Zahvaljujem, gospodine Raduloviću.

Reč ima gospodin Mirko Munjić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, u razdelu 3 - Kancelarija za saradnju sa medijima, funkcija 110, iznos od 71 milion 323 hiljade dinara menja se iznosom nula. Predlaže se dakle ukidanje. U razdelu 19 - Ministarstvo rada i socijalne politike, funkcija 40 - porodica i deca, ekonomska klasifikacija 472, naknada za socijalnu zaštitu, iznos od 27 milijardi i 600 miliona menja se iznosom, dakle ovim koji se dodaje iz prethodnog stava i to je 27 milijardi i 671 milion 323 hiljade dinara.
Gospođo ministre, mi već danima kao opozicioni poslanici pokušavamo da vam ukažemo da je Predlog ovog zakona o budžetu jedan krajnje nesavršen akt, svesni činjenice da su mnogi zakonski propisi kao takvi nesavršeni, ali upravo zbog toga podnosimo amandmane da bismo na neki način pokušali da ispravimo sve ono što nije dobro u ovim predlozima zakona.
Dakle, Predlog zakona o budžetu nije dobar i treba ga ispraviti. Upravo svrha ovog amandmana jeste da na neki način izvrši neku korekciju samo u jednoj ekonomskoj klasifikaciji i da se time pokuša budžetskim korisnicima, a to su oni iz ekonomske funkcije 40 - porodica i deca, dodeli ovaj iznos koji je predviđen za Kancelariju za saradnju sa medijima.
Uz svo uvažavanje svih zaposlenih u ovoj Kancelariji za saradnju sa medijima, smatramo da ovaj iznos je zaista neprimeren i nepotreban.
Postoji toliko drugih načina za dostupnost medija građanima Srbije, tako da u ekonomskoj situaciji koja nailazi sasvim je primereno da ovaj iznos bude prebačen na ovu ekonomsku funkciju 40 - porodica i deca. Ovoj ekonomskoj funkciji, dakle ekonomskoj funkciji 40 - porodica i deca, treba posvetiti posebnu pažnju.
Jedna od karakteristika neoliberalizma jeste upravo ta što se u stvari toj porodici sve manje posvećuje pažnje na uštrb velikih multikompanija, sa ciljem da bogati postanu sve bogatiji, a da siromašni postanu sve siromašniji. Upravo sve nam se više gubi vrednost porodice u onom pravom izvornom smislu, u onom smislu kakva porodica treba da bude i kakva je vekovima i bila u Srbiji.
Dakle, u zaštiti porodice i dece, a kroz povećanje iznosa za ovu ekonomsku klasifikaciju, vidim upravo i suštinu ovog amandmana, a to je zbog masovnog otpuštanja sa posla, gde imamo situaciju da je do sada otpušteno toliko mnogo radnika iz naših fabrika i preduzeća, da se to najavljuje i u ovoj 2009. godini, kada će ekonomska kriza u Srbiji, kao i u ostalim zemljama, možda dostići svoj maksimum.
Zatim zbog malih ličnih primanja, kao i sve većeg prisustva mnogih poroka kod dece, potrebno je ovoj ekonomskoj klasifikaciji posvetiti što veću pažnju.
Druga kategorija koja nije u ovom amandmanu, kojoj takođe treba posvetiti posebnu pažnju, a koja je bila predmet mnogih amandmana do sada, jesu i poljoprivredni proizvođači koji su u poslednje vreme zaista postali socijalna kategorija. Dosta je amandmana koji pokušavaju da isprave ovo.
Mogu da vas obavestim i da vas podsetim da je Svetska organizacija za proizvodnju hrane 2008. godinu proglasila godinom krompira kao strateškog proizvoda. Kazaću vam da na području Moravičkog okruga, sa koga dolazim, u ovom momentu postoji hiljade tona neprodatog merkantilnog krompira. Neprodatog zbog toga što niko ne želi da posveti pažnju ovom problemu.
Da vam kažem da je EU još 2000. godine svojom odlukom br. 29/2000 zabranila uvoz ovog proizvoda iz Srbije i do dana današnjeg ta zabrana uvoza važi. Niko se nije setio da od EU traži da se ova odluka poništi, stornira. Mogu vam reći da svake godine iz EU mi uvozimo oko 400 do 500 tona semenskog krompira elitne kategorije. Za taj uvoz Srbija daje preko tri miliona evra.
Dalje, da vas podsetim da na teritoriji Moravičkog okruga u Guči postoji Centar za krompir. To je državno preduzeće sa 100 odsto državnog vlasništva. Šta se dešava?
Sve ingerencije ovog Centra za krompir su ukinute i prebačene u Niš, iako što se tiče Niša može da se govori o proizvodnji mnogih drugih proizvoda tamo, ali baš za krompir svi znamo da je ovaj deo zapadne Srbije i Moravičkog okruga bogom dan za proizvodnju krompira.
Ovde se vidi jedna apsolutna nebriga, možda i tendenciozna. Možda oni koji su to uradili ne znaju da li je krompir voće ili povrće, pa su to možda iz neznanja uradili. Da li je to briga za našu poljoprivredu? Apsolutno nije i mogu vam reći da je ovaj Centar za krompir nekada proizvodio i taj elitni krompir, za čiji uvoz se daje oko tri miliona evra godišnje, nekada je to proizvodio na planini Goliji, međutim, toga više nema. Važno je da je uvoznički lobi zadovoljan, a za sve ostalo nije bitno.
Mnogo je razloga zbog čega ovu i ovakvu projekciju budžeta treba ispraviti, pokušati da se ispravi, jer ako su troškovi veći od prihoda, onda se pojavljuju i minusi. Ti minusi se mogu pokriti na dva načina, a to je uzimanjem novih kredita i prodajom imovine.
Što se tiče uzimanja novih kredita, treba biti krajnje rigorozan u trošenju ovih kredita, potrebno je smanjiti opštu potrošnju i osigurati strogo namensko korišćenje ovih kredita. Maltene za svaki evro treba da se zna namenski gde je otišao.
Prodajom imovine pokušavate da ta sredstva prelijete kroz budžet i tako ispravite sistem koji stvara minuse. Svake godine stvaraju se novi minusi. Prodaja imovine pokriva te nove minuse. Međutim, ni to ne može unedogled.
Šta će se desiti u onom momentu kada ti minusi ne budu mogli da se pokrivaju iz prodaje imovine, a uskoro će i to biti. Znate da je ostalo tako malo velikih sistema i velikih javnih preduzeća koje je još moguće prodati. U tom momentu nastaje bankrot.
Država se nalazi pred bankrotstvom i to na kraju treba reći granama, treba pripremiti građane da je to ta situacija, treba napraviti jednu kompletnu nacionalnu strategiju opstanka društva, ne plašiti ljude, već napraviti strategiju opstanka i u toj strategiji predvideti sve ovo.
Izjave naših stručnjaka kreću se u tako velikom rasponu. Jedni kažu da će nas ta ekonomska kriza zaobići, drugi da će nas samo malo dotaći, do onih krajnje nebuloznih izjava, da će nam ta ekonomska kriza, koja je na pragu i koja je već došla, doneti korist.
Poseban segment ovog budžeta jeste njegovo trošenje. Posebno poglavlje, posebna priča u svemu ovome jeste trošenje budžeta. To zbog toga što vi ovde radite po onom sistemu - sve što maca omaci, ono miševe lovi. Prevedeno, gde god se vi približite novcu, vi ga se dočepate, bila javna preduzeća, bili to upravni odbori, bile to neke agencije itd.
Ne kaže se uzalud da se rđavo stara pacijent o sebi ako sebi lekara za naslednika odredi. Izgleda da se rđavo o sebi postarao narod Srbije, građani Srbije, kada su vas za one nosioce vlasti odredili, ali šta je tu je.
Dve su stvari ovde koje su osnovne i o kojima morate da vodite računa, vi koji držite sve poluge vlasti u vašim rukama. Prva stvar je srezati i smanjiti troškove na najmanju moguću meru, poći od najkrupnijih stvari a nepotrebnih, i stići do najsitnijih stvari. Ovde se treba ponašati kao što su se nekada ponašali naši stari.
Siguran sam da mnogi od vas, ako ne svi, znaju kako su naši stari nekada išli za nama i gasili sijalicu koja nepotrebno gori. Takvu štednju, takvu potrošnju treba uspostaviti i sad, ali uspostaviti od nosilaca državnih funkcija, a ne od običnog naroda, ne od one sirotinje.
Šta se danas dešava? Doktori nauka, magistri, studenti prestižnih svetskih fakulteta, rasprodaju ono što su njihovi preci godinama stvarali.
Da li su se ikada zapitali - gde će naša i njihova deca raditi odsad, pa u buduće? U čijim će fabrikama raditi? Da li će biti robovi u tim fabrikama? To su pitanja koja oni treba da postave i na koja građani Srbije traže odgovor.
Guverner NBS 7. decembra je dao intervju koji je objavljen pod naslovom - Kriza još nije stigla u Srbiju. U ekspozeu gospođe ministar videli smo da je kriza stigla mnogo ranije nego što smo mislili. Ne zaboravimo da je isti ovaj guverner prodao preko 700 miliona evra radi smanjivanja deviznog kursa.
Uprkos tome, od 7. avgusta, kada je devizni kurs bio najniži u odnosu na dinar, kada je bio preko 75 dinara, do danas kada je on 88 i preko 88 dinara, a dostizao je i 94 dinara, potrošeno je preko 700 miliona evra za smirivanje deviznog kursa. Normalno je da to guverneru ne smeta ništa, njega ne dotiče to što se dešava na deviznom tržištu Srbije, znamo i za neke njegove afere i kuće od 180 kvadrata, čija je cena 5.000 evra po kvadratnom metru, plac 11 ari, cena placa 150.000 evra itd. Jednostavno, ovo njega ne dotiče.
Druga stvar na kojoj treba insistirati jeste osećaj krivice i osećaj lične odgovornosti. Dakle, postoji jedna izreka koja kaže da čovek koji je svestan svoje krivice misli da se samo o njemu govori.
Vuk Karadžić je to, otprilike, prevodio ovako - u selu je nestala košnica. Okupio seljane i kaže - znam ko je ukrao košnicu. Košnicu je ukrao onaj što mu je pčela na glavi. Onaj ko ima osećaj te krivice o kojoj pričam mahinalno mahne rukom da otera pčelu i tako se oda. Ova priča važi za one koji imaju taj osećaj krivice, koji imaju osećaj odgovornosti. Za vas ona očigledno ne važi.
Mogu da kažem još samo nešto, da vas mnogo vuče osećaj novca, osećaj vlasti, ali verujte svi vi koji imate toliko izražen taj osećaj za novac i osećaj vlasti treba da znate za jedan fini epitaf koji stoji na grobu Aleksandra Velikog. On kaže - ovaj grob dovoljan je onome kome ni čitav svet nije bio dovoljan. Velikom osvajaču, najvećem svetskom osvajaču bilo je dovoljno dva metra bez geometra, kako se kaže. To je poenta.
Dakle, svi vi koji imate taj veliki osećaj izražen za novac, osećaj za vlast, osećaj za krađu, osećaj za otimanje, osećaj za izdaju, treba duboko da se zamislite nad ovim. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Munjiću.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas obavestim da je Vlada Republike Srbije na jutrošnjoj sednici povukla iz skupštinske procedure Predlog zakona o izmenama Zakona o krivičnom postupku i podnela je zahtev da se održi vanredno zasedanje.

Taj predlog sam uvrstila u dnevni red postupajući po njihovom zahtevu i zakazala, na osnovu člana 166. Poslovnika, Šesto vanredno zasedanje za dan 30.12.2008. godine, sa početkom u 12.00 časova, sa sledećim dnevnim redom: Predlog zakona o izmeni Zakona o krivičnom postupku. Saziv i Predlog zakona dostavljen je u vaše poslaničke klubove.

Vlada je uradila, informišem vas i postupam po zahtevu Vlade.

Na član 5, razdele 3. i 19, amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Nikola Savić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Milovan Radovanović podneo je amandman na Predlog zakona o budžetu, i to na njegov 5. član, razdeo 3, glava 3.5, funkcija 110, koja se odnosi na ekonomsku klasifikaciju 423 - usluge po ugovoru, gde se u kolonama 6. i 8. iznos od 12 miliona 480 hiljada zamenjuje novim iznosom od dva miliona i 480 hiljada.
Takođe, u ovom amandmanu se traži da se sredstva koja su ušteđena na ovakav način preusmere ekonomskoj klasifikaciji 464, dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, tako da će ovi iznosi predviđeni u ovim klasifikacijama biti uvećani za ovaj iznos koji je smanjen u ovom prethodnom.
SRS smatra da treba smanjivati iznose koji su predviđeni za usluge po ugovoru i, kao što sam ovde već delimično i nagovestio, te iznose upućivati, usmeravati prema Ministarstvu rada i socijalne politike, pre svega za izmirenje obaveza Fonda za socijalno i penzijsko osiguranje. Zbog čega?
Nažalost, svi dobro znamo da je ova zemlja puna sirotinje, gde god da se okrenemo oko nas su siromašni građani, a jedna od kategorija koja je najsiromašnija i najviše ugrožena, svi to naravno dobro znamo, jesu penzioneri. Ova povećanja u nekoliko zadnjih meseci koja su dobili penzioneri, koja u ukupnom iznosu čine negde između 12 i 30%, jednostavno su se istopila, jer znamo da je samo u navedenom periodu kurs dinara u odnosu na evro opao za 20%, tako da su ta povećanja pojedena i pre nego što su penzioneri taj novac stavili u svoj džep.
Penzionere i u 2009. godini ne čeka ništa dobro. Sam premijer i Vlada su rekli da u 2009. godini penzioneri ne mogu očekivati povećanje penzija, i možda je i korektno od Vlade da im kaže napokon istinu, za razliku od predizborne kampanje kada su govorili da će ovo biti socijalno odgovorna Vlada, da će penzije biti 70% prosečne plate, ali vidimo da sada od toga nema ništa.
Dakle, ove usluge po ugovoru, znamo, zajedno sa javnim nabavkama predstavljaju najpogodniji teren za raznorazne manipulacije i teren gde je moguća korupcija. Zato i nije slučajno što Vlada u svim budžetskim stavkama gde se predviđaju usluge po ugovoru, a ima ih gotovo svugde u budžetu, za ove stavke predviđa maksimalne iznose. Zato SRS smatra da ove iznose treba smanjivati. Rekli smo da smo bukvalno mogli paušalno da podnesemo samo jedan amandman vezano za sve usluge po ugovoru, kada bi to bilo poslovnički moguće, da te usluge po ugovoru treba smanjiti najmanje 50% od onih iznosa.
Jer, ove manipulacije koje daju ove stavke - usluge po ugovoru i javne nabavke, prelivaju novac građana u džepove pojedinaca, jer tako se ljudi i bogate, tako i nastaju tajkuni, date na upravljanje državnu imovinu i nekontrolisano oni te pare svrću u svoje džepove.
Iako se ovim amandmanom traži da se sredstva, pre svega, upute Ministarstvu rada i socijalne politike i usmere ka Fondu za penzijsko i socijalno osiguranje, sirotinje ima i na svim drugim mestima. Danas su mnoge srpske porodice, četvoročlane i višečlane, u takvom stanju da nijedan član porodice nema nikakva stalna primanja.
Pogotovo je to izraženo na jugu Srbije, odakle dolazim, iz Niša. Kao što vidimo, na delu je ekonomska kriza. Ona već drma i moćnije od nas, a opet pomenuo sam premijera i Vladu, oni najavljuju da će u 2009. godini još mnogi ljudi ostati bez posla i mnogi će živeti teže nego što sada žive.
Ponoviću, treba maksimalno ići na uštede, gde god je to moguće, a ove usluge po ugovoru su stavke koje mogu da se smanje i u ovom slučaju da se usmere ka Ministarstvu rada i socijalne politike. U nekim prethodnim amandmanima, da ne ponavljam, videli smo za poljoprivredu, jer znamo da je naša poljoprivreda ipak uspevala i u najtežim situacijama da održi ovu zemlju i da spreči, ako ništa drugo, makar glad. Hvala.

Gospodin Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, mislim da velika većina amandmana koja je podneta na član 5. Predloga ovog zakona u principu izražava jednu rezervu prema ove dve pozicije, a to su usluge po ugovoru i specijalizovane usluge, ne prema njima, nego prema načinu na koji se one troše, na način na koji bi trebalo u narednoj godini, pretpostavljam, da se potroše.
Iskustva su razna. Imate one koji su imali priliku da kreiraju budžet od lokalnog do ovog najvišeg nivoa, da učestvuju u njihovim projekcijama, u njihovim trošenjima.
Da ne kažem da li sam imao sreću ili nesreću to i ja da radim, recimo u opštine iz koje dolazim, kao predsednik Skupštine nekoliko budžeta sam projektovao, učestvovao u projektovanju i trošenju novca.
Recimo, u opštini, gde sam imao priliku o tome da odlučujem na neki način, i usluge po ugovoru i specijalizovane usluge trošene su na vrlo racionalne stvari. Mi smo, recimo, usluge po ugovoru trošili na plaćanje ili specijalizovane usluge, novci sa tih stavki pozicija na plaćanje usluga koje smo po tehničkim ili poslovno-tehničkim sporazumima imali sa univerzitetima u Beogradu i univerzitetima u Nišu.
Znači, projektnu dokumentaciju, plansku dokumentaciju Poljoprivrednog fakulteta, Arhitektonskog fakulteta, građevinskih fakulteta, plaćali smo sa tih pozicija. Tada se pokaže pun smisao ovih pozicija, i usluga po ugovoru i specijalizovanih usluga.
Postoje i oni drugi primeri gde neodgovorni pojedinci, na osnovu kojih se, nažalost, stiče utisak o celoj Vladi i o svim agencijama, ili direkcijama, ili organizacijama koje funkcionišu pod okriljem Vlade, na osnovu kojih se stiču neki vrlo loši, vrlo nakaradni utisci. I to je problem ne samo vaše Vlade, to je problem velikog broja vlada i kod nas i napolju, naročito u poslednjih osam godina.
Vidite, postoje mnoge agencije koje objektivno predstavljaju uska grla, agencije koje ni na jedan svoj način ne opravdavaju smisao svog postojanja ili smisao trošenja novca koji im se iz budžeta odvaja, a koji za budžet skupljaju građani naše države.
Jedna takva agencija je svakako Direkcija za imovinu Republike Srbije, i mislim da je ovaj primer koji ću sada da vam istaknem i način na koji se oni ophode i ponašaju svakako pokazatelj zbog čega poslanici opozicije, a uostalom i građani ističu jednu rezervu prema ovoj poziciji, usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, odnosno kako loše funkcionišu pojedini segmenti državne uprave za koje se izdvaja novac iz budžeta, odnosno od građana Republike Srbije.
Mi smo, recimo, u opštini iz koje dolazim 2006. godine podneli jedan projekat koji se odnosio na turističku infrastrukturu naše opštine i vrednost tog projekta je bila oko 24 miliona. On je bio podeljen u tri faze. Prva faza je bila osam miliona i čak je potpisan ugovor sa Ministarstvom za njegovu realizaciju i implementaciju.
Trebalo je da se za potrebe opštine otkupi jedna kuća koja je bila pod zaštitom države. Jako je bitno, ona je predstavljala izraz srpskog klasicizma u arhitektonskom smislu i mislim da je podrška države da se projekat dovede do kraja bila u principu samo u interesu države, zato što bi se imovina države povećala. Naravno, i prihodi na konto posedovanja te imovine bi svakako bili dobrodošli za državu i za godine koje su pred nama.
Interes da se to završi pokazale su svakako neke i Vladine i nevladine agencije koje funkcionišu na tom području. Za takav projekat dobili smo podršku i regionalne privredne komore u Leskovcu i Centra za regionalni razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Ministarstvo je prihvatilo projekat, čak je potpisan i ugovor sa Ministarstvom, ponavljam.
Kada je sva dokumentacija napravljena, sve prosleđeno Direkciji za imovinu, tu je sve stalo. Od tog dana, znači od 2006. godine do dana današnjeg, Direkcija za imovinu nije našla za shodno, ne da odgovori negativno, ni na jedan jedini način nije našla za shodno da reaguje. To nije jedini primer u Srbiji, to nije jedini primer u opštini iz koje dolazim, naročito kada je u pitanju Direkcija za imovinu. Tako oni opravdavaju novac koji se za njih opredeljuje.
Vi ste u ovom budžetu za tu agenciju opredelili 800 miliona dinara. Od tih 800 miliona, 30 miliona će ići na usluge po ugovoru. Oni su svoj način trošenja za narednu godinu predvideli u pet pasusa, na pola strane budžeta koji je pred nama. To, i svi amandmani koji su danas i ovih dana pred vama, mora svakako da vam bude motiv koliko možete, i to je ono što vi možete, da naterate sva ministarstva da svoje budžete definišu kao programske. To je do sada uspelo u par ministarstava, po onom pilot projektu, pretpostavljam da znate o čemu se radi, i vaše ministarstvo je na tome insistiralo.
Recimo, uporedite budžet Ministarstva odbrane i Direkcije za imovinu. Ne poredim iznose, ali kako su predstavljeni, u šta će pare trošiti Direkcija za imovinu, a na šta će pare trošiti Ministarstvo odbrane. Znači, tu možete da učinite nešto i iskoristite svoju poziciju, svoje profesionalne kvalitete i naterajte ministarstva da svoje budžete definišu kao programske.
To će vas u perspektivi, ako budete u perspektivi da pišete još neki budžet, ne znam, videćemo, osloboditi ovakvih amandmana u najvećoj meri.
Pazite, sve ono što je loše a dolazi iz oblasti usluge po ugovoru i specijalizovane usluge, čak se neće moći apstrahovati ni programskim budžetima, mislim da ćete se složiti sa mnom, ali ćete u najvećoj meri poštedeti Vladu ovakvih amandmana i ovakvim oštrih i žestokih kritika.
Prema tome, gospođo ministre, možda ne bi bilo loše da neke amandmane prihvatite, smisleni su i racionalni, a ukoliko ne, neka vam oni bar budu za nauk da u perspektivi potpuno drugačije koncepcijski definišete budžete koje ćete slati u Skupštinu na usvajanje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 5, razdele 3. i 21, amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5, razdele 3. i 22, amandman je podneo narodni poslanik Borislav Pelević.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. razdele 3, 21, 22. i 27, amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospođa Zlata Đerić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, poslanička grupa Nove Srbije, a ispred nje gospodin Srđan Spasojević, podneo je ovaj amandman koji ima dva dela. Jedan deo se odnosi na smanjenje sredstava u kabinetu potpredsednika Vlade za privredni razvoj, ekonomska klasifikacija 423, usluge po ugovoru, gde smo predvideli amandmanom da se sredstva umanje za 12 miliona, a da se ta sredstva dodaju na onu stavku koju smo iskreno i zdušno zastupali u poslednjih nekoliko meseci, odnosno da se doda u Ministarstvo omladine i sporta, klasifikacija 511, zgrade i građevinski objekti, dakle, da se usmere sredstva u objekte koji su namenjeni invalidnim licima.
Mislim da smo oko tog amandmana prethodno bili vrlo jasni. Dobili smo veliku podršku i ta podrška, koju smo dobili od raznih organizacija lica sa posebnim potrebama, obavezala nas je da u ovome zahtevu i da u ovom zadatku nadalje istrajavamo, tako da se naš amandman odnosi na to i čudim se da nije bilo razumevanja za njega, ali u toku godine, ima vremena, mislim da će se neke greške u daljem radu Vlade sigurno ispraviti.
Drugi deo amandmana se odnosi na sredstva NIP-a, kojima se predviđa da se odvoje značajna sredstva za izgradnju fekalnog korektora u Nišu, fekalnog korektora u Kragujevcu, za rešavanje problema zagađenja u Obrenovcu i rešavanje problema zagađenja životne sredine u Boru.
Ono što smo takođe dobili kao poslanička grupa, kao sugestiju od građana tih opština i gradova, jeste upravo da se odvoje velika i značajna sredstva i da se obrati posebna pažnja na rešavanje ovih problema. Tako da je ovaj amandman iz ova dva dela mogao da bude bar u jednom delu prihvaćen i mislim da će moj kolega Srđan Spasojević, koji se upravo vratio u salu, još detaljnije i podrobnije objasniti nameru poslaničke grupe Nove Srbije, pa možda vas pri tome i ubediti da nas podržite.

Zahvaljujem gospođi Đerić. Gospodin Spasojević, kao predlagač, pa gospodin Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poslanički klub NS podneo je ovaj amandman sa željom da se apsolutno na jedan korektan način obratimo da bi se prihvatio i da bi se budžet popravio. Dakle, veoma često imamo prave, konkretne razloge i puno puta smo uspeli da ubedimo Vladu i resorne ministre da te naše amandmane prihvate.
Naravno, imamo jedan veliki problem kada je kod rebalansa budžeta, opet ću se osvrnuti na to, gospođo ministre, praktično prihvaćeno da se za lica sa posebnim potrebama odobri da se naprave sportski tereni za te ljude i da se kvalitet života tih ljudi popravi.
Naravno, moram da istaknem da ste vrlo korektno postupili kada je sve to u pitanju, ali smo naišli na zatvorena vrata, praktično, u Ministarstvu sporta, gde su nam dali neke rokove koji nisu primereni. To je neki 12. decembar. Naravno, ono što smo uspeli za ovom skupštinskom govornicom, dakle poslanici NS da ubede Vladu i vas da se to prihvati, ne ispunjava se.
Dakle, naša dalja namera će i ubuduće biti, nećemo odustati od tog zahteva, želimo da tih 12 miliona, ako se prenesu u novu godinu, odu namenski.
Predsednice, izvinjavam se, velika je buka.