Završavam, dakle, ovo je takođe od pitanja na koje očekujem odgovor, nadam se noćas do 24 časa.

Da li još neko želi reč?
Na član 5, razdele 5. i 14, amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Da, reč ima narodna poslanica Marina Toman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom u članu 5, razdeo 5, glava 5.4, funkcija 330, u ekonomskoj klasifikaciji 423 - usluge po ugovoru, u kolonama 6. i 8. iznos 11 miliona i 500.000 dinara zamenjuje se iznosom pet miliona 500.000 dinara.
U članu 5, razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u koloni šest iznos 17 milijardi 285 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 291 milion, a u koloni 8 iznos 17 milijardi 885 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 891 milion.
Podnošenjem amandmana SRS traži da se izvrši drugačija preraspodela budžetskih sredstava. Tako ovim amandmanom tražimo da se iznos od 11 miliona i 500.000 dinara, namenjen za usluge po ugovoru Državnog veća tužilaca, umanji za 6 miliona dinara. U situaciji kada Vlada apeluje za štednju, a pošto možemo da trošimo samo onoliko koliko imamo na raspolaganju, smatramo da je ovo naše rešenje vrlo korisno, jer se pomenuti iznos u uslovima ekonomske krize svodi na realan nivo.
S druge strane, to nam omogućava da pomenuta sredstva preusmerimo u one oblasti koje nam omogućuju da u narednom periodu ostvarimo veće prihode. Smatramo da se naša država ne može olako odreći strateških važne privredne grane kao što je poljoprivreda i da moramo u nju više da ulažemo, umesto što je urušavamo. Stoga nam umanjenje pomenute vrste budžetskih izdataka omogućava da povećamo sredstva za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u okviru Ministarstva poljoprivrede.
Moramo da damo veću podršku poljoprivredi, koja je ovim budžetom uskraćena za značajna finansijska sredstva, pre svega smanjenjem subvencija. Premijer je rekao da je budžet razvojno-podsticajni, kako restriktivan tako razvojno-podsticajni. Ukoliko je on podsticajni, moramo da se zapitamo - zar za državu nije važno da ulaže u poljoprivredu?
Da li je Vlada odustala od ove strateški važne privredne grane tako što je odlučila da joj smanji subvencije, uz apsurdno obrazloženje da relativno smanjenje sredstava za ovu namenu predstavlja zapravo prioritizaciju oblasti koje se subvencionišu.
Vi ste, uvaženi ministre gospođo Dragutinović, na naše kritike odgovorili - da su subvencije kao procenat BDP-a veće nego u zemljama u regionu. Mi govorimo o Srbiji, pošto se budžet odnosi na našu državu. Možemo da upoređujemo podatke i činjenice koje se odnose na drugu zemlju.
Međutim, ne možemo drugačije da to koristimo kao opravdanje za naše odluke. Možda druge zemlje nemaju toliku potrebu za tolikim subvencijama ili su pak drugačije koncipirali i kreirali svoju ekonomsku politiku. Ako već tako govorite, zapitala bih vas zašto tako nešto ne tvrdite kada je u pitanju - visina agrarnog budžeta? U gotovo svim zemljama EU, kojoj vladajuća koalicija teži, agrarni budžet je glavna podrška poljoprivredi.
Tvrdite da su subvencije u poljoprivredi u rebalansu značajno pale s razlogom, jer je preliminarnim kontrolama uočeno da je broj korisnika ovih subvencija porastao, a da su za sve kriva pravna lica koja su svojim zaposlenima davala u zakup zemljišta, kako bi mogli da budu korisnici ovih subvencija. Ako je u pitanju prevara, zašto nisu reagovali nadležni državni organi? Više novca ne znači i bolju uslugu - mogla bih da se složim s vama.
Međutim, ne znam kako da protumačimo vaše objašnjenje da će se to postići boljom kontrolom trošenja sredstava. Ko će da kontroliše? Možda Državna revizorska institucija koja ne radi i postoji praktično samo na papiru? Ko će da kontroliše kako su potrošena budžetska sredstva? Hoće li poslanici imati priliku o tome da raspravljaju?
Smatram da je to u ovom trenutku neizvodljivo. Članom 64. Zakona o budžetskom sistemu 15. jun je definisan kao krajnji rok po kome je Ministarstvo finansija dužno da pripremi nacrt zakona, a 15. jul je krajnji rok kada ga Vlada dostavlja Narodnoj skupštini.
Taj rok nije ispoštovan. Zakon je stigao sa zakašnjenjem u Skupštinu i nije stigao na dnevni red. Uostalom, isto kao što je slučaj sa predlogom budžeta za narednu godinu, kada dolazi do zamena teza i govori se da je SRS kriva, iako ima pravo da podnosi amandmane sve dok joj se to pravo ne ukine.
Narodna skupština razmatra predlog završnog računa budžeta, po pribavljenom mišljenju Državne revizorske institucije. Dakle, nakon što Ministarstvo finansija izradi nacrt završnog računa budžeta Republike, a Vlada Srbije ga usvoji u formi predloga zakona i prosledi Narodnoj skupštini na dalje razmatranje i usvajanje, postoji zakonska obaveza da završni račun budžeta Republike prođe kroz eksternu reviziju.
Takođe, da podsetim da je članom 35. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji propisano da će Državna revizorska institucija svake godine donositi program revizije za narednu godinu, koji obavezno, između ostalog, obuhvata i budžet Republike Srbije.
Odredbama čl. 43. i 47. ovog zakona je propisano da će DRI izveštavati Narodnu skupštinu podnošenjem izveštaja o reviziji završnog računa budžeta Republike. Nisam primetila da se tako nešto desilo.
Vlada smanjuje subvencije poljoprivredi, kao i ostale izdatke, zbog loše ekonomske situacije. S druge strane, Vlada ne odustaje od jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma od 1. januara, koji će proizvesti manjak u državnoj kasi od 267 miliona evra, po kursu od 19.12. ove godine. SSP će dodatno urušiti poljoprivredu. Uostalom, to su tvrdili i pojedini predstavnici Vlade, dok naprasno nisu promenili mišljenje.
Ministar poljoprivrede, Saša Dragin, pre nekoliko meseci je, na pitanje jednog poljoprivrednika - da li će zaštititi srpskog poljoprivrednika kada od 1. januara krene primena SSP-a - odgovorio: "Kao što znate, Ministarstvo poljoprivrede se protivilo jednostranom primenjivanju SSP-a u ovoj godini, jer faktički Sporazum znači da mi svake godine za jedan deo poljoprivrednih proizvoda ukidamo carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda. Zapravo, bilo bi suludo da se otvaramo više nego što moramo u godini kada ne postajemo zemlja kandidat za ulazak u EU.''
Ove svoje tvrdnje i strepnje ministar Dragin je izneo i 27. septembra za jedan list. "Jednostrana primena SSP-a od strane Srbije nije u interesu poljoprivrede naše zemlje u ovom trenutku. Prvog dana primene SSP-a ukinućemo carine za 40% domaćih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, oko 1.000 proizvoda, u trenutku kada ni izdaleka nismo spremni za nadolazeću konkurenciju oličenu u proizvodima EU zemalja, često višestruko subvencioniranih u odnosu na naše. Srbija nema dovoljno sredstava da unapredi konkurentnost domaće poljoprivrede, a pretpristupna pomoć EU namenjena u ovu svrhu još nije dostupna.''
Pitam ministra Dragina, iako nije tu - šta se to toliko promenilo i da li je naša država dobila čvrste garancije da će postati član EU u narednoj godini, da bi krenula da primenjuje SSP i, kako on kaže, da se suludo više otvaramo?
Naravno da nemamo garancije, naravno da se ništa nije promenilo, naravno da Vlada neće zaštititi srpskog poljoprivrednika u 2009. godini. O tome koliko će štetne posledice izazvati SSP po našu privredu, pre svega poljoprivredu, govorile su moje kolege.
Bez obzira na sve ovo, ministar Dragin pokazuje jednu nedoslednost u svojim izjavama i politici navodne brige za srpsku poljoprivredu.
Znači, ministar Dragin menja mišljenje i stav i 28.12. Agenciji Beta daje sledeću izjavu: "Prva godina je godina medenog meseca u skidanju carinskih dažbina. Iz tog razloga nećemo imati veće potrese, niti će bilo koji važan segment poljoprivredne proizvodnje, niti ratarske, niti stočarske, biti ugrožen."
Da vas podsetim, 27. septembra taj isti ministar je tvrdio da će prvog dana primene SSP biti ukinute carine za 40% proizvoda. Juče, taj isti ministar, poručio nam je da će prva godina primene sporazuma biti godina medenog meseca.
Ministar je 27. septembra rekao da ni iz daleka nismo spremni za nadolazeću konkurenciju oličenu u proizvodima EU, a juče, 28. decembra, tvrdi: "Domaći proizvodi, bez obzira na ukidanje carina na uvoz robe iz EU, mogu da budu konkurentni uz pomoć države.".
Da ponovim i da zaključim, srpski poljoprivrednik i srpska poljoprivreda neće biti zaštićeni u narednoj godini, biće prepušteni sami sebi. Ne da se od 1. januara primenjuje SSP, već se ovim budžetom smanjuju i subvencije poljoprivredi.
Takođe želim da pitam premijera - ima li Vlada strategiju razvoja poljoprivrede. Pri tome, ne mislim na set zakona iz oblasti poljoprivrede koji su u pripremi, niti na stvaranje poljoprivrednih komercijalnih gazdinstava, jer dok god ne postoji strategija, oni će biti samo mrtvo slovo na papiru. Ako strategija postoji, red bi bio da se o njoj prodiskutuje u ovom parlamentu. Plašim se da ona ne postoji i da se odluke, po strateški vrlo važnu privrednu granu, donose ad hok, bez plana i programa.
Kolega Martinović je juče kritikovao predlog da se 90% sredstava od prodaje NIS-a dodeli budžetu Vojvodine. Pri tome vam je objasnio da od toga nikakvu korist neće imati građani Vojvodine. Slažem se. Da ste želeli da pokažete brigu za građane Vojvodine, mogli ste da povedete više računa o poljoprivredi. Ovako direktno radite protiv građana.
Na kraju, da zaključim, mnoge svoje odluke Vlada pravda svetskom finansijskom krizom. Upravo onda finansijska kriza je Vladi trebalo da bude glavni motiv da se više usredsredi na poljoprivredu, jer u kriznim situacijama ljudi se svega odriču, jedino se mora pronaći para za hranu. Šta će oni koji imaju platu 16.000 dinara, da li će oni putovati, da li će kupovati belu tehniku? Ne, oni će izdvajati samo za hranu.
Zbog toga i niz drugih stvari, najverovatnija, jedina proizvodnja koja će funkcionisati u narednom periodu je upravo poljoprivreda. Međutim, umesto toga, položaj poljoprivrede se pogoršava. Predviđeni poljoprivredni budžet je manji za 24%. Jedinstvena ekonomska politika razvoja poljoprivrede ne postoji. Poslanička grupa SRS podnela je niz amandmana kojima predviđa više para poljoprivredi. Ukoliko ne možete da prihvatite sve, prihvatite barem neke, jer više para poljoprivredi, bolje za državu, bolje za sve nas.

Reč ima poslanik Miloš Aligrudić.

Po Poslovniku, vrlo kratko. Danas je 29. decembar, blizu 17.45. Ostalo je oko 200 amandmana na budžet Republike Srbije koji još nisu raspravljeni i očigledno se neće raspraviti večeras, jer za to, očigledno, vremena nema.
Mi iz DSS, koji smo podnosili amandmane, podnosili smo utemeljene, smislene amandmane, sa željom da budu prihvaćeni. Obavili smo razgovor sa ministarkom finansija, u tom razgovoru su neki od njih bili prihvaćeni, neki nisu prihvaćeni nažalost, prihvaćen je jedan od ključnih amandmana koji je uradio nešto korisno za lokalnu samoupravu Srbije.
Razgovarali smo dosta o svemu tome, ali onaj ključni razgovor narodnih poslanika sa Vladom Republike Srbije o predloženom zakonu u ovom parlamentu, upravo preko podnetih amandmana, i ona ključna diskusija o samom budžetu ovde ne može biti privedena kraju, jer nema tehničkih mogućnosti, za šta je kriva vladajuća koalicija, za šta je kriva Vlada Republike Srbije.
Jer je u ovoj državi ona potrošila 45 dana leta na nerad, radom s mene pa na uštap kada je reč o zakonskim predlozima i radu Narodne skupštine tokom jeseni, podnošenjem besmislenih predloga i nepovlačenjem tačaka sa dnevnog reda, koje se ovde ne mogu lako usvojiti, zbog toga što je cela javnost Srbije protiv njih, i deo vladajuće koalicije.
Radili ste naopako i protiv interesa građana i tako što nam dugujete najmanje 29 zakonskih predloga koji su morali stići i biti usvojeni do kraja ove godine, ali ne zbog toga što su u proceduri, pa Narodna skupština nije stigla da ih usvoji, nego zato što nisu prošli Vladu Republike Srbije, jer tamo ne možete da se dogovorite o tome kako da radite i kako da vam funkcioniše Vlada i vaši kabineti.
To je ona realnost s kojom se Srbija danas suočava. Mi smo zbog toga danas u situaciji da jednu raspravu o budžetu, najvažnijem finansijskom zakonu za jednu godinu, ne možemo da okončamo. Imamo svoje amandmane. Oni ostaju na stolu. Ostaje njihovo obrazloženje.
Samo zarad javnosti hoću da kažem, da javnost mora da zna da mi ne možemo na silu da radimo, ne može se današnji dan na silu okončavati, niti mi možemo da spakujemo u pristojnih sedam, osam, devet ili deset minuta rasprave po jednom amandmanu u sledećih četiri ili pet sati i da se još plus za to i glasa. To je fizički nemoguće.
Mi to jednostavno ne možemo da radimo. Vi ste nas lišili, Vlada Republike Srbije je lišila opoziciju i građane Srbije koje opozicija zastupa u ovom parlamentu tog svog osnovnog prava. Zato je posledica vrlo prosta. Sada je skoro šest sati. Kakve svrhe ima? Mi jednostavno možemo da kažemo vama prostu rečenicu, ti amandmani su na stolu, imaju svoje obrazloženje. Nažalost, zbog vas nećemo biti u prilici da ih večeras obrazložimo. To je očigledna stvar i tako će ova stvar i da teče. Izvolite. Radite posao kako ste ga započeli. Započeli ste ga jako loše. Predložili ste inflatorni budžet, neostvariv budžet, budžet koji će udarati po džepovima građana, zbog toga što predviđa jednostranu primenu SSP-a, koja će staviti ovu državu u vreme ekonomske krize u izuzetno tešku poziciju i to je ono što čeka građane Srbije u narednom periodu.
Izvolite, završite taj vaš posao. Za amandmane koje smo predložili, koje ste vi prihvatili, glasaćemo svakako, a protiv budžeta ćemo biti 150%. Zato što ova država i ovi građani zaslužuju mnogo bolje od onoga što ste im vi ponudili.

Reč ima poslanik Velimir Ilić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, bliži se šest sati, vreme kada je trebalo da se dogovorimo da završimo        jedan posao.
Mi se danima ne javljamo za reč, ne ometamo rad, pomažemo da se što pre ovaj posao obavi, a vi gospodo iz vladajuće koalicije ćutite, to se vas ne tiče. Smejete se, zabavljate se ovde po hodnicima. Mnogih i nema danas tu u parlamentu.
Zabava traje. Vas je uhvatilo novogodišnje raspoloženje, to očigledno vidim. Očekivali smo danas, po dogovoru koji smo imali s premijerom, da se pojave ministri, premijer i da vidimo šta je bilo sa amandmanima koje smo podneli.
Vi do današnjeg dana, kraj je, gotovo, nema više, ne znate ni šta ste usvojili, ni da li ćete da prihvatite. Zahvaljujem se ministarki finansija. Ona je korektna žena. Sedi ovde danima, ali je nemoćna. Prihvatila je mnoge stvari.
Na primer, Kalanovićka neće, ovaj neće, Mlađa neće, Pera neće, neće da razgovaraju. Šta ste vi? Da li ste vi jedna Vlada? Da li želite da neko vama večeras da neku milostinju ovde? Šta hoćete? Zašto ne završite posao do kraja? Već danima pričate.
Trezor je prazan. Nemate dinara. Gde su pare? Pitam danima, gde su pare od Mobtela, od Robnih kuća, gde su pare od trećeg operatera, 2 milijarde 260 miliona evra? Gde su gospodo pare? Zašto ste bankrotirali uoči Nove godine? Pričamo o sredstvima za 2009. godinu.
Gde su transferna sredstva za opštine? Da li će obdaništa, opštine, službenici primiti plate? Neće. Nema dinara u Trezoru. Uozbiljite se malo, gospodo. Nova godina dolazi za dan-dva, Božić.
Spojiće se praznici. Od čega da slavi narod? Javljaju se stotine ljudi, nema Srbija hleba da jede. Odseca se struja širom Srbije. Vidite li kakav je mraz napolju, o čemu se radi? Vi umesto da se uozbiljite, da dođete da razgovaramo, dogovaramo, vi ćutite. Ćutite. Čekate šest sati i onda ćete da optužite opoziciju da je kriva što nije usvojen budžet.
Gde vam je bio budžet? Doneli ste ga pre neki dan, loš budžet. Kako možete da stavite 12 milijardi Kalanovićki da ona raspolaže. Namenski sam tražio da se podeli tamo gde eje neophodno da ljudi imaju da piju vode, da dobiju put, da se uredi ono što je neophodno. Kaže - ne da Kalanovića. Nije to njen miraz, ljudi.
Kako možemo mi da usvojimo u budžetu stavku od 12 milijardi, da ona time raspolaže, kao da je to njena dedovina? Na šta to liči? Da ne pričamo o 70 milijardi koje nisu definisane gde idu. Hoćemo da znamo kada se svaki poslanik vrati u svoju opštinu i kada ga neko pita da li se radi vodovod, da li se radi kanalizacija, da kaže - da, radi se, predviđena su sredstva. Ovako ništa ne znamo.
Mi smo usvojili nešto blanko, pa ćemo videti šta će sa time biti. To ne može tako. Očekivao sam da vi budete ozbiljni, da dođete ovde kao ozbiljni ljudi, da pozovete šefove poslaničkih grupa da se dogovorimo. Mi nismo opozicija građanima Srbije, ako smo opozicija jednoj nesposobnoj Vladi. Vi da ste sposobni vi biste završili posao na vreme.
Uvlačite nas u problem. Kaže, radiće se i sutra, možda i 31. Da l' ste normalni? Niste radili kada je vreme. Imamo neke noćne sednice. Šta vam je ljudi? Znate ko radi noću? Dolazimo ovde u 10, a radimo kao vampiri po celu noć u ovom parlamentu.
Molim vas, pozovite Mirka Cvetkovića, ima još 15-20 minuta, neka dođu da se dogovorimo, ako može. Nemojte posle optuživati opoziciju. Opozicija je učinila sve. Bila je konstruktivna, dogovarala se, dolazila, sastančila, dala amandmane da popravimo loš budžet.
Nemojte nas poniziti toliko da nam ništa ne prihvatite. To je za nas mnogo ponižavajuće. Toliko, a vi radite šta god hoćete. Shvatite da ste odgovorni za ovo što radite i da ste odgovorni pred narodom Srbije.

Da li još neko želi reč? Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što Vlada radi od svog formiranja pa naovamo ne može da se nazove nikako drugačije nego ekonomski genocid, i to osećaju građani Srbije i tek će osetiti.
U kakvom je stanju parlament, koliko je funkcionalan, ne zavisi od narodnih poslanika, zavisi isključivo od Vlade Srbije. Odnosi u Vladi Srbije, između koalicije, jesu ti koji se reflektuju na parlament. Svađe u Vladi prenose se na atmosferu u parlamentu.
Dok se vi u Vladi tučete oko NIS-a, treba li to ovako ili onako, Dinkić hoće jedno, Cvetković drugo, odnosno Tadić drugo, Dačić bi nešto treće, i jedno i drugo, zamajavate javnost ovim ili onim, parlament trpi i uporno čeka da mu dostavite najvažniji zakon. I uz to imate, naravno, podršku svih medija, koji kažu, ako nema budžeta - potop.
Vi čekate, imate neku satnicu, neku računicu, znate koliko je amandmana podneto. Računate i gledate u sat hoće li to do 12 sati da bude ili neće da bude. Ako bude, preuzimate odgovornost za ono što će se desiti, odnosno za neimanje para za sve budžetske korisnike, jer je jasno da para u državi nema i da će ih biti i manje nego što ste ih projektovali, a projektovali ste i deficit od 49,6 milijardi. Znamo da će jednostranom primenom SPP-a para biti još manje, a potreba još više.
Vi očekujete da možda i ne dođe do usvajanja budžeta, a ako ne dođe, neko mora da bude kriv. Ko će da bude kriv? Vlada ne sme ni slučajno da bude kriva.
Sve televizije, sve novine biće u funkciji Vlade, Vlada je dostavila budžet, poslanici napisali ne znam koliko amandmana, šta im je trebalo uopšte da to rade, kao da mi to radimo što nam se hoće, a ne zbog toga što vidimo da se vodi jedna pogubna ekonomska politika, ponovo ću da kažem, ekonomski genocid, i pokušavamo da spasimo što se spasiti može.
Vlada tvrdoglavo ostaje pri svome, neće da preuzme odgovornost na sebe, traži krivca, čeka satnicu da vidi kako će se ponašati podnosioci amandmana, odnosno opozicione političke partije i onda, ukoliko ne uspe da izglasa budžet, da okrivi one poslaničke grupe koje su ostale pri svojim amandmanima.
A da li smo mi pisali amandmane iz obesti ili zbog toga što su građani to od nas očekivali, jer su to naša predizborna obećanja, jer oni u nas veruju, oni su od nas to tražili, to naravno ostaje samo za ovu salu i za nas 250, to niko neće moći nigde da čuje osim sa ove govornice.
Biće kriva možda SRS i svi ćete da se utrkujete da idete na televizije, na specijalne emisije da pljujete po SRS, oni nisu dali da se usvoji najvažniji zakon, eto zbog toga nećete imati porodilje dodatke, nećete imati penzije, neće biti subvencija za poljoprivredu, a mi ožvalavismo pričajući ovde danima da je to nemoguće zbog toga što niste dobro preraspodelili ono malo para što može iz ove države da se iscedi. Ne može iz suve drenovine više da se iscedi.
Narod nema para, privreda ne postoji. Od koga ćete da uzmete poreze, od koga ćete da uzmete takse, od koga PDV, akcize, šta će vam doneti SSP?
Hoćemo li mi ikada ovde, mi, poslanici, nas 250, da kažemo građanima Srbije jednom istinu, da kažemo, ljudi moji, stanje u državi je katastrofalno zbog toga i toga.
Ko nas je doveo u tu situaciju? Ne kažem da je samo ova vlada. Ima tu nasleđenih problema, ima tu stranog faktora, ima tu međunarodnih okolnosti, nismo mi sami baš za sve krivi, ali dajte da otvorimo jednom karte pa da im kažemo, eto, ta sledeća će biti teška zbog toga i toga, osetićemo posledice ovoga ili onoga, ali učinićemo sve što možemo na ovaj ili onaj način da nekako ublažimo posledice te krize, ali ćemo zato već one naredne ili za dve godine, ili za pet godina imati neki pomak, imamo neku strategiju, znamo šta hoćemo.
Gde je ministar Cvetković danas, predsednik Vlade? Gde je? Gde su ostali ministri danas? Verujte mi, samo od 2000. godine naovamo mi imamo po jednog zaduženog ministra ovde koji je dužan da nas sluša. Uvek je bila cela Vlada i nikada sednice nisu trajale ovoliko dugo upravo zbog toga, jer kada je tu cela Vlada, tu je drugačija atmosfera, tu je drugačija odgovornost.
Šta mi možemo gospođi Dragutinović da kažemo? Ona nije samostalna, ona je samo ovlašćena od Vlade ovde da sedi, eventualno da odgovori na neko naše pitanje, ali nikakvu odluku sama ne može da donese. Da je ovde gospodin Cvetković, on bi mogao da izađe za ovu govornicu da se obrati javnosti Srbije i da kaže mnogo više nego što to gospođa Dragutinović može. Ne bih bila na njenom mestu nikako.
SRS nastaviće da upozorava srpsku javnost na pogubnu ekonomsku i socijalnu politiku koju vodi Vlada Srbije na ovako neodgovoran način kao što je to činila do sada.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdele 5. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Vlada i odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.