Dame i gospodo narodni poslanici, zbog bolje i pravednije raspodele sredstava u budžetu, ispred SRS, podnela sam amandman na član 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, koji je Vlada podnela ovoj skupštini sa zakašnjenjem od 47 dana i ostavila narodnim poslanicima samo sedam dana za raspravu.
Mi smo ovde čuli od gospodina Šormaza da poljski parlament svoj budžet raspravlja šest meseci, a naš samo sedam dana. Građani mogu da zaključe o kakvoj se neozbiljnosti radi kada je u pitanju naša Vlada.
Amandman se odnosi na razdeo 7. i na razdeo 14. Predloga zakona. Razdeo 7, funkcija 110, u ekonomskoj klasifikaciji 423 - usluge po ugovoru, u kome tražim da se u koloni 6. iznos 12.300.000 zameni iznosom 5.000.000, a u koloni 8. iznos 12.303.000 zameni iznosom od 5.003.000.
Dalje, u članu 5, razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6 iznos 17.285.000.000 zameni iznosom 17.292.300.000 dinara, a u koloni 8, 17.885.000.000 zameni iznosom od 17.892.300.000 dinara.
Razdeo 7. u predlogu budžeta odnosi se na Državnu revizorsku instituciju. Suština amandmana je da se ovih 7,3 miliona dinara usmeri u razvoj i unapređivanje poljoprivrede. Čuli smo u raspravi da je za ovu klasifikaciju - usluge po ugovoru - izdvojeno ukupno 14 milijardi dinara na 60 mesta. Kada bi se u sklopu ove klasifikacije - usluge po ugovoru - izdvojilo samo ono što smo mi tražili ovim amandmanima, došlo bi se do cifre od najmanje 600 miliona dinara, koji bi se usmerili u unapređivanje poljoprivredne proizvodnje.
Vama koji sledite viziju i koje proglašavaju najboljim ekspertima i ekonomistima na svetu i dodeljuju se nagrade, nema potrebe da objašnjavam zašto je bolje ovo rešenje, ali to ću uraditi zbog građana Srbije. Moram seljacima i drugim radnicima u poljoprivredi, i onima koji rade u prerađivačkom delokrugu u poljoprivredi, objasniti zašto ih Vlada ovako tretira i kakve su to tzv. usluge po ugovoru, koje u svakom razdelu budžeta imaju pozamašna sredstva.
U odgovoru Vlade na moj amandman se kaže da se on ne prihvata iz razloga što bi se umanjenjem planiranih sredstava kod Državne revizorske institucije na ekonomskoj klasifikaciji 423 - usluge po ugovoru - bilo onemogućeno normalno funkcionisanje, jer se na ovoj aproprijaciji opredeljuju sredstva za prevođenje međunarodnih računovodstvenih standarda, sa primenom na javni sektor, stručnu literaturu, usluge za privremene i povremene poslove, usluge nabavke i održavanja softvera i računara, računarske opreme i posebnih programa za poslove računovodstva, usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih i sticanje revizorskih znanja, kao i troškove za angažovanje spoljnih konsultanata za strategiju razvoja institucija u narednom srednjoročnom periodu, što mi je potpuno nejasno, s obzirom da ova institucija nije uradila nijedan završni račun od 2001. godine, kako smo čuli ovde u raspravi.
Državna revizorska institucija treba da kontroliše trošenje budžetskih sredstava, uprkos tome što se nije formirala na vreme i praktično nije ni počela rad, planirana su veoma velika sredstva - usluge po ugovoru - iznos od 12 miliona 300 hiljada su zaista velika sredstva, tako da preostalih pet miliona koje predlažemo ovim amandmanom su sasvim dovoljna, a možda su i ona suvišna.
Zašto bi se posao poveravao nekom drugom, osim u izuzetnim situacijama.
Poslove ovih ugovora treba da obavlja armija od 27 hiljada zaposlenih u ministarstvima, agencijama, državnim organima i drugim institucijama i organizacijama plaćenim iz budžeta. Ovako ušteđena sredstva treba usmeriti u vitalne delatnosti, kako bi se prevazišla najavljena kriza, a poljoprivreda je jedna od tih.
Pre svega, da podsetim na ekspoze predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, koji je rekao da će budžet biti restriktivan u odnosu na državu, a podsticajan u odnosu na privredu. Ova njegova konstatacija je u potpunoj suprotnosti sa izjavom gospođe Dragutinović, koja je rekla da su subvencije privredi značajno smanjene. To ste rekli u obrazlaganju. Pitam se - ko od vas dvoje zbunjuje građane? Izgleda oboje.
Od vas smo takođe čuli da je do smanjenja subvencije poljoprivredi došlo iz razloga što su prethodnih godina subvencije koristili neki pravni subjekti, dajući novac svojim radnicima koji su imali manje i tako zloupotrebili ova sredstva, ali pitam se kakvo je ovo opravdanje i čemu ono služi. Zašto Vlada kažnjava poljoprivrednike zbog nekih direktora koji su zloupotrebili svoj položaj? Valjda su oni krivci, a ne poljoprivrednici.
Građani Srbije vrlo dobro znaju da u našem sistemu vlasti postoje paralelne institucije, kao što su mnogobrojne agencije za sve i svašta, koje predstavljaju crnu rupu u budžetu. Ako je nešto crna rupa, onda su to agencije, kojih ima preko 200, kao što smo čuli.
One u sebe usisavaju ogromna sredstva poreskih obveznika, a u suštini predstavljaju mesta za uhlebljenje aktivista stranaka na vlasti, njihovih rođaka, prijatelja itd. To što su svi odreda eksperti u tim agencijama ništa ne znači građanima, pogotovo što ovaj budžet, po vašim rečima, gospođo Dragutinović, treba da bude mehanizam zaštite socijalnog statusa građana. Pošto je ovaj status određen, pre svega, osnovnim uslovima za život, gde je uvek i na prvom mestu hrana, kako ste onda poljoprivredi mogli uskratiti subvencije i pomoć.
U poljoprivredu se moraju ulagati sva raspoloživa sredstva koja su namenjena glomaznoj državnoj administraciji i pomenutim nepotrebnim parazitskim organizacijama i agencijama.
S obzirom na postojeću i nadolazeću krizu, svaka odgovorna vlast bi morala adekvatno da reaguje i favorizuje osnovne vitalne grane privrede, a pre svega to se misli na proizvodnju hrane. Umesto toga, naša vlada planira da poveća uvoz hrane iz EU jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma, ko zna kakvog kvaliteta hrane, koja je namenjena tzv. istočnom tržištu, lepog izgleda, a lošeg sadržaja koju njihovi potrošači nazivaju - junk food.
Kako Vlada misli da obezbedi dovoljno kvalitetne hrane za stanovništvo? Kako će naš seljak, pored ovakvog odnosa prema poljoprivredi, proizvesti višak namenjen tržištu?
Bez povoljnih kredita za obnovu mehanizacije, sadnog i semenskog materijala, bez subvencija za određenu proizvodnju, seljaci će proizvoditi samo za svoje potrebe.
Ako se u agrar po glavi stanovnika kod nas izdvaja 48 evra, a u drugim državama od 120 do 150 evra, sa ovako slobodnim uvozom hrane teško ćemo moći podneti ovu krizu. Setimo se da je naš agrar podnosio najveći teret u kriznim periodima, da nas je poljoprivreda spasavala za vreme ratova i za vreme sankcija. Nedopustivo je da, i pored ovakvog iskustva, Vlada dozvoljava ovoliku neozbiljnost i neodgovornost.
Jasno nam je da gospodi iz Vlade ništa ne nedostaje, ali treba misliti na ljude koji žive u siromaštvu i ispod granice siromaštva, na one koji nemaju nikakva primanja, koji neće moći da sačuvaju svoja radna mesta i pored toga što ih je pozvao predsednik Boris Tadić. Za njih bi poljoprivreda mogla biti šansa i prilika da se zaposle i obezbede svoju egzistenciju.
Pozivam predlagača da prihvati ovaj amandman i ovako dobijenim uštedama pomogne najvažniju privrednu delatnost.

Da li još neko želi o ovom amandmanu?

Gospođa Lidija Dimitrijević ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik koji dolazi iz kraja u kome se većina stanovništva bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, smatram da amandman moje koleginice, dr Dušanke Plećević, treba prihvatiti, kao i amandmane ostalih narodnih poslanika SRS slične sadržine.
Suština ovih naših amandmana jeste štednja u državnim organima i sa druge strane obezbeđivanje više novčanih sredstava za subvencije poljoprivredi.
Što se tiče preporuke štednje, zbog ekonomske i finansijske krize, SRS je preporučila smanjenje planiranih sredstava na ekonomskoj klasifikaciji 423 - usluge po ugovoru - jer smo u tome prepoznali mnoge mogućnosti za zloupotrebu kod skoro svih budžetskih korisnika.
To je u stvari način da se novčana sredstva isplate na osnovu mnogih ugovora, a najčešće su to ugovori o izvršenim uslugama. Kao izvršene usluge uglavnom se navode ekspertske usluge, administrativne, računovodstvene, usluge prevođenja i slično.
Činjenica je da u svim državnim organima ima mnogo više zaposlenih no što je potrebno. Kako bi se istim tim zaposlenim isplatilo još novca, oni budu angažovani na nekim posebnim projektima i na taj način van redovnih zarada zarade još novca. To je klasična zloupotreba. Nedavno smo ovakva dešavanja imali u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo. U Ministarstvu su bili ljuti zbog toga što se ovo potencira i branili su se činjenicom da se takve stvari rade u svim ministarstvima.
Zbog ove činjenice srpski radikali traže da se u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu sredstva opredeljena na ekonomskoj klasifikaciji 423 - usluge po ugovoru - smanje. Najviše će se uštedeti ako se spreče zloupotrebe.
Sa druge strane, ušteđena sredstva treba preusmeriti subvencijama u poljoprivredi. Najveći apsurd koji je Vlada mogla učiniti, prilikom predlaganja zakona o budžetu, jeste smanjenje sredstava za subvencije, umesto da iznos ovih sredstava u 2009. bude veći u odnosu na iznos iz 2008, on je smanjen.
Izgleda da Vlada nije svesna činjenice da je život poljoprivrednika u Srbiji pretežak, a da će u predstojećoj 2009. godini, zbog svetske ekonomske i finansijske krize, biti još mnogo teži. Do sada poljoprivredni proizvođači nisu svojim preteškim radom mogli da obezbede sredstva za pristojan život svojih porodica.
Dolazim iz kraja u kome se većina stanovništva bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom. Moji zemljaci novu godinu dočekuju sa velikim uznemirenjem umesto radosti, jer već početkom februara počinje period ulaganja u proizvodnju.
Povrtari koji se u Jablaničkom regionu najčešće bave proizvodnjom paprike, ali isto tako paradajza, kupusa, krompira i drugih kultura, moraće da ulože u kupovinu semena koje je vrlo skupo. Pored toga, veliki izdatak predstavljaju ulaganja u plastenike, jer su povrtari svesni toga da, zbog promenjene klime, proizvodnja na otvorenom prostoru nosi mnogo veći rizik, no proizvodnja u plastenicima.
Takođe, veliki izdatak predstavljaju sistemi za navodnjavanje kap po kap, bez kojih se povrtarstvo ne može ni zamisliti, jer su temperature u toku leta često iznad 40 stepeni. Ako ovome dodamo izdatke za veštačka đubriva i pesticide, onda je jasno da je proizvodnja povrća preskupa. Kada treba da proda svoje proizvode, proizvođač niti ima obezbeđeno tržište, niti sigurnu cenu. Proizvođači su prepušteni sami sebi i često svesni da su na gubitku. O preteškim uslovima rada na njivi i u plastenicima neću da govorim, to je svima poznato.
Što se tiče voćara, Vučjansko porečje poznato je po kvalitetnoj proizvodnji višanja i krušaka. Baveći se proizvodnjom ovog voća mnoge porodice ostvaruju svoje jedine prihode. Nemoguće je opisati poniženja koja ti ljudi doživljavaju kada treba da naplate od nakupaca novac za prodato voće.
Moram da pomenem samo još jednu srpsku sramotu. Ratari su ove godine najveće količine kukuruza potrošili za grejanje. Cena kukuruza je toliko niska da predstavlja pravo poniženje za ratare.
Kako stvari stoje, poljoprivredni proizvođači biće poniženi i u 2009. godini, jer ih je Vlada Republike Srbije Predlogom zakona o budžetu za 2009. ponizila do krajnje mere.
Članovi Vlade u svojim kabinetima, koji podsećaju na staklena zvona, ne znaju kako je poljoprivrednicima na njivi, voćnjaku, plasteniku. Prihvatanjem amandmana SRS, ponižavanje poljoprivrednika bilo bi barem malo manje. Hvala.

Na član 5, razdele 8. i 14,  amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospodine Nikoliću, izvolite.

Poštovani narodni poslanici, uvažena ministarko, za ovu poziciju u kojoj se našla Skupština večeras nije kriva opozicija. Pogledajmo koliko je na levoj strani, a koliko je na desnoj. Izgleda da je vladajuća većina, odnosno Vlada znala da je nerealno da ovaj budžet bude usvojen, tako da i nema dovoljno poslanika koji bi izglasali budžet da je to u ovom momentu moguće.
U ime SRS podneo sam amandman na član 5, razdeo 8, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 422 - troškovi putovanja, u kolonama 6. i 8. iznos "150 miliona" menja se iznosom "50 miliona". Znači, umanjuje se za 100 miliona. Ta sredstva se prenose u razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, i u koloni 6 iznos "17 milijardi 285 miliona" zamenjuje se iznosom "17 milijardi 385 miliona".
SRS smatra da je neophodno smanjiti iznose za troškove putovanja i isti iznos svesti na realne okvire zbog globalne ekonomske i finansijske krize i štednje u državnim organima. Smatramo da ova sredstva uštede treba prebaciti u subvencije za razvoj i unapređenje poljoprivrede.
Ministarstvo inostranih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na spoljnu politiku, održavanje odnosa Republike Srbije sa drugim državama i međunarodnim institucijama. U okviru Ministarstva su i diplomatsko-konzularna predstavništva, koja ukupno zapošljavaju negde oko 1.206 službenika.
Troškovi putovanja su opredeljena za pojedinačna putovanja, putovanja delegacija, troškove selidba, učešće na konferencijama, seminarima i drugo. Zato je iz budžeta potrebno izdvojiti, za Ministarstvo spoljnih poslova 150 miliona, a za konzularna predstavništva 60 miliona, što je 210 miliona ili približno tri miliona evra. To su velika sredstva.
Vlada, izgleda, nije svesna da je svetska ekonomska kriza pogodila našu zemlju, sa tendencijom sve većeg pogoršanja. Ministarstvo inostranih poslova to, po planiranim sredstvima iz budžeta, ne oseća, jer ovo ministarstvo, za razliku od drugih ministarstava, za 2009. godinu iz budžeta dobija više sredstava nego 2008. godine, indeks 103.
Postavlja se pitanje, da li tolika budžetska sredstva, sredstva građana Srbije mogu da se opravdaju? Sagledavajući u kom se položaju nalazi Srbija prema međunarodnoj zajednici i samim tim i Ministarstvo inostranih poslova, to je nerealno. Svedoci smo nedopustivog ponašanja pojedinih ambasadora i službenika ambasada, koji se grubo mešaju u unutrašnju politiku naše zemlje, a kroz to i u spoljnu. Nama pojedini ambasadori formiraju Vladu i pokušavaju da disciplinuju stranke.
Prema tome, službenici Ministarstva ne moraju da putuju po svetu, jer sve informacije i instrukcije mogu dobiti u Srbiji, tj. u stanim ambasadama, a to smanjuje troškove. Ušteđena sredstva Ministarstva inostranih poslova predlažem da se usmere u poljoprivredu.
Poljoprivreda u bruto nacionalnom dohotku Srbije učestvuje sa oko 21%, zapošljava 10%, a u izvozu učestvuje sa 26%. Uzimajući u obzir katastrofalno stanje u poljoprivredi, ekonomsku krizu u zemlji, poljoprivreda je projekcijom ovog budžeta najviše oštećena. Planirana sredstva iz budžeta za 2009. godinu su na nivou 74% u odnosu na 2008. godinu, što nije slučaj sa drugim ministarstvima i iznosi negde oko 20,5 milijardi.
Uprava za veterinu je na nivou 77% u odnosu na 2008. godinu i iznosi negde 833 miliona. Direkcija za vode je na nivou 43% u odnosu na 2008. i iznosi 320 miliona. Jednostranom primenom sporazuma sa EU, na direktnom udaru je naš seljak i poljoprivreda dolaskom jeftinih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Aktuelna vlast, režim se seti seljaka samo u izbornoj propagandi, kada je potrebno osvojiti vlast za svoju partiju, i to radi uglavnom obmanama, besplatne akcije, isplata zaostalih penzija poljoprivrednim penzionerima uoči izbora itd.
Postavljam pitanje šta je sa, i to jedan od primera, šta je sa projektom selo za 21. vek? Ta aktivnost je rađena u toku ove godine u izbornom ciklusu. Konkurs za dobijanje sredstava išao je preko Ministarstva poljoprivrede, a sredstva su bila planirana za 10-tak opština, odnosno sela, sredstvima se želelo i trebalo poboljšati infrastruktura, vodovodi, ambulante itd.
Za učešće u konkursu bilo je potrebno pripremiti opširnu dokumentaciju sa projektima, a što je iziskivalo troškove. Takođe je bilo potrebno obezbediti učešće lokalne zajednice sa 30% na dobijena sredstva. Moja opština Arilje, sa selom Trešnjevicom, učestvovala je na pomenutom konkursu i ušla je u izbor, i trebala je po obaveštenjima da dobije 30 milina, a učešće lokalne zajednice iznosi 10 miliona i ta sredstva su bila obezbeđena. Pre nekoliko dana stiglo je pisano obaveštenje da je projekat propao i da od toga nema ništa. To je potvrda kako se odnosimo prema selu.
Strategijom poljoprivrednog razvoja smatra se da je realno očekivati da poljoprivreda može da proizvede više nego do sada i da doprinese rastu ekonomije, da može da proizvede visokokvalitetnu hranu, da poljoprivreda može podneti promene potrebne da Srbija uđe u EU. To nije moguće sa ovakvom politikom Vlade i ovim budžetom.
Šta je sa mehanizacijom? Tehnološki razvoj mehanizacije, njen napredak omogućava razvoj poljoprivrede. Međutim, ekonomske reforme, sa katastrofalnom privatizacijom, donele su velike probleme industrijskom sektoru. Naši proizvođači mehanizacije su bukvalno ukinuti.
Šta je sa "Zmajem"? Šta je sa "IMT-om", koji je 1989. godine proizvodio 45.000 jedinica, a sada jedva 500? Pokušaj njegove prodaje nije bio u cilju obnavljanja proizvodnje, već korišćenje atraktivnog prostora za druge sadržaje. Šta je sa "IMR-om"? Šta je i sa drugim malim proizvođačima i njihovim kooperantima?
O veterini i stočarstvu da i ne govorimo, ovde je bilo reči, sa ovim sredstvima ta služba ne može da funkcioniše. Primer u Arilju, pre 15 godina na prostoru male opštine bilo je 7.000 krava, a sada po evidenciji sa pasošima 1.300. Takođe, bilo je 2.500 junadi u tovu, a sada samo 30.
Ministarstvu poljoprivrede pripada i Direkcija za vode, koja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na politiku vodoprivrede, korišćenja vode, zaštitu voda, vodosnabdevanje i drugo. Planira se finansiranje radova na izgradnji objekata vodosnabdevanja nacionalnog značaja, prečišćavanje otpadnih voda, projekata za vodosnabdevanje i dr. To su sredstva od 320 miliona koja su 40% u odnosu na prethodnu godinu.
Postavljam pitanje - šta je sa vodosistemom "Rzav", odnosno akumulacijom Svračkovo? U narednom periodu, godinama bićemo suočeni sa problemom vodosnabdevanja zbog globalnih klimatskih problema, odnosno suše.
Sistem Rzav snabdeva pet opština, Arilje, Požega, Lučani, Čačak, Gornji Milanovac, sa negde oko 300.000 stanovnika. Sistem funkcioniše od 1992. godine, sa mogućim kapacitetom od 1.100 litara u sekundi, ali još uvek na privremenom vodozahvatu koji je direktno na vodotoku bez akumulacije. Taj način ugrožava biološki sistem nizvodno od zahvata.
Važećim dozvolama je definisan biološki minimum od 700 litara u sekundi, koji se u kriznim periodima ne poštuje. Svedoci smo situacije iz avgusta prošle godine i velike medijske kampanje oko problema snabdevanja vodom, a to su najviše osetili građani Arilja, da pored svoje reke nemaju vode.
Ministarstvo je pribeglo neverovatnom rešenju da se smanji biološki minimum. Biološki minimum nije plata pa da se smanjuje, već je biološki minimum. Kako je to moguće? Postavljam pitanje - kakvo će novo rešenje za građane Arilja izmisliti Vlada narednog leta? Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi o ovom amandmanu? Gospođa Vjerica Radeta. Izvolite. Još pet minuta imate, gospođo Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je dnevni red 5. sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, sazvane za subotu 20. decembra 2008. godine, dnevni red sačinjen, odnosno usvojen voljom skupštinske većine, odložen za ponedeljak  22. decembra je na dnevnom redu bio Predlog zakona o budžetu.
Gospodo iz skupštinske većine, 22. decembra stavili ste na dnevni red budžet koji je, po budžetskom kalendaru, trebalo da bude usvojen 15. decembra. Znači, sa sedam dana zakašnjenja ste stavili na dnevni red Predlog zakona o budžetu. Toga dana gospođa ministarka je u svom izlaganju obrazlagala budžet, pa je onda rekla da je budžet usredsređen na rešavanje problema koji su nastali u kriznoj situaciji.
Da li ste vi znali da će biti ta krizna situacija, pa niste budžet donosili 1. novembra kada je trebalo, kada još nije bila aktuelna ta krizna situacija ili ste već tada bili u svađi u kakvoj ste sada, vi u vladajućoj koaliciji, vi u Vladi?
Vaš je problem što ne možete da usvojite budžet, nije problem ni u amandmanima, ni u opoziciji, problem je što vi nemate većinu, jer da je imate, ovde bi sada bio premijer, svi ministri, prihvatali bi amandmane, ubeđivali bi poslanike javno pred građanima Srbije da taj i taj amandman iz tog i tog razloga ne može da bude prihvaćen, i onda biste možda ubedili i građane da ste vi u pravu.
Ali ne, vas su ovde poslali da se mučite slušajući ovo što mi pričamo. Možda ste saglasni sa većinom naših amandmana, nemate ovlašćenje da ih prihvatite, formalno imate, ali sami znate suštinski da nemate i onda treba da se stvori utisak da je neko iz opozicije odgovoran zašto će građani Srbije biti na privremenom finansiranju od 1. januara.
Sinoć, u nacionalnom "Dnevniku" jedne televizije, kaže premijer - nije smak sveta, mi smo već pripremili odluku o privremenom finansiranju, ali on se negde tamo u malom mozgu nada da će možda ipak biti usvojen budžet. Dakle, vi znate i znali ste, i morali ste znati 22. decembra, da ne možete imati usvojen budžet 29. decembra za sedam dana. To nikako nije bilo moguće.
Dalje ste rekli da su građani, uznemireni zbog krize u svetu, povukli novac iz banaka i da je zbog toga pala vrednost dinara. Samo citiram, sve sam tačno ovako zapisala kako ste rekli.
Kažete da je budžet strukturno uravnotežen, ali nije baš restriktivan. Možete da uzmete stenogram ako mi ne verujete. Dakle, vi ste nam rekli da ovo nije restriktivan budžet u vremenu kada građane pozivate da stežu kaiš, da umru od stezanja kaiša.
Tada ste rekli nešto vrlo interesantno, gospođo ministar, rekli ste ovako: "Koliko god je loše što budžet kasni, toliko je i dobro". Dakle, vi ste već tada narodne poslanike upozorili da ste vi spremni na to da neće biti donet budžet i da je to s jedne strane dobro.
Kada je u pitanju amandman, nemojte da se smejete, gospođo ministar, zbog vaše neodgovornosti, ne mislim vaše lično, zbog neodgovornosti Vlade Republike Srbije, građani Srbije su zamalo došli u situaciju da ne mogu da putuju, pa ste bili spremni da napravite neviđen haos u pravnom sistemu države, jedan od ministara je rekao, donećete uredbu sa zakonskom snagom, Vladinom uredbom ćete produžiti važenje zakona.
Sada ste doveli u situaciju pravosuđe da je pitanje da li će moći da se sprovode istrage, to je opet tema o kojoj ćemo govoriti sutra, jer ste opet vi, vašom voljom, kasnili.
(Predsednik: Vreme.)
Doneli ste sedam potpuno nepotrebnih zakona, na koje je ogorčena cela Srbija, i na to smo potrošili, završavam, 12 dana, ali nismo govorili ni o zakonu o produženju pasoša, ni o produženju ZKP-a, ni o budžetu kada mu je bilo vreme.

Na član 5, razdele 8. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Mihajlović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Ko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj haos sa kašnjenjem svih zakona, pa tako i budžeta, posledica je unutrašnjih sukoba u Vladi oko podele plena, a sve preko grbače naroda. Sada će, naravno, po dobro oprobanom starom receptu, kako bi opravdali sebe, svoju alavost, grabež i nesposobnost, da upere prstom u opoziciju kao u glavne krivce.
Amandman koji je podneo kolega Ognjen Mihajlović predlaže da se povećaju sredstva Ministarstvu poljoprivrede. Vlada je odbila i ovaj amandman SRS, kojim se predlaže usmeravanje sredstava na oblasti od strateškog značaja za državu i građane.
Ovim budžetom je bukvalno izvršen udar na poljoprivredu. Katastrofalna ekonomska i socijalna politika aktuelnog režima dovela je zemlju do ekonomskog kraha, a građane do potpune obespravljenosti i siromaštva. Ovaj budžet je samo još jedan korak u tom pravcu.
Najavljivali ste da će ova vlada biti socijalno odgovorna. Najavili ste ovaj budžet kao budžet štednje koji će omogućiti socijalnu sigurnost građana i zaštitu za najsiromašnije. Obmanuli ste građane. Ovaj budžet ne omogućava socijalnu sigurnost građana i zaštitu siromašnih slojeva. On štiti interese uvozničkog lobija, odnosno tajkuna. Vladajuća koalicija se sada grčevito drži globalne ekonomske krize, kao alibija za sve katastrofalne poteze koje je napravila.
Projektovani budžetski deficit je oko 50 milijardi dinara. Vlada je donela odluku da od 1. januara počne jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, koji predviđa postepeno ukidanje carina. Država se na ovaj način odriče dobiti od oko 300 miliona evra samo po osnovu carina, a prema rečima ministra Đelića.
S druge strane, jednostrana primena ovog sporazuma je pogubna za srpsku privredu u celini. Domaća proizvodnja, a pogotovo poljoprivreda, biće uništene zbog toga što domaći proizvođači nisu spremni da se takmiče sa konkurentnom robom iz EU.
Takođe i proizvođači stočne hrane upozoravaju da će biti u nezavidnom položaju zbog nelojalne konkurencije. Stočna hrana, kao i mnogi drugi poljoprivredni proizvodi, biće oslobođena od plaćanja carina, a jedan broj sirovina, koji učestvuje u domaćoj proizvodnji stočne hrane, i dalje će biti pod carinskim režimom.
Uvozne komponente, bez kojih naši proizvođači ne mogu da proizvode, biće carinjene u narednih dve do šest godina, a istovremeno gotovi proizvodi iz EU će u startu biti oslobođeni carina. Zbog tog neizjednačenog položaja proizvođača u Srbiji i EU, domaći proizvodi će biti od 8 do 10% skuplji u odnosu na cenu u EU.
Još jedan udarac zadat je poljoprivredi, osim ovoga koji se odnosi na jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma, a to je da su sredstva namenjena za poljoprivredu ovim predlogom budžeta smanjena za 26% u odnosu na 2008. godinu.
Stručnjaci procenjuju da je na ovaj način poljoprivredi nanet najteži udarac u poslednjih 50 godina. I ove smanjene subvencije za poljoprivredu, prema katastrofalnoj odluci Vlade, dobijaće samo domaćinstva koja uplaćuju penzijsko i socijalno osiguranje po osnovu prihoda od poljoprivrede.
Da ne pominjem da Vlada nije isplatila subvencije ni za tekuću godinu. Poljoprivredni proizvođači su očajni, ne žele više uopšte da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Sve upućuje na zaključak da vi tendenciozno uništavate poljoprivredu, a upravo je to naša šansa. Vi očigledno sprovodite ono što je cilj zapada, da se naša zemlja oslabi u svakom pogledu, pa i u sposobnosti da prehrani sopstveno stanovništvo.
Kada je u pitanju jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, aktuelni režim vrlo perfidno plasira tezu kako smanjenje carina znači niže maloprodajne cene. Pre svega, smanjenje carina nije nikakva garancija da će maloprodajne cene biti niže. Nema garancija da novac koji ne uzima država neće uzeti uvoznik ili trgovac. Vidimo da ovo opet pogoduje uvozničkom lobiju.
Kada je u pitanju obmanjivanje građana sa pojeftinjenjem robe evo jednog primera, predstavnici vladajuće koalicije kažu da će pojeftiniti automobili. Tačno. Imaće direktnu korist oni koji planiraju da kupe automobile o kojima 99% građana može samo da sanja. Na primer "audi 8", koji sada košta 77 hiljada evra, oni koji planiraju da kupe ovaj auto uštedeće oko 7 hiljada evra i platiće ga samo 70 hiljada evra.
Oni koji planiraju da kupe auto, čija je vrednost sada o ko 12 hiljada evra, oni će uštedeti oko hiljadu evra. Koliko građana uopšte ima mogućnost da kupi auto čija je vrednost 12 hiljada evra? Međutim, kod jeftinijih automobila, ova cifra koja se odnosi na uštedu, postaje simbolična.
Stručnjaci kažu da će pojeftinjenje za namirnice i industrijsku robu biti zanemarljivo, ako uopšte i bude bilo ikakvog pojeftinjenja, ako taj deo kojeg se država odrekla ne završi u džepovima uvoznika ili trgovaca.
I kada su u pitanju osnovne namirnice neće biti olakšica za potrošače zbog smanjenja carina. Uvozna hrana iz EU neće biti jeftinija. Kada su u pitanju šećer i suncokretovo ulje, nema snižavanja ukupne carinske zaštite i ovi proizvodi neće pojeftiniti.
Vlada je odlučila da već pomenuti manji državni prihod od carina nadoknadi većim akcizama na kafu, pivo, cigarete i gorivo, što znači da će ovi proizvodi biti skuplji u 2009. godini, kao i poskupljenjem obavezne registracije automobila. Ovo je udar na kućni budžet građana.
Ovim budžetom je predviđeno da nadoknadu manjeg državnog prihoda, dakle, ostvarite, opterećujući upravo ugrožene građane. Ovaj budžet je udar na radnike, penzionere i nezaposlene. Međutim, s druge strane, u budžetu za 2009. godinu za kabinete premijera i četvoricu potpredsednika predviđeno je čak 1,7 miliona evra više nego ove godine, jer se podrazumeva da vama plate treba da rastu, da vi treba što više da putujete, a kada su građani u pitanju, ko preživi - preživeo je.
To je, u najmanju ruku, bezobrazno, da dok građanima poručujete da stežu kaiš, sebi povećavate plate. Vlada Srbije dobija 25,7 odsto sredstava više u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu.
Dalje, neverovano je da iovako suviše glomaznu državnu administraciju planirate da povećate.
Uprkos tome što tvrdite da se grčevito držite evropskog puta, potpuno ignorišete zaključke godišnjeg izveštaja Evropske komisije, u kojem se naglašava da je neophodno da se smanji glomazna administracija, koja suviše troši. Vi ne samo da niste pokušali da je smanjite ili bar da je zadržite na sadašnjem nivou, već je povećavate. Predviđeno je čak 16 državnih sekretara više u odnosu na ovu godinu, kao i 1.646 novih izvršilaca.
Ovim predlogom budžeta izvršen je bukvalno udar na obične građane i na radnike. Onaj koji puni budžet, radnik, potpuno je ponižen, obespravljen, bukvalno zgažen.
Prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora, koji je Vlada Srbije potpisala sa predstavnicima dva sindikata i Unijom poslodavaca u novembru 2008. godine, a koji je trebalo da se primenjuje od 1. januara 2009. godine, predviđa isplatu toplog obroka i regresa. Vi sada samo kažete: nema novca za radnike. Zato vidimo da ima za kabinete, za državne sekretare, za nepotrebno povećanje broja službenika u državnoj upravi itd.
Imamo čitav niz obećanja i obmana Vlade. Setimo se samo da je građanima predstavljeno da je Vlada u ovom sastavu formirana jer je postignuta saglasnost da će to biti socijalno odgovorna Vlada, a ključni cilj je bio porast prosečne penzije do nivoa od 70% prosečne plate. Šta je ostalo od ovog obećanja? Apsolutno ništa.
Zatim, obećanje o dodeli besplatnih akcija u vrednosti od 1.000 evra. Zatim, ugovor sa Fijatom, najavljivan kao neverovatan uspeh, kao posao veka, iskorišćen je samo za obmanjivanje građana u predizbornoj kampanji. Sada vidimo da je u pitanju potpuni fijasko, predviđena su ulaganja Vlade, ali je potpuno neizvesno da li će Fijat uopšte doći i koliko radnika u Kragujevcu će završiti bez posla.
Danas, nažalost, realnost čine svakodnevna drastična poskupljenja, otpuštanja radnika, sve veći broj siromašnih. Radnik je obespravljen i ponižen. U poslednjih mesec dana nezakonito je otpušten veliki broj zaposlenih, a na sve to ministar Ljajić konstatuje samo da ima nezakonitih otpuštanja. Šta Vlada čini? Apsolutno ništa. Nije pojačana kontrola inspekcijskih službi, niti su pokrenuti prekršajni postupci protiv poslodavaca za kršenje odredbi Zakona o radu.
Šta će biti 31. decembra? To je krajnji rok u kojem moraju preduzeća da se privatizuju. Ako se ne privatizuju, još 45.000 radnika ide na tržište rada. Do sada ima milion nezaposlenih. Za sledeću godinu se najavljuje otpuštanje oko 10.000 zaposlenih u prosveti. To, nažalost, nisu jedina otpuštanja koja se očekuju i koja se najavljuju. Podsetiću vas da ste obećavali 200.000 novih radnih mesta i da će biti stvorena takva klima da neće biti otpuštanja.
Vraćamo se na deficit od oko 50 milijardi dinara i pitanje je na koji način će ovaj deficit da se finansira. Predviđeno je veoma loše rešenje, a to je uzimanje kredita od međunarodnih institucija. Ukupno spoljno zaduženje Srbije na kraju septembra iznosilo je 20,5 milijardi evra. To su podaci NBS. Taj trend rasta spoljnog zaduženja se nastavio i nastaviće se. Rast spoljnog zaduženja će dolaziti od kredita koje će Srbija povlačiti od međunarodnih finansijskih institucija, kao i od MMF.
Vi pravite dogovor sa MMF, a svi koji mogu beže od ove institucije, jer je to sistem za eksploatisanje nerazvijenih zemalja. Nedavno je američki ekonomista i nobelovac Džozef Štiglic, koji je bio veliki zagovornik MMF-a, ovako prokomentarisao aranžman koji je aktuelna vlada napravila sa ovom institucijom.
"Dogovor Srbije sa MMF nije doprineo stabilizaciji celokupne ekonomije i Srbija nije imala nikakve koristi". Štiglic je objasnio da manje razvijene zemlje imaju pristup fondovima, ali po ograničenim uslovima, sa kamatnim stopama koje su visoke i još više otežavaju domaćoj privredi. Štiglic je ocenio da će prezadužene zemlje, kao što je Srbija, biti više pogođene finansijskom krizom, jer moraju da uzimaju novac po višim kamatama.
Na kraju, možemo da zaključimo da katastrofalna ekonomska i socijalna politika aktuelnog režima vodi ka još većem siromašenju građana, ka masovnim otpuštanjima, ka povećanju socijalno ugroženih i nezaposlenih. Politika ove zemlje je usmerena na obezbeđivanje pogodnosti i povoljne klime isključivo za tajkune, a odraz te politike predstavlja i ovaj budžet. Hvala.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 5, razdele 8. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospodine Živanović, izvolite.