Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je vrlo interesantan amandman, interesantno obrazloženje i dopuniću malo ovo što je kolega Vuković inače dobro rekao, ali moram da podsetim javnost Srbije da se približava, već je skoro 16,00 časova, da je noćas u ponoć poslednji trenutak kada bi mogao po zakonu, po Ustavu da se izglasa budžet Republike Srbije za narednu godinu.
Podsećam takođe da je ovaj predlog budžeta kasnio u Skupštinu više od 40 dana, neko je danas precizno izračunao 47 dana. U međuvremenu u medijima, a i ovde, poslanici vladajuće koalicije ako s vremena na vreme izađu nešto da kažu, pokušavaju da skrenu pažnju da Srbija neće imati budžet zato što poslanici opozicije, a najviše SRS, učestvovanjem u raspravi o budžetu, podnošenjem amandmana i obrazlaganjem amandmana će biti uzrok zašto građani Srbije neće imati budžet za narednu godinu.
Istina je, dame i gospodo i poštovani građani, potpuno drugačija. Istina je da je Vlada Republike Srbije, zbog netrpeljivosti koje postoje u Vladi od samog formiranja, zbog očiglednih neslaganja u vrlo bitnim stvarima i segmentima života, gde pojedini predstavnici Vlade otvoreno i javno govore o tome. To je bio razlog zbog čega namerno i svesno Vlada Republike Srbije nije na vreme dostavila narodnim poslanicima Predlog budžeta, da bismo kao svaka normalna država u zakonskom roku doneli budžet. Takođe podsećam građane Srbije, pre svega, da je rok za donošenje budžeta po budžetskom kalendaru iz zakona 15. decembar. Dakle, taj rok je odavno prošao i nikako nismo mogli do tog roka da izglasamo budžet.
Očigledno je da postoji problem u vladajućoj koaliciji, mislim pre svega na Vladu Republike Srbije, možda narodni poslanici koji ovde sede to i ne znaju, ali je očigledno da postoje različiti interesi oko raspodele sredstava i da zato delu Vlade Republike Srbije apsolutno odgovara da iduća budžetska godina započne donošenjem odluke o privremenom finansiranju.
Zašto? Zato što u predlogu budžeta o kojem raspravljamo za neka ministarstva su opredeljena manja sredstva nego što su ta ministarstva imala u budžetu za 2008. godinu. Pošto u Vladi ne mogu da se dogovore ko u ministarstvu i koje ministarstvo i koja agencija treba da steže kaiš, onda su se odlučili da građani Srbije stežu kaiš.
Još jedno upozorenje građanima Srbije. Poštovani građani, lažu vas i lagaće vas verovatno ovih dana, da zato što smo mi podnosili amandmane i pokušali da ovim amandmanima uredimo budžet da vama građanima bude bolje i da imate koristi od ovog budžeta, lagaće vas da zbog te činjenice nećete dobijati redovno plate, socijalna davanja, penzije, porodiljsko itd.
Sve to, poštovani građani, nije tačno, jer u ovom budžetu nisu predviđena sredstva za porodiljska odsustva, za novorođeno dete neće se isplaćivati odjedanput nego na 24 rate, ovim budžetom su vam predviđene manje penzije. Dakle, ništa što vam budu govorili zato što ne mogu da ispune svoje obaveze koje svaka normalna vlada ispunjava ne odgovara istini, to je pokušaj da se krivica skrene na drugu stranu.
Amandman kolege Slobodana Vukovića koji se odnosi na troškove predviđene za Ustavni sud, kao i većina naših amandmana, odnosi se na usluge po ugovoru i predviđeno je da Ustavni sud za usluge po ugovoru troši 2 miliona dinara. Mislimo da je to mnogo i da to treba da se prepolovi i da je Ustavnom sudu sasvim dovoljno milion dinara za usluge po ugovoru za narednu godinu, a da se onaj drugi milion prebaci u Ministarstvo za poljoprivredu za subvencionisanje poljoprivrednih proizvođača.
Mi smo izgleda razumeli šta je pravi problem i gde država treba da se umeša kroz ovaj budžet i kroz određena sredstva, ali nažalost ovi iz Vlade nemaju sluha za ono što su pravi i suštinski problemi u zemlji.
Obrazloženje u samom budžetu, ne obrazloženje ovo koje je komentarisao kolega Vuković, nego u samom budžetu je interesantno obrazloženje za šta je sve trebalo da se potroše ta dva miliona koja su predviđena za troškova po ugovoru. Podsećam, ti troškovi po ugovoru su nešto što je uvek sumnjivo i što može ko zna kako da se potroši.
Dakle, pored onoga što se kaže da su ta sredstva potrebna za obeležavanje jubileja povodom osnivanja Ustavnog suda, što je u redu, za izradu i štampanje prigodnog materijala, redizajniranje i štampanje biltena, ne znam zašto mora da se ugodi u da se redizajnira bilten, da se štampa to je u redu, Ustavnog suda, sa zbirkama sudskih odluka i stavova, redizajniranje i obogaćivanje internet stranice suda.
Evo, dakle, umesto "Kviriji" trebalo je dati Ustavnom sudu, pa da oni urede svoju internet stranicu, a sve u cilju implementacije zakonske obaveze suda da obezbedi javnost svog rada.
Sada ide najinteresantnije. Takođe, prema Zakonu o Ustavnom sudu i Poslovniku o radu Ustavnog suda postoji obaveza održavanja javnih rasprava, konsultativnih i drugih sastanaka radi izjašnjavanja i razjašnjenja složenih ustavno-pravnih pitanja. To ima za posledicu i neophodnost angažovanja eksperata van suda.
Poštovane kolege, koga ste vi onda birali u Ustavni sud? Zar sudije ustavnog suda ne treba da budu najveći eksperti za ustavno-pravna pitanja? Da li je moguće da ste izabrali za sudije Ustavnog suda ljude koji moraju po ugovoru o delu da angažuju stručnjake, eksperte kako kažete za ustavno-pravna pitanja? Ovo je zaista skandal i katastrofa.
Onda kaže - to ima za posledicu i neophodnost angažovanja eksperata van suda, a visina autorskih honorara utvrđuje se opštim aktom Ustavnog suda. U ovu ekonomsku klasifikaciju takođe spadaju sredstva za obezbeđenje troškova obrazovanja, usavršavanja itd. zaposlenih i troškovi sastanaka koje organizuje Evropska konferencija sudova, učešće na sastancima koje organizuju ustavni sudovi, kao i kotizacija za savetovanja u zemlji i u inostranstvu.
Hajde u inostranstvu, samo ne znam šta će naše ustavne sudije u belom svetu da komentarišu naš ustav. Valjda sudije ustavnog suda drže te sastanke savetovanja u Srbiji i njima se plaća kotizacija, a ne da oni idu da slušaju. Koga? Ko može da savetuje sudije ustavnog suda iz ustavno-pravne oblasti?
Ovo je zaista nešto neverovatno i očigledno je zapravo da ništa od ovoga i nisu stvarni troškovi, nego da tih 20 miliona predviđenih za troškove po ugovoru, neću da iznosim sumnju ni u jedno ime, ali može recimo sudija ustavnog suda da zaključi ugovor sa svojom tetkom, da tetku proglasi ekspertom, a da te pare podeli s njom.
Izvinite, ali na osnovu ovog obrazloženja u sve može da se sumnja i tek ovo obrazloženje je dokaz da su svi ovi ugovori, odnosno sredstva predviđena za te neke ugovore o delu pod veoma sumnjivim okolnostima. Zato mi insistiramo i zato tražimo - dajte, poštujte zakon, poštujte budžetski kalendar, dajte nam blagovremeno završni račun, dajte nam blagovremeno predlog… (Predsednik: Vreme.) Završavam ovom rečenicom.
…dajte nam blagovremeno predlog budžeta, pa ćemo onda kao odgovorni ljudi da raspravljamo o tome. A ne date nam budžet posle roka kada je trebalo da bude donet i danas smo mi krivi što do noćas nećete da usvojite budžet. Ne, vi to hoćete da tako bude.

Iskreno se nadam da će SRS dati doprinos da ne bude tako. Na vašoj sam strani u tom slučaju.

Na član 5, razdele 5. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Krstin želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe kolega Momčilo Duvnjak, koji je objektivno sprečen, podneo je amandman na član 5. razdeo 14, a kada kažem razdeo 14. onda se to odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, koja glasi - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.
Naime, gospodin Momčilo Duvnjak je hteo u koloni 6. iznos od 17.285.000.000 da zameni iznosom od 17.315.000.000, naime, da poveća za 30 miliona dinara subvencije za poljoprivredu. Zatim, isto to u koloni 8, iznos od 17.885.000.000. da se zameni iznosom od 17.915.000.000, što isto govori da želi da se poveća Ministarstvo poljoprivrede za još 30 miliona dinara, s obzirom da je poljoprivreda u katastrofalnoj situaciji.
U više navrata pokušavao sam da dam do znanja kako može da se pomogne poljoprivredi, gde je krivica kod bivših ministara koji su zdušno, tobože donoseći neke zakone, mislili da će dobar deo novca otići u budžet opštine, pa pokrajine i budžet Republike Srbije. Međutim, vi niste imali razumevanja.
Evo, i te 2006. godine, kada je ministar poljoprivrede bila Ivana Dulić-Marković, donet je taj famozni zakon o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, gde smo mislili da će donošenjem tog zakona dobar deo novca, a to je od 100% datog u zakup poljoprivrednog zemljišta 40% ići opštini, 30% pokrajini, 30% Vladi Republike Srbije.
Međutim, taj zakon je donet. Ministarstvo je prosledilo opštinskim vlastima da moraju da oforme komisije, a te komisije će oformiti one komisije koje će dati i odlaziti na licitacije ispred tih opština za one koji budu licitirali.
Međutim, izgleda da je tu ulogu tada ministar Ivana Dulić-Marković shvatila tako da treba da napravi nešto što se zove paorska mafija. Samo ću iskoristiti jedan kratak deo da vam pročitam, a to su objavile jedne novine koje su dosta čitane u Srbiji.
Kaže - bivša ministarka poljoprivrede i potpredsednik Vlade Srbije, Ivana Dulić-Marković, po prestanku važnih državnih funkcija, nastavila je karijeru kao uticajni hrvatski lobista. Sa grupom istomišljenika već mesecima pokušava da otme više od 250 hiljada hektara srpske državne zemlje i omogući vodećim hrvatskim proizvođačima hrane i tajkunima da sasvim preuzmu srpsku poljoprivredu.
Dulićeva, pomoću svoje organizacije 100 P plus ili sto paora plus pokušava da razori velike poljoprivredne kombinate, u čemu joj nesebično pomažu B92 i lokalni vojvođanski mediji, na čelu sa gospodinom Pajtićem i DS.
Gospođa Ivana Dulić-Marković je samo jedna u nizu od onih koji zloupotrebljavaju svoju funkciju kod izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta i tu funkciju i tu ulogu nastavlja u 2007. godini ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević. Dokumentovano ću vam pokazati kako je to smišljeno rađeno - čovek koji je odobravao da u 2007. godini oni koji su zakupili državno zemljište ne plaćaju nikome ni dinara.
Gospođo ministar Dragutinović, vi biste morali po tom pitanju da se malo posavetujete i sa predsednikom Vlade, a imate i tu moć da putem inspekcijskih službi dođete do ovih saznanja koja ću vam dokumentovano, uz 2.015 strana, nemam ovde mesta da držim tu tašnu, evo, pošto dolazim iz opštine Zrenjanin, pokazaću vam ono što je za vas bitno.
Opet vas molim da na osnovu vaših ministarskih ovlašćenja krenete da ove stvari razotkrijete - šta je sve uradila Ivana Dulić-Marković i gospodin Slobodan Milosavljević.
Interesantno je da kod davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u opštini Zrenjanin nigde u zapisniku od javne licitacije nemate predsednika komisije, nego je svugde Halas Nikola, zamenik predsednika komisije. To je onaj gospodin koji je još uvek u pritvoru zbog one građevinske mafije, poznate mafije grada Zrenjanina.
Znači, on kao šef za građevinu i izdavanje zemljišta građevinskog u Zrenjaninu, čak je i zamenik predsednika komisije za izdavanje zemljišta u zakup. Sada tu ne pravimo neke probleme, ali da krenem malo dalje.
Vi imate veoma interesantnu situaciju. Ovde ima odluka o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta, gde stoji da je Lukić Petru, sa matičnim brojem itd, zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ukupne površine od 78 hektara, pola ara i 76 metara, koje se nalazi u opštini Zrenjanin, da je u listi nepokretnosti, predlaže se i da on ulazi u taj zakup - kao, on je kupio.
Međutim, kada uzmete licitacioni list, svi ljudi koji su licitirali, dole vam stoji - komisija konstatuje da je ponuđač broj 14, AD "Dijamant agrar", ponudio najveću cenu od 107.500 dinara i on ulazi kao posednik u tih 78 hektara. Ko je sada ovde dobio, ako piše da se Lukić Petru daje u zakup poljoprivredno zemljište, ista površina, isti naziva parcele, a dobija i taj "Dijamant agrar", koga je kupio gospodin Todorić, hrvatski državljanin, kupio i fabriku ulja "Dijamant" gde pripada i "Dijamant agrar".
Sad se postavlja pitanje: zbog čega ovo zemljište, koje košta i faktički je kupljeno za 8.391.192 dinara ili preračunato u evrima 103.000 evra i 422,70 centi, nije uplaćeno - nijedan evro u 2007. godine. Evo gde ste vi već izgubili, gospodo, 103 hiljade evra samo za 78 hektara.
Dobija "Dijamant agrar", ali "Dijamant agrar" koji je u stečaju. Ovde piše "Dijamant agrar" AD Zrenjanin, u stečaju. Kupio je i drugo zemljište, gde se kaže - da oni imaju prava bez obzira što su u stečaju.
Vi dobro znate kao ministar finansija - kada je jedna firma u stečaju, ko plaća taj zakup. Znači, sud je nadležan, od onih koji nisu izmirili obaveze kako pristiže, tako sud to reguliše i taj "Dijamant agrar" više neće ni dinara dati, jer je on u stečaju - a pokupovao je puno, puno zemljišta u opštini Zrenjanin.
Ono do čega sam došao, kada je reč o oko zakupa - u opštini Zrenjanin je ukupno dato u zakup 9.836 hektara za 2007. godinu, što je ukupno 635.678.856 dinara. Od toga, u 2007. godini nije uplaćeno ni dinara. Od ovoga u 2007. godini nije uplaćeno ni dinara, a znate da 40% ide opštini, 30% pokrajini i 30% ide Republici Srbiji.
U 2008. godini je uplaćeno, znači dokument koji je original, dobijen je od opštine Zrenjanin, uplatila su samo 32 subjekta, 32 lica, i to ukupno, ministre, iznosi 62 miliona. Licitirano je za 635 miliona, a svega je 62.664.068 uplaćeno, a iznos od 40% pripada toj opštini - 25.065.602, 91.
Evo vidite kako lepo može da se zakupi poljoprivredno zemljište, da tadašnji ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević u 2007. godini odobrava - na osnovu zakupa da ne treba da plate u 2007, jer su tobože oni već posejali kulturu.
A ovde lepo stoji, zapisnik sa javne licitacije za izbor najpovoljnijeg ponuđača za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, po oglasu objavljenom u dnevnom listu "Dnevnik" od 17. marta, a postupak javne licitacije je vođen 20. aprila 2007, sada oni su jednostavno ušli u posed.
Nije tačno, oni njima, odnosno u decembru 2006. je javljeno od strane opštinske komisije da će doći do zakupa, u stvari do javne licitacije - da ne bi trebalo da ulaze u posed i da seju, bez obzira da li će oni biti ti koji će uzeti u zakup ili neće. Oni daju sebi za pravo, u dogovoru sa tom istom opštinskom komisijom - da mogu da zakupe, a da neće platiti ni dinara, jer je taj dogovor, pola sebi u džep, a pola onom ko licitira.
Ovo se ne odnosi na one individualne poljoprivredne proizvođače, seljake, kojima se izvinjavam zato što moram da spomenem ove tajkune, koji su uspeli nekako da zakupe tih 10, 20, 30 hektara, a oni koji su zakupili puno, puno više - ti su jednostavno sebi dali doprinos takav da rade na stotine hektara, neki rade na hiljade, nikome ništa ne plaćaju, a vi, samo jednim ovakvim ispitivanjem, iz jedne opštine vidite koliko ste mogli da dopunite ovaj vaš budžet.
Ovaj budžet, koji kasni 40 dana, vi ste ti koji sada svaljujete na SRS da smo mi krivci što ovaj budžet treba da se usvoji danas do ponoći, a mi samo želimo da građanima Srbije pokažemo, da svojim amandmanima ukažemo koliko je ovaj budžet loš.
Budžet koji, posebno kada je reč o razdelu 14, neće dobro doneti ionako lošem stanju agrara u Srbiji, i mislim da ovaj budžet, bez obzira kako ga pozicija smatrala kao tobože restriktivni, samo zbog ove teške ekonomske situacije u svetu, Evropi i našem okruženju, ali to ne znači da morate da svaljujete krivicu na SRS da ne želi da usvojite budžet.
Mi želimo da ga usvojite, ali je to trebalo da razmišljate pre 40 dana, kada je trebalo da ga staviti u proceduru u ovom visokom domu. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 5, razdele 5. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.

Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa je amandman postao sastavi deo Predloga zakona.

Na član 5, razdele 5. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodine Jojiću, želite reč. Izvolite

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 5, razdeo 5, glava 5.3, funkcija 530, u ekonomskoj klasifikaciji 511, gde se predviđa za zgrade i građevinske objekte u koloni 6. i 8. iznos od 300.000 treba zameniti iznosom od 100.000 dinara.
U članu 5, razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, subvencija javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6. iznos od 17.285.000.000 zamenjuje se iznosom 17.485.000.000, a u koloni 8. iznos 17.885.000.000 zamenjuje se iznosom 18.085.000.000.
Vlada ovaj amandman nije prihvatila. S obzirom da Vlada pokušava da nas ubedi da je potrebno da se ova sredstva namene, a da se ne utroše u te svrhe, zbog toga što bi trebalo da otpočnu apelacioni sudovi u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, uključujući i područje okružnih sudova navedenih gradova na ekonomskoj klasifikaciji 511.
Dame i gospodo, mislim da je ovo zaista neprimereno u ovom trenutku, da treba nešto sada planirati, u šta se pare neće utrošiti, već će pare poreskih obveznika da se troše u druge svrhe, a ne u one u koje nama predlagač želi da predoči i da nas ubedi da je to tako.
Sada nekoliko napomena vezano za ovaj budžet. Ono što se odmah na prvi pogled da uočiti da je budžet Republike Srbije za 2009. godinu uvećan dramatično, do te mere da to postaje neizdrživo za poreske obveznike, jer cifra koja figurira kao pravi iznos rashoda od blizu 750 milijardi dinara, na rashodnoj strani je enormno visoka, kao i ranijih godina, i po tome se vidi da država nema nameru da poboljšava ambijent za privredne aktivnost i život običnih građana, već samo povećava namete na ionako krhku i slomljenu privredu i osiromašeno stanovništvo Srbije.
Stiče se utisak kao da nema nadolazeće svetske ekonomske krize, povodom koje se u svetu svaka vlada ozbiljno zabrinula za budućnost svoje ekonomije, te se ozbiljno bavi i ovim pitanjima.
Ovde se, po budžetu i njegovoj strukturi, može zaključiti da nema problema i da se ništa neće loše dogoditi u idućoj godini, pa je plan napravljen kao da će privreda imati procvat, a ne katastrofu. Posebno je diletantski pristup, iznuđeno i naprečac, bez dovoljno analize, u najgorem slučaju za Srbiju, uvođenje primene trgovinskog sporazuma sa EU koji nameće smanjenje carina i čime će se napraviti neprocenjive štete Srbiji, pre svega njenoj privredi, a posebno poljoprivredi.
Omogućavanjem uvoza svega i svačega, mi ćemo postati zemlja opšteg otpada za mnoge proizvode iz Evrope i pri tome gubiti velike iznose prihoda po osnovu carine, kao da se neko utrkivao da udovolji stranim moćnicima sa zapada i zato naprečac i mora da se uvede primena ovog dela sporazuma, koji ide samo na štetu Srbije, što je potpuno nerazumljivo rešenje.
Kada pogledate samu strukturu budžeta, samo pre dve-tri strane, da vas uhvati strah od cifara. Sve same milijarde dinara, što rashoda za državne poslove, što dugova, što garancija koje su izdate, pa se po njima mora garantovati izmirivanje obaveza ili novih zaduženja. Kada se tome doda stanje ukupnog javnog duga, koje je navedeno pod g) na strani 7. Predloga zakona o budžetu i iznosi još jedan celi budžet, 759 milijardi dinara.
Pravo je pitanje hrabrosti i ludosti onih koji predlažu ovako glomazan i dramatično opasan budžet, koji nema realne šanse da se u ovim prilikama realno i ostvari.
Nema u ovome budžetu nigde elemenata štednje, niti domaćinskog odnosa prema postojećim privrednim resursima, a ni stanovništvu, a to su jedini izvori prihoda za ovaj budžet, tako da je bolje da Vlada odustane od ovog projekta i predloži privremeno finansiranje, odnosno da ovaj budžet povuče ili da prihvati amandmane SRS.
Na mnogo mesta je u rasporedu, posebno u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, kako sam uočio, planirano je, i to u milijardama, na ime subvencija mnogo sredstava, bez ikakve zakonske obaveze, nego prosto je dat opis namena, a poseban je kuriozitet što u nedostatku zakonskih propisa za te stavke samo stoji da će se sredstva koristiti prema posebnom aktu Vlade.
Šta ovo znači? Dajte vi Mlađanu Dinkiću milijarde, a to će se posebnim aktom Vlade regulisati, u koje namene će ta sredstva biti utrošena. Vlada će biti ta koja će da usmerava sredstva mimo parlamenta i mimo zakona, što je odličan manevar za ministarstvo u čijem se razdelu nalaze ova sredstva, da Vladi predlaže, po svom nahođenju, trošenje para, što ozbiljno ugrožava budžet u celini, a dovodi na prosjački štap poreske obveznike.
Posebno je indikativno da takve stavke nemaju sva ministarstva, nego samo pojedina, pa se opravdano može sumnjati da se radi o političkoj nagodbi, a posebno što ni u obrazloženju budžeta nema nikakvih Vladinih objašnjenja takvih stavki, pa se ova moja sumnja samim tim i uvećava.
Drugo značajno pitanje na koje želim da ukažem je sledeće: zbog svog pređašnjeg iskustva u Ministarstvu pravde, analizirao sam opet jedan segment budžeta, a to su prihodi od sudskih taksi. Opet tvrdim, kao i ranije, da se krše zakoni i da se sudske takse i prihodi od sudskih taksi skrivaju, bolje rečeno otimaju, naočigled celog pravosuđa i naše ukupne javnosti. Sudske takse plaćaju građani i svi oni koji traže pravdu u našim sudovima.
Podsetiću, dame i gospodo, da počev od Zakona o sudskim taksama, "Službeni glasnik broj 19/97", koji je u članu 51. regulisao da su sudske takse prihod budžeta Republike Srbije, a u stavu 2. toga člana se kaže - da se deo prihoda od naplaćenih sudskih taksi u visini od 90% izdvaja i uplaćuje na poseban račun Ministarstvo pravde i koristi za poboljšanje materijalnog položaja i uslova rada u pravosudnim organima.
Ministar pravde sa posebnog računa utvrđuje iznos koji pripada sudu, pred kojim je nastala i ostvarena sudska taksa, odnosno obaveza.
U budžetu se redovno obezbeđuju sredstva za rad pravosudnih organa, iz prihoda budžeta, po svim stavkama, a ovo je dodatni izvor prihoda, kojim se želi da se poboljša materijalni položaj pravosudnih organa i uslovi rada u pravosuđu.
Kakav je njihov položaj vama je dobro poznato, a poznato je i široj javnosti, da su pravosudni organi, a posebno administracija u pravosuđu u veoma katastrofalnom i kritičnom stanju, čije su plate od 12 do 17-18 hiljada dinara mesečno.
Ovaj član 51. Zakona o sudskim taksama je već 2001. godine reformski bio izmenjen, da više nema ovlašćenja ministar pravde baš nikakvo u pogledu raspodela dela takse sudu pred kojim je nastala obaveza. Verovatno nisu verovali tadašnjem novom ministru pravde, pa su mu ukinuli ovo ovlašćenje, jer to po novom mišljenju eksperata za finansije nije više ni bitno, a procenat za pravosuđe je menjan više puta, tako da je izmenom iz 2001. godine, "Službeni glasnik 34/01", prosto sve izbrisano i urađeno da su sudske takse prihod budžeta Republike Srbije, što ne treba da bude.
Ovo je pljačka pravosudnih organa. Nova izmena ovog člana zakona usledila je 2002. godine, "Službeni glasnik 9/02", po kome je od naplaćenih sudskih taksi 50%, ne više 90%, određeno za poboljšanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sudski dodatak, kao i za opremanje pravosudnih organa, materijalne troškove i posebne namene, za koje treba obezbediti, pogotovo za administraciju u pravosuđu.
` U 2004. godini ponovnom izmenom ovog člana u okviru istog procenta od 50%, istih namena, predviđeno je da se, kako piše, pravosudni dodatak isplaćuje pored dosadašnjih korisnika, nosilaca pravosudnih funkcija, i sudskom osoblju i osoblju u javnim tužilaštvima, "Službeni glasnik 29/04".
Najnovijom izmenom ovog člana, koja je usvojena 2005. godine, u "Službenom glasniku Republike Srbije 61/05", sve je isto u pogledu namena. Samo je procenat sa 50 povećan na 60 i to je trenutno na snazi. Posebno naglašavam ovo zbog novog ministra pravde, kome su ovo sve korisne informacije, a sudske takse su značajno povećane, kao što znamo. Velike sudske takse Vlada je predložila, parlament, odnosno vaša većina je to usvojila, ali građani Srbije te takse ogromne plaćaju.
To su podaci iz propisa i obaveza koje su utvrđene. Kako izgleda njihovo sprovođenje i poštovanje zakona, i koliko je pravosuđu stavljeno na raspolaganje, ostaje da procenite sami. Moja je procena da je pravosuđu po osnovu sudskih taksi zaustavljeno u periodu od 2001. godine do danas preko 5 milijardi dinara.
Neka izvole predstavnici Vlade da me demantuju podacima. Da je moja tvrdnja tačna, ukazujemo da je u ovom budžetu za 2009. godinu cifra iz sudskih taksi poverena Ministarstvu pravde vrlo skromna, od oko 4 milijarde i 600 miliona dinara, koja nije nigde posebno iskazana u prihodima, a u obavezi je Ministarstvo finansija da posebno, kao što sam rekao, po Zakonu o sudskim taksama iskaže i evidentira prihode od sudskih taksi u ukupnom iznosu, a onda taj ukupni iznos, pripadajući procenat od 60%, da izdvoji za pravosuđe, kako piše u članu 51. ovog zakona.
Na strani 2, tačka 2. u Predlogu zakona lepo piše, takse, ekonomska klasifikacija 742, iznos 15 milijardi 930 miliona dinara, a u raspodeli za pravosuđe svega 4 milijarde i 600 dinara. Gde su pare od pravosuđa? Ko je opljačkao takse iz prihoda pravosudnih organa koji su takse i ostvarili?
Pitam da li je to 60% po zakonu koji pripada pravosuđu? I sami vidite da nije, jer 60% od 15 milijardi 930 miliona je čak oko 10 milijardi, tačnije 60% je 9 milijardi i 600 miliona. To je cifra koja pripada sudstvu.
Da budem korektan, hajde neka su ovde i administrativne takse u prihode uključene, ali njih je mnogo manje. Odmah se vidi da nije primenjen Zakon o sudskim taksama i neko je pravosuđu ukrao od ostvarenih taksi veliki iznos koji mora pravosuđu da bude vraćen. Na koji način, to ćete morati da uradite.
Stoga bih molio da ministar pravde, ako to nije učinio...

Gospodine Jojiću, govorite minut duže, privedite kraju.

Hvala vam. Javiću se kasnije da dovršim.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 5, razdele 5. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Jovan Damjanović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Dragan Stevanović želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da koristim vreme koje SRS pripada po Poslovniku, a odnosi se na obrazlaganje ovog amandmana, ali ću svakako iskoristiti priliku, na uštrb tog vremena da se ne bih javljao po Poslovniku, kako ne bih dao dodatno razloga i motiva predstavnicima vladajuće većine da dodatno optužuju SRS da je ona navodno kriva zbog eventualnog neusvajanja budžeta večeras do 24.00.
Hteo bih da dam jednu informaciju i obaveštenje svim poslanicima koji su večeras tu. Pretpostavljam da je to interesantno za sve, upravo sam kontaktirao sa svojim stranačkim kolegama iz Bujanovca. Juče je za ovom govornicom bila otvorena tema SO Bujanovac i ovde je bilo rečeno da će na toj sednici biti pokušaja da se i dva preostala direktora javnih preduzeća, koji su Srbi, smene sa te dužnosti.
Ta sednica je danas započeta i upravo pre nekoliko trenutaka sednica je prekinuta. Sednica je prekinuta koherentnim delovanjem političkih stranaka koje predstavljaju srpske nacionalne interese u Bujanovcu, legitimnim političkim sredstvima, i svi Srbi su dole uspeli da izdejstvuju nastavak sednice tamo sredinom januara.
U tom smislu i u tom kontekstu, evo, iskoristio bih priliku i da u ime SRS pozovem političke lidere Albanaca, koji svoje predstavnike, između ostalog, imaju i ovde i koji su se ovde na taj zajednički život i zajedništvo i spremnost da sav teret života dole dele sa Srbima pokažu, da do 15. januara nađu zajednički jezik i da svakako pokažu, još jedanput ponavljam, opredeljenje da svo breme života koje nosi sobom današnja i ekonomska i politička i socijalna kriza podele sa svojim sunarodnicima, komšijama, Srbima, jer odnos koji je prisutan u toj nacionalnoj strukturi u Bujanovcu nije takav da Srbi ne zaslužuju i nemaju prava da imaju svoje predstavnike u javnom životu.
Razlika je samo u nekoliko procenata. Još jednom apelujem na njih, ako su već spremni da kritikuju Vladu Republike Srbije da ne radi kako treba, neka na to ne odgovaraju reciprocitetom, nego neka pokažu dobru volju i opredeljenje da hoće i da žele da žive dole sa Srbima zajedno.
Što se tiče ovog amandmana koji je moj kolega Damjanović podneo, on se odnosi na član 5, razdeo 5, glavu 5.15, funkcija 330, ekonomska klasifikacija 426 - materijal, i ukupno pokušava da s te pozicije 10 miliona dinara prebaci na razdeo 14, funkciju 420, ekonomsku klasifikaciju 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.
Sada se opet vraćamo na onu priču koju sam pričao otprilike kada sam govorio o prethodnom amandmanu.
Kada otvorite obrazloženje ovoga budžeta, šta tačno koja glava u principu treba da predstavlja i na šta se utrošak sredstava odnosi, kada dođete do glave 5.15, to je Veće za prekršaje, i sada da ne bih čitao sve, ono što se odnosi na materijal kaže: znači materijal, odnosi se na administrativni materijal, materijal za obrazovanje i usavršavanje zaposlenih, materijal za saobraćaj, održavanje higijene i poslednje, materijal za posebne namene.
Niti tamo gde se sredstva opredeljuju ne znamo i ne vidimo za šta to služi, niti u obrazloženju ne vidimo. Zato bi suština, anatomija i konstrukcija budžeta morala da bude drugačija.
Kada se ovako stvari definišu, tu uvek postoji prostor i za manipulaciju, uvek postoji prostor za sumnju da će neko svoje mogućnosti i položaje, da raspolaže ne baš skromnim iznosima sredstava, doći u priliku i iskušenje da ovde pravi kojekakve zloupotrebe, a mislim da u poslednjih nekoliko meseci, naročito kada su u pitanju javna preduzeća, ono što osniva država i čije funkcionere, odnosno rukovodioce postavlja država, morate da priznate da nije bilo baš opredeljenja za skromnost, za racionalno, domaćinsko ponašanje. Primer vam je, recimo, samo aerodrom, da ne ulazimo dalje u diskusiju.
Gospođo ministre, vi ste, čini mi se, kada je ovaj budžet u pitanju i kada je ova vlada u pitanju, imali najteži i najnezahvalniji zadatak, da urazumite nerazumne, da spojite suprotstavljene i da sve to pretočite na papir, da to knjiški i teorijski ne bude neispravno, da ispoštujete procedure i sve to pretočite u ovaj budžet.
Ono što deluje poražavajuće jeste činjenica da ne postoji baš i ne stiče se utisak da većina iza vas želi da usvoji ovaj budžet. Da ponovim, čini mi se da većina koja sedi iza vas ne pokazuje raspoloženje da ovaj budžet usvoji. Da li to rade tendenciozno ili ne, sasvim je svejedno, ali mislim da im privremeno finansiranje više odgovara. Da li je to rezultat političkih sukoba u Vladi ili su stvari finansijske i tehničke prirode, sasvim je svejedno.
Dozvolite da završim. Imaćete priliku da završite, nadam se, u januaru ili februaru, kada govorimo o budžetu. Znači, imali ste jedan vrlo nezahvalan i vrlo ozbiljan posao. Vi ste, kada je ovaj budžet u pitanju, napravili nešto što podseća na grijevski sir. To je jedini sir koji je šupljikaviji od švajcarskog sira, spolja se i nešto vidi, a unutra je šuplje i nema ništa. Nažalost, teret ovakve neodgovornosti će se samo vama na leđa staviti, ali mislim da je to neopravdano. Objektivno jeste neopravdano.
Kada govorimo o ovom budžetu, mislim da je dosta reči bilo o onoj stavci deficit budžeta. Slažem se s vama, mislim da ste rekli da je deficit u budžetu zacementiran, mislim da ste se tako izrazili, sasvim je svejedno.
Vi možete na papiru da ga zacementirate i možete da ga zacementirate kada ga projektujete na rashodnoj strani. Ako postoji politička volja i vaše opredeljenje da tu ne popustite, deficit se neće povećati. Ali, postoji nešto što vi objektivno ne možete da kontrolišete iz vašeg ugla sa ove vremenske distance i ne možete da pretpostavite šta će se dešavati za tri, četiri ili pet meseci.
Budžetski deficit svakako prihodna strana može da poveća. Slažem se, onda postoji rebalans, ali ko će najviše da plati u svemu tome, to se sada objektivno može samo spekulisati i pretpostavljati.
Zato je i zbog toga možda trebalo da sve ovakve stvari koje su predmet ovih amandmana da uskratite maksimalno, a da se eventualno ako se sutra i pojavi potreba da se nešto tu dopuni nekim rebalansom i popuni.
Ovako ćete možda doći u priliku da kada ne budete u situaciji da odavde crpite sredstva za krpljenje budžetskog deficita, iznalazite sredstva ne znam odakle i uskraćujete neke mnogo bitnije i mnogo važnije stvari za sredstva koja su im objektivno potrebna.
Vi ćete u narednoj godini imati velikih problema na prihodnoj strani i vi ste toga svesni.
Vi ste najveći, rekao bih, u Vladi kritičar jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i to ne možete da poreknete. Ubeđen sam da je to tako zato što ste racionalni i zato što poznajete posao, ali ste žrtva nerazumnog potpredsednika Vlade i to će nažalost sve da nas košta, ne samo vas u Vladi.
Vi imate smanjenje prihoda po osnovu PDV-a zbog smanjenja uvoza, to je jedna stvar. Već sada je 30 do 50% porudžbina iz inostranstva za prva dva kvartala smanjeno na naš izvozni sektor. Po tom osnovu ćemo imati smanjenje prihodne strane u budžetu.
Kada uzmete u obzir da su strateške grane, koje bi trebalo da budu izvozne, kroz ovaj budžet uskraćene, nemaju dovoljno sredstava, recimo, u poljoprivredi, onda se postavlja objektivno pitanje koliko će ovakva konstrukcija budžeta moći da prati ekonomske prilike koje nas očekuju? Onda dolazimo do one stvari koja se odnosi na primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Pre nego što tu kažem, evo, pogledajte samo ovo. Ovo je dokument koji sam dobio juče, neću praviti digresiju, to je Savez zemljoradničkih zadruga Jablaničkog i Pčinjskog okruga, sa juga Srbije, odakle dolazi. Nisu im isplaćene premije, regresi, subvencije za 2008. godinu. Država im i to duguje.
Šta da očekuju i kakvu poruku, kako da dožive to za 2009. godinu? Šta mogu u 2009. godini da očekuju? Govorimo o našoj razvojnoj grani, odnosno izvoznoj grani, o grani gde biste vi trebalo da očekujete najviše u kontekstu prihoda za 2009, 2010. itd.
Onda dolazimo do Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jednostranoj njegovoj primeni, gde na konto pada carina vi svesno se odričete 23 milijarde dinara, a s druge strane pokušavate da to nadoknadite kroz porast akciza na nešto, a o tome sam već govorio, na nešto što svakako više u ovoj državi ne predstavlja luksuz.
Čak se kod vas u Vladi pojavljuju i ideje da povećate poreske stope. U kriznim vremenima to je potpuno pogrešno i tu morate da se složite sa mnom, zato što ne deluje stimulativno i ne predstavlja subvenciju, dozvolite mi, i ne predstavlja stimulaciju, odnosno subvenciju, indirektnu subvenciju na porast proizvodnje u narednoj godini.
U ovakvim prilikama, poreske stope se smanjuju, ali se širi poreska osnova. Kakva je šansa da se poreska osnova u Srbiji u 2009. godini poveća, to vi najbolje znate. Koliko šansi i prostora ima da razvijamo proizvodnju i da te proizvodne kapacitete stavljamo u funkciju?
Ne možemo, zato što nema novca, privatizacija će ići jako teško i sporo. Što je važno, ne morate da analizirate prošlu godinu, koliko je nivo direktnih investicija stranih došao u državu.
Treba da analizirate samo sledeću stvar - koliko su u svojim budžetima strane kompanije nivo investicija smanjile za 2009. godinu, bar kada je naše područje u pitanju. Tu će vam sve biti jasno.
Znači, time ću završiti, vi ste imali vrlo ozbiljan, nezahvalan posao. Koliko vam je pošlo za rukom ne znam, nije ni bitno, ali je žalosno što trud, energiju i znanje trošite otprilike na neke ljude koji to ne poštuju, ne cene i nemaju nameru da se problemima u 2009. godini bave na adekvatan način. Hvala.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 5, razdele 5. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodine Mariću, izvolite.