Nakon pauze ćemo nastaviti rad. U pitanju je amandman gospođe Milice Radović.

Pauza je do 15,10 časova.

(Posle pauze – 15.15)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu.
Na član 5, razdele 3. i 16, amandman je podnela narodna poslanica Milica Radović.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5, razdele 3. i 51, amandman je podnela narodna poslanica Donka Banović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, žao mi je što gospođa ministar nije tu, nakon toga što bi čula moju argumentaciju zašto treba prihvatiti ovaj amandman možda bi ga i prihvatila, a ne bi ga odbila, kakva je trenutna situacija sa ovim amandmanom.
Predlažem da se iz razdela 3, i to funkcija 110 - izvršni i zakonodavni organi, a glava 3. i 7, Kancelarije za saradnju sa medijima, i to usluge po ugovoru, gde je predviđeno 16 miliona dinara, predlažem da se sa ste stavke skine 10 miliona dinara i da se tih 10 miliona dinara prebaci za usluge po ugovoru, a za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Jednostavno rečeno, da se od Kancelarije za saradnju sa medijima, Vladine kancelarije, prebaci 10 miliona na Poverenika za informacije od javnog značaja.
Zašto sam baš ovaj iznos uzela od Vladine Kancelarije za saradnju sa medijima? Zato što predsednik Republike, Boris Tadić i Vlada Republike Srbije i sada veoma dobro kontrolišu sve medije, i elektronske i štampane, tako da po meni ova kancelarija ne bi ni trebalo da postoji, tako da im je i ovo šest miliona što im ostaje više nego dovoljno.
Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ustanovljen je Poverenik za informacije od javnog značaja i taj zakon smo ovde izglasali 2004. godine. Međutim, pre par nedelja smo takođe izglasali i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, pa je tako sadašnji poverenik zadužen i za zaštitu ličnih podataka. Dakle, poverenik dobija drugi takođe jako važan zadatak, odnosno imaće dve nadležnosti.
Međutim, nije dovoljno samo to da mi usvojimo ovde jedan zakon, nego taj zakon mora i da zaživi i da se sprovodi da bi zaista bio zakon. Ovakvo rešenje za poverenika je preuzeto iz iskustava drugih zemalja, gde se pokazalo kao veoma dobro. Međutim, treba uzeti u obzir da se uslovi u kojima radi naš poverenik i njegove strane kolege razlikuju kao nebo i zemlja.
Srpski poverenik za informacije od javnog značaja suočava se sa velikim problemima u svom radu. Između ostalog, postoji i jedna vrsta opstrukcije i nesaradnje od strane Vlade Republike Srbije, dakle ministarstava, kao i od nekih državnih institucija. Recimo, sa ovom nesaradnjom su se suočavali i neki skupštinski odbori.
Poverenik i njegovi saradnici imaju veliki broj predmeta. U izveštajima koje poverenik redovno dostavlja Narodnoj skupštini o svom radu, znamo da ima pet hiljada registrovanih predmeta i da je mnogo predmeta koji su do sada nerešeni.
Poverenik radi u potpuno neadekvatnim uslovima i sa veoma malo ljudi. U toj službi trenutno radi sedam osoba, jedan vozač, dve sekretarice i četiri pravnika, plus poverenik, dakle ukupno sedam, ne postoji ni jedan inspektor.
Kada se to uporedi sa službom poverenika u Sloveniji, a Slovenija znamo da ima dosta ili mnogo manje stanovnika nego Srbija, onda u Sloveniji ima čak 10 inspektora, a u Srbiji ne postoji nijedan. Apsurdno je očekivati da u postojećim uslovima srpski poverenik na pravi način odgovori, uz već svoje postojeće obaveze, i na dodatne, daleko teže i složenije zadatke koji proističu iz Zakona o zaštiti ličnih podataka.
Ukoliko se brzo ne promene okolnosti biće ugrožene šanse da se taj zakon uopšte primenjuje, a znamo da je mnogo zakona koji uopšte nisu zaživeli, pa ne bi bilo dobro da i ovaj zakon bude mrtvorođenče.
Taj zakon, dakle Zakon o zaštiti ličnih podataka, afirmiše pravo ličnosti da u načelu sama odlučuje o obradi i upotrebi podataka o njoj. Drugo, precizno definiše okolnosti i uslove pod kojima se podaci o ličnosti mogu obrađivati i koristiti uz saglasnost te ličnosti. Najvažnije je da se uspostavi efikasan mehanizam pravne zaštite za sve slučajeve povreda prava.
U Srbiji se svakodnevno krše prava na zaštitu podataka o ličnosti. Mi zapravo nismo ni svesni dimenzija tog kršenja. Sada ću vam pokazati jedan spisak koji je prekjuče, dakle 27. decembra, objavljen u "Politici", u delu oglasi.
O ovom spisku je, inače, bilo reči i pre par dana, gde je kolega Kragović govorio o ovom spisku iz jednog drugog i drugačijeg ugla, i bio je potpuno u pravu, da ovde ima mnogo ljudi koji nemaju pravo na besplatnu dodelu akcija samo zbog toga što su rođeni na KiM, tako da je on bio veoma jasan kada je govorio o ovom spisku te večeri.
O ovom spisku gde piše, odbacuju se prijave za upis u evidenciju nosilaca prava, podnosilaca, dakle spisak ljudi koji nisu stekli pravo na besplatnu podelu akcija, želim da govorim o ovom spisku kao flagrantnom kršenju Zakona o zaštiti prava na ličnost.
Molim vas, ovo je već drugi spisak. Dakle, pre jedno dve nedelje je isto ovako jedan spisak objavljen, pa su gospoda iz Agencije za privatizaciju bili upozoreni da to ne smeju da rade, da krše zakon. Oni su to toliko uvažili da su posle dve nedelje objavili drugi spisak. Ukupno su objavili oko 60 hiljada imena, prezimena, imena roditelja i plus su tu objavili jedinstveni matični broj svakog građanina.
Dakle, pored toga što ih je poverenik upozorio, oni su taj prekršaj ponovili, pa ih sada javno ovde upozoravam da im slučajno ne padne na pamet da objave moje lične podatke. Jedna je stvar kada objavite ime i prezime, a sasvim je druga stvar, i oni to dobro znaju, kada objavite jedinstveni matični broj nekog građanina.
Ako bismo ušli u detalje, onda je Agencija prekršila dva zakona, prekršila je važeći zakon iz devedesetih godina koji se bavi zaštitom podataka o ličnosti, a prekršili su i zakon koji smo mi ovde izglasali. Oni moraju da znaju da osam dana nakon toga što se zakon objavi u "Službenom glasniku" on stupa na snagu, iako je predviđeno da se on primenjuje od 1. januara. Dakle, oni su prekršili dva zakona.
Opet kažem, žao mi je što gospođa Dragutinović nije ovde, jer bi ona razumela zašto Poverenik za informacije od javnog značaja, a od januara i za zaštitu podataka o ličnosti, i njegova služba moraju da budu bolje finansirani, kako se naša ljudska prava ne bi kršila. Hvala lepo.

Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Momiru Markoviću, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, na osnovu člana 85. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Momir Marković, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mesec i po dana unazad se znalo kakva će biti sudbina budžeta i znalo se da je ova vlada planirala da 2009. godinu počne sa privremenim finansiranjem. Razlog je vrlo jednostavan, para nema.
Januar i polovina februara su inače, kako to poslovni ljudi kažu, siromašni meseci, jer se u januaru takoreći ništa ne uplaćuje do 20. januara, februar takođe. Bilo je jasno zašto će Vlada krenuti na privremeno finansiranje.
S druge strane, nesuglasice u Vladi su odraz i ovakvog budžeta. Rasprave, svađe, otimačina za svaki dinar su izrodili ovu knjigu od 800 i nešto strana, u kojoj se nedvosmisleno vidi da su pare deljene ne prema nekim prioritetima, nego jedini prioritet i jedina koncepcija je bila ko je na kojoj funkciji, koja je stranka na kojoj funkciji, koja stranka koje ministarstvo drži, koja stranka koje veze u Vladi ima da izlobira.
Došli smo do ovoga do čega smo došli. Imamo tako nebuloznih stavki, gde se milioni rasipaju, jednostavno bacaju u nekakva ministarstva i troše na vrlo nekonkretan način. S druge strane, imamo delove ministarstava, delove službi, koje su i te kako potrebne građanima i koje građanima pružaju određene usluge, a ostale su uskraćene za dobar deo sredstava samo zato što nisu bile u situaciji da njihovi ministri eventualno pripomognu da se pare odvoje.
Gospođa Donka Banović je svojim amandmanom tražila da se preraspodeli jedan deo sredstava koja je Vlada, odnosno kabinet predsednika Vlade opredelio za tzv. Kancelariju za saradnju sa medijima. S druge strane, upravo Poverenik za informacije od javnog značaja, koji je otkada je ova skupština formirala tu kancelariju i izabrala poverenika, pastorče ove države i ove vlade. S obzirom da sam u timu koji pomaže u pripremi odbrane prof. dr Vojislava Šešelja, često smo imali prilike i potrebe da sarađujemo sa poverenikom i dosta smo kvalitetnih informacija dobili.
Međutim, njegova kancelarija, kako ste maločas čuli, broji ukupno sedam zaposlenih, a i na zahteve, i na njegove naloge se mnogi u ovoj državi i Vladi oglušuju. Ne samo Vlada, nego čak i javna preduzeća, daju sebi za pravo da kažu da je, recimo, plata direktora ili plata predsednika upravnog odbora ili plate članova upravnih odbora poslovna tajna. Zašto će nam onda zakon o povereniku za informacije od javnog značaja?
Da vidimo kako to izgleda u ovoj knjižici od 800 i nešto strana. Strana 26 - Kancelarija za saradnju sa medijima, kaže ovako: usluge po ugovoru - 16 miliona dinara. Ako je kancelarija, koja ima toliko zaposlenih, već formirana, koje su to usluge po ugovoru i kome se te usluge po ugovoru plaćaju?
Pročitaću i taj deo, to je strana 166, kaže se: Kancelarija za saradnju sa medijima osnovana je Uredbom Vlade, br. taj i taj, "Službeni glasnik" taj i taj, kao služba Vlade u skladu sa kojom Kancelarija za saradnju sa medijima obaveštava javnost o radu Vlade, ministarstava, posebnih organizacija, službi Vlade, stara se o internom informisanju. Imaju li ministri mogućnost da na konferenciji za štampu obaveste građane Srbije, srpsku i svetsku javnost, šta to rade? Zar im je bila potrebna za ovo kancelarija?
Dalje, kaže - interno informisanje. Da bi oni informisali javnost, moraju da budu interno informisani, pa se to na tri kolena prenosi, a onda će onaj treći informisati javnost tako što će, kako kaže, izdavati javne interne publikacije i obavljati druge poslove iz oblasti saradnje sa medijima koje joj poveri Vlada.
Kaže - u kancelariji su obrazovane osnovne unutrašnje jedinice, i to: sektor za saradnju sa medijima, u okviru koga su obrazovane unutrašnje jedinice, i to: pres-služba, obaveštavanje domaće javnosti o radu Vlade; Odsek za saradnju sa stranim medijima, organizacija praćenja aktivnosti članova Vlade van zemlje.
Dakle, kada ministar nešto radi u zemlji ili kada Vlada nešto radi u zemlji, posebna služba će ga pratiti, a za one poslove koje će ministar ili ministri, ili Vlada u celini, kada ode negde u inostranstvo, doduše, cela nikada nije odlazila. Mislim da bi za Srbiju bilo najbolje da cela Vlada ode, ali da uzme kartu u jednom pravcu.
Kaže - pres-kliping, interno informisanje članova Vlade. Znači, oni kao da ne govore između sebe, nego moraju pres-kliping, pa - ministar Dinkić je rekao ovo, ministar Đelić je rekao ono, ministar Dinkić je rekao da se ide na privremeno finansiranje, jer neće glasati.
Rekao je doduše, to znaju građani Srbije, znaju narodni poslanici, ali izgleda ovi u Vladi ne znaju, nego će morati ta njegova izjava da se prosledi svim članovima Vlade, otkucana, da bi se ljudi informisali.
Sektor za internet, u kome se obavljaju poslovi koji se odnose na prezentaciju rada Vlade putem interneta i prezentaciju najširih informacija o Republici Srbiji. Nazdravlje.
Kaže - najveće učešće u strukturi opredeljenih budžetskih sredstava imaju sredstva za usluge po ugovoru – kako ako ova kancelarija postoji, ako u njoj postoje zaposleni, ako u njoj zaposleni ostvaruju prava iz radnog odnosa, primaju platu koja je sigurno daleko veća od prosečne plate u privredi i u vanprivredi u Srbiji – pa kaže ovako, a odnose se na usluge informisanja javnosti, "Beta", "Tanjug", "Fonet", "Srna".
Sada meni tu nešto nije jasno, da li oni plaćaju "Beti", "Fonetu", "Tanjugu", "Srni", pusti ovakvu informaciju, to košta toliko, rad po učinku, učinim ja tebi, učiniš ti meni. Ja tebi dam pare, ti meni proslediš informaciju. U Vladi sve funkcioniše, a oni samo što se tamo ne pobiju.
Dalje kaže - stručne usluge, troškovi prevođenja i dodatno angažovanje prevodilaca. Imamo li mi u Vladi prevodioce? Prevodioce koji rade, koji su zasnovali radni odnos u Vladi. Kome to dodajemo nova sredstva za dodatna prevođenja? Šta to prevodimo?
Hoćete li da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, setite se unazad dve-tri godine, koliko smo zakona dobili koji su neprimenjivi na našu državu, na naše odnose, na našu privredu. Sećate se koliko smo zakona dobili koji su, zato što prevodioci, verovatno ovi po ugovoru, nisu preveli kako treba, ima li neke slovenačke reči.
Čovek u prevođenju preskočio, pa smo tek tako shvatili da usvajamo slovenačke zakone, zakone Holandije, zakone Nemačke. Vrlo je malo zakona koje su ministarstva u svojim službama napravili i doneli ovde pred narodne poslanike, pri tom poštujući osobenosti ove države, ovog naroda i ove privrede.
Kaže dalje, troškovi prevođenja i dodatno angažovanje prevodioca, usluge za izradu softvera koji je potreban internet odeljenju, pa 16 miliona za softver koji je potreban internet odeljenju; ajte, molim vas.
Usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih, kotizacija za seminare.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, oni kada hoće da se obrazuju i da se usavršavaju, ne mogu to da rade u Beogradu, nego mora bar Zlatni bor ili Kopaonik, pa se plati kotizacija, a izgleda da se na Zlatiboru mnogo dobro usavršava, eventualno u Vrnjačkoj Banji.
Za stručne ispite, usluge štampanja biltena; Vlada komunicira između sebe biltenima. Nešto se ne sećam da je ta Vlada dostavila neki bilten i ovde Narodnoj skupštini, pa da malo i mi pogledamo šta oni to rade, kada već ovolike pare odvajaju itd.
S druge strane, imamo Poverenika za informacije od javnog značaja, imamo zakon koji obavezuje sve društvene subjekte da na zahtev poverenika za informacije od javnog značaja dostave informacije. Mi smo imali prilike da nam ne zato što on nije hteo, nego što ni njemu nisu dostavljali podatke i što ni njemu nisu dostavljali informacije, da po nekoliko meseci čekamo određena dokumenta koja su nam bila preko potrebna, jer je suđenje u Hagu odavno krenulo i dobijali so ih nekada sa zakašnjenjem, a nekada navrat-nanos.
Zato je u pravu gospođa Donka Banović kada je tražila da se njima ostavi šest miliona, a da se 10 milina prebaci na konto Povereniku za informacije od javnog značaja. Sa ovih 6 miliona em će manje putovati na seminare, kurseve i ostale obuke i usavršavanja, em će Vlada i verovatno ovo odeljenje kvalitetnije raditi. Uostalom, neće plaćati za informacije "Betu", "Fonet" i ostale. Zahvaljujem.

Reč ima poslanik Ljubomir Kragović, vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je dva minuta i 30 sekundi.

Poštovane dame i gospodo, ponovo ću da izađem samo da pojasnim, radi građana KiM. Pre par večeri  sam vam pokazao ovaj primerak "Politike", gde su izostavljeni svi oni koji nemaju pravo na besplatne akcije koje je sadašnji potpredsednik Vlade, gospodin Dinkić, obećao građanima Srbije.
U međuvremenu, istakao sam da je povređen Ustav, član 20, 21, 23, 32, 38, 36, da je grubo narušen Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ali u međuvremenu je došao demanti da je za ovaj broj kriva lokalna samouprava. Međutim, kontaktirao sam lokalne samouprave na KiM i pitao sam da li je moguće da nešto što od nas traži Vlada Republike Srbije ili bilo koji njen organ vi ne dostavite na vreme, i zbog toga ovako jedan podatak od skoro 100.000 ljudi bude objavljen u medijima.
Oni su kontaktirali Agenciju za privatizaciju koja je ovo objavila i Agencija je prenela poruku da se ona izvinjava, da je Agencija za privatizaciju grubo pogrešila, da je narušila par zakona i da je povredila Ustav, da lokalne samouprave nisu krive i usput je obećala da će u toku dana dostaviti saopštenje predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije da upozna javnost da je Agencija za privatizaciju grubo povredila zakone i pogrešila.
U međuvremenu će u medijima, a u medijima verovatno u udarnom terminu večeras, "Dnevnika", da izađe saopštenje da je u ovom slučaju i za ovaj spisak građana sa KiM kriva Agencija za privatizaciju. Šta oni žele time? Oni u stvari žele da spreče da, a ovde stoji da svi i ovi koji su u ovom spisku imaju pravo da u roku od mesec dana ulože žalbu, prigovor, kako bi zaštitila svoja prava, da ne bi dodatno opterećivali građane KiM. Oni će se javno izviniti i svi ovi ljudi koji su na ovom spisku, a gde stoji da nemaju pravo na besplatne akcije, u stvari biće povučeno i oni će imati pravo na te besplatne akcije.
Jedino preostaje da gospodin Dinkić i Vlada Republike Srbije obezbedi ta sredstva i da podeli, kako građanima u Srbiji, tako i građanima na KiM i svima koji su se prijavili za ove besplatne akcije koja je obećala Vlada Republike Srbije.
Stoga još jednom ukazujem i zahvaljujem se Agenciji, i nadam se da će predsednik Skupštine u toku dana pročitati to pismo koje je ona poslala, da bi upoznali javnost i da ne bi stvarali paniku kod građana Srba ili Albanaca na KiM, a ovde vidim i mnogo Albanaca koji su upisali ove akcije, oni koji priznaju državu Srbiju. Zadovoljan sam što će oni ipak ostvariti svoje pravo i biti na tom spisku. Da li će Dinkić ispuniti svoje obećanje... (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.) o tom potom. Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 5, razdele 4. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ispred SRS podneo sam amandman na član 5, razdeo 4, funkcija 330,  u EK 423 - usluge po ugovoru, u kolonama 6 i 8, iznos od dva miliona zamenjuje se iznosom jedan milion.
U članu 5, razdeo 14, funkcija 420, EK 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni šest iznos od 17 milijardi 285 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 286 miliona. U koloni 8 iznos 17 milijardi 885 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 886 miliona. Amandman nije prihvaćen, a motivi SRS, videćete kada budem završio, vrlo su časni i pošteni i želimo podnošenjem ovih amandmana da budžet, koji je u suštini katastrofalan, pokušamo da popravimo, u smislu da se budžetska sredstva rasporede kao što bi dobar domaćin to uradio u svojoj kući, vodeći računa o prioritetima i egzistencijalnim problemima.
Vlada je odbila ovaj amandman, a obrazloženje je da, polazeći od opredeljenih obaveza u 2009. godini, predložena sredstva na EK 423 - usluge po ugovoru, potrebna su za obeležavanje jubileja povodom osnivanja Ustavnog suda, izradu i štampanje prigodnog materijala, redizajniranje i štampanje biltena Ustavnog suda, sa zbirkom sudskih materijala, odluka i stavova i implementaciju zakonske obaveze suda da obezbedi javnost svog rada.
Takođe, prema Zakonu o Ustavnom sudu i Poslovniku o radu Ustavnog suda, postoji obaveza održavanja javnih rasprava, konsultativnih i drugih sastanaka radi razjašnjavanja složenih ustavno-pravnih pitanja. To ima za posledicu i neophodnost angažovanja eksperata van suda. Visina autorskih honorara utvrđuje se opštim aktom Ustavnog suda.
U ovu ekonomsku klasifikaciju takođe spadaju i sredstva za obezbeđenje troškova obrazovanja i usavršavanja zaposlenih, učešće participacije u troškovima sastanaka koje organizuje Evropska konferencija ustavnih sudova, učešće na sastancima u zemlji i u inostranstvu.
Ovom ekonomskom klasifikacijom obuhvaćeni su i troškovi reprezentacije, korišćenjem usluge bifea, toplih i hladnih napitaka, koje Ustavni sud ima u okviru svojih aktivnosti na preko 150 redovnih i drugih sednica i sastanaka Ustavnog suda.
Predlog SRS ovim amandmanom sažet je u tome da SRS smatra da je neophodno smanjiti ove iznose za troškove usluga po ugovoru i isti iznos svesti u realne okvire zbog globalne ekonomske i finansijske krize i štednje u državnim organima. Smatramo da ova sredstva od uštede treba prebaciti u subvencije za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Kao što su moji prethodnici rekli, podsećam da su predlogom ovog budžeta sredstva koja su u prethodnoj godini bila predviđena za poljoprivredu umanjena za jednu četvrtinu, a ako znamo da nastupajuća ekonomska kriza neće zaobići ni prostore Srbije, moramo biti obazrivi i pokušati da ova sredstva usmerimo tamo gde će nam zatrebati za nekoliko meseci, a to je u poljoprivrednoj proizvodnji.
Kao što znate, poljoprivreda je gotovo uništena u Srbiji, a kao što znate takođe industrijska proizvodnja je u sve manjem razvoju, imamo problema na raznim nivoima, a poljoprivreda je nešto što vekovima imamo, i zdravu hranu, i resurse koji bi mogli da daju mnogo veće prihode, ali država, nažalost, u to ne ulaže nego ulaže, kao što ste videli, u nešto od čega ne može da se živi.
Ne kažem da ta sredstva uložena i u tom drugom pravcu ne bi dala neke sporadične dobrobiti za ovo društvo, međutim, dobar domaćin prvo gleda kako će i na koji način da preživi, a većina građana u ovoj državi je na granici egzistencije.
Podsećam vas samo da poljoprivredni proizvođači, da razni kombinati koji su radili u prethodnom periodu, imaju zaparložene njive jer nemaju sredstva, nemaju od države motivaciju u tom finansijskom smislu da mogu da razvijaju svoju proizvodnju i mi potrebe svoje baziramo na neke okolne evropske zemlje, prvenstveno mislim na Bugarsku, Grčku i ostale, koje imaju taj deo proizvodnje, taj poljoprivredni deo vrlo razvijen i imaju od toga ogromni prihod, kako je i u izvozu, a tako i u ekonomskom smislu.
Zamolio bih one koji su nadležni za ovo da dobro razmotre ovaj naš amandman, da ta sredstva, to nije velika cifra, to je jedan milion samo, prebace u ovom smislu kao što je predložila SRS.

Reč ima poslanica Vjerica Radeta.