Zahvaljujem. Nema povrede člana 27, koji me obavezuje da se staram o redu na sednici Skupštine. U staranje o redu na sednici Skupštine spada i pažljivo slušanje izlaganja svih narodnih poslanika, a iz toga proističu i odluke o tome kako i na koji način dozvoljavam razmenu replika i slušajući narodne poslanike procenjujem da li na osnovu člana 100. neko ima prava na repliku ili nema.
U stenogram molim da se stavi da tražim da se u danu sa glasanje Narodna skupština izjasni o primedbama koje je izneo narodni poslanik Tomislav Nikolić, da li je bilo kršenja Poslovnika od strane predsedavajuće.
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo predsedavajuća, verujem da ulažete napore da zaštitite sve narodne poslanike i zato vas molim da pažljivo slušate kada poslanici koji izađu za ovu govornicu govore, odnosno šta govore. Uvredio je sve narodne poslanike koji su pre njega govorili, rekavši da se za ovom govornicom čuje neko očijukanje.
Izvinite, nisam ovde nikakvu mačku videla, videla sam gospodina Aligrudića, bila sam za govornicom, mi smo, pretpostavljam, ljudi koji govore potpuno artikulisano, razumno i nismo ovde ni lajali, ni cijukali, niti njištali. Bio je red da opomenete poslanika. Posle toga je opet uvredio poslanike, ne znam na koga je mislio, govorio je da su tu neke pletilje, neke vezilje, nemam pojma, stvarno umem da pletem, umem da vezem, umem da heklam, sve radim, umem da radim sve te poslove, majka me naučila, umem i da šijem, eto, ako je to interesantno.
Nisam se lično prepoznala, nisam pretpostavila da misli na mene. Ima i muškaraca verovatno koji znaju da vezu goblene, zašto da ne, koja je to diskriminacija. Zar tom čoveku nije dovoljno ono što je Odbor za ravnopravnost polova, kao jednu opomenu i odluku doneo na svojoj sednici vezano za njegovo ponašanje tada, konkretno prema meni, ali evo sada prema svim poslanicima.
Opet dok je prolazio kroz klupe, taj čovek je rekao - nemoj da jedeš ... pretpostavljam da znate šta to znači. Malo ipak od vas, čini mi se, zavisi kako će teći dalje sednica i kakvi će odnosi ovde u parlamentu da vladaju ...

Dva minuta, zahvaljujem.
Narodni poslanik nije u svom izlaganju povredio nijednu od odredbi Poslovnika. Da jeste, bio bi upozoren, kao i svaki drugi, prvo upozoren, a nakon upozorenja bi mu bila izrečena mera opomene, ako insistira na kršenju odredbi Poslovnika, što narodni poslanik Tomislav Nikolić u svom izlaganju nije učinio.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu?
Narodni poslanik Momir Marković želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, od sada, kada vi budete predsedavali, tog trenutka kad sednete na to mesto, ja ću svoj telefon izvaditi i staviti pred vas da mi čuvate telefon, da se slučajno sa njega ne bi neki zvuci javljali.
Već treći put vi mene upozoravate za nečije zvuke sa nečijih telefona. Molio bih da sa tim prestanete, jer to počinjem da osećam kao pritisak na svoju ličnost.

Narodni poslaniče, zloupotrebili ste član 100. stav 1. koji vas obavezuje da, kad dobijete reč na osnovu člana 100, kažete koji član Poslovnika je povređen, na koji način je predsedavajući povredio Poslovnik.
Upozoravam vas sada, pre izricanja kaznene mere, da se Poslovnik ne sme zloupotrebljavati.
(Momir Marković, sa mesta: Izvinjavam se, nisam rekao.)
Narodni poslanik dobacuje iz klupe – izvinjavam se, nisam rekao – dostojanstvo narodnih poslanika, član 104. Molim da to uđe u stenogram i ovo je presedan na koji ćemo se pozivati, kao pravo i dokaz da je narodna poslanica Gordana Pop-Lazić bila u pravu kada je rekla da neki poslanici ovde imaju više prava nego neki drugi. To ste vi, narodni poslaniče.
Da li još neko želi reč?
Na član 7. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić i Miroslav Petković.
Vlada je predložila da se odbiju dva amandmana koje su narodni poslanici Miloš Aligrudić i Miroslav Petković zajedno podneli na član 7, a koji su obuhvaćeni ovim amandmanom, amandmanom na član 7, sa ispravkom.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Poslanička grupa DSS ima na raspolaganju 12 minuta, kao vreme poslaničke grupe, i imate još četiri minuta kao predsednik poslaničke grupe. Izvolite.

Javio sam se u svojstvu podnosioca. Ovo je, u stvari, jedan amandman koji je greškom bio podnet u dva odvojena teksta, kasnije je to ispravkom spojeno.
U obrazloženju zbog čega je amandman odbijen, i jedan i drugi, obrazloženje je slično, radi se o izmeni st. 2. i 5. Opet se radi o promeni člana 20. teksta osnovnog zakona, koji govori o utvrđivanju javnog interesa i svemu onome što se može podvesti pod pitanje javnog interesa.
Rekao sam u ranijim izlaganjima da mi u načelu nemamo ništa protiv toga da se napravi izvesno proširenje pojma javnog interesa, zato što shvatamo da onako kako je do sada to bilo u tekstu zakona ne bi bilo odgovarajuće određenim potrebama našeg društva, države u celini i potrebe da se određeni poslovi od javnog interesa realizuju.
Tu je sada došlo do unošenja nekih novih stavova koji govore o obezbeđenju zaštite životne sredine, zaštite od nepogoda, izgradnja objekata za te potrebe.
Ovde se govori o pribavljanju neizgrađenog zemljišta potrebnog radi raseljavanja naselja ili dela naselja, kada je reč o tome da se javni interes utvrđuje za eksproprijaciju nepokretnosti radi eksploatacije mineralnih sirovina itd, to su ti novi elementi.
U vezi sa tim smo juče imali jedan amandman na član zakona koji je potpuno besmislen, tražili smo da se briše, jer ovaj novi uslov o eksploataciji mineralnih sirovina ne daje nikakvu vrstu presedana, na osnovu čega bi se moglo utvrditi jedno drugačije pravo ili drugačiji oblik naknade za eksproprijaciju takve nepokretnosti, bez obzira što se time deo naselja raseljava.
Ono što je sporno, ovde je bilo sporno i u članu 3. Predloga zakona, to je uvođenja korisnika eksproprijacije.
(Predsedavajuća: Dva minuta. Nastavljate li?)
Nastavljam ispred poslaničke grupe.
Ovde je u pitanju korisnik eksproprijacije, privredno društvo i ovde smo predložili da se uvede nov stav i da se kaže da delatnost privrednog društva mora biti delatnost od javnog interesa.
Zbog čega smo to tražili i zbog čega Vlada misli da je to suvišno?
Valjda misli da je suvišno zato što u okviru utvrđivanja pojma javnog interesa, kada se on definiše, da onda nije potrebno posebno istaći za privredno društvo, da ono mora imati u svojoj delatnosti javni interes.
Mislimo suprotno, upravo zbog drugih odredaba ovog zakona koje mogu da omoguće administrativni prenos, zbog mogućnosti da privredno društvo vremenom bude prodato, da se prosto korumpira osnovna intencija, zbog čega se određene nepokretnosti eksproprišu i da se kasnije, ono što je bio javni interes u momentu dodele zemljišta, odnosno eksproprijacije i dodele zemljišta radi sprovođenja cilja eksproprijacije, kasnije izmetne u jednu potpuno drugu namenu.
Ovde se radi o tome da je potrebno jednom dodatnom rečenicom sprečiti eventualne zloupotrebe u budućnosti. Ako se nešto na oko čini suvišnim, u semantičkom smislu, nije suvišno u suštinskom smislu.
Ako ne postoji strah od toga, da će neko od privatnih lica, koje bi možda Vlada htela da zaštiti, biti oštećeno, ako ne postoji strah od takvih stvari, onda ne vidim razloga zbog čega se ne bi ovaj amandman prihvatio i ne vidim razloga da se obrazloženje odnosi na zaštitu nenovčanog uloga kod ugovora, kada je Republika u pitanju, i da se time kaže da je nenovčani ulog jedina i dovoljna mera, pogotovo kada je reč o tome da se planski akt mora doneti. Dakle, planski akt moramo da imamo.
Da bi se obezbedio nenovčani ulog na osnovu eksproprijacije, ugovor jeste osnov za eksproprijaciju, ali po meni nedovoljan osnov. Kako mislite da bilo šta sprovedete na terenu, a reč je o izgradnji objekata, bez planskog akta?
Planski akt se, na kraju krajeva, mora doneti. Razdvajanjem ova dva uslova koja, po nama, moraju biti kumulativna, dezavuiše deo eksproprijacije i upravo se čini ono na šta smo mi upozoravali, da se eksproprijacija sprovodi radi bitnijih ograničenja prava svojine, a ne kao nužno zlo u potrebi zaštite javnog interesa.
Zaista vas molim da ovaj amandman prihvatite na član 7.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Mirko Munjić.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela poslanica Radica Jocić.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Goran Mihajlović.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Goran Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, građani Srbije, pokušaću u okviru ova dva minuta, koliko nam je po novom Poslovniku vladajuća većina dodelila za obrazlaganje amandmana, ukratko obrazložim moj amandman na član 7. stav 7. Predloga zakona o eksproprijaciji, koji se konkretno odnosi na vremenski rok za sprovođenje postupka eksproprijacije.
Naime, ovim članom Vlada je predvidela nekih 90 dana za izvršenje ovog postupka i ovako veliki vremenski period oni pravdaju time što je u pitanju celokupni postupak utvrđivanja javnog interesa, koji se faktički sastoji iz neke dve faze. Prva faza je vreme obrade podnetog predloga, radi utvrđivanja javnog interesa, a druga faza je potrebno Vladi za donošenje odluke.
Bez obzira na ovako dato obrazloženje, smatramo da je 90 dana prevelik rok i predlažemo da to bude vreme od 30 dana, kako bi se postupak sprovodio efikasnije i brže, tim pre što je moguće da se na to nadoveže i nekih 30 dana za pokretanje upravnog spora nakon objavljivanja odluke Vlade u Službenom glasniku, što bi značilo da bi sve trajalo čitavih 120 dana.
To je samo po sebi dug vremenski period, pogotovo što utvrđivanje javnog interesa može biti vrlo širok pojam, jer kao što znate u pitanju može da bude Republika, AP i jedinice lokalne samouprave, dakle, gradovi, opštine, pa čak i privredna društva i ostali privredni subjekti.

Dva minuta.

Iskoristiću vreme poslaničke grupe.