TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 28.01.2009.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

28.01.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 13:10 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodna poslanica Marina Raguš želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.
...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Dakle, na osnovu članova 225. i 226. Takođe koristim i ustavne članove koje, kao što vi, gospođo Čomić, dobro primećujete, treba svi da poštujemo i da se trudimo da ih čuvamo svojim ponašanjem: član 23. Ustava, u smislu ljudskog dostojanstva, koje je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom. Takođe se u članu 24. navodi da je ljudski život neprikosnoven. Član 25. govori o fizičkom i psihičkom integritetu, koji je takođe nepovrediv.
Vi ste posle izlaganja gospođe, zapravo koleginice Dušanke Plećević dali objašnjenje koje se meni zaista dopalo, samo ne znam iz kog razloga je izostala reakcija kod svakog rušenja integriteta poslanika ovog doma. Da budem preciznija, radi se o pisanju sredstava javnog informisanja. Ono što predviđa sloboda medija i vuče za sobom određena prava takođe vuče za sobom određene odgovornosti.
Ja sam imala prilike da pročitam samo reakciju gospođe Trivan iz vaše stranke, gospođo Čomić, koja je reagovala na skandalozno pisanje, ja se sa tim potpuno slažem, koje se tiče obavljanja vaše dužnosti potpredsednika ovog parlamenta. Ali, očigledno je ta reakcija upućena samo radi zaštite dostojanstva određenih ličnosti.
Ja sam takođe, gospođo Čomić, na prvom mestu od vas očekivala da reagujete ili da dođete do političkog dogovora, prvo, da se ispita ko su novinari koji na najbrutalniji mogući način ruše psihički i fizički integritet i dostojanstvo određenih ljudi, narodnih poslanika, javnih ličnosti, kojima se sudi bez procesa, gde se gazi prezumpcija nevinosti; koje su to redakcije i ko su ti tajkuni koji naručuju određena pisanja u određenim medijima.
Neki od nas imaju novinarsko iskustvo i vrlo dobro znaju da kada je reč o vrlo važnim političkim temama, a ispod određenog članka se potpišu novinari sa inicijalima ili redakcija, da je to naručeni tekst i da taj tekst košta nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od toga šta želite da postignete, u zavisnosti od toga koju ličnost želite da uništite, ne razmišljajući da ti ljudi imaju svoje porodice, svoj integritet i da bi trebalo normalno da žive u Srbiji.
Takođe, užasni napisi koji se tiču pokušaja atentata na gospodina Nikolića, a koji iz Haga naručuje predsednik SRS, predstavljaju flagratno kršenje svih ustavnih načela. Predsednik SRS nije poslanik, nije član ovog parlamenta, ali i te kako bismo mi kao SRS, čiji je on predsednik, trebalo da znamo ko su novinari koji tako naručene stvari plasiraju i koji mediji, za čiji interes, to rade.
Takođe, na naslovnoj strani jednog dnevnog lista našao se predsednik LDP-a, užasni napisi. Mogao je da bude jednostavno motiv svakom, uslovno rečeno, psihički poremećenom čoveku da završi na osnovu napisa sa gospodinom Jovanovićem. Gospodin Maraš takođe, ili bilo ko drugi od vas.
Dakle, ono što SRS od vas zahteva, gospođo Čomić, jeste da se vi iz vladajuće većine koji se zaista starate o dostojanstvu ove skupštine vrlo brzo postarate da ovakve stvari razrešimo. Zašto se to radi, zašto se vodi kampanja urušavanja integriteta i dostojanstva Skupštine u medijima? Ja sada zaista pričam samo o toj temi. Ako se stvori klima da smo svi jednaki i da štitite svakoga od nas, mi ćemo se potruditi da tu klimu ispratimo zato što znamo da smo zaštićeni. Nećemo imati potrebu da se na ovakav način, sa poslednjim atomom snage i slobode borimo samo za svoje dostojanstvo. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslanik Marko Milenković želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Marko Milenković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika tražim obaveštenje od predsednika Vlade Mirka Cvetkovića o rezultatima privatizacije fabrike "Fiaz" u Prokuplju, preduzeća za proizvodnju azbestnih pločica, feroda i raznih vrsta azbestnog prediva.
U Srbiji je jedino Mladenovac imao fabriku takvog tipa, a prokupački "Fiaz" je radio za najveće državne firme: Železnicu, "Srbijatrans", "Lastu", "Zastavu", "Niš ekspres". Interesantno je da je "Fiaz" u doba najvećih sankcija proizvodio i izvozio iz države i da je 1.100 radnika primalo platu i izdržavalo svoje porodice. Sem toga, "Fiaz" je raspolagao kvalitetnom tehnologijom i bio je respektabilan privredni činilac na prostorima cele bivše Jugoslavije.
Onda je broj radnika nakon petog oktobra prepolovljen i sveden je na 550, a sve to rukovođenjem demokratorskih direktora i stečajnih upravnika, do aprila 2003. godine. Zatim je izvedena neuspešna privatizacija, od strane izvesnih Miroljuba Aleksića i Mirka Obradovića.
Proces proizvodnje je zaustavljen, a pokrenut je postupak za raskid ugovora o privatizaciji, naravno, sve zbog nedomaćinskog poslovanja i neispunjenja stečenih obaveza većinskog vlasnika.
Sve ove godine unazad bile su ispunjene zakulisnim radnjama i nezadovoljstvom radnika koji su gledali kako im se preduzeće obezvređuje i uništava, a kolege otpuštaju sa posla. Borili su se ljudi, koliko im je to god ne narodna vlast dopuštala.
Zatim je započet postupak kod nadležnog Trgovinskog suda za brisanje iz registra većinskog vlasnika i vraćanje preduzeća u pređašnje stanje. Naravno, Trgovinski sud se nije proslavio rešavanjem ovog spora, tako da je preduzeće "Fiaz" iz stečaja prešlo u bankrot i, kako čujem, opet čeka privatizaciju.
Dakle, tražim obaveštenje od predsednika Vlade kakvi su rezultati privatizacije nekada uspešnog prokupačkog "Fiaza" nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja sudskog spora, uništenog proizvodnog procesa i otpuštanja ljudi sa posla. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Slađan Mijaljević

Srpska radikalna stranka
Poštovano predsedništvo, drage kolege, članovi 225. i 226. Postavio bih pitanje ministru kulture i ministru pravde.
Danas sam svratio do jedne naše čuvene knjižare da kupim knjigu "Svedočanstvo Karle del Ponte", pošto imam nameru da poklanjam nekim prijateljima. To je čuvena knjižara "Nikola Pašić" na Trgu Nikole Pašića gde sam zatekao jednu zaista mučnu scenu – neki ljudi, bez ikakvog naloga, predstavljaju se za sudske izvršitelje, uz pratnju patrole policije premeravaju knjižaru, razvlače metar sa nekim laserskim meračem, mere podrum, plafon itd. Situacija zaista uznemirujuća. Oni zaseli, kao da je njihovo.
Krenem da se malo raspitujem o čemu se radi i dođem do nekih neverovatnih informacija. Informacije su takve da je u prvom stepenu država Srbija uspela da odbrani svoj prostor. U drugom stepenu država Srbija je izgubila svoj prostor. Ceo postupak se trenutno nalazi na Vrhovnom sudu. Međutim, došli su neki ljudi, predstavnici neke banke, u pratnji policije i suda i hoće da pre završetka procesa preotmu taj prostor.
Igrom slučaja, poznajem ljude koji tamo rade, sve te događaje koji se dešavaju. Lokacija je vrlo dobra, u centru Beograda, i od sredine devedesetih godina, otkako je Marko Milošević hteo da pravi salon automobila tamo, pa do dana današnjeg razni tajkuni i "tajfuni" žele da oduvaju jedan izuzetan kulturni centar u centru Beograda, a da tamo uvezu automobile ili da otvore banke.
Ovde imam i razna rešenja, gde se do sada u tom procesu pojavljivala "Atlas banka", a danas mi se advokat predstavio kao predstavnik "Pireus banke". Očigledno neki tajkuni, koji prelaze zbog svog posla i svoje enormne zarade iz neke organizacije u drugu, i neke svoje zamisli, neke svoje ideje i neke svoje interese prenose sa sobom.
Zbog određenih događaja koji se tamo dešavaju i uznemirenja koje postoji, a došao je i veliki broj ljudi koji kupuju u toj knjižari, koji su zainteresovani da im taj prostor ostane, oni ljudi koji rade u tom prostoru već 30-40 godina jednostavno žele da se ispoštuje ono što je u procesu do kraja.
Zbog toga postavljam pitanje ministru pravde kako je moguće da država izgubi interes i da izgubi u sporu za svoj prostor?
Ministru kulture postavljam pitanje: ako ćete dozvoljavati da se iseljavaju knjižare, a zatvaraju se svakog dana, a na njihova mesta i u njihov prostor useljavate kockarnice i banke, naročito strane, počinjemo da ličimo na Las Vegas, a po broju knjižara ćemo sići na nivo 19. veka za koji mesec, kuda nas to vodi politika Ministarstva kulture koje ne želi da štiti te kulturne centre kakvi su knjižare poput knjižare "Nikola Pašić"? Molim odgovor što hitnije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Popović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Zoran Popović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članovima 225. i 226. Poslovnika, jer su mi potrebna određena obaveštenja od nadležnog ministarstva kako bih dalje mogao da obavljam funkciju narodnog poslanika i da zaštitim interese radnika preduzeća "Pobeda" Ljig i svih građana opštine Ljig, iz koje dolazim, koji su svoj glas na poslednjim izborima dali Srpskoj radikalnoj stranci.
Pre svega, želeo bih da javnost upoznam sa finansijskim poslovanjem preduzeća "Pobeda" uoči privatizacije i nakon procesa privatizacije, gde se kao kupac pojavljuje Želimir Jolović, brat uhapšenog advokata Nemanje Jolovića koji je označen kao jedan od organizatora stečajne mafije. Kada je reč o braći Jolović, "grobarima" srpske privrede, Želimir, ono što je poželeo u Ljigu, to je i dobio zahvaljujući sistemu DOS-a koji je nakon 5. oktobra 2000. godine uspostavljen u Srbiji.
Naime, inicijativa za privatizaciju preduzeća "Pobeda" pred Agencijom za privatizaciju pokrenuta je 23. januara 2004. godine, a prethodno je od 2001. godine "Pobeda" u kontinuitetu pripremana za propast. Dugovi preduzeća su u 2001. godini iznosili svega 2,3 miliona dinara, a 2002. godine ovi dugovi su uvećani na 12,4 miliona dinara. Već u 2004. godini, kada je pokrenuta inicijativa za privatizaciju, godišnji neto gubitak je iznosio svega 790.000 dinara, da bi se poslovna 2005. godina završila sa gubitkom od čak 4.154.000 dinara.
Krajem decembra 2005. godine Jolović kupuje ovo preduzeće i u 2006. godini smanjuje gubitak na 1.299.000 dinara, da bi već naredne 2007. godine gubitke uvećao više nego što su oni iznosili pre konačne privatizacije. Tako "Pobeda" u 2007. godini beleži neto gubitak od 4.254.000 dinara, dok se poslovni prihodi sa 20 miliona 2004. godine smanjuju na 11 miliona 2007. godine.
Kako u "Pobedi" posluju braća Jolović i njihov direktor Predrag Mutavčić, inače član šifrovane stranke G 17 plus, najbolje se vidi iz izveštaja koji je nakon izvršene revizije poslovanja za 2007. godinu sačinila privatna revizorska kuća "Euro audit" iz Beograda, koji datira od 7. jula 2008. godine.
Između ostalog, u ovom izveštaju nezavisnog revizora stoji da preduzeće "Pobeda" nije definisalo računovodstvenu politiku koja se bazira na važećim propisima o računovodstvu i reviziji, međunarodnim računovodstvenim standardima i međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Dalje se navodi da do kraja 2007. godine nekretnine, postrojenja i oprema nisu procenjeni po poštenoj i fer vrednosti, u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima, zbog čega revizori nisu mogli da iznesu svoje stručno mišljenje.
Na kraju ovog izveštaja se navodi da revizori nisu mogli da prisustvuju fizičkom popisu zaliha sa stanjem na dan 31. 12. 2007. godine, jer je popis izvršen pre angažovanja revizora, pa tako nije postojala mogućnost da se revizori uvere u tačnost iskazanih količina i zaliha preduzeća.
Zbog ovakvog mešetarenja kupca preduzeća "Pobeda" od Ministarstva ekonomije i Mlađana Dinkića zahtevam da mi odgovori na sledeće poslaničko pitanje: koliko je puta od 27. decembra 2005. godine do sada Agencija za privatizaciju vršila kontrolu izvršenja obaveza kupoprodajnog ugovora države i kupca preduzeća "Pobeda" iz Ljiga Želimira Jolovića? Pod dva, šta je u tim kontrolama utvrđeno, da li je kupac do sada u ugovorenim rokovima izvršavao sve obaveze koje proizilaze iz ugovora o kupoprodaji preduzeća "Pobeda" iz Ljiga?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, ne možete postavljati poslaničko pitanje. Molim da u stenogramu stoji da narodni poslanik zahteva informaciju i obaveštenje.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem, gospođo Čomić. Moram da se pozovem na nekoliko članova našeg poslovnika, pre svega na član 27, ali tu su i član 160, i član 136. i onaj član koji je predmet naše rasprave već nekoliko dana, a to je član 239. Poslovnika Narodne skupštine. Kada kažem član 239. Poslovnika Narodne skupštine, gospođo Čomić, ne mislim na verziju našeg poslovnika od juna 2005, prečišćen tekst, nego mislim na onu verziju do koje se dolazi ukoliko se uzmu i izmene i dopune te odluke iz septembra 2006. godine, što se sve nalazi u onoj velikoj knjizi koju vi imate, gde piše "Poslovnik Narodne skupštine", i to pri kraju te knjižice.
Stičem utisak da vi mene niste dobro razumeli pre nekoliko dana. Pokušao sam na najjednostavniji način da objasnim nešto što nije teško da se utvrdi. Član 239... Evo, i gospodin Moma Čolaković je razumeo o čemu se radi, moji prijatelji iz poslaničke grupe PUPS, moji prijatelji iz DS-a, oni koji sede ovde, i oni su upoznati sa tim i dele moje mišljenje, u ovoj skupštini svi dele mišljenje koje ću ja sada da iznesem.
Ako je gospodin Dulić 2007. godine, kada je bio predsednik Narodne skupštine, 13. juna 2007. godine omogućio da Narodna skupština donese odluku da se izabere, utvrdi sastav devet delegacija, kao što i sad radimo, i da kriterijum ili, da budem precizniji, nešto što mora da stoji u odluci jeste ime i prezime narodnog poslanika... Znači, moramo da budemo apsolutno sigurni za sva imena koja se navode u predlogu odluke da su to narodni poslanici. Druga stvar koja je vrlo bitna jeste da se navede kojoj stranci pripada dotični gospodin ili gospođa. Treća stvar jeste njegov status u delegaciji, da li će biti član ili zamenik člana.
Ako je moglo 2007. godine tako da se uradi, u skladu sa Poslovnikom (moram da vas podsetim, Poslovnik nije promenjen od 2006. godine do danas, ništa se nije promenilo), ne postoji nijedan zakoniti razlog da u predlogu odluke sada pored imena i prezimena predloženog kandidata stoji naziv bilo koje poslaničke grupe. Jer, ovako, gospođo Čomić, proizilazi da vi mene ubeđujete da je, recimo, Vlajko Senić član SPO, a nije, on je član G 17 plus. I u rezultatima izbora i ono što je dostupno javnosti, u svim propisima koji se primenjuju, nakon završenih izbora 11. maja...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Izvinjavam se, da vam ne upropastim ovu lepu kamernu atmosferu u kojoj teče rasprava.
Gospođo Čomić, ja bih vam preporučio da ovo pomerite, ovo može da bude opasno sredstvo, da ne biste nekoga izazvali ovde, pa posle da budu neki veći problemi. Pomerite vi ovu flašicu, neka bude samo čaša ovde.