Vreme, gospodine Buha. Zahvaljujem.
Htela bih samo da vas obavestim da sam pozvala da sednici prisustvuje gospodin Zlatko Petrović, savetnik gospođe Malović.
Pozdravljam njega i gospođu ministarku.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Avramoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu s ovim sramnim Poslovnikom i još sramnijim članom 143, ja treba za dva minuta da obrazložim zašto sam hteo da promenim i da poboljšam predlog ovog nakaradnog zakona – što je fizički neizvodljivo. To je dokaz koliko funkcioniše Republička skupština i koliko brine o demokratiji i slobodi govora. Ja ću se opet usredsrediti na sam amandman.
Dakle, ovaj predlog zakona je uslov za belu šengen listu i jedan od uslova koji postoji u setu zakona koji mora Skupština Srbije da usvoji. Kao takav, ne daje nikakvu novu pravnu regulativu, niti inovaciju. Svi članovi koji su navedeni u ovom zakonu su, faktički, poznati članovi u Zakonu o krivičnom postupku i u međunarodnim i bilateralnim ugovorima koje, u skladu s Ustavom, usvaja Republički parlament. Bilo koji ugovor sa drugom državom, koji usvajamo, ne sme izaći iz okvira pravnog sistema.
Ovaj zakon prevazilazi pravni sistem. Govori, kao, nešto novo, a to je način ko će da finansira međunarodnu pravnu pomoć. Ja sam tražio da se briše član 2, iz jednog prostog razloga. Član 2. kaže: "Međunarodna pravna pomoć obuhvata izručenje okrivljenog ili osuđenog". Podsetiću vas da je Miladin Kovačević okrivljen i osuđen u jednoj zemlji, a da vi ovim zakonom regulišete ko će da plati to što ćete vi da ga izručite Americi, odnosno legalizaciju onoga što radite; s druge strane, medijski koristite drugu sliku. To jeste ovaj zakon.
Drugo, preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja. Tu vam je otvoreno široko polje – možete dozvoliti bilo kojoj službi u vašoj zemlji da radi šta god hoće. Zatim, izvršenje krivične presude i ostali oblici međunarodne pravne pomoći. Ne piše koji su to ostali oblici, ali mogu mnogo da nas koštaju.
Isteklo mi je vreme, izvinite, građani Srbije.

Zahvaljujem. Bili ste sasvim jasni.
Da li još neko želi reč?
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković.
Vi ste hteli reč po Poslovniku? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vladajućoj koaliciji ne samo da nije dovoljno to što je maksimalno redukovala prava opozicije, nego i ovako redukovana prava ne poštuje.
Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, član 143. kaže, a molim vas da mi ovo vreme ne računate: "Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, pri čemu ukupno vreme za pretres u pojedinostima za poslaničke grupe iznosi isto koliko je iznosilo i ukupno vreme za načelni pretres predloga zakona, odnosno za zajednički načelni pretres više predloga zakona za poslaničke grupe".
Gospodin Milorad Buha je u, trajanju od dve minute, obrazložio svoj amandman. Umesto da pitate da li se još neko javlja za reč, vi odmah prelazite na drugi amandman. Kako da koristimo vreme koje imamo kao poslanička grupa za raspravu u pojedinostima kada vi uopšte ne pitate da li se još neko javlja za reč?
Svaki narodni poslanik, čak i ako nije podneo amandman, ima pravo da diskutuje o amandmanu svoga kolege. Kako da raspravljamo, kako da trošimo ionako smanjeno vreme koje ste nam dali, ako vi ne date reč narodnim poslanicima? Vi prelazite, dajete reč samo podnosiocima amandmana. Znači, kada se završi rasprava o amandmanu od strane podnosioca amandmana, dužni ste da otvorite raspravu i pitate da li se još neko javlja za reč, a ne da prelazite s amandmana na amandman.
Mi, jednostavno, ne možemo da koristimo iovako smanjena prava koja imamo po članu 143, o tome se radi. Drugi narodni poslanici, koji nisu podneli amandman, imaju pravo da diskutuju o amandmanima koje su podneli drugi narodni poslanici. Dakle, omogućite raspravu o amandmanima.

Zahvaljujem.
Sasvim korektno tumačite Poslovnik. Ja pitam da li neko želi reč i dajem reč svima koji se jave povodom amandmana, s tim da dva minuta koje govori podnosilac amandmana ne ulaze u vreme toj poslaničkoj grupi, a sve ostalo ulazi. Gospodin Buha je, teorijski, mogao da nastavi u okviru vremena, ali ne da obrazloži amandman.
Ako se nismo razumeli, sad pitam, da li se neko javlja za reč o amandmanu na član 2. koji je podneo gospodin Avramović? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Slobodan Vuković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Osim podnosioca, da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne)
Naravno da imate pravo, u okviru vremena koje vam je dato na raspolaganje, da učestvujete. Ponavljam i to sam pročitala kad sam pročitala član 143. Mislim da me jako dobro razumete, ja vas odlično razumem. Podnosilac amandmana, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, retko izlazim, ali vidite kakva je situacija u Skupštini. Iako sam za ovih šest meseci samo nekoliko puta izašao, sada sam primoran da za dva minuta obrazložim amandman, i to ću pokušati, mada je to vrlo teško.
Na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, prečišćeni tekst, podnosim amandman na Predlog zakona o međunarodno pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Predlažem da se ovaj član briše, a obrazložiću to ovako.
Predlagač zakona izabrao je pogrešan put u pravnom regulisanju, opredeljujući se za parcijalno regulisanje ovako široke pravne materije. Politički pritisci koje trpi aktuelna vlast od strane njenih mentora sa Zapada, na prvom mestu, ''haški proces'', ''slučaj Kovačević'' i slično, ne mogu biti valjana osnova za opravdanje propusta koji se čine u pravnoj regulativi.
SRS smatra da je neophodno izvršiti inoviranje i usklađivanje odredaba Zakona o krivičnom postupku i uskladiti ga s Ustavom Republike Srbije, kao najvišim pravnim aktom, odredbama zakona iz oblasti pravosuđa, međunarodnim i bilateralnim sporazumima, kao i drugim pravnim propisima iz ove oblasti, te se zato i predlaže brisanje ovog člana.
Vi razmislite da li je u ovoj skupštini potrebno da mi svi sad ovde izlazimo na brzinu, da ovako široku materiju obrazlažemo za pedesetak sekundi, da nam se uskraćuje pravo da ...

Zahvaljujem, gospodine Vukoviću, prošlo je dva minuta, ali ako želite, možete uzeti učešće dalje, u okviru vremena koje stoji na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi.
Da li još neko želi reč?
Povredu Poslovnika reklamira gospodin Aligrudić.

Jako ću kratko. Član 27 – način vođenja sednice.
Kada vodite sednicu, taj osmeh koji imate na licu, koji nam upućujete zbog toga što vidite da su ljudi, koji su opozicioni predstavnici građana u ovom parlamentu, uznemireni načinom vođenja sednice, krajnje je uznemirujući i krajnje uvredljiv. Molim vas da ga skinete s lica, mislim da na taj način kršite član 104. i član 27.

Vaša kompetentnost da određujete i ocenjujete mimički izraz nije na nivou i mislim da ste na ovaj način povredili Poslovnik. Zaista, u mom izrazu lica nema ničeg sračunatog na to da iritiram bilo koga. Mislim da je problem u interpretaciji, a ne u realnosti.
Reč ima gospodin Jojić, kao ovlašćeni predstavnik. Imate 15 minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče amandmana koje je podnela SRS, oni se zasnivaju na ustavnim rešenjima i ustavnim načelima, jer su u skladu, pre svega, s Ustavom Republike Srbije i Zakonikom o krivičnom postupku. Prema tome, amandmani SRS-a su takve prirode da predstavljaju, pre svega, ustavnu kategoriju i zbog toga je SRS predložio da se brišu svi članovi predloženog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Kada je u pitanju član 3. stav 2, SRS i ja smatramo da ne treba omogućavati pružanje međunarodne pravne pomoći kada se radi o postupku koji je pokrenut pred organom uprave, jer to bi bilo u suprotnosti sa načelom zakonitosti. Pitanje je da li bi se tada uopšte radilo o krivičnim stvarima.
Dakle, kada je u pitanju član 3, srpski radikali i narodni poslanik koji je podneo amandman na ovaj član ostaju kod sadržaja ovog amandmana, s tim što ističem iz kojih razloga se ne bi smelo dozvoliti da se postupak pokreće suprotno Zakoniku o krivičnom postupku, suprotno Ustavu Republike Srbije, jer upravni organi, u konkretnom slučaju, nisu nadležni da rešavaju po ovim pitanjima, da odlučuju, niti da zarađuju, jer bi u tom slučaju došlo do konfuzije u primeni pravne norme, kako iz Krivičnog zakonika Republike Srbije, tako i u odnosu na Zakonik o krivičnom postupku.
Prema tome, SRS smatra da ovaj zakon nije trebalo donositi. On ne poboljšava pravnu regulativu, niti uređuje pravni poredak Republike Srbije na bolji način nego što je to bilo regulisano ranije.
Kada je u pitanju ovaj član, predlažem da se usvoji ovaj predlog našeg narodnog poslanika i da se ovaj zakon ne nađe u proceduri, s obzirom na to da ima brojne mane i da nije pogodan za primenu, jer je u suprotnosti s brojnim odredbama, pre svega, Ustava Republike Srbije, Krivičnog zakona i Zakonika o krivičnom postupku.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljaću se po sledećim amandmanima, za sada toliko.