna je i ova skupštinska većina, zato što za sve hoće da prebaci krivicu na opozicione stranke, koje ukazuju na lošu projekciju budžeta i na sve ono što vi radite da je loše. (Predsednik: Vreme.)
Mi imamo puno pravo da vam ukazujemo na te greške i da pokušamo predlogom zakona i amandmanima da koliko-toliko poboljšamo te vaše zakone i da omogućimo građanima da bar malo bolje žive. Hvala.