Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je pet minuta. Poslanička grupa DSS ima još pet minuta isto. Izvolite.

Za razliku od onih koji svoj koncept brane ćutanjem, mi iz SRS na vreme upozoravamo – da, ovo je centralni član kompletnog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji. Ovaj zakon će omogućiti, da ovi koji su na vlasti – sve proglase javnim interesom. Kada oni to proglase javnim interesom, više ne postoji mogućnost bilo kakve zaštite. Ovde se vrlo skromno pominje urbanističko-tehnička i planska dokumentacija, koja u svakom pogledu predstavlja osnovu za početak razmišljanja o eksproprijaciji. Samo da podsetim i poslanike i javnost sledeće.
U ovom konceptu njihovih izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji nema mesta primeni odredaba 82, 83, 84 ili 89, ne znam koji je to član Zakona o planiranju i izgradnji, gde je predviđeno – vraćanje gradskog građevinskog zemljišta ranijim vlasnicima, nema, oni o tome ne razmišljaju. Ovde je drp sistem.
Predlagači ovog zakona su samo ekspozitura, način, sredstvo, produžena palica – čija, onih čije ćete lutke da gledate mesecima ovde, koje ću da postavim? Ovi koji su uzeli i ne znaju koliko imaju i sve im je malo, malo, malo – ima još nečega u Srbiji što nije u njihovim rukama.
Pri razmatranju ovoga trebate da imate u vidu, da ako je raniji vlasnik kojim slučajem umro četiri i po godine posle donošenja rešenja, pa se pojavio naslednik, a da bi dobio rešenje da je naslednik mora da prođe još dve godine – nema prava kada se javi kao naslednik. Kada nasledi, šta nasleđuje – nasleđuje, u stvari, „status ranijeg vlasnika“, jer je već oteto eksproprijacijom? U slučaju vraćanja ne postavlja se pitanje neosnovanog obogaćenja, nego zakonitosti eksproprijacije, a javnim interesom možete sve da proglasite.
Na ovo treba da se doda i činjenica da postoji mešanje da jednostavno u mešovitoj svojini može da bude neko zavisno preduzeće, koje je osnovalo javno preduzeće i da oligarh pričeka, pritaji se jedno dve, tri godine ili druga varijanta, privatizacija, pa možemo uzeti i kod ovih preduzeća koja se vode kao javna, a koja se bave delatnošću – eksploatacijom mineralnih sirovina, rudnici itd. Zato se vraćamo na ono – vi dajete samo zagradu, vi dajete okvir, dajete ljušturu da je to legalno – nije to legalno, ne može biti legalno.
Razlika postoji između opšteg i javnog interesa. Kod javnog interesa se pre svega insistira na državi, državnoj nadležnosti, državnom poslu, a kod opšteg interesa potencira se delatnost i poslovi koji su nezamislivi, koji su nezamenljivi, koji su neophodni za život i rad građana na određenom području. To je ogromna razlika.
Vi na ovaj način vršite konfiskaciju, pa onda to što ste konfiskovali dodatno privatizujete. Zašto je nepokretnost interesantna u Srbiji – zbog budućih promena oko hipotekarnih zapisa i trgovine. Niste to vi osmislili. To su ovi što su pomalo žuti, ne baš mnogo žuti, već po malo žuti, a samo razmišljaju o tome kako da stiču bogatstvo, bogatstvo, bogatstvo.
Znate i sami kako pada vrednost naših preduzeća. Šta reče pre neki dan ovaj počasni konzul od Nikaragve? Kaže – pa da do 2000. godine nisu bila prodata preduzeća, ali ništa nisu vredela, ništa nisu radila, pa su onda morali da upadaju krizni štabovi, pa da ide Vlahovićeva privatizacija…

Vreme je pet minuta. Vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 15. amandman je podneo poslanik Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovana ministre, nadam se da ste ozdravili i da ćete sa pažnjom slušati ove naše rečenice.
Naime, danas na dnevnom redu je izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji. Zakon o eksproprijaciji je donet još 1995. godine i složićemo se svi da je on zaista anahron, da je pisan u jednom drugom političkom ambijentu, odnosno već je star 14 godina, i da je i prevaziđen.
U tom smislu smo mi očekivali od vas, gospođo ministar, da donesete novi zakon ovde, novi Predlog zakona koji će biti usaglašen sa Ustavom, koji će biti usaglašen sa ustavnim principima i da će poslanici i opozicije razgovarati o tom novom predlogu.
Pošto je ovo samo šminka ovog zakona, vi ste takođe rekli da su tri razloga zbog čega se ovaj zakon dopunjuje. Pre svega, proširenjem kruga korisnika eksproprijacije, drugo, to je dopuna odredbe radi utvrđivanja javnog interesa i pod tri dopuna odredbe radi nadoknade eksproprisane nekretnine.
U tom smislu sam napisao amandman, upravo uzimajući ovaj treći razlog koji ste naveli, i u članu 15. sam predložio da se briše stav 2. S obzirom na eksproprisane nekretnine, sredstva idu iz državne kase, iz državnog budžeta, a nemamo mehanizam kontrole stručnih službi koji procenjuje tržišnu vrednost određenih nekretnina, predložio sam da se u članu 15. briše stav 2. i na taj način da pomognemo državi, građanima Srbije i poboljšamo ovaj zakon.
Pošto mi ističe ovih dva minuta, završiću. Hvala puno.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Miloš Aligrudić.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, podnosilac amandmana.

Ovde se radi o jednoj nedoslednosti u tekstu, koji ako se protumači ovako kako budem izneo, a može lako da se tako tumači, onda ćete tu imati određene negativne posledice po nešto što se zove pravna sigurnost i uvažavanje činjenice pravnog prometa.
Zamolio bih pomoćnika ministra koja asistira gospođo ministru da malo sluša, mislim da će biti korisno.
Dakle, u članu 1. Predloga zakona, govorim o članu 16. ovog teksta zakona, govori se o generalnom principu kako se utvrđuje naknada za eksproprijaciju. Međutim, u članu 16. razdvajaju se praktično dve vrste subjekata zavisno od toga kako je došlo do sticanja prava korišćenja na zemljištu, ovde se o zemljištu radi, pre svega. Onda se razlikuje raniji sopstvenik u smislu člana 84. Zakona o planiranju i izgradnji i lica koja su postala korisnici građevinskog zemljišta u državnoj svojini u smislu člana 87. Zakona o planiranju i izgradnji. Tu se zapravo radi o tome na koji način je došlo do zasnivanja prava korišćenja na zemljištu.
Ono što se ovde izgubilo iz vida, pa se jednoj kategoriji kaže da nema pravo na tržišnu naknadu, nego samo na valorizaciju uloženih sredstava i ostalih stvari što je ušlo kao neka vrsta realnih troškova u čitav postupak, ono što razdvaja te dve kategorije lica, po meni, nije korektno, ni izvedeno konsekventno do kraja. Zašto? Zato što u praksi, u životu, imate situacije koje su uglavnom ovakve.
Zemljište nije u prometu bilo, svojevremeno, gradsko građevinsko zemljište, ali objekti jesu. Neko kome je dodeljeno zemljište za izgradnju objekta ranije, ko je postao korisnik zemljišta po tom osnovu za izgradnju objekata, on je svakako taj objekat mogao prodavati. U velikim gradovima i u sredinama gde postoji puno gradskog građevinskog zemljišta, imate vrlo često te slučajeve. Promet nije bila ograničena stvar, ona je bila slobodna sve vreme.
Kada jedan objekat bude više puta u prometu, on više puta promeni korisnika zemljišta. Kada neko ima troškove kupovine objekta koje vi ovde ne uvažavate, one podrazumevaju i lokaciju objekta, a lokacija objekta je s obzirom na to gde se nalazi građevinska parcela, tako da nikada u praksi, u životu, kupoprodajna cena za neke objekte, za građevinske objekte ne zavisi samo od toga kakve je strukture i kvaliteta sam objekat, nego i od njegove lokacije. To je svakome jasno.
Prema tome, ako se može desiti da su prava od trenutka dodele zemljišta, one prve dodele zemljišta, bila verovatno više puta u prometu i da je svaki savesni sticalac objekta pribavio pravo korišćenja zemljišta, najčešće uz pravo svojine na objekat, mada to ne mora biti ono pravo svojine koje se može upisati u zemljišne knjige, može se zasnovati pravo korišćenja i na drugi način, on je to uvek sticao po tržišnim uslovima.
Sada kada vi jednu kategoriju lica za koju možda imate opravdanja da je tretirate ovako, združite s jednom drugom kategorijom lica koja formalno ne može pokazati ili dokazati osnov korišćenja tog zemljišta, ne može ga razdvojiti formalno-pravno od onih drugih na koje se odnose, a imali su ne samo realne troškove nego su pribavljali to svoje pravo korišćenja po tržišnim uslovima, vi ih ne možete diskvalifikovati i ne možete ih onda razdvojiti u odnosu na ova druga lica, po Zakonu o planiranju i izgradnji.
Mislim da su dve stvari ovde bile moguće. Bilo je moguće ili ne predložiti jednu ovakvu odredbu, izjednačiti ova lica, što znam da bi za sobom nosilo određene probleme, ili ste mogli da drugačije izmenite Predlog zakona i razdvojite ove dve kategorije lica, bez obzira što ih ne razdvaja Zakon o planiranju i izgradnji.
Iz razloga korektnosti u pravnom prometu, iz razloga korektnosti pisanja ovog teksta zakona, mogli ste u ovom zakonu po principu specijaliteta u odnosu na druge propise izdvojiti slučajeve po principu pravičnosti, koje zakon može da definiše, da bi se ove kategorije lica drugačije tretirale u pravnom prometu.
Ovo što ste ovde napisali, bojim se da je pre svega duboko nepravično, bez obzira što može biti pravno korektno, ali je duboko nepravično, a posao zakonodavca je ne samo da formalno pravno sroči nešto da bude korektno, nego da bude u najvećoj meri i pravično.
Bojim se da ova odredba koju ste vi novelirali nije u svojoj suštini u osnovi pravična.

Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Srđan Spasojević. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe Nova Srbija je osam minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, predsedavajući, amandmani koje su podneli poslanici DSS, Miloš Aligrudić i gospodin Petković su izuzetno korektni. Napisani su tako da ih je apsolutno trebalo prihvatiti. Mislim da su celishodni, pravno jasno obrazloženi i kada pogledamo sve ove amandmane koji su bili iza nas, jasno se vidi da stvari nisu potpuno jasne kada je u pitanju ovaj zakon koji je podnela Vlada, jer građani Srbije, titulari apsolutnih prava, prava svojine, pojedinci, biće sigurno oštećeni.
Mi smo videli da je ovde bilo i amandmana gde se čak nude i industrijski parkovi i veoma je opasno da se javni interes, videli smo koje su razlike između opšteg i javnog interesa, koristi tako da se pravi jedna fama praktično u društvu, da sve ono što će biti urađeno je u tom javnom interesu, ali se zaboravlja na individualizaciju, šta je u stvari pravo svojine, šta je pravo koje je apsolutno svojinsko pravo, koje je i nepovredivo i koje je praktično jedno pravo koje je Ustavom garantovano.
Zato je potpuno nejasno kako će se ovo sve odraziti, ali vreme će pokazati. Svi ovi oblici, pre svega, javnog interesa, praktično pokušavaju da se konvalidiraju kroz jednu sliku da sve treba to tako da bude i da je to nešto što će pomoći državi. Opet ponavljam, ne sme se dirati u privatnu svojinu.
Videli smo ovde više amandmana koje su, kao što sam rekao, podneli poslanici DSS. Imalo je mesta da se prihvati, naročito ovaj amandman gospodina Aligrudića, koji jasno govori o svrsi i govori o tome da će biti dosta toga što će biti nejasno.
Ne možete praviti od opština ekspoziture centralne vlasti. Ne možete donositi zakone od kojih će samo pojedinci imati veliku korist.
Poslanici NS su u raspravi u načelu i ovde sada u pojedinostima jasno rekli da će se praviti velika nekorektna razlika, da će ljudi koji su vlasnici privatne svojine biti sigurno oštećeni primenom ovog zakona, iz prostog razloga što će se napraviti takva zemlja koja će se proglasiti za javni interes, da će izuzetno biti oštećeni cenom i da će se kasnije, kao što se predlaže sa nekim industrijskim parkovima ili nekim sjedinjavanjem biti mnogo veća vrednost te zemlje nego što je individualno bilo kada su oni tu zemlju prodavali, a sve pod plaštom javnog interesa.
Ponavljam još jednom, biće vrlo nekorektno prema pojedincima ako se ovakav zakon bude primenjivao. Bilo je mnogo korektnije i za vreme arondacije i za vreme neke nacionalizacije nego što će biti kada se ovaj zakon prihvati.
Ovaj zakon nije dobar. Mislim da je vrlo korektno da podnosilac zakona još neke odredbe usaglasi sa stvarnim stanjem, sa stvarnom situacijom, sa stvarnim životom, jer biće izuzetno teško, kao što je gospodin Aligrudić rekao, kada se budu pojavili neki koji bi trebalo da naslede nešto, a već se u ostavinskom rešenju nisu pojavili, a znate da je u takvim situacijama korektno da oni koji imaju pravo, ne korektno nego jednostavno tako zakon nalaže da su oni nosioci i prava i obaveza onog koga nasleđuju, a dopunskim rešenjima u sudovima sigurno da mogu da ostvare to pravo. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Dragan Šormaz.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, narodni poslanik Dragan Šormaz.
Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi DSS je dva minuta.

I ovaj amandman je potpuno, po mom mišljenju, trebalo da bude prihvaćen, ali dobro. Pokušavamo ovim amandmanima da popravimo ovaj veoma loš zakon. Najbolje bi bilo, kao što je već nekoliko poslanika iz različitih poslaničkih grupa predlagalo, da se ceo zakon povuče i da se ponovo odradi na mnogo korektniji način, i da se mnogo više uvaži privatno vlasništvo kao svetinja civilizovanog društva, civilizacijska svetinja, jedina koju imamo u čitavom svetu rasprostranjenu.
Naime, u ovom članu zakona se govori o javnim preduzećima i o njihovim zavisnim privrednim društvima i njihovom angažovanju. To rešenje koje je dato je potpuno nepotrebno, zato sam i predložio da se ceo taj član obriše jer je postupak utvrđivanja javnog interesa svakako hitan, a zavisno privredno društvo se uvek može nesmetano, znači neko javno preduzeće se uvek može nesmetano javiti i pojaviti u takvom poslu, tako da je ovaj član zakona potpuno višak.
Ono što želim da kažem u ovih 30 sekundi je da me čudi da će ovakav zakon i ovakvo rešenje podržati poslanici i nadam se da neće, jer će onda pokazati da im ideologija nije ni bitna, nego samo sedenje u vlasti i da nemaju ideologiju i politiku poslanici SPO i G17 plus, jer se ipak radi o strankama koje kao pripadaju desnom centru, G17 plus, kao i mi iz DSS u IPP.
Da razgovaramo, da kontaktiramo ljude iz narodnih stranaka u Evropi da vidimo da li bi ovakvo rešenje podržali.
Sigurno bi ga kritikovali i sigurno ga ne bi podržali, jer to je nešto što se radilo sredinom 20-tog veka u komunističkim, socijalističkim zemljama, a nije primereno strankama koje pripadaju strankama narodnim ili konzervativnim strankama Evrope. Zahvaljujem.