Zahvaljujem. Gospođa Vjerica Radeta. Imate još sedam minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je neverovatno da Vlada nije prihvatila amandman gospodina Srđana Spasojevića. Mi ovde danima slušamo podsećanje vama, gospođo ministar, i ne samo vama, svakom predstavniku Vlade od strane poslanike Nove Srbije, koji su svojevremeno na rebalans budžeta podneli amandman, koji su podržale sve poslaničke grupe i koji je obavezao Vladu na određene poslove iz oblasti sporta kada su u pitanju invalidi.
Svaki ministar koji je ovde bio i koji je podsećan na to, rekao je - da, to nije sporno, uradićemo to. Rok je odavno prošao. Sa rebalansom budžeta završavamo. Prelazimo na odluku o privremenom finansiranju od 1. januara. Vi niste prihvatili amandman. Dakle, vi ste obmanuli građane Srbije i dalje ih obmanjujete.
Zaista ćete morati, iako ceo dan, odnosno već nekoliko dana izbegavate da odgovarate na naša pitanja, da kažete šta vas je rukovodilo da jedan amandman, prihvaćen od strane svih poslanika Narodne skupštine, niste realizovali do danas. Onda, pošto ga niste realizovali, dobijate ponovo novi amandman na ovaj predlog budžeta. Vi ga ne prihvatate. Tu zaista ne postoji nijedno racionalno obrazloženje.
Gospođa Snežana Stojanović je malopre pokušala da objasni, s obzirom da je iz stranke G17 ministar za sport i omladinu, pa je onda koleginica pokušala da odbrani svoju koleginicu ministra, pa je rekla da su već utrošena izvesna sredstva, 95 miliona, ali da sve to nije dovoljno, da će to i dalje da se radi itd. Pa i to je razlog više da i oni prihvate ovaj amandman, a i da ga vi prihvatite.
Dakle, sama je rekla, pretpostavljam na osnovu informacija od ministra za sport, da je nedovoljno sredstava, uloženo je 95 miliona, još treba, a vi nećete da prihvatite ovaj amandman i da uložite još 12 miliona zato što bi onda bio problem, morali biste da smanjite usluge po ugovoru potpredsedniku Vlade za privremeni razvoj, što je neverovatno.
Zaista, naše je stalno pitanje, to govorimo već godinama, a evo ponavljamo i ovih dana, stalno ostajemo bez odgovora, šta su to usluge po ugovoru? Koje su to usluge po ugovoru koje potpredsednik Vlade za privredni razvoj treba da potpiše i da to građane Srbije košta 25 miliona dinara? S kim zaključujete ugovore? Šta se na osnovu tih ugovora radi?
Naravno, kada bismo imali završni račun budžeta za prošlu godinu, onda bismo mogli da znamo koliko je i tačno u koje namene su potrošena sredstva namenjena za ugovore za prethodnu godinu, a evo sad imamo i za ovu godinu nešto što niko živi ovde ne zna šta znači. Ubeđena sam da ni vi, gospođo ministar, ne znate koje su to usluge po ugovoru i šta to potpredsednik Vlade za privredni razvoj namerava da ugovara i gde namerava da potroši 25 miliona dinara iz džepova građana Srbije.
Tu je predložio kolega Spasojević da se taj iznos umanji na 13 miliona i onda bi 12 miliona dinara ostalo Ministarstvu omladine i sporta, upravo za one namene o kojima su govorile kolege koje su ovde govorile pre mene.
Ovaj amandman ima još jedan interesantan nastavak, odnosi se na Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, gde je amandmanom predloženo da se za 800 miliona dinara umanje sredstva iz budžeta koja su predviđena kao nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju Nacionalno investicionog plana.
Nefinansijska imovina - to je, prvo, vrlo interesantan termin, a drugo, zaista se i ovde postavlja pitanje koja je to nefinansijska imovina koja bi građane Srbije trebalo da košta 12 milijardi dinara.
Dakle, vi se tako razbacujete sredstvima građana Srbije, bez ikakvog normalnog i zdravorazumskog obrazloženja, da je to zaista strašno. Onda nam kažete - amandman se ne prihvata iz razloga što će se sredstva za realizaciju Nacionalnog investicionog plana rasporediti po odluci Vlade.
To nas i brine, da sredstva iz Nacionalnog investicionog plana raspodeljuje Vlada, umesto da smo odavno već ovde usvojili zakon o Nacionalnom investicionom planu, da li se slažete gospođo ministar, i da se tim sredstvima raspolaže na osnovu zakona, a da ne može tim tolikim sredstvima da raspolaže Verica Kalanović i Mlađan Dinkić. Znate, gde god je mnogo para, tu je Mlađan Dinkić i društvo oko njega. Vi to onda dozvoljavate.
Kako možemo mi na taj iracionalni pojam "nefinansijska imovina" da predvidimo 12 milijardi sredstava građana Srbije nekome kome je partijski drug i najbolji menadžer na svetu Bojan Krišto, koji je sebi samo za jednu mesečnu platu isplatio 11 miliona evra? Prihvatite ovaj amandman, inače ćete se mnogo zameriti građanima Srbije. Nemojte da im kradete pare iz džepa.

Na član 5, razdele 3. i 24, amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lazić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite.

Uvaženi članovi predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, amandman na član 5. predviđa da se prebace sredstva namenjena za usluge po ugovoru kabineta potpredsednika Vlade za privredni razvoj na Ministarstvo za dijasporu. To je predloženo iz dva razloga. Prvi i osnovni, odnosno najvažniji razlog je svakako da se povećaju dotacije za aktivnosti koje bi mogle da obezbede značajno učešće države u smislu očuvanja nacionalne samobitnosti Srba koji žive van matice. Ovo podrazumeva namenu određenih sredstava za oblast dopunske nastave iz srpskog jezika, za druge kulturno-obrazovne, kao i za informativne sadržaje.
O značaju ovoga izlišno je trošiti reči. Generalno naši ljudi koji rade u inostranstvu su lojalni građani i prilično su dobro integrisani u društva zemalja koje su im pružile gostoprimstvo. Naravno, integracija ne treba i nužno da podrazumeva asimilaciju.
Mislim da se time dobija ne samo da naši građani zadržavaju svoj identitet, već i zadržavaju jednu vrstu veze sa maticom. Mislim da je posebno važno da se o ovome povede računa u određenim zemljama u okruženju gde postoji pritisak na nacionalne aktivnosti, sa tendencijom njihovog ugrožavanja, pa čak i same asimilacije srpskog stanovništva koje živi u tim zemljama.
Drugi razlog za ovaj amandman jeste smanjenje neopravdano velikih sredstava koja se nalaze na stavci usluge po ugovoru kod potpredsednika Vlade zaduženog za privredni razvoj. Kada se pogledaju ekonomska klasifikacija 421 i 423, odnosno plate zaposlenih i usluge po ugovoru - obe imaju identične iznose, odnosno po 25 miliona dinara. Dakle, angažovanje ljudi po ugovoru košta isto koliko i sredstva izdvojena za sve zaposlene.
Tu se može postaviti pitanje da li Vlada implicira da onda ti zaposleni nisu sposobni da odgovore zadatku, pa je neophodno angažovanje i duple administracije. Ovo postavlja pitanje racionalizacije državne uprave. Da li je državna uprava racionalna vidi se kroz distribuciju novca, odnosno kroz to koliko ona sama troši.
Da li je jedna administracija racionalna o tome može da se polemiše, ali mi se čini da je kod nas slučaj - da je administracija skupa, glomazna i da za izvršenje budžeta koristi veći njegov procenat nego ijedna druga zemlja. Možda gospođa ministar može i da nam da tačan podatak o tome kasnije.
Ukoliko se pogledaju u svakom organu i saberu klasifikacije 422 - putovanja, 423 - usluge po ugovoru i 424 - specijalizovane usluge, vidi se zapravo koliko građane koštaju usluge servisa. Samim tim, čini mi se da i pada u vodu obećanje o racionalizaciji državne uprave, kao što su naravno pala u vodu i mnoga druga obećanja poput obećanja o povećanju penzija na nivou 70% nivoa prosečne plate, 1.000 evra po akciji, 200 hiljada novih radnih mesta itd.
Gospođo ministar, apelujem da prihvatite ovaj amandman.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? Gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je amandman koji je podneo kolega Nikola Lazić apsolutno smislen i da ga treba prihvatiti. Ako pogledate ceo budžet, odnosno predlog budžeta za 2009. godinu, videćete da su manje-više kod svih budžetskih korisnika, posebno kada je reč o državnim organima, predviđena prilično velika sredstva za tu budžetsku poziciju koja se zove - usluge po ugovoru. Za te usluge po ugovoru kada je reč o kabinetu potpredsednika Vlade za privredni razvoj predviđeno je 25 miliona dinara.
Sad se postavlja pitanje čemu tolika sredstva i u kojim situacijama uopšte postoji potreba da taj budžetski korisnik zaključuje sa trećim licima ugovore o delu. Kad se zaključuje ugovor o delu? Ugovor o delu se zaključuje onda kada kod jednog budžetskog korisnika ne postoji dovoljno stručnih, kadrovskih i drugih potencijala da se određeni posao uradi unutar samog budžetskog korisnika, pa je onda budžetski korisnik u situaciji da na osnovu ugovora nabavlja određene usluge, odnosno da se za njegove potrebe izvršavaju određeni poslovi.
Sada se postavlja pitanje, u kakvim to situacijama može da se nađe kabinet potpredsednika Vlade za ekonomski razvoj da bi u toku 2009. godine, na ime zaključivanja ugovora o delu potrošio čitavih 25 miliona dinara.
To nije slučaj samo kada je reč o kabinetu potpredsednika Vlade za ekonomski razvoj. Dovoljno je da pogledate svakog budžetskog korisnika, i predsednika Vlade, i prvog, i drugog, i trećeg i četvrtog potpredsednika Vlade, i ministarstva i posebne organizacije itd, i videćete da se zaista velika finansijska sredstva odvajaju na ime usluga po ugovoru i na ime troškova putovanja.
Zaista se ponekad zapitam da li je Vlada Srbije, kada je pravila projekciju budžeta za 2009. godinu, imala u vidu uopšte - čime se budžetski korisnici bave, kakva je osnovna priroda njihove delatnosti, ili su ti iznosi pisani u Predlogu zakona o budžetu onako po željama raznih ministara, njihovih zamenika, šefova partija koje čine vladajuću koaliciju itd. Vi ste, recimo, maločas imali u amandmanu narodnog poslanika Milana Dimitrijevića činjenicu da se za troškove putovanja u Generalnom sekretarijatu Vlade izdvaja za 2009. godinu čitavih 94 miliona dinara.
Sada je dovoljno da čovek zdravorazumski pogleda te stavke i da se zapita, a gde će to generalni sekretar Vlade, zajedno sa zaposlenima, da putuje tako mnogo tokom 2009. godine, da bi mu se izdvojilo čitavih 94 miliona dinara za nekakve troškove putovanja. Generalni sekretarijat Vlade ima zadatak da pripremi sednice Vlade, kako bi Vlada donosila odluke koje su u skladu sa Ustavom i zakonom, dakle, manje-više to su administrativno-pravni i tehnički poslovi.
Sada se postavlja pitanje gde će to generalni sekretar Vlade da putuje tokom 2009. godine, pa da mu se izdvoji čitavih 94 miliona dinara za troškove putovanja.
Razumem da su veliki troškovi putovanja za Narodnu skupštinu zato što poslanici dolaze iz raznih krajeva Srbije, neko živi u Beogradu, neko živi u Leskovcu, Nišu, Valjevu itd. Koliko znam generalni sekretar Vlade živi u Beogradu, zaposleni u Generalnom sekretarijatu Vlade uglavnom žive u Beogradu i sada se postavlja pitanje kako je moguće da ljudi koji žive u Beogradu i koji uglavnom obavljaju administrativno-pravne poslove za Vladu tokom 2009. godine na ime troškova putovanja treba da potroše 94 miliona dinara.
Uopšte ti troškovi putovanja, gospođo Dragutinović, zaista su veliki za svakog budžetskog korisnika. Razumem da predstavnici države treba da putuju, niko to ne osporava, ali da li baš treba da putuju toliko da potroše tolika sredstva?
Što se tiče ovih ugovora o delu, odnosno naknada koje se isplaćuju na ime ovih ugovora o delu, kolega Lazić je postavio jedno vrlo argumentovano pitanje - kada će Vlada Srbije konačno početi u praksi da primenjuje ono na šta je obavezuje strategija reforme državne uprave, Zakon o državnoj upravi i sve one silne političke proklamacije o tome da ćemo napraviti državnu upravu koja je u skladu sa evropskim standardima.
Samo da vas podsetim, 2004. godine usvojena je strategija reforme državne uprave, određeni su rokovi koji moraju da se poštuju kada je reč o reformi državne uprave. Ova država je čak preuzela i određene obaveze prema OEBS-u, prema EU, jer smo, ako se ne varam, dobili odgovarajuća finansijska sredstva iz inostranstva da bi realizovali tu reformu.
Sada kada pogledate kraj 2008. godine 2004. godine usvojena strategija reforme, onda dokle smo stigli sa sprovođenjem te strategije? Stigli smo dotle da imamo jednu od najglomaznijih državnih administracija, da će kabinet potpredsednika Vlade za ekonomski razvoj tokom 2009. godine da potroši 94 miliona dinara za usluge po ugovoru, da će generalni sekretar Vlade da putuje tokom 2009. godine za ko zna koliko miliona dinara itd.
Gde se dede ta vaša reforma državne uprave? Kada ćete konačno s njom da počnete? Nije dovoljno samo da pričate o reformi. Mislite da je dovoljno samo nešto da se stavi na papir, da se osnuje agencija za sve i svašta i da je reforma na taj način završena.
Vi se smejete, gospođo Dragutinović, evo pitam vas, vi ste ministar u Vladi, ima li jednog ministra u Vladi koji može da nam kaže, ovako naizust, koliko postoji agencija u Republici Srbiji. Ne, ljudi bi morali da nađu ko zna koliko zakona. Čak su neke agencije uredbom formirane, uredbom o Vladi Srbije.
Nema nijednog ministra u Vladi, ma koliko bio kompetentan, da ga sad pitate - gospodine ministre, koliko ima agencija u pravnom sistemu Republike Srbije, koliko god da je čovek inteligentan i da je upućen u materiju, mora najpre da sedne, pa da obezbedi brdo službenih glasnika, pa da pita svoje savetnike, zamenike, pomoćnike da mu nađu, možda za čitav jedan dan čovek ne bi mogao da vam da odgovor na to pitanje.
Ovo što vam govorim uopšte nije tako naivno. Imate agencije koje bukvalno ne rade ništa, a direktor agencije i zaposleni u ovoj agenciji primaju platu. Imate čak u izveštaju Evropske komisije, gospođo Dragutinović, kritike na račun stanja u oblasti energetske efikasnosti. Naveo sam samo jedan primer. Ovde sam citirao izveštaj Evropske komisije. Zašto? Da vam pokažem šta vaši evropski prijatelji misle o tome kako vi radite. Razumem da ne slušate opoziciju, primitivni smo, neobrazovani, ne razumemo se u materiju, izazivamo incidente itd, ali ovi u Evropskoj komisiji su i obrazovani, i kulturni i ne izazivaju incidente, pa šta vam oni kažu, kako radite? Ne radite dobro.
Dolazimo do jedne zaista paradoksalne situacije, gospođo Dragutinović. Ako izuzmemo ove političke teme kao što su Haški tribunal, KiM, Vojvodina, dolazi se do jednog paradoksalnog zaključka: mnogo toga što vam prigovara opozicija u ovom parlamentu i SRS, to isto vam prigovaraju i vaši evropski prijatelji.
Oni vam kažu da mnogo trošite. To da ova država mnogo troši, to nije rekla samo SRS ili DSS, ili NS. To su vam rekli ljudi iz Evropske komisije, da je javna potrošnja izuzetno velika. To su vam rekli ljudi iz Svetske banke, iz MMF, dali su vam konkretne cifre, koliko mnogo više trošite nego države slične veličine i ekonomskog razvoja u Evropi.
Oni su vam rekli da te agencije koje ste formirali ne rade ništa.
Gospođo Dragutinović, 2004. godine, možda ne znate i nije greh ako ne znate, možda niste dužni da znate, ali 2004. godine osnovana je Agencija za energetsku efikasnost. Sad je kraj 2008. godine. Za četiri godine valjda treba da bude nekih pomaka na planu energetske efikasnosti u Srbiji. Uzmete da čitate izveštaj Evropske komisije o stanju reformi u Srbiji tokom 2008. godine, mnoge reči kritike na račun Agencije za energetsku efikasnost.
Postavlja se pitanje - kako ta agencija radi, zašto nešto ne promenite, možda treba nešto da se ukine, da se promeni neki direktor. Šta treba da se uradi, pa da te agencije profunkcionišu. Očigledno nemate nameru da ih ukidate, ali kad ih već ne ukidate, imate li neke mehanizme da naterate te ljude da rade svoj posao, ili ste ih samo tu postavili da bi zadovoljili neke svoje partijske kvote.
Ovaj mi je bio dobar u kampanji, neka bude zamenik direktora, ovome je strina učlanila toliko i toliko ljudi u DS, hajde i nju da zaposlimo u tu agenciju. Je l' tako to radite ili ipak vodite računa o nekoj stručnosti, o efikasnosti, racionalnosti itd.
Juče sam rekao, ne samo juče, mnogo puta, ako već stežete kaiš i ako to poručujete građanima, hajde krenite od samih sebe, krenite od ministarstava, od posebnih organizacija, od agencija, od organa uprave u sastavu ministarstava itd.
Pogledajte sada koliko ova vlada gomila isti broj organa koji rade isti posao u istoj materiji. Imate Ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, osnovali ste Zakonom o ministarstvima, možda i treba da postoji to ministarstvo. Onda imate Agenciju za zaštitu životne sredine.
Već postoji paralelizam organa, i ministarstvo i agencija su organi Republike Srbije.
Da stvar bude još smešnija, imate Fond za razvoj životne sredine i za zaštitu životne sredine. Postavlja se pitanje - da li zna ministar odakle dokle idu kompetencije ministarstva, odakle dokle agencije, a odakle dokle Fonda za zaštitu životne sredine. Da li se zna ko šta radi u ovoj državi?
Šta će vam tri organa koja rade isti posao u istoj materiji. Ako je ministar nesposoban da se bavi poslom u resoru kojem stoji na čelu kao ministar, promenite ministra. Ne, vi imate ministra, imate direktora Agencije za zaštitu životne sredine, imate direktora Fonda za zaštitu životne sredine.
Čemu to u uslovima kada građanima poručujete da, kad izlaze iz stana, treba da gase svetlo, da ne kupuju šporete u 2009. godini, da ne ulaze u kredite itd.
Vama je to smešno, gospođo Dragutinović, i meni je, ali to su rekle vaše kolege iz Vlade.
Da li treba da vas podsećam na sjajne izjave Slobodana Milosavljevića, Božidara Đelića, Olivera Dulića, koji su njihovi napori da se uštedi u 2009. godini. Slobodan Milosavljević neće kupiti šporet, Oliver Dulić gasi svetlo kad izlazi iz stana, a najštedljiviji je Mlađan Dinkić.
On je rekao - inače mnogo ne trošim, nemam od čega ni da se ustežem u 2009. godini, ne vozim skupocene automobile, nemam skupocene satove, ne nosim markirana odela, običan sam građanin Republike Srbije, ponašaću se kao svi ostali građani Srbije. To su mere štednje koje vaše kolege u Vladi poručuju građanima Srbije, odnosno daju recepte kako da se manje troši u 2009. godini.
Namerno, gospođo Dragutinović, karikiram neke stvari. To možda vama, kad vi i ja polemišemo, izgleda smešno. Razumem da znate o čemu govorim, ali izgleda tragično u očima naroda kome poručujete da u 2009. steže kaiš, a ova vlada ne da nije učinila ništa da stegne kaiš, ova vlada će da potroši više nego što je trošila tokom 2008. godine.
Krajnje je vreme da preduzmete neke mere da se smanje troškovi za državnu administraciju, znam da je bolno, ali u taj posao jednom morate da krenete. Niko od vas ne traži da sad napravite neke ekstremne rezove i da ceo posao završite tokom 2009. godine. To nije realno i to ne treba da se radi. Krenite postepeno u te promene.
Vi ne preduzimate apsolutno bilo kakve korake. Čak ste predložili u 2009. godini povećanje obima državne administracije, i u kadrovskom i u finansijskom smislu. Od tih mera štednje, gospođo Dragutinović, neće biti ništa, štedeće građani, ali ne zato što im vi kažete da štede, znaju ljudi da moraju da štede jer ih sila ekonomskih prilika na to tera, pa kad već građani štede, ajde pokažite minimum dobre volje da i ova i ovakva vlada uštedi makar jedan jedini dinar.

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.

Na član 5, razdele 3. i 25, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 92. Ustava Republike Srbije i članom 2. tačka 6) Zakona o budžetskom sistemu.

Gospođa Vjerica Radeta želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što pročita gospođa Đukić-Dejanović, podnela sam amandman na član 5. razdeo 3, glava 3.9, Savet za borbu protiv korupcije se briše.
Kada se ovako kaže neko ko nije imao ovu knjižurinu koja se zove budžet ne bi znao o čemu se radi.
Radi se o tome, dame i gospodo, da je u budžetu Republike Srbije predviđeno da se Savetu za borbu protiv korupcije odrede sredstva od 19 miliona 901.000 dinara.
Prvo pitanje na koje bi trebalo neko ovde da odgovori jeste šta je do sada taj savet uradio, a mnogo puta smo bili u prilici sa slušamo gospođu Barać koja je iznosila razne podatke, koja je otvarala mnoge afere koje su na volšeban način zatvarane? Šta je konkretno taj savet za borbu protiv korupcije uradio?
Šta su nadležni državni organi uradili na osnovu svega toga što je gospođa Barać iznosila u javnosti? Šta su državni organi uradili protiv toga što je gospođa Barać, presednik tog saveta za borbu protiv korupcije, kojoj ste vi, gospođo Dragutinović, predvideli 20 miliona dinara iz džepova ovog naroda, rekla da se ona nešto pita da bi ona priznala Kosovo i da je za nju Kosovo nezavisna država?
Postavljali smo to kao poslaničko pitanje i da smo u normalnoj državi istog dana bi ta gospođa bila smenjena sa državne funkcije i vama na pamet ne bi palo da joj predvidite 20 miliona narodnih para, toj gospođi Barać, koja kaže da je neko pita ona bi priznala Kosovo. Hvala bogu, niko je ništa ne pita.
Ovo je političko pitanje i to je bio naš osnovni motiv, što smo odmah podneli amandman da se briše, da ovaj savet za borbu protiv korupcije, zbog takve izjave Verice Barać, dobije nula dinara iz džepa građana Srbije.
Postoji i drugi razlog. Sad zamislite, malopre gospođa Đukić-Dejanović pročitala da je amandman koji sam podnela neustavan, a u skladu je sa Ustavom da Verica Barać kaže da je Kosovo nezavisna država. To je u skladu sa Ustavom, a kada mi kažemo da to ne sme narod da plaća, nekoga ko to kaže, to nije u skladu sa Ustavom. Vrlo interesantno poimanje Ustava.
Šta je još jedan razlog koji je pravni, finansijski, državnički, kakav god hoćete? To je ono o čemu smo pričali kada ste pre 10-tak dana doneli Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije. Imate Savet za borbu protiv korupcije, i njemu 20 miliona, imate Agenciju za borbu protiv korupcije, koja počinje da radi 1. januara, taman kada stupi na snagu odluka o privremenom finansiranju, pošto nećete imati budžet, predvideli ste joj 12 miliona 577.000 dinara.
Ko će sada stvarno da se bori protiv korupcije u državi Srbije? Da li ovaj savet koji će potrošiti 20 miliona narodnih para ili ova novoformirana agencija koja će potrošiti 12,5 miliona narodnih para?
Ni više nezavisnih regulatornih tela kako ih vi zovete, niti više korupcije nego u državi Srbiji, u vrhu vlasti, najodgovorniji ljudi u državi Srbiji su kriminalci i to je već jasno svakom građaninu Srbije.
Vi, valjda, da biste napravili neku dimnu zavesu, vi ovde zamajavate narod pričom o formiranju ove agencije za borbu protiv korupcije, pa saveta za borbu, pa svi nešto za borbu protiv korupcije, a korupcija cveta li cveta.
Šta smo mi rekli pošto znamo kako moraju da se podnose amandmani na budžet svake godine, ovaj iznos od 19 miliona 901.000 dinara, za koji mislimo da ne treba da troši Verica Barać i neko društvo s njom, odnosno Savet za borbu protiv korupcije, mi smo predvideli za Ministarstvo za KiM.
Zato što mi smatramo, za razliku od Verice Barać, da je KiM sastavni deo Srbije, da će tako uvek biti i da je Vlada Republike Srbije, da je država Srbija u obavezi da mnogo ozbiljnije vodi računa o KiM, o Srbima koji žive na KiM, o Srbima koji bi vrlo rado da se vrate na KiM, a ne mogu, a država im ne stvara uslove da to mogu da urade. Čuli ste malopre kolegu Vladana Jeremića kada vas je upoznao sa jednom činjenicom koja se dešava na KiM. Mi danima pričamo da je Euleks okupacija KiM. To do vas iz vlasti ne dopire, do vaših ušiju ni do vaše svesti.
Zašto smo mi predvideli ova sredstva u okviru Ministarstvo za KiM? Najpre moram radi javnosti da kažem da je za 2008. godinu u budžetu za Ministarstvo za KiM bilo predviđeno 6 milijardi 374 miliona 833.299 dinara. Ove godine stežemo kaiš na KiM. Ove godine je budžetom predviđeno četiri milijardi 177 miliona 913.000.
Za 36% manje sredstava je, dame i gospodo, ovim predlogom budžeta predviđeno za Ministarstvo za KiM nego što je to bilo prošle godine. Ministarstvo za KiM, odnosno sredstva koja se troše na KiM, a mi smo predvideli da se ovo umesto Verici Barać da svima i to tačno smo predvideli da se da KiM, da to bude, da ta sredstva budu u razdelu 25 funkcija 110, na stavci 472 - naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta. Konkretno za naknadu za socijalnu zaštitu iz budžeta predvideli smo ovih 20 miliona koje ste vi predvideli ovoj agenciji, Komisiji za borbu protiv korupcije Verice Barać.
O čemu se tu radi? Na KiM, čitam obrazloženje iz budžeta, deo obrazloženja iz budžeta, je u veoma teškim uslovima, u rasutim enklavama, bez slobode kretanja ostalo da živi 146.297 Srba i nealbanaca.
Prema zvaničnim podacima pokrajinske organizacije "Crveni krst" KiM, od navedenog broja, to sam već čitala pre neki dan, ali nadam se da ne smeta, 8.296 porodica živi u stalnom stanju potrebe za humanitarnom pomoći i njihova egzistencija praktično zavisi od te pomoći.
Kako ste predvideli u budžetu, moram da podsetim da ćete za tih 8.296 porodica da izdvojite u toku 2009. godine 22.000 komada paketa hrane i 22 paketa higijene.
Prošli put sam rekla da je to negde po tri paketa godišnje za svaku porodicu, pa sam posle izračunala da je to tačno 2,6 paketa za svaku porodicu. Ne znam kako ćete da delite ovo iza zareza, da li ćete litar ulja da uzmete, pa da delite na ove procente ili na koji način, to ne vidim ovde, ali pretpostavljam, vi ste mnogo pametna Vlada, vi ste smislili kako ćete to da uradite. Mogli biste, pošto je to takođe u istoj ovoj stavci budžeta, mogli biste jedan deo ovih sredstava, umesto Verici Barać recimo da date za Fond koji već godinama pokušavaju da dobiju neki dinar za porodice nestalih i ubijenih sa KiM.
Vidim ovih dana se svi nešto slikaju ispred zida plača, hajde konkretno da uradimo da ova sredstva damo tim porodicama da bi mogle lakše da dođu do saznanja šta se zapravo desilo sa članovima njihovih porodica, da li su ubijeni, gde su ubijeni, da one koji su ubijeni sahrane u skladu sa pravoslavnim običajima, što oni insistiraju, oni koji su oteti da se sazna ako su još živi gde su itd.
Ne može o tome da se brine samo ta grupa građana, ta nevladina organizacija, to je obaveza države, to je obaveza onog Vukčevića koji se bavi nekim njemu poznatim stvarima i onim stvarima za koje je plaćen iz belog sveta, a ne bavi se onim što je zaista problem građana Srbije, što je zaista problem države Srbije.
Mogli biste od ovih sredstava da izdvojite i neki deo recimo da pomognete, da otvorite sajt ovom udruženju porodica, pošto otvarate, čitasmo u novinama, da je onaj vaš kulturni ministar dao 25.000 za otvaranje sajta Kvirija, pa bih vas molila da nam kažete takođe, dok se družimo noćas do ponoći, da saznate od vaših saradnika, pozovite ih, koliko je još otvaranja sajtova Vlada Republike Srbije finansirala? Da vidimo da li je to uobičajeno ili Kvirija ima neki prioritet kod ministra Bradića.
Sve to ne interesuje samo poslanike SRS, to interesuje i građane Srbije. Znate, građani Srbije kada saznaju tako neku informaciju, oni se zgranjavaju, pitaju kada nas sretnu, ljudi, da li je moguće da to radi Vlada Republike Srbije? Da li je moguće da takve kojekakve stvari Vlada Republike Srbije toleriše da nikoga nije briga šta su stvarni interesi građana Srbije?
Ne možete da mi kažete i ne možete da me ubedite da nije interes države Srbije i građana Srbije da prestane da radi ta Komisija za borbu protiv korupcije ako imamo agenciju, ako ovima imamo predviđenih 12 miliona dinara, ovima predviđenih 20 miliona dinara, pa gde se onda steže kaiš? Građani Srbije samo stežu kaiš.
Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što se zakonom o budžetu Republike Srbije utvrđuju potrebna finansijska sredstva za rad organa državne uprave i službi Vlade koji su osnovani u skladu sa Ustavom, zakonima, odnosno propisima Vlade.
Nisam ja u ovom amandmanu pominjala da li je neka agencija ili komisija u skladu sa Ustavom formirana ili nije u skladu sa ustavom, ali nije u skladu sa zdravom pameti da imamo i Komisiju i Agenciju, da građani plaćaju i jedno i drugo, da se i jedna i druga kao bori protiv korupcije, da korupcija pored toga i dalje cveta u neograničenim količinama, da je svakome jasno da je ova komisija morala da bude zamenjena agencijom, zato što jeste ta Verica Barać koja bi, kaže, priznala Kosovo i Metohiju, što je nedopustivo da kaže neko ko dobija platu iz budžeta i koga finansiraju građani Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, nedopustivo je da i dalje postoji ta komisija i da se i dalje finansira iz budžeta. Mislim vas, nemojte da slušate ovo što je rekla gospođa Slavica Đukić-Dejanović, da sam predložila neustavan amandman. To je uvreda na moju pravničku struku. Sve što ovde govorim je u skladu sa Poslovnikom, zakonom i Ustavom, naravno, kao vrhovnim zakonom ove države.

Gospodin Milentijević ima reč po ovom amandmanu. Izvolite, pošto ste sačekali, pa ćemo onda pauzu.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, u ime svih nas koji živimo na KiM zahvaljujem se gospođi Vjerici Radeti koja pokušava da svojim amandmanom popravi predlog budžeta Republike Srbije u 2009. godini kada je u pitanju KiM.
Gospođo Radeta, mislim da je to vrlo nemoguće. Nemoguće je iz dva razloga. Prvi i osnovni razlog je grubo kršenje baš Ustava Republike Srbije, koji u članu 182. stav 2 predviđa dve autonomne pokrajine, i sada su tu oni dvojni aršini.
Kada je u pitanju AP KiM, striktno se poštuje ustavna odredba i iz budžeta Republike Srbije se izdvaja minimum od 7%.
Sada bih voleo da znam koji je to minimum kada je u pitanju KiM. Da li je taj minimum umanjenje 36% od budžeta za 2008. godinu ili će za 2010. godinu biti još veći minimum, gde će se možda i 50% umanjiti budžet kada je u pitanju Ministarstvo za KiM.
Drugi razlog je neshvatljiv i loš odnos i ove skupštine, i Vlade Republike Srbije, i ministarstava u Vladi Republike Srbije i predsednika Republike Srbije. Zašto?
Vlada je svojim zaključkom prihvatila osnivanje Skupštine Zajednice opština AP KiM. Nakon toga je jasno i glasno ignorisala i bojkotovala Skupštinu Zajednice opština AP KiM, time što niko od predstavnika Vlade, ni ministarstava, u periodu od osnivanja Skupštine Zajednice nije otišao na sednice Skupštine Zajednice, a njih je održano šest do sada.
Nekoliko puta je rukovodstvo Skupštine Zajednice u pisanom obliku tražilo prijem kod predsednika Vlade da se razjasne neke stvari oko problematike na KiM, a to je misija Euleks, budžet i sve ono ostalo što prati situaciju na KiM.
Skupština Republike Srbije i Vlada Republike Srbije su ignorisali zahtev opozicije da se na dnevni red stavi rasprava o stanju i situaciji na KiM. Ignorisana je peticija 75 hiljada Srba i nealbanaca sa KiM da se ne prihvati misija Euleks.
Po pitanju misije Euleks vođeni su tajni pregovori. Ko je pregovarao, ne zna se. S kim je pregovarao, ne zna se. Sadržaj pregovora o šest tačaka sporazuma Ban Ki Mun - Beograd su još nepoznati.
Sporazum je javnosti predstavljen kao diplomatska pobeda i da je u skladu sa Rezolucijom 1244. Da će u sredinama gde žive Srbi i nealbanci, policija, pravosuđe i carina raditi pod ingerencijom Unmika i da će sa Unmikom sarađivati. Misija Euleks je razmeštena po celom KiM. Unmika na terenu više nema.
Još jednom, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, a građani srpske nacionalnosti i nealbanci na KiM to dobro znaju, Unmika na KiM više nema. Šta dalje? Pre neki dan je predsednik Republike Srbije pisao pismo Ban Ki Munu, gde od njega očekuje da će Euleks biti neutralan i da će sprovoditi šest tačaka sporazuma.
Sada, ovih dana, i gospodin Zanijer i Beograd pripremaju pregovaračke timove za pregovore o šest tačaka sporazuma Ban Ki Mun - Beograd. Pitam vas: da li to znači da tek sada počinju pregovori o šest tačaka, tobože, sporazuma Ban Ki Mun - Beograd? Imam utisak da je to ta prilika, jer čim nema sadržaja u javnosti o šest tačaka, otprilike to je to. U tome je osnovni problem.
Prihvatili ste misiju Euleks, ona je zauzela svoje pozicije i više nemate šta da pregovarate. Misija Euleks uveliko sprovodi plan Martija Ahtisarija, a plan je, gospodo, da sprovede nezavisnu državu Kosovo. Ukoliko misija sprovodi taj plan, čime će nas sada obradovati pregovori ovog pregovaračkog tima Zanijera i Beograda.
Kako Unmika više nema na KiM, ova vlada se opredelila da slabi i povlači državne institucije sa KiM. Najbolji primer su prethodni zakoni o pravosuđu, gde se, kroz pojedine zakone, provlači AP, pa smo onda ukinuli i minimizirali više od pola sudova, svaki sud smo sveli na po jedan, otprilike da bi imali nešto od zakletve, a tačno pola njih smo povukli sa KiM. Takav je odnos i ove skupštine prema KiM, takav je odnos Vlade, ministarstva i predsednika Republike Srbije.
Takav odnos svi ovi koje sam nabrojao imaju i prema budžetu Republike Srbije, posebno kada je u pitanju budžet za socijalna davanja, na koji je gospođa Vjerica Radeta podnela amandman.
Neshvatljivo je da od 970 miliona, koliko je bilo u budžetu za socijalna davanja za 2008. godinu, za 2009. godinu se predlaže 100 miliona.
Ima jedna odluka Vlade Republike Srbije, gde se pojedina davanja prenose na Ministarstvo za socijalna pitanja, a kolika su ta davanja, to niko ne zna. Ne znamo, gospođo ministre, nisam imao još prilike da saznam, ako budem saznao, biću zadovoljan i srećan što vi to kažete.
Međutim, ako imamo u vidu da za usluge po ugovoru i specijalizovane usluge, ono o čemu je dilema među svim našim poslanicima i mojim kolegama za šta ta sredstva idu, imam ih i ja, ako je za te dve vrste usluga opredeljeno 60 miliona, a 100 miliona za socijalna davanja, onda je to apsurd.
Ukratko ću vam reći, s obzirom da je vreme na isteku, o kojim se to potrebama radi kada su u pitanju tih 100 miliona dinara. To su sredstva za siromašne porodice. To su sredstva za porodice koje tragaju za svojim nestalim članovima. To su sredstva za finansiranje materijalnih troškova osnovnih i srednjih škola, troškova prevoza učenika, troškova đačkih kuhinja i troškova smeštaja dece ometena u razvoju i specijalnim školama.
To su sredstva za 8.296 porodica, korisnika koji žive u stalnom stanju potrebe za humanitarnom pomoći, njihova egzistencija praktično zavisi od iste, a to su ogrev, oni paketi o kojima je govorila gospođa Vjerica Radeta. Da li neko misli da sa 100 miliona mogu da se pokriju ove potrebe kada su u pitanju socijalna davanja za teritoriju AP KiM.
O smanjenju plata i o budžetu, koji je smanjen u ukupnom iznosu od 36%, govoriću po svom amandmanu. Ali, činim mi se da ovim načinom i projekcijom ovog budžeta, država Srbija svesno nastoji da Srbe i nealbance integriše u kosovske institucije. To je nešto neprihvatljivo. Nemojte se uopšte ljutiti kada vam, po ko zna koji put, kažemo da se vi, kada je KiM u pitanju, zalažete samo verbalno.