Molim vas, omogućite da čujemo gospodina Spasojevića. Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da budete tiši, ne čuje se gospodin Spasojević koji govori.

Dakle, da tih 12 miliona budu namenski, da ti ljudi ne budu oštećeni. Svi imamo ovde obavezu da kvalitet života tih ljudi popravimo. Nije to, gospođo ministre, mnogo što tražimo. Samo želimo da se to realizuje. Mislim da je to izuzetno korektno, humano, dobronamerno, ništa tendenciozno, već da sprovodimo ono što se dogovorimo.
Naravno, moram da se osvrnem i na to da u rebalansu budžeta nismo predvideli sredstva za sportske organizacije. Vrlo odgovorno i argumentovano ću vam reći da su mnogi sportski savezi u zemlji ugroženi, kako bi narod rekao trenutno grcaju, jer je ovo praktično po prvi put da se na kraju godine ne ispunjavaju neke stvari, na šta su sportske organizacije računale, a to je sportski dinar u rebalansu budžeta. Mnogi zbog toga su trenutno u dubiozi.
Međutim, kako radimo, tako će nam i biti. Svi smo mi ponosni kada se, posle nekih velikih takmičenja, okupimo na trgovima, dočekamo naše sportiste sa pregrštom medalja. Međutim, zadnjih godina izostaju takve stvari.
Gospođo ministre, Srbija je poznata u svetu po sportistima - odbojkašima, košarkašima, vaterpolistima i mnogim drugim sportovima gde smo našem narodu, našim građanima Srbije, ulivali jedno poverenje. Naši sportisti su se praktično odužili ovoj državi kroz svoje rezultate.
Ali, kažem, zadnjih pet-šest godina nema takvih rezultata. Reći ću vam da za sve to možemo jednog dana možemo i mi da budemo krivi ovde, odnosno Vlada, koja ne razmišlja o sportistima i sportskim organizacijama. Nebitno je da li smo pozicija ili opozicija, ali svi volimo uspeh, volimo da naša zemlja bude prva u svetu, i da nam nije sada tenisera koji, na neki način, uspevaju da održe taj trend, mislim da bismo polako bili u sportskom svetu zaboravljeni.
Dakle, gospođo ministre, pre mesec i po dana sam prisustvovao Odboru za omladinu i sport, gde sam upozorio ministarku sporta, kada je bio u pitanju ovaj rebalans, nismo uspeli u tome. Reći ću vam nešto drugo, vi morate da uspostavite dobru komunikaciju i sa ministrom sporta, i sa ministrom prosvete, da se jedna pojava u Srbiji hitno otkloni.
Da bismo dobili sportiste, moramo da uložimo u njih. Sportisti ne dolaze slučajno. Sportista se godinama stvara u ovoj zemlji. Veoma odgovorno ću vam reći, voleo bih da me saslušate...
(Predsednik: Gospodo poslanici, već drugi put molim, prekidate gospodina Spasojevića.)
Gospođo ministre, stao sam tu da vam još jednom kažem da napravite komunikaciju sa ministrom prosvete i ministrom sporta da se školske sale u svim gradovima Srbije vrate deci. Dakle, koja je moja poruka? Da bismo dobili dobrog sportistu, mora da postoji izvorna komunikacija između sportskih klubova u jednom gradu, nebitno koji je, i da se sportske sale otvore za decu.
Daću primer Kraljeva, a siguran sam da je tako u svim drugim gradovima. Neprihvatljivo je da za decu, koja su iz tih osnovnih škola, roditelji plaćaju određene svote novca za iznajmljivanje sportskih sala tih osnovnih škola u gradovima.
Dakle, ako uđu u organizaciju nekog kluba, pošto su pretesne hale sportova, pošto ima mnogo prvoligaša, drugoligaša, naša deca u osnovnim školama dobijaju termine u 23.00, 12.00, jedan sat noću i tada treniraju. Mnogi roditelji ne mogu da plate to što klubovi potražuju, jer oni potražuju da bi iznajmili sale osnovnih škola da bi deca iz tih osnovnih škola trenirala u tim salama.
Mi pravimo jedan apsurd. Postoji mnogo roditelja koji ne mogu da prihvate da plate, i šta smo onda dobili. Dobili smo da neko dete, koje je možda budući Kićanović, Slavnić, Divac ili neki fudbaler ili rukometaš, u kome se krije jedan veliki talenat, zbog toga što njihovo dete ne može da ode na taj trening da bude prepoznatljivo, možda je u startu oštećeno.
Nećemo valjda praviti kod dece u četvrtom, petom i šestom razredu jednu takvu situaciju da se neko oseća poniženim, da bude uskraćen za nešto što je, pre svega, dečije pravo, pravo svakog čoveka da se u nečemu oproba. Ne mogu samo da treniraju deca bogatih. Dakle, moraju da se otvore sale osnovnih škola za decu i za klubove, da tu nema nadoknade. Država mora da nađe sredstva kako će neke troškove ovde da snosi.
Još jednom vas molim, u ime mnogo roditelja iz Kraljeva, a siguran sam da je takvih situacija u Srbiji previše, da hitno reagujete i da sportske sale osnovnih škola za decu, koja su pri klubovima, oni su praktično deca tih škola, ne plaćaju nadoknadu za to. To je nešto na šta bi nam se svako u svetu nasmejao.
Zar želimo decu na ulicama ili kanalisano preko sportskih organizacija da budu na pravi način angažovana, da dobijemo nove sportiste. Kada sve to uradimo, siguran sam da će trgovi za nekoliko godina ponovo biti prepuni građana Srbije kada budu dočekivali sportiste sa velikih svetskih takmičenja, olimpijada, svetskih i evropskih prvenstava. Tako se pravi jedan dobar sportista.
Dakle, nemojte da deca u startu budu hendikepirana, jer roditelji ne mogu da plaćaju neke izdatke koji su potpuno smešni.
Što se tiče drugog dela amandmana, mislim da poslanici NS zaista, na jedan vrlo korektan način, žele da sredstva NIP-a završavaju kanalisano ka gradovima koji imaju probleme.
Ovde smo naveli Niš, Kragujevac, Obrenovac i Bor. Molim vas, kako se u tim gradovima živi? Kako se živi u Boru? Zagađenost je neverovatna. U Obrenovcu? Evo, kolega Batić je tu. Mi tražimo za te građane da se popravi kvalitet njihovog života.
Takođe, pričamo o "fijatima", pričamo o akcijama, pričamo o mnogim stvarima, a u Kragujevcu i Nišu fekalne stvari teku po gradu. Nismo osnovne elemente higijene u tim gradovima uspostavili i nekog zdravog života, a pričamo o velikim projektima.
Naravno, ima još mnogo toga da se kaže. Moramo se osvrnuti na životne stvari, moramo se osvrnuti na naše građane, moramo brinuti o realnim problemima koji Srbiju muče. Prestanimo sa nekim velikim obećanjima.
Stavili ste u red pet miliona ljudi da čekaju nešto što možda nikada neće doći. Imamo problem sa punjenjem budžeta. Dajte jedanput da rešimo tu preregistraciju vozila, da građani jednu svoju državinu na pokretnoj stvari mogu legalno da pretvore u svojinu.
Molim vas, mnogo toga je problem. Nemojte samo da se bavite, vi iz vladajuće koalicije, potkusurivanjima, da ispunjavate želje po kabinetima, da ispunjavate koalicione dogovore, dajte da pređemo na stvar. Međutim, bojim se, reći ću jednu stvar, kada se Vlada sastavlja na ovaj način, narod je to odavno rekao, "mnogo babica, kilava deca".

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, apsolutno pružamo podršku amandmanu gospodina Srđana Spasojevića iz poslaničke grupe NS, jer je jedan od sijaset koji pokušavaju da pravilnije usmere finansijska sredstva nego što je to predloženo rešenjem Vlade.
Mi smo nekoliko puta ukazivali na činjenicu da je, najblaže rečeno, nekim sumnjičavim privatizacijama prouzrokovana ova situacija, ali je zaista nedopustivo da se takve pojave i dalje tolerišu, a pogotovo tamo gde smo najosetljiviji, tamo gde se istinski živi u teškim uslovima, a to je na prostoru KiM, odnosno južne srpske pokrajine, tako da informacija koju smo dobili od Zvonka Mihajlovića, predsednika SO Štrpce, zaista je alarmantna, a videćete i zašto.
Naime, u kosovskom dnevniku na albanskom jeziku "Koha ditore", u sredu 24. decembra objavljen je članak o Ineks ski-centru "Brezovica", poprilično zabrinjavajuće sadržine. U navedenom članku se kaže da je direktor Ineks ski-centra gospodin Aleksandar Janićević aplicirao za radnu dozvolu pri kosovskom ministarstvu za trgovinu i industriju, departman za turizam. Ovakav potez se tumači kao otvaranje puta za skoru privatizaciju ovog kompleksa.
Vi znate ili dobar deo vas zna koliki značaj ima Ineksov ski-centar za opstanak Srba u opštini Štrpce. To je kičma privrede opštine, od koje direktno i indirektno zavisi oko 200 radnika i njihove porodice i čijom bi, eventualnom, ilegalnom privatizacijom od strane Prištine, bio zadat težak udarac opstanku Srba na ovim prostorima.
No, povrh toga, verujemo da ste, takođe, upoznati sa činjenicom da je Ineks ski-centar Brezovica od prošle godine ušao u sastav Javnog preduzeća, koje smo toliko puta pominjali, Skijališta Srbije, iz čijeg budžeta se isplaćuju plate radnicima.
Takođe je interesantna činjenica da je gore navedeni direktor Ski-centra, gospodin Janićević, u isto vreme i dodatni zamenik gradonačelnika opštine Štrpce, ispred institucija tzv. republike Kosovo. Na tu funkciju ga je pre nekoliko meseci imenovao gospodin Stanko Jakovljević, bivši koordinator opštine Štrpce i do pre nekoliko dana predsednik OO DS u Štrpcu i član Glavnog odbora stranke, a sada trenutno na funkciji gradonačelnika opštine Štrpce, ispred institucije tzv. republike Kosovo, a u skladu sa odlukom tzv. vlade Kosovo, broj 02/25, kojom se produžuje izvršna odluka Specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN, broj 2007/64.
Ovo nije prvi put da se imena gore navedenih, Jakovljevića i Janićevića, spominju kada je u pitanju privatizacija Ski-centra. Naime, njih dvojica su u poslednje dve godine u nekoliko navrata viđeni u prostorijama tzv. kosovske agencije za privatizaciju.
Zanimljivo je i to da je državni sekretar u Ministarstvu za KiM gospodin Oliver Ivanović prekjuče, dakle 27. decembra, bio u poseti opštini Štrpce i da se, između ostalog, sastao iza zatvorenih vrata sa gospodinom Jakovljevićem i njegovim najbližim saradnicima, koji rade pri institucijama tzv. republike Kosovo, iako, s druge strane, primaju plate iz sistema Republike Srbije, dakle iz budžeta Srbije.
Postavlja se i pitanje, u kom svojstvu se gospodin Ivanović sastao sa gospodinom Jakovljevićem, iako potonji više ne drži nikakvu značajnu funkciju ni pri organima države Srbije, izuzev mesta odbornika u SO Štrpce, čijim sednicama retko prisustvuje, ni u svojoj stranci.
Prema nezvaničnim izvorima jednog od učesnika tog sastanka, gospodin Ivanović je sugerisao prisutnim saradnicima gospodina Jakovljevića da se vrate na svoja radna mesta pri institucijama tzv. republike Kosovo, a da će se tek naknadno rešavati njihov status pri institucijama države Srbije.
Ovakav potez državnog sekretara se može od strane građana protumačiti kao podrška gospodinu Jakovljeviću i institucijama koje on predstavlja i kao poziv radnicima koji su poslušali savet Vlade Srbije da napuste radne mesta pri kosovskim institucijama da se u njih vrate. Drugim rečima, državni sekretar indirektno potpomaže izgradnju i jačanje institucija tzv. republike Kosovo na teritoriji opštine Štrpci.
Navedena zbivanja su interesantna ako se sagledaju i kontekstu trenutne rasprave u Skupštini Srbije o predloženom budžetu za 2009. godinu, jer očigledno je da postoji namera određenih ljudi da na jedan ilegalan način privatizuju, a može se reći i otmu deo imovine jednog javnog preduzeća i da time nanesu materijalnu štetu državi Srbiji, a što je možda još i važnije i bolnije, da nanesu ogromnu štetu po opstanak Srba u opštini Štrpce.
Dakle, ovim smo želeli da skrenemo pažnju na neka dešavanja koja mogu imati dalekosežne posledice, a iz ovoga što ste sada čuli možda se i može naslutiti zašto je bila onemogućavana rasprava o Euleksu, zašto je i ovako predložen budžet RS prilično restriktivan kada su u pitanju sredstva namenjena za južnu srpsku pokrajinu.
Ujedno, zatražiću ovom prilikom i zvaničnu, ali iskrenu reakciju kako Ministarstva za KiM, tako i Vlade RS, povodom ovih informacija koje ste sada mogli da čujete. Jer svakako da je bolje na vreme sprečiti nešto, jer je posle teško, gotovo nemoguće ispraviti posledice koje će iz ovakvog akta neminovno proisteći. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, potrudiću se da ne oduzimam puno vremena, ali mislim da u ovakvim situacijama moramo da iznesemo i neke činjenice.
Svakako da je dobro voditi brigu o najugroženijim građanima. Svakako da je to ono što i Vlada Srbije i sva ministarstva u okviru Vlade imaju kao poseban zadatak, naročito u teškim vremenima. Međutim, poslednjih meseci imamo ovde priliku da slušamo, čini mi se, nešto što je možda malo prešlo granice dobrog ukusa, kada su u pitanju posebno osobe sa invaliditetom. Mislim da nije dobro političke poene zbrajati na ovim temama.
Zarad toga imam obavezu da u svoje i u ime gospođe Rajkov, koja je naša koleginica ovde u Skupštini Srbije, ali, nažalost, zbog tehničkih nemogućnosti nije uvek u prilici da izađe za govornicu, da kažem samo par nekih stvari.
Želim da podsetim da je gospođa Rajkov, narodni poslanik u poslaničkoj grupi G 17 plus, ali ona nije član nijedne stranke. Ona je ovde zato što je doajen pokreta osoba sa invaliditetom u Srbiji. U tom smislu, na raspolaganju je svim poslaničkim grupama kada su ove teme u pitanju, imajući u vidu da ona zaista najbolje poznaje i situaciju, a i način na koji se može pomoći osobama sa invaliditetom.
Pre svega, zamolila bih one koji se bore za prava osoba sa invaliditetom i, između ostalog, u njihovom interesu, da se bar malo pozabave terminologijom. Znači, ne kaže se "osobe sa posebnim potrebama", to prosto nisu ljudi koji imaju bilo kakve posebne potrebe, to su ljudi koji imaju potrebe kao i svi mi, samo imaju nažalost i moraju da koriste drugačije načine da te potrebe zadovolje. Radi se o osobama sa invaliditetom, a ne o osobama sa posebnim potrebama.
Nešto što je jako važno, to je da ne treba izdvajati, stigmatizovati i odvajati u posebne objekte ljude koji imaju invaliditet.
Tendencija svuda u svetu, a naravno i u Srbiji, a to je nešto što je vezano za osnovna pitanja dostojanstva ljudskog, jeste pružiti im mogućnost i priliku da zajedno sa nama učestvuju na svim aktivnostima i da zajedno sa nama, sa svima ostalima koji nemaju invaliditet, mogu da koriste sve objekte.
Mi, nažalost, kao Skupština još uvek nismo sjajan primer za tako nešto, mada smo upravo zahvaljujući gospođi Rajkov uložili napore da to postanemo. U tom smislu želim da kažem da tendencija treba da bude i kada o sportu govorimo da sportski objekti koji već postoje budu prilagođeni osobama sa invaliditetom i mogućnosti da ih koriste, a ne da se grade posebni neki sportski objekti za osobe sa invaliditetom.
Radi se o jednom inkluzivnom pristupu koji je, rekla bih, već dugo i nešto što je u Srbiji poznato. Mislim da svi zajedno treba da se malo više edukujemo na ovom planu i da nam to bude poznato.
U Skupštini Srbije, a i u Vladi, puno se radi na tome. Upravo sada, u 13.00 časova, gospođa Rajkov i ja ćemo imati jedan sastanak sa osobama sa invaliditetom u pokušaju da Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom još malo popravimo, kako bi on u punoj meri odgovarao svim osobama sa različitim vrstama invaliditeta.
Mnoge stvari se dešavaju iza kulisa, tako da kažem, prosto mi se čini da nije baš primereno da dva meseca o jednom amandmanu govorimo i o tome kako samo jedna poslanička grupa ima potrebu da stvari popravi. Mislim da svi mi u Srbiji i svi mi u ovom parlamentu imamo potrebu da stvari na ovom planu popravimo. To sigurno nije pitanje političkih razlika i zaista ne bih želela da bude.
Što se tiče samog amandmana na rebalans budžeta, možda ministarka nije imala sve informacije potrebne da vam odgovori. Reći ću do kakvih sam informacija došla u pokušaju da nađemo odgovor na pitanje koje ste vi dva meseca ovde postavljali, a mi nismo u pokušaju da štedimo vreme uvek želeli da vam odgovorimo.
Ta sredstva postoje. Niko ih nije potrošio nenamenski. Ono što je trebalo uraditi povodom tih 12 miliona, to je da se podnesu odgovarajući projekti pomoću kojih bi se ta sredstva mogla opredeliti. Nažalost, to se nije do sada desilo, tako da je izvesna suma tih sredstava, oko šest miliona, rekla bih, upotrebljeno za izgradnju lifta u SC Košutnjak, upravo zato da bi jedan veliki sportski centar, u duhu inkluzije, mogao da bude pristupačan i za osobe sa invaliditetom. Ostala sredstva, takođe, neće propasti, ona se prenose, u mogućnosti su da se prenesu u narednu godinu, i naravno dobrodošli su projekti koji će omogućiti adaptaciju, ponoviću, adaptaciju postojećih sportskih terena i objekata kako bi ih mogle koristiti osobe sa invaliditetom koje bi na istom mestu gde i svi drugi mogli da se bave sportom. To je suština pokušaja da se ne diskriminišu osobe sa invaliditetom.
Međutim, tu se radi o 12 miliona. Reći ću da Ministarstvo sporta je uložilo već 92 miliona, o tome baš niko posebno ne zna, upravo kada je sport osoba sa invaliditetom u pitanju. Radi se pre svega o onim novcima kojima su finansirani sportski savezi osoba sa invaliditetom.
Takođe, stipendije sportista sa invaliditetom, paraolimpijske igre, na kojima su naši sportisti učestvovali i gde je Ministarstvo sporta u velikoj meri podržalo. Mimo tih 92 miliona, još 382 hiljade evra je opredeljeno i velikim delom dodeljeno kao nagrade najuspešnijim sportistima osobama sa invaliditetom.
Radi informisanja javnosti i svih kolega u Skupštini, mislim da je bilo važno ovo da kažem. Mi ćemo, kao poslanička grupa G 17 plus, a očekujem i svi u ovoj skupštini, podržavati sve napore da položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji bude još bolji. Poslednjih godina svi zajedno uradili smo puno na tome. Nadam se da ćemo ubuduće raditi bez potrebe da se politički prepucavamo oko toga.
Zaista ne želim ovo da pretvorim u bilo kakvu vrstu rasprave. Osim toga, moram da krenem i na sastanak o kome sam govorila. Svi ste dobrodošli da dođete, da probamo da pomognemo osobama sa invaliditetom i da Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom bude bolji. U 13.00 časova, odnosno upravo sada, na trećem spratu. Kolega, moraću, nažalost, da odem i nemojte ovo shvatiti kao bilo kakvu vrstu izazova, već kao informaciju u pokušaju da svi radimo bolje. Hvala.

To je replika. Izvolite, gospodin Spasojević, replika, pa onda gospodin Lapčević.

Poštovani narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, zaista mi je žao što je poslanik iz G17 plus na ovakav način shvatio ovu poruku koju smo slali sa ove govornice.
Dakle, NS je podnela amandman koji se nije sproveo u delo. Jako mi je žao što ste vi tek posle dva meseca izašli ovde i rekli u čemu je problem. Samo ste pokušali da kažete u čemu je problem. Nije tačno da mi želimo bilo šta politički da profitiramo ovde. Imali smo sa gospođom Čomić dobru saradnju i rekao sam sa ministrom finansija, koji je vrlo korektno rekla kako to može da se uradi.
U jednom delu amandmana smo napravili ispravku, eto, iako smo mislili da nismo pogrešili, svi zajedno, da li je tako, gospođo ministre, napravili smo ispravku da bismo ljudima koji imaju problema, osobama sa invaliditetom, pomogli.
Nemojmo sada da igramo ovde možda neku igru reči u kojoj možda ipak, kada govorimo o ovim licima, ne možemo baš da budemo potpuno neemotivni. Prosto začuđuje da se na više dopisa koje je ministar finansija uputio Ministarstvu sporta da se ovaj problem reši, niste se oglasili. Vi ste sada našli rešenje.
Upravo je u tome i problem. Upravo je problem u tim feudima koje vi pravite i vi hoćete, gospodo iz G 17 plus, da profitirate na nečijim problemima. Ovde smo vrlo korektno, dobronamerno, ljudski postupili, ponavljam, u saradnji sa potpredsednicom Skupštine, gospođom Gordanom Čomić, sa gospođom Dragutinović koja je deo vladajuće koalicije i koja je prepoznala problem. Dogovorili smo se da ne želimo da bilo ko ovde profitira.
U tome i jeste problem što vi uvek hoćete da profitirate na bilo čemu. Ne bih više u ovom delu da se suprotstavljamo. Žao mi je što se ne sprovodi. Ako je NS prepoznala problem, onda treba da se realizuje, ako je to uradila LDP, treba da se realizuje, ako je to DS, treba da se realizuje. Nemojte sada ovde da pričate da je jedna poslanička grupa, pa to upravo govori sve o vama, vi ste jednostavno nezadovoljni što smo mi kao NS prepoznali problem.
Mislim da je to sramota. Ponavljam još jedanput, veoma korektno je bilo od ministara finansija i od potpredsednice Skupštine, našli smo problem, našli smo mogućnost kako da se amandman prihvati i evo posle dva meseca čujemo da se realizacija sprovodi. To je ono u čemu je problem. Hvala.

Reč ima gospodin Lapčević.

Poštovana gospođo predsednice, amandman koji je podneo gospodin Spasojević ispred poslaničke grupe NS u jednom svom delu sadrži definisanje sredstava iz NIP za realizaciju određenih projekata, između ostalog i za realizaciju davno zacrtanog projekta izgradnje fekalnog kolektora za prečišćavanje otpadnih voda u gradu Nišu.
U obrazloženju izveštaja Vlade se kaže da se amandman ne prihvata jer će se sredstva za realizaciju NIP-a rasporediti po odluci Vlade kojom će se odrediti prioriteti i to, pre svega, za realizaciju već započetih projekata, a ako ostane nešto novca i za neke nove projekte.
Prošle godine je Skupština grada Niša jednoglasno, podsećam i ponavljam, usvojila na sednici program izgradnje lokalne infrastrukture i prioritete koje treba finansirati iz NIP. Između ostalog, kao prvi prioritet iznad prioriteta je bio izmeštanje osam kilometara pruge koja preseca grad Niš na dva dela i dislociranje tog koloseka na istočnu deonicu od Panteleja do Proseka, izgradnja tih osam kilometara pruge.
Na ovom delu pruge, koja prolazi kroz centar grada i koja deli grad Niš na dva dela je, od kada postoji pruga do dana današnjeg, zadnjih 40 godina, poginulo 148 ljudi, zato što ljudi nemaju druge mogućnosti, tim pružni prelazi nisu obezbeđeni, prelaze preko pruge, 150 osoba, naših sugrađana, izgubilo je život na toj pruzi.
Prošle godine je aplicirano za taj projekat i to je načelno odobreno. Ove godine se nije krenulo u realizaciju tog projekta i nezvanično saznajem da ni naredne godine, ne samo za projekat izmeštanja pruge već i za turistički kompleks Ada-Ženeva-Sajmište, Radnu zonu, Sever i Donje Međurovo, Aerodrom, neće biti para.
O kolektoru za prečišćavanje otpadnih voda, koji je takođe jedan od prioriteta i ovde u ovom amandmanu pomenut, takođe nema ni govora da će biti potpomognut od strane države sledeće godine. Taj kolektor za prečišćavanje otpadnih voda za 300.000 stanovnika grada Niša košta 50 miliona evra. Niški budžet ukupno iznosi 70 miliona evra godišnje.
Pored svih izdataka, kažite mi kada će moći grad da izdvoji dovoljno sredstava da izgradi taj kolektor. Za 20 - 30 godina? Šta ćemo da radimo do tada? Bez pomoći države nema nikakve šanse da se ove stvari reše, ali pošto je rečeno da će ovde sredstva iz NIP-a biti usmerena po posebnoj odluci Vlade, čitaj u prevodu - po predlogu ministra Dinkića i po njegovoj odluci, ali naročito da se plati ono što je do sada započeto, a za nove projekte kojih, što se tiče Niša, nema nijednog, sredstava verovatno neće ni biti.
Zašto neće biti? Zato što 300 i nešto miliona evra mora od prodaje NIS-a da se prebaci Vojvodini, jer je tamo vruće, pa onda hajde da guramo pare u Vojvodinu. Mora milijardu dinara iz budžeta da se prebaci opštinama na jugu Srbije, jer je i tamo vruće, mora i tamo da se gasi požar. Beograd mora da zadrži za sebe jer je veliki grad, svi državni organi su tu, ne bi bilo zgodno da se ljudi bune u Beogradu.
Kada će doći jug Srbije na red? Nikad. Uvek će biti neki prioritet gde mora da se gasi. Mora da se gasi Kragujevac, jer je tamo gusto, tamo će ljudi da se pobune, ajde, pravimo fiktivna preduzeća, obezbeđujemo 14 milijardi za tobože posao sa Fijatom, za koji i vrapci na grani vide da neće od toga ništa biti, dajemo 212 miliona dinara za isplatu zaostalih zarada radnika u Kragujevcu, jer će se oni pobuniti.
Ali zato ta ista sredstva za slične namene, za Niš ili za neku od opština jugoistočne Srbije, nema, nema jer su tamo ljudi fini, ne bune se, ne prave galamu, pa nema veze, setićemo se njih kada ne bude požara na drugim mestima u Srbiji. Tako teško da može Srbija da opstane ovakva kakva jeste.
Već nekoliko puta pričam na sličnu temu najdobronamernije, jer to ako se ljudi iz jugoistočne Srbije, poslanici ili predsednici opština, na jedan krajnje civilizovan i kulturan način obraćaju Vladi, tražeći pomoć, jer je tamo najpotrebnija. Zašto je tamo najpotrebnija? Zato što su u indeksu ekonomske razvijenosti opštine jugoistočne Srbije, okruzi jugoistočno Srbije, ubedljivo na kraju.
Leskovac 48,3, odnosno Jablanički okrug, Pčinjski okrug 49,6 u odnosu na prosečnu razvijenost u Srbiji, Zaječarski okrug 89, Nišavski okrug 84% u odnosu na prosečnu razvijenost u Srbiji, Toplički okrug 62. Tamo živi beda, i ako su ljudi fini i kažu da tamo treba pomoći određene projekte, da treba usmeriti sredstva državna pre svega za razvoj tih zaostalih krajeva, ali to rade na jedan fin način, ne prave galamu oko toga, onda Vlada kaže - videćemo ako bude ostalo para.
To videćemo, ako bude ostalo para, uvek nema, jer uvek ima onih koji su drčniji, koji su bezobrazniji, koji dižu galamu, koji prete Ustavom, koji prete štrajkovima i bunama, jer za njih mora da se obezbede pare, ali zato za ove nerazvijene i za one koji su fini nema para.
Mislite li da će to trajati do veka? Neće, ljudima će jednom prekipeti, pa će morati da traže svoju pravdu. Ako za sve druge može da se obezbede sredstva, ako mogu da se obezbede duplo veća sredstva za ministra Dinkića i njegov kabinet i za njegovu besomučnu potrošnju, ako niko ne sme da dirne u njegovo ministarstvo, pa se jedino njegovo ministarstvo finansira ove godine sa 100 miliona evra više nego prethodne za iste poslove, onda će ljudi jednom reći, pa čekajte, kada ćemo mi da dođemo na red. Kada će bilo koji dinar da dođe iz države Srbije za projekte jugoistočne Srbije, za izvlačenje tog kraja iz bede. Iz Kuršumlije se iselilo 60% stanovništva, nama svima. Procenat iseljenog stanovništva iz Topličkog okruga je 35% u zadnjih 20 godina.
Zašto se ljudi iseljavaju? Zato što niko ne ulaže tamo, ali kada se ubiraju porezi onda poreska uprava Niš, to je posao, ljudi moraju da rade taj posao jer dobijaju naređenja, moraju da idu da kontrolišu sve živo, da pišu kazne i da ubiraju poreze, i od kazni novac uteruju u budžet Srbije zato što nema 25 milijardi ili 30 milijardi godišnje. Ove godine će budžet biti u minusu, pa se izmišljaju kojekakvi prekršaji kod tih ljudi, da bi im se pisale kazne i zatvarale radnje na po 10 dana da bi se popunio budžet Srbije. Valjda je taj narod i ti ljudi koji žive dole, valjda su i oni zaslužili da im se deo sredstava od toga što daju državi vrati. Za ovako preko potrebne projekte. Nije ovo nikakav luksuz, nije ovo putovanje i usluge po ugovoru kod ministra Dinkića, nisu ovo 23 milijarde kojima će moći da raspolaže kako mu padne na pamet.
Ovo su jedva stotinak miliona da se reši prečišćavanje otpadnih voda u gradu Nišu. Ako se to ne reši, grad neće imati od čega da reši. Pruga će ostati u centru grada, poginuće još neko. Ko će da snosi za to odgovornost? Da li je za to nekog briga u Vladi? Bojim se da teško kada može da im padne na pamet da treba pomoći i te ljude i te sredine.
Molim vas da o ovom amandmanu i uopšte o nameni sredstava iz budžeta ubuduće razmišljate na taj način da treba malo ravnomernije razviti ovu zemlju, a ne sve gurati u Beograd, u Vojvodinu i u razvijene krajeve.
Pogledajte samo kako se namenjuju sredstva iz NIP-a, kako se namenjuju sredstva preko raznih ministarstava za druge projekte. Sredstva iz Fonda za razvoj, prošle godine je za teritoriju Nišavskog okruga je oko 3,5% sredstava Fonda za razvoj otišlo za preduzeće firme iz tog kraja. Zato će za Beogradski okrug ili za ove razvijenije otići mnogo veći procenat u odnosu na broj stanovnika.
O prosečnim platama, o broju nezaposlenih, ne treba da govorim. U jednoj Toplici imate isti broj zaposlenih i nezaposlenih. Moraju ljudi da beže ili da se organizuju da prave socijalne buntove. Mislim da su vam penzioneri, radnici koji neće dobiti povišicu, odnosno 7.000 obećanih od Vlade od pre dva meseca, radnici Robnih kuća "Beograd" i ko sve ne, sasvim dovoljni da vam prave socijalne probleme.
Ne treba vam mnogo veća grupa ugroženih građana jugoistočne Srbije, koji će jedno morati da se organizuju, jer drugačije neće moći da dođu do svojih prava, do svojih egzistencijalnih uslova za život. Razmislite malo o tome. Hvala.