Dame i gospodo, podneo sam amandman kojim predlažem da se smanje budžetska sredstva koja su namenjena za finansiranje Specijalnog tužilaštva za ratne zločine. Naravno, prije nego što sam podnio amandman znao sam da on neće biti prihvaćen, ali ću iskoristiti priliku da kažem nešto o radu Specijalnog tužilaštva za ratne zločine.
Kada su rad i finansiranje ovog tužilaštva u pitanju, po meni, postoje dve mogućnosti. Prva mogućnost je da to tužilaštvo radi svoj posao profesionalno i nepristrasno. U tom slučaju, sredstva koja su namenjena za njegov rad nisu dovoljna. Treba ih značajno povećati.
Druga je mogućnost da tužilaštvo nastavi da radi kao što to radi i sada. U tom slučaju, po mom mišljenju, sredstva ne samo da treba smanjiti, nego to tužilaštvo treba potpuno ukinuti, a njegove poslove preneti u rad redovnih tužilaštava.
Jednostavno smatram da ovo tužilaštvo svoj posao ne radi profesionalno, da ga radi pristrasno, da ga ne radi u interesu pravde i u interesu Srbije. Smatram, naprotiv, da ga radi i protiv jednog i protiv drugog.
Ako bi se u radu srpskog tužilaštva za ratne zločine mogla dopustiti izvjesna pristrasnost, smatram da bi ona mogla da se ogleda isključivo u tome što bi prednost, prilikom procesuiranja, trebalo da imaju ratni zločini koji su počinjeni na teritoriji Srbije i na državljanima Srbije.
Za to postoje najmanje tri razloga: prvi je razlog zato što je to sasvim normalno i prirodno; drugi razlog je taj što je najveći broj zločina i najveći broj najtežih zločina koji su počinjeni u poslednjim ratovima, počinjen upravo nad pripadnicima srpskog naroda; treći razlog je taj što sva tužilaštva, koja se bave zločinima koji su počinjeni od 1991. godine, svoj posao rade pristrasno.
Devedeset i više posto optužnica podižu isključivo protiv srpskog naroda, dok skoro u potpunosti zanemaruju optužnice, zanemaruju zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom.
Imate slučaj tužilaštava u Sloveniji. Znate da je rat u Sloveniji počeo napadom njihovih teritorijalnih i policijskih jedinica na jedinice JNA. U tim napadima ubijeno je nekoliko desetina mladića, vojnika JNA. Do danas za te zločine u Sloveniji nije podignuta nijedna optužnica, ali je zato podignuto više desetina optužnica protiv oficira i vojnika JNA, koji nisu radili ništa drugo osim što su izvršavali svoju ustavnu i zakonsku obavezu.
Još drastičniji slučaj jeste rad javnih tužilaštava u Hrvatskoj. Vi znate da je Hrvatska započela rat na svojoj teritoriji napadom na kasarne JNA i srpska naselja u Republici Srpskoj Krajini. U tim napadima ubijeno je više od 7.000 Srba, ranjeno više od 15.000.
Hrvatska je počinila najveći zločin etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata. Međutim, u Hrvatskoj je 99,5 optužnica podignuto protiv pripadnika srpskog naroda. Optuženo je više od 70.000 Srba. Praktično, optuženo je sve što je 1991. godine bilo punoletno, što je bilo muško i što je bilo srpsko.
Više od 2.000 pripadnika srpskog naroda je osuđeno na dugogodišnje kazne zatvora, uglavnom u odsustvu i bez valjanog sudskog procesa. Ali, zato Hrvatskom slobodno šetaju okoreli ratni zločinci, Hrvati koji su priznali svoj zločin.
Navešću samo dva primera. Mihajlo Hrastov je priznao da je na Koranskom mostu masakrirao 13 vojnika JNA, koji su bili vezani ili ranjeni. Suđenje u Županijskom sudu u Karlovcu je započeto ovacijama i završeno na isti način. Oslobođen je bilo kakve odgovornosti.
Miro Bajramović, koji je bio pripadnik specijalne policije, kojom je komandovao Tomislav Merčep, priznao je da je svojom rukom ubio više od 70 Srba u Marinom Selu i na Pakračkoj poljani. Ali, takođe je izjavio da je jedinica, čiji je on pripadnik bio, ubila najmanje 300 zarobljenih Srba. I on je oslobođen od bilo kakve odgovornosti.
Od 10 optužnica koje je podiglo tužilaštvo u BiH, devet je protiv Srba, jedna protiv Hrvata i muslimana i uglavnom je i ona za zločine koji su oni međusobno počinili jedni nad drugima.
Zahvaljujući tome, još uvek su bez optužnica zločini, kao što je masakr vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici, masakr srpskih civila u Kupresu, ubistvo više stotina zarobljenih srpskih vojnika na Ozrenu, ubistvo više od 5.000 srpskih civila u Sarajevu, masakr srpskih civila u Trnovu, više od 400 srpskih civila je ubijeno u tom gradiću.
Bez optužnice je čak i ubistvo više od 3.000 pripadnika srpskog naroda u Podrinju, na području Srebrenice i Bratunca.
Ovde imam spisak od 3.262 pripadnika srpskog naroda koji su ubijeni u Srebrenici i Bratuncu. Na kraju svog izlaganja, ovaj spisak ću predati predsednici Narodne skupštine i ministarki Dragutinović.
Da li je neko čuo za neku optužnicu koju su pravosudni organi Unmika, ili šiptarski pravosudni organi podigli za zločine koji su nad Srbima počinjeni na KiM. Takvih optužnica nemamo. Istu praksu neguje i Haški tribunal, tri četvrtine optužnica podignute su protiv pripadnika srpskog naroda. Navešću samo jedan slučaj, koji sve ilustruje.
Haško tužilaštvo je tražilo zatvorsku kaznu od pet godina zatvora za Dražena Erdemovića, Hrvata. Dražen Erdemović je priznao da je ubio više od 120 ljudi, dokazano mu je ubistvo preko 70 ljudi. Tužilaštvo je tražilo da bude osuđen na pet godina i dobio je tu zatvorsku kaznu.
Paralelno s tim, imate slučaj Vojislava Šešelja, koji zbog verbalnog delikta već šest godina tamnuje u Haškom tribunalu. Svako drugo poređenje bilo bi bespotrebno.
Šta za to vrijeme radi Specijalno tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu? Radi isto što i ova nabrojana tužilaštva. Zahvaljujući tome, trenutno u Beogradu imamo sudske procese za zločine nad Hrvatima u Lovasu, sudski proces za ubistvo 200 Hrvata u Vukovaru, i treba da ih imamo, i jedne i druge, ali zato nemamo nijedan proces za ubistvo više od 300 Srba u Vukovaru. Imamo proces u Beogradu za ubistvo muslimanskih civila u okolini Zvornika, i treba da imamo taj proces, ali nemamo nijedan proces za ubistvo više od 500 Srba u Zvorniku.
Imamo proces za ubistvo Šiptara u Podujevu, ali nemamo proces za ubistvo srpskih civila u Podujevu i drugim mestima na KiM. Imamo jednu potpuno šizofrenu, nenormalnu situaciju. Tužilaštvo države Srbije, jedne suverene međunarodno priznate države, bavi se zločinima koji su počinjeni na teritoriji druge države, koje su počinili pripadnici srpskog naroda, ali državljani te druge države, i zločinima koji su počinjeni nad državljanima te druge države.
Sa jedne strane ovo bi moglo da se tumači kao diplomatski presedan, diplomatski incident. Umesto da se bavi zločinima koji su počinjeni na teritoriji Srbije, koji su počinjeni nad njenim državljanima, tužilaštvo u Beogradu se uglavnom bavi zločinima koji su počinjeni nad državljanima drugih zemalja na teritoriji drugih zemalja.
Znate, kad tužilaštvo u Sloveniji, tužilaštvo Haškog tribunala ili tužilaštvo u Sarajevu podiže optužnice samo protiv srpskog naroda, protiv pripadnika srpskog naroda, onda se to može i razumeti i ne ostavlja nekakve veće posledice po međunarodno javno mnjenje, jer ljudi su toliko pametni da zaključe - ovi su ratovali protiv Srba i sada optužuju samo Srbe da bi svu krivicu prebacili na srpski narod.
Ali, kada to isto radi tužilaštvo u Beogradu, onda njima ne preostaje ništa drugo nego da zaključe da su ipak Srbi najveći krivci za izbijanje ratova i najveći zločinci u tim ratovima.
Sada ću govoriti o jednom poslu kojim bi trebalo da se bavi tužilaštvo za ratne zločine. Državni organi Srbije najavljuju da će biti podignuta tužba ili protivtužba pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv Hrvatske. Predmet te tužbe trebalo bi da budu zločini koji su počinjeni od 1991. do 1995. godine. Smatram da ne postoji nijedan opravdani pravni, istorijski, nacionalni, državni razlog da predmet te tužbe, posebne tužbe ili posebne tužbe ne budu i zločini koje je Hrvatska počinila od 1941. do 1945. godine.
Vreme je da svetska javnost kroz jedan sudski postupak napokon sazna sve činjenice o tome kako je Hrvatska država sazdana na zločinu genocida, u kojem je ubijeno više od milion pripadnika srpskog naroda. Tim prije što još uvijek postoje desetine hiljada dokaza koji ukazuju i potvrđuju te zločine.
Dame i gospodo, građani Srbije, u mojim rukama se nalazi spisak koji sam obećao pre 20 dana - spisak 19.432 djeteta koja su ubijena u logoru Jasenovac. Na ovom spisku djeca su poređana redosledom po mjestima rođenja, po opštinama i po republikama, navedeno je ime i prezime svakog djeteta, ime njihovog roditelja, vrijeme i mjesto rođenja, vrijeme i mjesto ubistva.
Najviše ubijene djece je sa područja Hrvatske - 10.064 mališana. Od toga iz Zapadne Slavonije 6.107 djece, iz BiH u Jasenovcu je ubijeno 8.030 mališana. Navešću samo jedan podatak, samo iz opštine Bosanska Gradiška ubijeno je 3.689 djece. U Jasenovcu je ubijeno i 1.100 djece iz Srema, uglavnom sa teritorije koja se nalazi u sastavu Republike Srbije. Evo samo dva podatka, iz Zemuna je ubijeno stotinu djece, a iz Beograda, sa ove strane Save, 32 mališana. Od ukupnog broja ubijene djece iz Beograda 35 je iz familije Jovanovića.
Gledano po uzrastu, u Jasenovcu je ubijeno 1.687 djece koja su imala 14 godina, 1.155 djece od 13 godina, 1.525 dvanaestogodišnjaka, 965 jedanaestogodišnjaka, 1.324 desetogodišnjaka, 1.095 devetogodišnjaka, 1.250 osmogodišnjaka, 1.316 djece od sedam godina.
Molim predsednika Narodne skupštine da zamoli poslanike DS da malo utišaju, ako je moguće zbog ove teme. Ako ne poštujete mene iz poslaničkog kluba SRS, smatram da ova tema zaslužuje da ćutite.
Dalje, 1.417 djece koja su imala šest godina, 1.428 petogodišnjaka, 1.540 četvorogodišnjaka, 1.591 trogodišnjak, 1.493 djece koja nisu imala dve godine, 1.152 jednogodišnjaka i 495 dječaka i djevojčica starosti od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Prosečna starost djece koja se nalaze na ovom spisku od 19.000 mališana je sedam godina i tri mjeseca.
Nažalost broj ubijene djece u Jasenovcu procenjuje se na 50.000. Do dana današnjeg za njihovu smrt apsolutno niko nije odgovarao. Njih je ubila država Hrvatska.
Evo, ministarka Dragutinović kaže da je vaša majka ubijena, preživela Jasenovac, bila je logoraš u Jasenovcu. Ubila ih je ista ova Hrvatska po čijoj tužbi se danas pred Međunarodnim sudom pravde sudi Srbiji za navodni zločin genocida.
Braćo i sestre, smatram, i ovim ću završiti, da ne postoji nijedan moralni, državni, nacionalni, istorijski i pravni razlog da država Srbija ne prikupi sve već postojeće dokaze i Međunarodnom sudu pravde podnese tužbu protiv Hrvatske za zločine koji su počinjeni od 1991. do 1995. godine i za zločine koji su počinjeni za vrijeme Drugog svetskog rata.
Ne postoji apsolutno nijedan razlog zbog čega Srbija ne bi podnela te tužbe, a da bi te tužbe bile što osnovnije, tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu treba da radi svoj posao. Ukoliko počne da radi taj posao, onda sredstva namenjena za njegovo finansiranje treba da budu višestruko veća od predviđenih. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Kolege poslanici, građani Srbije, gospođo Čomić, kao predsedavajuća, po članu 225. hoću da obavestim sve kolege poslanike i koleginice, ali i javnost Srbije da je nameru, koju je Srpska napredna stranka kao klub Napred Srbijo izrekla prvog dana na početku rasprave o amandmanima, i praktično realizovala podnošenjem pisanog podneska na pisarnici u 16.40 časova o povlačenju iz procedure 28 amandmana od 33 koliko smo kao poslanički klub predali.
Četiri amandmana nam je u proceduri gospođa Dragutinović usvojila u ime Vlade i koristim priliku da kažem da nije reč o formalno-tehničko-redakcijskim amandmanima, nego vrlo važnim amandmanima kojima se uvodi nov red u gazdovanju prostorom za koji je nadležna i ovlašćena Vlada Republike Srbije.
Da se ne mogu otpisivati pozajmice iz budžeta bez kriterijuma i procedure, da se ne mogu propisima nižim od zakona uvoditi nove finansijske obaveze, odnosno isplaćivati, i da država konačno, kao Ministarstvo finansija, i nadležni odbori Skupštine dobijaju informaciju o imovini, odnosno o sredstvima ostvarenim u procesu privatizacije.
Od svih preostalih 29 amandmana, samo jedan će ostati u proceduri jer želimo da se narodni poslanici izjasne o amandmanu Tomislava Nikolića, podnetom na troškove pružanja pravne pomoći državljanima Srbije protiv kojih se vodi postupak u Tribunalu.
A svih 28 amandmana, koje su podneli poslanici Veroljub Arsić, Zoran Antić, prof. dr Zoran Mašić, Mićo Rogović, prof. dr Mileta Poskurica, Jelena Budimirović, Vučeta Tošković, Stefan Zankov, Ljiljana Miladinović, Predrag Mijatović, Božidar Delić, Dragan Čolić, Milan Knežević, Oto Kišmarton, Saša Maksimović i Gojko Radić, povlače se iz procedure, jer ne želimo da gubite vreme čak ni u izjašnjavanjima i ceneći to da je građanima Srbije vrlo važno da dobiju budžet za ovu godinu.
Nismo hteli da čekamo da se bilo ko drugi izjašnjava i pridružuje ovoj inicijativi, ali očekujemo da svi oni koji su pokazali konstruktivnost, to i praktično dokažu izjašnjavanjem da su im zaista interesi građana Srbije na prvom mestu.
Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdele 5. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije i to na član 5. ovog zakona, odnosno razdeo 5, glava 5.6, funkcija 330, ekonomska klasifikacija koja se odnosi na mašine i opremu, gde se amandmanom traži da se u koloni 6 iznos od 4.635.000 zamenjuje iznosom 2.635.000, a u koloni 8 iznos od 4.656.000 zamenjuje se iznosom 2.636.000.
Takođe, vezano opet za ovaj član, praktično da ne citiram sve, ova sredstva koja bi se uštedela u stavu gornjem ovog amandmana, preusmerila bi se za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama i onda bi se dodala ta sredstva ovim stavkama.
SRS smatra da treba smanjiti iznose za mašinu i opremu i, kao što rekoh, ta sredstva usmeriti prema subvencijama, a pre svega za poljoprivredu. Da su ovo neka normalna vremena, podneo bih amandman, ali potpuno suprotan ovom amandmanu od ovog sada.
Pošto su vremena onakva kakva jesu, reći ću vam i zbog čega sam učinio ovo što sam učinio. Naime, u normalnim vremenima tražio bih da se poveća stavka za mašine i opremu, jer znamo da izraz - mašina i oprema, podrazumeva, bar je to bilo dugo godina, investicije, a same investicije sa sobom nose otvaranje radnih mesta, prosperitet za državu i društvo.
Međutim, danas je sve nekako promenilo svoj smisao od dolaska DOS na vlast i od dolaska DS, sve ima drugačiji smisao, pa tako i ovaj izraz mašine i oprema imaju takav smisao.
Naime, danas pod mašinama i opremom se, pre svega, podrazumevaju automobili, laptopovi, mobilni telefoni, kancelarijski nameštaja, a možda i poslovna pratnja, ko će već sve da zna o čemu se ovde radi.
Zato ova sredstva koja su predviđena ovim treba usmeriti za subvencije u poljoprivredi. Sami znate kakva je situacija u našoj poljoprivredi. Imali smo priliku pre neki dan na jednoj od TV da vidimo da se prosipaju ogromne količine mleka, jer jednostavno seljaci, odnosno proizvođači tog mleka pokušavaju na svoj način da izraze revolt prema onome kako se Vlada odnosi prema njima.
Dakle, ne treba zaboraviti poljoprivredu, jer znamo da je u mnogim vremenima koja su iza nas, u mnogim teškim vremenima poljoprivreda sačuvala ovu državu i ovo društvo.
Da kažem još nešto vezano za kompletan ovaj budžet. Zaista bih zamolio i vladajuću većinu i gospođu ministra finansija da ne okrivljuje SRS zbog činjenice ako ovaj budžet ne bude usvojen u predviđenom roku.
Setite se samo koliko puta, a praktično od 2. septembra četiri meseca smo maltene u permanentnom zasedanju, koliko puta niste mogli da sakupite, pa ova skupština je pravila pauzu u svom radu. Da ne pominjem onu pauzu od mesec i nešto dana letos kada niste mogli da pripremite ili niste hteli da pripremite izveštaj o hapšenju Radovana Karadžića i događajima koji su se desili na mitingu SRS.
Setite se koliko puta smo na jednoj sednici koja je imala veliki broj tačaka, zbog toga što niste mogli obezbediti većinu, nije mogla biti vođena objedinjena rasprava po nekim tačkama, koja prema Poslovniku zaslužuju da se spoje, onda je rasprava išla po svakoj tački posebno. Tu smo izgubili samo nekoliko dana.
Ne želim da nabrajam sve, dobili ste danas obaveštenje da i sutra ovaj parlament radi i zaseda, a zbog čega zaseda. Zato što treba da se početak primene jednog zakona, koji ste doneli ranije, pomeri zato što vi niste bili sposobni da obezbedite pretpostavke koje su bile neophodne da bi se taj zakon primenio.
Molim vas, sutra kada se budemo sastali u ovoj sali povodom ZKP nemojte da kažete, evo i današnji dan, odnosno sutrašnji dan će građane Srbije i poreske obveznike koštati pet miliona dinara i nemojte i za to optuživati SRS. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdele 5. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sulejman Spaho.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo u ovoj desnoj ruci držim knjigu, a u ovoj levoj budžet. Sigurno će me gospođa Čomić pitati šta ima zajedničko ova knjiga i ovaj budžet. Ima, gospođo Čomić, sada ćete čuti.
Tadić akterima koji se nalaze u knjizi dao je, verujte mi, mnogo para, više od dva miliona evra, da uništi SRS. Da uništi SRS i, verujte mi, to im nije uspelo. Napravili su samo jednu malu rupu, gde jedan običan, da ne kažem za ovom govornicom nešto što ne priliči narodnom poslaniku, ali to je otišlo, napravili smo rez u SRS i izbacili, ne izbacili nego su izdali i otišli oni koji nikada nisu u suštini bili srpski radikali.
Šta ima veze budžet? Taj novac, koji su dobili ovi akteri, da ste dali ovaj budžet bio bi donekle dobar budžet. U suštini, budžet nije dobar za građane Srbije i za sve ono što ovaj budžet treba da pokaže u 2009. godini.
Osvrnuću se na ovaj moj amandman koji sam podneo na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, koji glasi – u članu 5, razdeo 5, glava 5.16, funkcija 330, u ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru, u koloni 6 iznos 36.000.000 zamenjuje se iznosom 16.000.000, a u koloni 8 iznos od 36.000.000 zamenjuje se iznosom od 16.000.000.
U članu 5, razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni šest iznos od 17 milijardi i 285 miliona zamenjuje se iznosom od 17 milijardi i 305 miliona, a u koloni osam iznos od 17 milijardi i 885 miliona zamenjuje se iznosom od 17 milijardi i 905 miliona.
Vlada je odgovorila da ovaj amandman ne prihvata sa sledećim obrazloženjem: amandman se ne prihvata iz razloga što je radi umanjenja planiranih sredstava opštinskih organa za prekršaje na ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru, bilo nemoguće refinansiranje usluga po ugovoru, koje se odnose na administrativne usluge, kompjuterske usluge, usluge informisanja i stručne usluge, u stvari naknada za odbrane po službenoj dužnosti, naknade veštacima itd.
Dame i gospodo, ako Vlada ima želje da pokaže štednju, koja će nam biti neophodna u ovom vremenu krize koje dolazi, i bolje da kažem da je već došla, najmanje što je mogla da učini jeste da tu štednju pokaže na delu, a to je kroz ovaj budžet o kome danas raspravljamo.
Međutim, očito je da Vlada jednu priču priča za medije o navodnoj štedljivosti, a sasvim drugu stvar priča o realizaciji kroz ovaj budžet.
SRS smatra da je neophodno smanjiti troškove u radu državnih organa. Usluge po ugovoru, namenjena sredstva za tu svrhu su ogromna, skoro 36 miliona dinara.
Smatram da u vreme opšte krize i besparice stavke budžeta koje nisu toliko neophodne za normalan rad i funkcionisanje rada državnih organa i organizacija, jer upravo štednja i smanjenje pojedinih stavki je osnov za ublažavanje negativnih ekonomskih efekata koje možemo očekivati zbog globalne ekonomske finansijske krize, koja će u toku 2009. godine zahvatiti Republiku Srbiju u njenim monetarnim, bankarskim, privrednom i ekonomskom životu.
SRS je, podnoseći amandmane, pokušala ukazati predlagaču ovog zakona da postoji u budžetu unutrašnje rezerve pojedinih budžetskih stavki, kao što su sledeće ekonomske klasifikacije: usluge po ugovoru, često su ove usluge, gospođo ministarka, poligon za razne korupcije i marifetluke, specijalne usluge takođe slične ovim uslugama po ugovorima, smanjenje reprezentacije, građani Republike Srbije treba da znaju da je potrebno da se ovi troškovi maksimalno smanje, što sve vreme govori SRS.
Normalno, moraju se smanjiti troškovi da bi se obezbedila sigurnost u ovom teškom vremenu. Troškovi materijala takođe treba da se smanje i da se uvede štednja u nabavci potrošnih materijala, kancelarijskog papira, higijenskih sredstava i drugog potrošnog materijala. Takođe je potrebno smanjiti sve ostale materijalne troškove.
Mislim da je ovo jedina vlada koja u ovom trenutku ne želi da se usvoji budžet. To im odgovara. Evo primera. Kada bi SRS povukla sve amandmane, verujte mi, kao što smo obavešteni, javno je iznela gospođa Jerkov da LSV ne bi glasala za ovaj budžet.
Suština je ta što se kod vas nešto dešava. Radi se o tome da jedna od osnovnih stvari jeste samo vaša svađa između feuda, između ministarstva i to je donelo zakašnjenje ovog budžeta od 40 dana. Svi ministri su hteli što više za svoje ministarstvo, kad već to nije moglo, najverovatnije neće se budžet usvojiti i preći ćete na privremeno finansiranje, koje vam u ovom trenutku najviše odgovara.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman kolege Sulejmana Spahe odnosi se na član 5, razdeo 5, glava 5.16, znači na opštinske organe za prekršaje.
Šta je ovim amandmanom predloženo? Da se usluge po ugovoru opet, isto ono o čemu govorimo već više puta danas, ovde su za opštinske organe za prekršaje usluge za ugovore predviđene u iznosu od 36 miliona i hiljadu dinara.
Predlog je da se taj iznos zameni iznosom od 16 miliona dinara, da se onaj ostatak od 20 miliona dinara, zapravo prebaci za subvencije poljoprivrednim proizvođačima.
To je ono što je intencija poslanika SRS i provlači se kroz gotovo sve amandmane, zato što mislimo da je u ovom budžetu upravo moralo o tome da se vodi računa, da se vodi računa o poljoprivredi jer je to jedino što je ostalo još koliko-toliko zdravo u Srbiji.
Ne možemo da se pouzdamo u industrijsku proizvodnju jer ste je uništili, nema je više u Srbiji. Jedino na šta Srbija ozbiljno može da računa jeste poljoprivreda. Iz tog razloga smo sve ove nama inače sumnjive stavke usluga po ugovoru tražili, hajde nismo bili toliko rigorozni da tražimo da se briše, ali da se znatno smanje to svakako mislimo da ima elemenata.
Gledam ovaj deo koji se odnosi na opštinski organa za prekršaje i naravno, po stavkama tu ide deo za plate, za socijalne doprinose, za naknade u naturi, to je takođe nešto što nije baš najjasnije šta će to u organima za prekršaje da bude naknada u naturi i kome ima iznos od 18 miliona i 301 hiljada. Ali, onda imamo nešto što ne znam da li da kažem da je tužno ili je smešno, socijalna davanja zaposlenima u vrednosti od dve hiljade dinara. Znači, dve hiljade dinara za godinu dana na ime socijalnih davanja zaposlenima.
Gospođo ministre, zašto ste uopšte unosili ovu stavku, samo da napravite neku računicu, da vam se slože cifre prihoda i rashoda u budžetu? Ovo je zaista smešno.
U daljem delu govorite o naknadama troškova za zaposlene, nagrade zaposlenima i ostali rashodi, ali sada ću nešto da kažem iz ovog vašeg obrazloženja. Opštinski organ za prekršaje, kažete, Zakonom o uređenju sudova propisano je da sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima. Kao posebni sudovi osnivaju se prekršajni sudovi.
Naime, izvršiće se transformacija opštinskih organa za prekršaje u prekršajne sudove od novembra 2009. godine. U strukturi opredeljenih sredstava najznačajniji su troškovi za rashode za zaposlene, stalni troškovi i usluge po ugovoru. Stalni troškovi, ekonomska klasifikacija 421, odnose se na troškove platnog prometa i bankarskih usluga, energetske usluge, komunalne usluge, komunikacije, otprema pismena čine najveće troškove, troškovi osiguranja, zakup imovine i opreme.
Sada vas pitam gospođo ministar, da se ne desi ono što nas čeka sutra, da li ste vi sigurni da ćete obezbediti sve ovo što ste predvideli kad je zakup imovine i opreme, a pretpostavljam da je negde i zakup poslovnog prostora, s obzirom na novu mrežu sudova koju ste predvideli od početka 2010. godine. Znači 2010. godina bi trebalo da bude godina u kojoj ćete izvršiti kompletnu pripremu za primenu ovog zakona kojim je predviđena potpuno nova mreža sudova.
Ne znam da li ste planirali da tamo gde ste eventualno imali smeštene organe za prekršaje u posebnim prostorijama, odnosno zgradama, ako ste predvideli tamo gde se predvideli da ih iseljavate u veća sedišta, odnosno u sedišta okruga, da li ste planirali da prodajete te objekte, da izdajete te objekte, jer u mnogo mesta u Srbiji više nećemo imati potrebu za postojanje, da imamo objekte ili poslovne prostorije u kojima su radili opštinski organi za prekršaje, kako ste ih ovde krstili.
Ispod toga ste napisali sudovi, ali oni još uvek nisu sudovi. Pitanje je da li ćete, pošto nijedan zakon iz oblasti pravosuđa niste onako iz prvog pokušaja uspeli da primenite, teško je očekivati da će se to desiti i sa sada organima, a budućim sudovima za prekršaje.
Mislim da bi trebalo u Vladi malo više koordinacije da postoje da se više dogovarate o takvim stvarima, da ne budete iznenađeni jedni između drugih, odnosno kada vam mi ovde iznesemo neke činjenice, o kojima vi iz vama nekog komšijskog ministarstva nemate pojma.
Vi ste rekli da amandman Sulejmana Spahe ne prihvatate iz razloga što bi umanjenjem planiranih sredstava opštinskim organima za prekršaje na ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru, bilo onemogućeno finansiranje usluga po ugovoru koje se odnose na administrativne usluge, kompjuterske usluge, usluge informisanja i stručne usluge, naknade za odbrane po službenoj dužnosti, naknade veštacima i uopšte usluge.
Ovaj deo oko odbrane po službenoj dužnosti i naknade veštacima razumem, ali ne razumem - administrativne usluge i kompjuterske usluge i usluge informisanja, da li to znači da vi planirate da dajete otkaze svim daktilografima koji su sada zaposleni u organima za prekršaje, nemate nameru da ih prevedete.

Narodna poslanice, prekoračili se vreme.