Dame i gospodo narodni poslanici, sva tri predstavnika opozicionih klubova su rekli ono što su mislili i ono što je istina za građane Srbije.
Stvarno, ovo je čisto šegačenje sa nama poslanicima, a i građanima Srbije od strane Vlade Republike Srbije i od strane ove skupštinske većine u ovom parlamentu.
Od samog konstituisanja Vlada Republike Srbije pa do današnjeg dana svi zakonski projekti su kasnili. Mi smo ih dobijali uoči same rasprave, tako i ovaj najvažniji zakonski projekat, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije, dobili smo sa zakašnjenjem 40 dana.
Sve ovo treba da znaju građani Srbije, ali treba da znaju i ovo, da vlast želi nas da okrivi zbog ovakve ekonomske situacije u zemlji i zbog nedonošenja budžeta. To je problem. Treba znati istinu da i ovaj budžet, ovakav kakav je načinjen, preslikava Vladu Republike Srbije, on je napravljen ucenama i pogodbama međusobnim, počev od Rize Halimija, pa sve do Mlađana Dinkića.
Vlada koja vlada ucenama teško će da opstane, sama sebe će da proguta. To što možda Vladi Republike Srbije odgovara da se ne usvoji ovaj budžet, i najverovatnije odgovara, a odgovara i mnogim tajkunima koji će za ovaj period privremenog finansiranja, da li kreditnim karticama ili kupovinom velike količine robe sebi obezbediti da negde tamo krajem februara ili u martu drže monopol, a poznato je da inflacija postoji, ne onoliko koliko vi prikazujete, nego je mnogo veća, i verovatno ćete pokušati da sve to branite nekom ekonomskom krizom. Mada građani Srbije i mi Srbi gotovo na sve do sada smo navikli i naučili, pa nas ne može ništa iznenaditi, pa ni ta nekakva ekonomska kriza sveta.
Ono što ste vi napravili građanima Srbije, to je istina. Zemlja koja je u tranziciji i vašim zakonom o privatizaciji uništili ste privredu Srbije, uništili ste ekonomiju. Naime, rasprodali ste pošto-poto sve ono što je vredelo u Srbiji, i šećerane, i cementare i uljare.
Sada se rasprodaje zemljište, vode, ostao je još taj vazduh. Već smo te naše energente prodali, NIS, rudnike, sve ono što se moglo prodati vi ste prodali, ali umesto da je od tih sredstava ulagano u razvoj, u infrastrukturu Srbije, u privredu, vi ste pola toga na vaša putovanja, na vaše izborne kampanje potrošili, a drugi deo normalno dali privilegovanim ministarstvima ili firmama koji koriste ta sredstva.
Pobogu, zar nema teže čestitke građanima Srbije za Novu godinu nego ove laži koje prosipa Mlađan Dinkić i onaj mali Božidar Đelić! Zar nije dovoljno samo laži oko besplatnih akcija, pa sve do SSP, da bi danas Đelić imao hrabrosti da kaže kako ćemo dogodine da budemo kandidati za ulazak u Evropu i da će Evropa da nam pokloni 400 miliona evra za pomoć Srbiji? Eto, to su najnovije laži koje on prosipa. Verujem da su te njihove laži prevazišle onog čuvenog barona Minhauzena.
Zato želim da građane pred ovu novu godinu obavestim i upozorim da ova vlada Srbije, ovakva kako je sklepana, teško će da prebrodi ovu krizu i probleme sa kojima se suočavaju građani Srbije. Godina 2009, posebno od polovine pa nadalje, biće mnogo teža.
Ali, mi umesto da sredstva iz budžeta, takva-kakva, koliko su planirana, da ih planiramo tamo gde su neophodna, tamo gde može nešto da se uradi, a to je da obnovimo poljoprivrednu proizvodnju, da pomognemo tim krajevima gde je proizvodnja bila razvijena i može i dalje da funkcioniše, a u brdsko-planinskim predelima da pomognemo preostale seljake da se bave stočarstvom, da se bave onim s čim su se odvajkada i uvek bavili. Da pokušamo i mlade da zainteresujemo da vratimo u selo.
Dolazim iz brdsko-planinskog područja, Raške oblasti, tamo gde su se dogodila najveća iseljavanja, najveća migraciona kretanja pod onom komunističkom vlašću, pod onom pogrešnom politikom koju su vodili tadašnji Titovi vazali. Oni, koji su zbog nekog herojstva, ili što su u nekom selu postali partizani, ili ne znam ko, gde su stajali, pravili su fabriku, bez obzira da li je to bilo isplativo ili ne.
Postoji primer za Železaru Smederevo kada je jedan funkcioner, da ga ne imenujem, pokojni je, svratio, iz nužde, pored puta, video lep teren, i kaže - ovde će da bude železara, a železa nigde u blizini. Evo, šta je doživela Železara i šta će da doživi danas. Nažalost, to i danas Republika Srbija, Vlada Republike Srbije ...
Molim vas, upozorite poslanike. Pozivam gospođu predsedavajuću da upozori ovu levu stranu da bi mogli da govorimo.
Vlada Srbije nema svoju razvojnu strategiju, nema svoj cilj, jednostavno bavi se sama sobom.
Prilikom čitanja amandmana koji sam podneo pomenuću šta bi značilo deo sredstava samo iz ovog amandmana, koji predlažem da se izdvoji, za brdsko-planinske predele i planine Rogozni, koja gravitira prema Zubinom Potoku, prema Mitrovici, Zvečanu i Leposaviću.
Ima poslanika iz tog kraja koji će potvrditi moje tvrdnje, bez obzira što pripadaju vladajućoj koaliciji. Na tom području, na planini Rogozni i obroncima planine Rogozne, do prije 20-30 godina radilo je preko 20 osnovnih škola. Nažalost, danas je ostalo samo tri osnovne škole, i to do četvrtog razreda.
I tamo gde su ostale te tri škole, negde sa 24 učenika i nekih 17 koji putuju u osnovnu školu, udaljenu i po 14 km u jednom pravcu, nikada buldožer u ta sela nije došao. Zar nije to sramno za državu Srbiju? Zar nije to za sve nas ovde bruka i sramota u 21. veku? Treba sresti one mališane koji putuju 14 km iz neke zabiti da bi došli do petog, šestog, sedmog ili osmog razreda.
Kada je dolazio ministar za infrastrukturu, gospodin Mrkonjić, želeo sam na licu mesta da ga upoznam sa ovim problemom. Negde na petnaestak-dvadesetak kilometara došli smo da vidimo, šta je to, gde je to, jer je tamo teško doći. Obećao je da reši taj problem. Računamo da je od reči i videćemo da li će nam pomoći.
Za Ministarstvo za infrastrukturu pročitaću da je i to ministarstvo skresano, nije kao poljoprivreda, ali je ipak dosta umanjeno. Mi smo na Odboru za saobraćaj i veze govorili oko ovih problema. Svi poslanici iz tih krajeva, posebno krajeva zaboravljenih od strane Vlade Republike Srbije, poput juga Srbije i jugozapada, koji gravitiraju prema određenim granicama, rekli smo da je prošle godine budžet bio 23,6 milijardi, a ove godine 16,4.
Iako je ministar bio zadovoljan, smatram da je to malo. Ono da je sreće da ima novca da se sva ministarstva pojačaju, posebno ona koja su od vitalnog značaja za Republiku Srbiju. Možemo mi da pričamo i o poljoprivrednoj proizvodnji, ali ako nemamo puta, ako nema u selu puta, vode i struje, ako tamo ljudi ne mogu da dođu, onda kako da se bave tim poslom. Imamo mnogo opština koje kubure sa ovim problemima.
Tačno je što su mnogi ovde poslanici govorili, treba restriktivno smanjiti budžet ministarstvima, odnosno ministrima koji putuju. Pre nekoliko godina sam izračunao, samo što je ministar Drašković putovao za godinu dana moglo bi da se uradi 180 km magistralnog puta.
Molim vas, ne da ovim kritikujem ni Beograd, ni Niš, ni Novi Sad, ali želim da Srbija ima podjednak razvoj. Želim da ne gradimo samo velike urbane centre, jer jednoga dana, možda za 10-20 godina ovakvom politikom svi ćemo se naći u tom centru, a ne znam od čega ćemo živite i koji će nam to biti prihodi.
Zbog toga ovaj amandman, koji sam podneo, kao i svi amandmani koje je podnela SRS, imaju cilj da poprave ovaj budžet, imaju cilj da se prekomponuju sredstva, da se usmere tamo gde su neophodna. To je poljoprivreda, neka socijalna davanja, infrastruktura. Mi moramo to da činimo. Niko se nije setio ovde, gospođo ministarka, da vidimo šta je to sa belom kugom, sa natalitetom u Republici Srbiji. Niko. Čak nijedan zakonski projekat ne možemo da dobijemo od strane ni one vlade, ni ove vlade od 2000. godine, kako bismo mogli da vidimo šta je to sa belom kugom, šta je to sa natalitetom.
Iskoristiću priliku da vam pročitam statističke podatke šta se to radi u Srbiji. U 2007. godini priraštaj stanovništva kod Albanaca je 24,5, a kod Srba je taj trend minus tri, negativan. Sada prosta matematika, razmislite kako dalje, kuda dalje. Narod govori, čije su ovce, toga i livada. Nisam pristalica toga, ali ovo su velika upozorenja, gospođo ministarka.
Broj umrlih u 1997. godini je 98.068, a broj rođenih 70.716. U 2007. godini 102.805 je broj umrlih, a rođenih 68.102. Zar nije ovo podatak za uzbunu svih nas? Zar nije ovo podatak da i ministri, i foteljaši i ovi tajkuni, koji su se nafatirali para, ne shvataju da će ih jednoga dana pojesti svoja deca?
Zar nije momenat da razmislimo kako dalje, koja je to strategija razvoja Vlade Republike Srbije, da li će nekada da sednu zajedno i političari, i predstavnici crkve, i Srpske akademija nauka i sva nauka, pa da se napravi neki koncept zajednički kako dalje. Ovako, čini mi se da iz godine u godinu idemo nazad, idemo negde tamo, odakle se možda nećemo vratiti.
Da ne govorim i da vas zamaram o podacima vezanih za broj samoubistava koji se godišnje izvrše u Srbiji, posebno su povećala samoubistva otkako ste vi dosmanlije došli na vlast za 26%. Znači, narod u ratu nije činio ovo što čini otkako vi vladate. Sve su to segmenti i podaci upozorenja za vas, da vidimo kako dalje.
Amandman koji sam podneo odnosi se na član 5, razdeo 5, glava 5. 9, tačka 9, funkcija 330, u ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru, u kolonama 6 i 8, iznos 58.274.000 zamenjuje se iznosom 10 miliona. Samo ova razlika da ostane ovom selu, koje sam pomenuo, mesnoj zajednici, od 48 miliona i nešto, rešili bi problem putovanja te dece. Evo, samo taj deo.
Da ne kažem o drugom delu, isto u članu 5, razdeo 14, funkcija 420, EK 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6 iznos 17 milijardi 285 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 332 miliona 274 hiljada, a u koloni 8 iznos 17 milijardi 885 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 933 miliona 274 hiljade.
Gospođo ministarka, molim vas, kao stručnjaka u ovoj oblasti, da na Vladi Srbije gledamo gde ta sredstva treba usmeriti, kako žive ti ljudi i u Tutinu, i oko Zaječara, kako žive na KiM. Dajte da učinimo sve kako bi se ovo poboljšalo, a posebno ono što srpski radikali traže, to je ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju. To nas jedino može spasti. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Na član 5, razdele 5. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Zoran Popović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, tako što sam predložio da se u razdelu 5, glavi 5.5, na funkciji 330, u ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru, u kolonama 6 i 8 iznos 11.500.000 zameni iznosom 5.500.000.
Takođe, ovim amandmanom predložio sam da se u članu 5, razdelu 14, na funkciji 420, u ekonomskoj klasifikaciji 421, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u kolonama 6 i 8, 17 milijardi 885 miliona dinara zameni iznosom 17 milijardi 891 milion dinara.
Jednostavno rečeno, ovim amandmanom sam predložio da se 6 miliona dinara u 2009. godini, namenjenih Visokom savetu sudstva, preusmeri Ministarstvu poljoprivrede, kao subvencije za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Ovaj amandman predstavlja kontinuitet svih dosadašnjih amandmana SRS kada je reč o argumentovanoj kritici predloga budžeta za 2009. godinu i pokušaću da obrazložim njegov smisao. Mi srpski radikali smatramo da unapređenje poljoprivredne proizvodnje i unapređenje položaja srpskog seljaka, koji hrani celu Srbiju, mora da bude prioritet ove vlade, koju vodi Boris Tadić preko svog eksponenta Mirka Cvetkovića.
Činjenica je da je, nakon evropske šut karte iz Brisela, aktuelna Vlada u Srbiji donela odluku da jednostrano primenjuje SSP sa tvorevinom koja sebe naziva EU. Upravo zbog ove činjenice i budžet Republike Srbije i poljoprivredni proizvođači u Srbiji će pretrpeti štetu širokih razmera.
Verovali ili ne, sa ovom tvrdnjom se slaže i aktuelni ministar poljoprivrede Saša Dragin, inače funkcioner DS, čiju je izjavu agencija "Tanjug" prenela 28. septembra 2008. godine. Dragin je tada istakao da je, kada su u pitanju prinosi najvažnijih ratarskih kultura, suša doprinela gubitku roda u iznosu od 10-15% ukupnih prinosa.
Ministar Dragin dalje kaže da će SSP sa EU otvoriti vrata, što će neminovno voditi u uslove oštrije konkurencije i pritiska na cene poljoprivrednih prehrambenih proizvoda.
Ono što je najvažnije u tadašnjoj izjavi ministra Saše Dragina jeste zaključak da jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU nije u interesu poljoprivrede naše zemlje u ovom trenutku.
Prvog dana primene Sporazuma ukinućemo carine za 40% domaćih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, što čini oko 1.000 proizvoda, u trenutku kad ni iz daleka nismo spremni za nadolazeću konkurenciju, oličenu u proizvodima evropskih zemalja, često višestruko subvencioniranih u odnosu na naše, reči su ministra Saše Dragina izgovorene pre samo tri meseca.
Gospodo poslanici iz vladajuće većine, obrazlažući ovaj amandman, takođe moram da vas podsetim i na izjavu predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića, koju je 27. septembra ove godine prenela Radio-televizija Vojvodine, i u kojoj Pajtić kaže:"Ministar poljoprivrede Srbije Saša Dragin složio se sa mnom da bi naša poljoprivreda, u svakom pogledu nekonkurentna evropskoj, došla u veoma neugodnu situaciju primenom trgovinskog sporazuma. Stoga će država Srbija morati hitno da ustanovi zaštitne mere kako srpski poljoprivrednici, iovako do guše u problemima, ne bi zbog ovog sporazuma došli u bezizlazan položaj". Ovo su reči Bojana Pajtića, izgovorene pre samo tri meseca.
Ni jedna ni druga izjava nije ništa novo za građane Srbije, jer upravo ovako kontradiktorne izjave kose se sa politikom Vlade Srbije, koja na sve moguće načine radi na tome da uguši srpskog seljaka i poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji i tako na srpskom tržištu omogući širenje monopolskog položaja okupatora iz EU.
Iz ovih izjava vidimo da se Bojan Pajtić i Saša Dragin ponašaju kao da nisu deo režima koji je odgovoran za ovakav položaj srpskog seljaka i kao da nisu funkcioneri DS, već neke opozicione stranke. Ako samo podsetim da je Vlada Srbije, na sednici održanoj 16. oktobra, dakle samo dve nedelje nakon Draginove i Pajtićeve izjave, donela odluku da Srbija od 1. januara 2009. godine jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, onda je jasno da ta vlada isključivo radi na štetu građana Srbije i poljoprivrednih proizvođača u Srbiji.
Gospodo iz vladajuće većine, takođe ću vas podsetiti da su prihodi od carine u budžetu za 2008. godinu učestvovali sa 70,4 milijarde dinara, što je predstavljalo 11,1% ukupne strukture svih budžetskih prihoda. U 2009. godini prihodi od carine u budžetu će iznositi 58,8 milijardi dinara i činiće 7,3% ukupne strukture svih budžetskih prihoda.
Ako ovde napravimo poređenje, jasno je da će, zbog jednostrane primene prelaznog sporazuma sa EU, Srbija u 2009. godini izgubiti više od 10 milijardi dinara, što beleži pad carinskih prihoda od 27,7% u odnosu na dosadašnje učešće u budžetskim prihodima.
Vi očigledno niste svesni svih posledica koje ovakva poreska i budžetska politika nosi sa sobom, ali ste vi istovremeno i kreatori i tvorci takve politike koja vam je diktirana iz EU i vi nju morate poslušno da sprovodite u delo, jer zbog toga i jeste postavljeni na sadašnje funkcije.
Mi u SRS smo svesni svih ovih posledica koje će nastupiti 1. januara 2009. godine kada počinje jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. Zbog toga sa više desetina amandmana, a uostalom i ovim amandmanom koji sam podneo, želimo da vas podsetimo da su srpskoj poljoprivredi neophodne mnogo veće subvencije u godini koja je pred nama.
Konkretno, ovim amandmanom predlažem da se sredstva namenjena Visokom savetu sudstva u visini od 6 miliona dinara preusmere Ministarstvu poljoprivrede, jer će takva preraspodela sredstava biti višestruko korisna za sve poljoprivredne proizvođače u Srbiji, kojima sutra predstoji još teži period borbe za opstanak nego što je danas.
Zbog toga, gospodo iz vladajuće većine, bolje bi vam bilo da zaštitite interese srpske poljoprivrede, umesto što štitite tuđe interese u državi u kojoj osam godina vladate. To ćete najbolje učiniti tako što ćete u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman.

Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.
Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je sedam minuta.

Javljam se u vezi amandmana koji je podneo poslanik SRS gospodin Zoran Popović. U članu 5, razdeo 5, glava 5. 5, funkcija 330, ekonomska klasifikacija 423 - usluge po ugovoru u kolonama 6. i 8, iznos 11 miliona i 500 hiljada zamenjuju se iznosom od 5 miliona i 500 hiljada.
U članu 5, razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6, iznos 17 milijardi 285 miliona zamenjuju se iznosom od 17 milijardi 291 milion, a u koloni 8, iznos 17 milijardi 885 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 891 milion.
Budžet predstavlja najvažniji zakon koji se svake godine donosi u tekućoj godini. Za sledeću godinu zakon o budžetu, odnosno fiskalnoj politici države ima još veći značaj, zato što će 2009. godina, zbog svetske ekonomske krize, biti teška za većinu građana Srbije.
Nažalost, Predlog zakona o budžetu stigao je u Skupštinu sa zakašnjenjem od 40 dana, a zakonski rok za usvajanje ističe danas u ponoć, znači, 29. decembra 2008. godine. Vladajuća koalicija, sastavljena od konglomerata većih i manjih stranaka, ima samo jedan zajednički cilj, a to je lični interes.
Vlada nepravedno optužuje opoziciju da vrši opstrukciju rada Skupštine, kako bi se još jednom obmanuli građani Srbije da je opozicija ta koja je kriva što budžet nije usvojen. Međutim, Vladi Srbije izgleda da odgovara prelazak na privremeno finansiranje.
Koristeći režimske medije vladajuća koalicija širi razne dezinformacije, kako bi opravdali svoju nemoć pred građanima, koji sve teže i teže žive od 2000-te godine. Opozicija je bila konstruktivna, a Vlada Srbije odgovorna što budžet nije usvojen.
Stoga SRS ukazuje da je ovaj budžet bez jasnih prioriteta, da nije restriktivan, da nije razvojni, da je inflatorni i da je rasipnički. SRS smatra da sredstva iz budžeta treba ravnomerno da se raspodele, a u konkretnom slučaju da ta sredstva odu za poljoprivredu, koja je ovim budžetom zapostavljena.
SRS je pokušala da sa 115 amandmana koje je podnela popravi budžet, da se poveća štednja, a smanji potrošnja. Vi niste imali ili niste želeli da imate razumevanje i volje za amandmane za SRS. Zbog svega navedenog smatramo da je ovaj budžet u samom početku osuđen na propast, jer nije ni realan ni racionalan.
Iz budžeta za Visoki savet sudstva je odvojeno skoro 66 miliona dinara, za zaposlene u Visokom savetu sudstva za plate 33,5 miliona dinara, a za ekonomsku klasifikaciju 423 - 11,5 miliona dinara. Visoki savet sudstva ima 11 članova i početak rada predviđen je za 1. februar 2009. godine, tako da su ova sredstva projektovana za deset meseci za plate i 11 meseci za ostale tekuće rashode.
Vlada Republike Srbije je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem: amandman se ne prihvata iz razloga što bi se smanjenjem planiranih sredstava na EK 423 - usluge po ugovoru umanjila mogućnost za otpočinjanje rada članova Visokog saveta sudstva, kojima se naknadno obezbeđuju u visini poslaničkog dodatka u Narodnoj skupštini sa ove aproprijacije.
Vlada izgleda nema sluha za poljoprivredu i poljoprivrednike, koji teško rade i žive, tako da je Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dodeljeno 19 milijardi i 826 miliona dinara.
Budžet za poljoprivredu 2009. godine je za 24% manji nego u 2008. godini. Ako se uračuna i najmanje 8% inflacije, dolazimo do računice da je za 1/3 budžet za poljoprivredu manji u 2009. godini.
Ova vlada se poziva na evropske integracije, tj. iz godine u godinu nam se najavljuje ulazak u EU. Ako je ovakav stav Vlade iskren, pitanje je sledeće: kako Vlada misli da se Srbija izbori na tržištu tzv. ujedinjene Evrope ako se najperspektivnija grana privrede, poljoprivreda, budžetom ovako zapostavlja?
U Srbiji danas ima 700 hiljada nezaposlenih, u narednih 6-12 meseci, prema podacima ekonomista, bez posla će ostati najmanje 10% zaposlenih u Srbiji, kojih danas ima oko dva miliona i 800 hiljada. Znači, cifra broja nezaposlenih biće oko jedan milion. Time bi se broj nezaposlenih u Srbiji približio ovom broju od jednog miliona. Danas 65% stanovništva u Srbiji nema dovoljno novca za hranu, dva miliona živi na granici egzistencije, a bez najosnovnijih namirnica za život živi 310 hiljada dece.
Ministar finansija u uvodnom delu je naglasila da će društveni prihod u 2009. godini porasti u odnosu na onaj u 2008. godini. Ova tvrdnja je najverovatnije zasnovana na poljoprivredi, kao privrednoj grani koju će svetska ekonomska kriza izgleda zaobići. Subvencije u poljoprivredi u 2009. godini su manje za šest milijardi.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Znači, Vlada Srbije u 2009. će manje ulagati u poljoprivredu, a očekuje od poljoprivrede pozitivnu stopu rasta. Ne sme da se štedi na subvencijama za poljoprivredu i zato smo predložili ovaj amandman, koji vi najverovatnije odgovorno i ozbiljno niste shvatili. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 5, razdele 5. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, nisam slučajno izabrala da branim amandman trenutno odsutnog kolege Filipa Stojanovića zbog činjenice da je u direktnoj vezi sa Republičkim javnim tužilaštvom i skandalom koji sam kao podnosilac jedne predstavke u ime SRS primila od Republičkog javnog tužioca.
Naime, moram da vas podsetim, u ovo završno vreme i finale redovnog zasedanja Narodne skupštine RS, kako je do svega ovoga došlo i zašto mi danas, 29. decembra, u 18.35 časova, imamo situaciju da treba da raspravljamo o preko još 100 podnetih amandmana SRS.
Zašto je budžet došao sa zakašnjenjem i zbog čega je očigledna namera i kabineta premijera Cvetkovića, i Borisa Tadića, a i vas iz vladajuće koalicije da za vašu nesposobnost optužite opozicione političke stranke.
To jednostavno tako neće moći, jer iako će za neko vreme posle ove sutrašnje vanredne sednice biti pauza u radu Narodne skupštine, budite sigurni da ćemo svaki trenutak i svaki javni nastup da koristimo da žigošemo vašu politiku, i ne samo to, nego rad svih državnih organa koji treba da budu u funkciji zaštite Ustava i zakona ove zemlje.
Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Filip Stojanović je hteo da umanji troškove putovanja Republičkom javnom tužiocu, i od predviđenih 3,5 miliona dinara, on je to sveo na razumnu cifru od milion dinara.
Ali, da smo mogli da pretpostavimo da će ovako skandalozna odluka odnosno odgovor iz Republičkog javnog tužilaštva da stigne povodom otimanja 10 odborničkih mandata SRS u kragujevačkoj gradskoj skupštini, umanjili bismo ovaj iznos, gospođo Dragutinović, od predviđenih 3,5 miliona dinara na nula dinara. To nije smešno, zaista je žalosno.
Sada moram da napravim jednu malu digresiju. Pre nešto više od mesec dana upitala sam sa skupštinske govornice da li država Srbija ima Republičkog javnog tužioca.
Javnost se zapitala da li je taj čovek živ i, postupajući prema članu 225. i 226 Poslovnika, predsedavala je gospođa Čomić i rekla je - molim vas da deo izlaganja iz stenograma bude upućen nadležnom ministarstvu.
Dobila sam odgovor da je živ i zdrav, da je u funkciji vršioca dužnosti već dve godine, da se zove Slobodan Radovanović i, gle slučaja, baš iz Kragujevca, kao i ovaj kriminalac, predsednik Okružnog kragujevačkog suda Miroljub Tomić, koji je rukovodio akcijom jedinog suda u Srbiji, napominjem, otimanja mandata SRS i nepoštovanja ugovora koji su overeni u kragujevačkom sudu, ostavki i ovlašćenja za podnosioca tih ostavki.
Dobila sam odgovor, ali ne kao podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti, odnosno zahteva za podnošenje krivičnih prijava protiv sudija kragujevačkog Okružnog suda, i to Obrena Jezdića, Simonide Miloradović, Aleksandra Blanuše, zbog činjenice da su, kao predsedavajući veća, kršeći Zakon o lokalnim izborima, član 49. Zakona, ne postupajući kao sve druge sudije i sva druga sudska veća u Srbiji, grubo prekršili izbornu volju građana Kragujevca i oteli 10 odborničkih mandata SRS.
Nije mi odgovorio, gospođo Dragutinović, ovaj čije troškove hoćemo da smanjimo sa 3,5 miliona na milion dinara, nego izvesni, ne vidi se zbog pečata preko celog imena, Raško ili Draško Obradović, zamenik republičkog javnog tužioca.
Kaže: "U vezi vašeg dopisa 226-08, od 31. 10. 2008. godine, a povodom vaše predstavke koju smo primili 4. 11. 2008. godine, obaveštavamo vas da nismo prihvatili inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu od 14. 10. 2008. godine, u spojenim predmetima tog suda (nabrajaju se i koji su to predmeti), jer smo ocenili da navedenom sudskom odlukom nije povređen zakon, drugi propis ili opšti akt".
Molim vas, ovde u redovima SRS ima vrsnih pravnika. Gospođa Vjerica Radeta je bila predstavnik radne grupe za donošenje zakona o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima u prošlom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije. Gospođa Gordana Pop-Lazić je bila jedan od najboljih ministara za lokalnu samoupravu, a to svedoči činjenica da je među prvima, još davne 98. i 99. godine, uočila problem, kako je neki ovde nazivaju, Preševske doline, kada smo imali već evidentni agresivni nasrtaj NATO sila i najavu bombardovanja naše zemlje.
Kada je već tako, molim vas, recite mi, gospođo Dragutinović, vi ste doktor ekonomskih nauka, da li je normalno da Republički javni tužilac, koji hoće da putuje za 3,5 miliona dinara, ne želi da postupa po zakonu i ne želi da uoči ono što je očigledno jasno u svim drugim okružnim sudovima u Srbiji, da član 49. Zakona o lokalnim izborima precizira kada, pod kojim uslovima i ko može da aktivira ostavke onih koji su izabrani na listi neke političke stranke ili druge organizacije koja je učestvovala na izborima?
Ako vama to nije dovoljan signal i nije dovoljna uzbuna da ova Narodna skupština i naš demokratski sistem, kvazidemokratski, neće moći da funkcioniše ni posle isteka narednih pet sati, pa ni sutradan, ni od 1. januara, ni sve dok ste vi na vlasti, ni sve dok imate ovakve tužioce i ovakve sudije, onda tu vama nema pomoći. Nemojte da se žalite, da kukumačete i da govorite da je opozicija kriva najpre zbog činjenice što državni organi ove zemlje rade isključivo po nalogu spolja.
Kada vam kaže Solana i kada vam kaže Oli Ren vaši pravosudni organi i te kako rade, onda se iz dubokog sna probude onaj Vekarić i Vukčević, pa lovite Radovana Karadžića, pa do dana današnjeg nema alijas dr Dabića, nema izveštaja o tome koje su to snage bezbednosti njega uhvatile.
Da li treba, gospođo Dragutinović, da vam govorim o tome što tada niste pitali zašto ne radi parlament dva meseca, kakve su vam sve primedbe dale vaše kolege iz drugih poslaničkih grupa koje podržavaju predlog ovog budžeta.
Neke od njih su rekle, neću reći koja je to poslanička grupa, ali pouzdano znam da jeste, na prvim konsultacijama da je budžet skandalozan.
I jeste skandalozan i ovakav budžet ne treba da se usvoji, i građani Srbije ne treba da trpe vašu pogrešnu politiku, a naročito poljoprivrednici.
Sevap je, što bi rekli naši ljudi, pogotovo seljaci, da se lepo ovih 2,5 miliona dinara prebaci, kao što je to kolega Filip Stojanović predvideo ovim amandmanom, u subvencije za poljoprivredu. Lepo da znaju seljaci da je to otišlo za ono što je najpotrebnije.
Jer kao što ste naveli u ovoj strategiji, opet se pozivam na ovaj dokument, ne znam da li i druge kolege poslanici čitaju, već sam pri kraju i ponovo se i uvek vraćam na nešto od onoga što je nacionalna strategija evropskih integracija Srbije.
To je ovaj dokument od 1.100 strana, lepo ste konstatovali ono što je tačno, a to je da u ukupnom društvenom proizvodu naše zemlje, gde se sa oko 11% uključuje i prehrambena proizvodnja, učestvuje poljoprivreda sa 23%, ali mislim da je to i više, jer nije do kraja izvršena registracija svih poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji.
Slobodno možemo da kažemo da se preko jedne četvrtine radno sposobnog stanovništva bavi poljoprivredom i da je problem u činjenici da nemamo nikakvu strategiju poljoprivrednog razvoja naše zemlje, naročito u ruralnim područjima, o čemu je veoma precizno govorila koleginica Marina Toman, bez obzira na to što su neki od ovih zakona, a u pitanju je set od osam zakona, stigli u skupštinsku proceduru, pripremljeni za usvajanje.
Ako je to već tako, gospođo Dragutinović, danas, 29. decembra, kada je očigledno da nećete zbog vaše nesposobnosti moći da usvojite budžet, svaki predsednik opštine, bez obzira iz koje je stranke, drhti pred činjenicom da je sutra i prekosutra poslednji dan kada treba da dođu transferna sredstva.
Ako je tačno, a jeste, ono što je rekao kolega Ilić, da nema jednog jedinog dinara u Trezoru i da je pitanje da li će ta sredstva sutra ili prekosutra da dođu, da su spremljeni nalozi za isplate, da je u pitanju opstanak i dečijih vrtića, i mnogih preduzeća i javnih ustanova na području lokalne samouprave, kako onda možete da kažete, ili bilo ko od vas, a vi ćete to da uradite, kao što malopre reče Gordana Pop-Lazić, da optužite opoziciju da je kriva zbog vaše nesposobnosti i svega onoga što se u državi dešava?
Hoćete da otimate izbornu volju građana, odborničke, poslaničke mandate, da ne poštujete ono što je parlamentarna demokratija, ono za šta se borimo 18 godina, od kada su održani prvi parlamentarni izbori u Srbiji. Moći ćete da nastavite tako da se ponašate, da ne slušate jedini glas razuma, ne vi lično nego ovaj preko puta, Boris Tadić, a jedini glas razuma danas u Srbiji, jedina politička stranka koja uočava probleme i koja može da ih rešava, jeste SRS.
Pustite vi te priče - mi smo imali to, pa nam je prihvaćeno ovo, pa ćemo mi tako - ništa nije prihvaćeno od onoga što hoće građani Srbije. Ne treba da vam iznosim podatke jer u pitanju su poruke lične prirode, neke od tih brojeva telefona ne znam i ne znam ko su ti ljudi, ali ljudi kažu - bravo, svaka vam čast. Naročito poljoprivrednici, jer tema poljoprivrede je uzdrmana sa skupštinske govornice jutros od 10.00 časova samo zahvaljujući činjenici da o tome govore poslanici SRS. Našli smo optimalnu, razumnu meru.
Možda sam vas sad ovim argumentima kako ne radi Republički javni tužilac i ubedila da ovaj, kazaćete - ma to je sitno, dva miliona, amandman prihvatite, ali očigledno je kasno i za to. Šta ćemo sa ovim drugim u strukturi budžeta, i sa troškovima putovanja, i uslugama po ugovoru i svim onim što smo danas nabrajali, za koje i vi pouzdano znate da su alavost pojedinih republičkih ministara, i pojedinih agencija i onoga što je produkcija?
Uostalom, vi ste pre neki dan na konsultacijama koje smo imali rekli - da biste vi mogli da se složite sa činjenicom da oni mnogo novca troše, te agencije, za koje mi od početka tvrdimo da su samo mašinerija za umnožavanje birokratije, ali da to jednostavno nije moguće sada da se uradi zato što su one osnovane po određenim zakonima i zato što Zakon o budžetskom sistemu ne daje mogućnost da se na takav način izvrši prebacivanje sa jedne na drugu poziciju. Za mene nije to opravdanje, gospođo Dragutinović.
Tako ili nešto slično, kada vam je kolega Čedomir Jovanović rekao - sa druge strane, kršite član 61. Zakona o privatizaciji, je li tako kolega Jovanoviću, kroz ovakvu budžetsku projekciju, vi ste rekli - da, to je isto, znači napravili ste komparaciju, kao kada jedna poslanička grupa traži da se od nekih agencija, evo sada ne od agencija, od Republičkog javnog tužioca, sredstva prebace za subvencije u poljoprivredi.
Nije naš problem što ste vi izmislili 200 agencija i Sijepu koja ništa ne radi. Tamo sede udobno smeštene supruge ili neke druge poznanice pojedinih funkcionera iz vrha vlasti. Takav je slučaj u Kragujevcu, takav je slučaj u svim gradovima Srbije. Ne rade posao na izvozu, a kamoli na izvozu poljoprivrednih proizvoda. Koje poljoprivredne proizvode da izvezemo kada država ne brine o organizovanom otkupu naših strateških proizvoda od strane seljaka.
Situacija će biti još mnogo gora i mnogo teža u 2009. godini. Nije mi namera da zastrašujem dodatno građane Srbije, zato što je svaki punoletan građanin svestan situacije u kojoj smo se mi našli. Ali, nemojte da tražite opravdanje u svetskoj ekonomskoj krizi. Čitava strategija iz ovog dokumenta, koji ima preko hiljadu strana, zasniva se isključivo i kada je poljoprivreda u pitanju, to je dakle poseban segment, poljoprivredni i ruralni razvoj, na saradnji sa zemljama EU.
Mi nećemo tako da vodimo politiku. Mi mislimo da od naših seljaka, od njihovog teškog i mukotrpnog rada, zdrave poljoprivredne proizvode iz Srbije, a pre svega hranu, a pre svega investicije u oblasti proizvodnje zdrave hrane, može da kupi samo jedna moskovska podoblast ili neki manji grad u Rusiji i da budu srećni i zadovoljni i seljaci u Srbiji, i da se bolje živi. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdele 6. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Marko Milenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, situacija u kojoj se nalazimo danas kada treba da usvajamo budžet u poslednjem trenutku, a za to nema vremena, nameće nam osnovno pitanje - ko je kriv zbog toga?
Da li su to poslanici opozicije ili su to predstavnici DS, G17 i SPS, koji kada su nekako skrpili Vladu, cilj im nije bio očuvanje Kosova i Metohije, cilj im nije bio ekonomski razvoj i bolji standard građana Srbije, cilj im nije bio uspostavljanje pravne države, koja će garantovani sigurnost i jednakost našim građanima, već im je jedini cilj bio interesna podela kolača i trošenje budžeta Republike Srbije, trošenje novca građana Srbije.
Budžet jedne države najverniji je pokazatelj da li je ta država dobro uređena ili nije. Kada su demokratori došli na vlast 2000. godine obećavali su građanima sve životne blagodeti, nova radna mesta i racionalnu, efikasnu državu. Gde se nalazimo danas i kako živimo? Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu ne stabilizuje ekonomsku situaciju u državi, nema prioritetnih oblasti finansiranja, jer je budžet politički nastao, isključivo kao kompromis zadovoljavanja stranaka na vlasti.
Osim toga, budžet nije ni socijalan jer nema socijalnu komponentu, njime su najugroženiji siromašni, bolesni i nezaposleni. U budžetu nema dovoljno predviđenog novca za porodiljske i roditeljske naknade, dečije dodatke, za nauku takođe i jednim delom bi se to moglo nadoknaditi i smanjenjem izdataka za usluge po ugovoru, što je predviđeno ovim amandmanom, ali i drugim amandmanima poslanika SRS, ali očigledno je da to naši vlastodršci ne žele.
Dalje, ovaj budžet nije ni skroman, ni restriktivan, jer ne samo da nije izvršena ušteda i racionalizacija na manje bitnim nivoima i klasifikacijama, već su tu iznosi povećani. Predviđa se deficit od 50 milijardi dinara, tj. 600 miliona evra i to je, kako su ovde predstavnici Vlade rekli, projektovano prema dogovoru sa MMF.
To vam baš i nije neka referenca. Šta će biti sa otplatom dugova za koju treba obezbediti sredstva, jer poznato je da se planiraju i nova zaduženja. Izgleda da to nikoga u vlasti ne zabrinjava i ne interesuje.
Vlada Republike Srbije je prekršila Zakon o budžetskom sistemu, jer je Zakon o budžetu za 2009. godinu ušao u proceduru sa 40 dana zakašnjenja, umesto 1. novembra, u Skupštini se našao 7. decembra, a pred poslanicima 10. decembra. Šta nam to govori? Kakvu poruku na taj način Vlada šalje građanima Srbije? To govori o očiglednoj nameri Vlade ili jednog dela Vlade da se budžet ne usvoji na vreme, a broj amandmana od preko 200 verno svedoči o lošem kvalitetu predloženog budžeta.
Amandman koji sam podneo je veoma smislen i predviđa da se u ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru, u koloni 6 iznos 14.000.000 zamenjuje iznosom 5.000.000, u koloni 8 iznos 14.001.000 zamenjuje iznosom 5.001.000 dinara. Ova sredstva dodaju se ekonomskoj klasifikaciji 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6 iznos 17.285.000.000 povećava se na iznos 17.294.000.000, a u koloni 8 iznos 17.885.000.000 zamenjuje se iznosom 17.894.000.000. Šta bi se u stvari postiglo prihvatanjem ovog amandmana?
Vlada bi smanjila iznos za usluge po ugovorima i isti iznos svela u realne okvire zbog finansijske krize i štednje u državnim organima, a sredstva od ove uštede prebacila bi se u subvencije za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje kao naše osnovne razvojne šanse.
Poljoprivredi su potrebne protekcionističke mere i državna intervencija, ali ne na ovaj način, ne protiv poljoprivrednika, kao što to činite ovim predlogom budžeta.
U 2008. godini za Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva bilo je predviđeno 27 milijardi i 700 miliona dinara, a u 2009. godini predviđate 20 milijardi i 500 miliona dinara, preko 7 milijardi dinara manje, sa indeksom pada od čak 135, prilikom čega su subvencije za poljoprivredu smanjene za pet milijardi, a podsetiću vas - da je poljoprivreda privredna grana koja je do sada uvek odolevala svim finansijskim krizama, zahvaljujući maksimalnom angažovanju naših poljoprivrednika i naravno tražnje tržišta za hranu.
To ne znači da vlast sada prema našim poljoprivrednim proizvođačima treba da se ponaša kao prema građanima drugog i trećeg reda. Ne mogu oni ovoj vlasti biti dobro jedino pred izbore.
Naši zemljoradnici u Srbiji pod veoma nepovoljnim uslovima proizvode pšenicu, kukuruz i druge kulture, uz nepovoljne cene semena, đubriva, koje je poskupelo 100% i otkupnu cenu proizvoda koja omogućava profit tajkunima koji vrše otkup, dok naš seljak, kada proračuna rashodnu i prihodnu stranu, skoro da dođe na nulu, ne računajući svoj mukotrpni rad.
Na drugoj strani, Srbija cveta uz osnivanje raznih nepotrebnih organizacija, agencija, komisija, povećanje nepotrebnog birokratskog aparata u vidu raznoraznih ministarskih savetnika, sa pratnjom u skupocenim automobilima, daljom nepotrebnom i nerazumnom potrošnjom budžetskog novca kroz razne usluge po ugovoru i specijalizovane usluge, dok poljoprivrednik razmišlja - da li će uopšte i šta sejati naredne godine.
Što kaže moj uvaženi kolega, najveći borac za prava poljoprivrednih proizvođača, mr Srboljub Živanović - kada dođe proleće i topli dani, kada se oseti miris zemlje, sve to poljoprivrednici zaboravljaju i počinju da rade jer ne mogu da ostave neobrađene površine, već proizvode hranu za državu, čekajući da kada će im se taj rad konačno u pravoj meri isplatiti. Naši ljudi su radni i vredni, jedino što traže je da rade i dostojanstveno žive i izdržavaju porodice od tog svog rada.
Našim zemljoradnicima je preko potrebno regresiranje đubriva, nafte i semena, jer je 90% neobrađene površine u Topličkom, Jablaničkom, Nišavskom i Pčinjskom okrugu, iz tog razloga što naši ljudi nemaju novca za ulaganje u proizvodnju.
Svi krediti koje je Ministarstvo poljoprivrede delilo nisu podeljeni pravim poljoprivrednim proizvođačima, već su deljeni ljudima koji su trošili taj novac za druge namene, kao i subvencije proizvođačima duvana, koje su selektivno isplaćivane ili prema političkoj liniji.
Sem toga, Ministarstvo poljoprivrede je obećalo našem seljaku stimulaciju od 100 evra po tovljenom biku, ali od toga naravno nije bilo ništa. Svaka treća kuća na jugu Srbije hoće da čuva po deset krava, ali pošto od toga nemaju nikakvu korist, već samo štetu, odustaju od toga.
Da li znate da preko 70% poljoprivrednika nema zdravstvene knjižice, jer im u zavodu traže novac i za vreme unazad, kada nisu koristili zdravstvenu zaštitu, a ne od momenta kada im to zatreba.
Napravimo li paralelu sa okruženjem i subvencijama u Sloveniji, Hrvatskoj i Mađarskoj, koje su tri puta veće nego kod nas, lako ćemo doći do zaključka da predloženi budžet diskriminiše poljoprivrednike.
Krajnje je vreme da demokratorska vlast u Srbiji shvati da u poljoprivredi leži naš izvozni potencijal, naša budućnost ka jakoj privredi, sa poljoprivrednom kao nosiocem privrednog razvoja i uspeha, jer ceo svet traži zdravu hranu i mi to možemo da im damo, ali zato moramo da subvencionišemo i podstičemo poljoprivredu mnogo više, a ne da restrikciju vršimo na njoj, a rasipništvo demonstriramo na kabinetima premijera, potpredsednika i ministara u Vladi.
I laici znaju da u elektronskoj i mašinskoj industriji ne možemo da konkurišemo jednom Japanu ili Nemačkoj, ali u poljoprivredi možemo da budemo daleko jači od svih.
Sem toga, jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju će za posledicu imati sniženu uvoznu zaštitu za skoro polovinu poljoprivrednih proizvoda, koji će biti prepušteni kvaziliberalnoj žestokoj konkurenciji proizvoda iz država EU.
U Vladinom objašnjenju za neprihvatanje ovog amandmana navedeno je da se amandman ne prihvata iz razloga što bi se umanjenjem planiranih sredstava kod Zaštitnika građana, na ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru, onemogućilo normalno funkcionisanje, jer se ne bi mogle isfinansirati usluge prevođenja, stručnog usavršavanja i osposobljavanja, praćenje promena u radu državne uprave, objavljivanje svih saopštenja, preporuka i mišljenja koji su predviđeni Zakonom o zaštitniku građana, a radi upoznavanja javnosti sa njihovom sadržinom.
Mislim da je ovde objašnjenje Vlade apsolutno besmisleno i neprihvatljivo, jer sve navedene aktivnosti mogu obavljati već zaposleni službenici, a da se sredstva od ove uštede prebace u preko potrebne subvencije za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Na kraju, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman, koji u apsolutno prihvatljivoj meri relativno popravlja loš Predlog zakona o budžetu. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdele 7. i 14, amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Ima reč poslanica Dušanka Plećević.