Zahvaljujem. Još jednom, na osnovu člana 27. molim predsednika Odbora za finansije da razmotri mogućnost da se na sazvanoj sednici odlučuje o amandmanu koji je ministarka Diana Dragutinović u ime Vlade prihvatila, tako da bi postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, podnosilac amandmana.

Dame i gospodo, očekujem isto pozitivnu reakciju ministra, posle ova dva, prirodno je da ide i treći. Međutim, moram kritički da se osvrnem ne na prihvatanje, nego na ukupnost i na sam Predlog izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i odnos Ministarstva i svih državnih službi u ovoj oblasti.
Iz obrazloženja Predloga zakona vidimo zbog čega se ide na izmene. Predlagač zakona kaže da je to proširenje obima poslova u poreskoj upravi, zapošljavanje novih radnika u ovoj oblasti. Međutim, praksa nam pokazuje da su tendencije potpuno suprotne. U praktičnoj primeni zakonskih odredaba u oblasti poreza i doprinosa imamo stagnaciju i Ministarstva finansija i svih drugih državnih organa.
Pre desetak dana direktor poreske uprave nam dade sledeće podatke. Kaže, do sada je ukupno u registru registrovano oko 280 hiljada privrednih društava, aktivnih je svega oko 112 hiljada, negde 40 i nešto posto. Od 35 hiljada privrednika, aktivnih je 16 hiljada, opet negde 40 i neki procenat, a što ukazuje da je prema broju preduzeća registrovanih i drugih privrednih društava, preduzetnika, svega 40% po broju aktivnih.
Ako je ovde rečeno u zakonu da je suprotna tendencija, onda tu neko ne iznosi istinu, a da ne kažem da laže. Ako vidimo po obimu obavljenog prometa 2006, 2007. i 2008. godine, onda vidimo da je stagnacija u prometu.
U poreskom smislu, u nominalnom iznosu, u finansijskim pokazateljima došlo je do porasta, ali u obimu transakcija finansijskih obim je smanjen. Poreski organi imaju daleko manje obaveza nego što je to bilo u poslovnoj 2005, 2006. i 2007. godini. To je jedna stvar.
Ovo obrazloženje koje je navedeno od strane predlagača zakona ne stoji. Sam koncept zakona, kako je koncipiran još 2002. godine, vrlo je loš i kao takav on treba da doživi transformaciju u smislu prilagođavanja savremenim pravnim uslovima normiranja ove oblasti.
Vi ste u ovaj zakon ugradili desetak, petnaestak zakonskih propisa, iščupali ste iz određenih zakonskih propisa i ubacili u ovaj zakon, tako da ovde imamo odredaba Zakona o opštem upravnom postupku, Zakona o državnoj upravi, Zakona o državnim službenicima i nameštenicima, Zakona o radu, imamo čak i odredbe nekih kolektivnih ugovora koje ste uneli ovde.
Svaka izmena pojedinog zakonskog propisa zahtevaće promenu ovog zakona, a što je neprimenljivo i štetno, neracionalno i u svakom slučaju će biti štetno po državni interes da se stalo menja. Vidim ovo je šesta ili sedma izmena ovog zakonskog propisa. Svake godine menjamo, a što jasno govori o tehnički loše izvedenom zakonskom projektu. Morali bi ga na određeni način menjati i prilagoditi potrebama praktične primene.
Pored toga, vidimo da u poreskoj upravi ima problema u radu zbog niskih primanja poreskih službenika i činovnika. Ako smo svedoci reforme koju je država napravila od 2002. godine ovim zakonskim projektom i 2003. godine sa uvođenjem PDV-a. Mi smo reformu u ovoj oblasti završili i morali završavati sa 2003, a da ne kažem 2004. godine to je sve moralo biti završeno. Danas je 2009. godina, a mi nismo oživotvorili sve ono što je ta reforma morala doneti. Zašto? Zato što aktuelna vlast uvek stane na drugom koraku, ne napravi treći i jedanaesti korak koji mora da napravi. Reforma nije završena.
Mi se ovde u obrazloženju pozivamo na određene reformske zaokrete u ovoj oblasti, pa će nam doneti, nema reforme. Reformu niste doveli do kraja, a ovo što predlažete ovim zakonskim propisima nije reforma, nego je to samo prilagođavanje određenim zakonskim projektima i suludo unošenje odredaba, a o tome najbolje govore čl. 23. i 24. ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je toliko glomazan da predstavlja jedan od najvećih zakona u celokupnom domaćem, a verovatno i svetskom zakonodavstvu, a što bi u normativno-pravnom smislu trebalo korigovati odmah onog trenutka kada se usvoji u ovom parlamentu.
Treba da nas zabrinu ekonomska i finansijska kretanja u četvrtom kvartalu prošle godine, a posebno prvi i drugi mesec ove godine i pokazatelji koje dobijamo i iz Ministarstva finansija i iz Vlade, a posebno iz državnih organa koji se bave statistikom.
Moramo videti šta se dešava, zašto nam pada proizvodnja. Industrijska proizvodnja je pala 17% u odnosu na januar i februar 2008. godine. Pored toga, pada nam i ostala proizvodnja. Vidimo da su nam finansijski prihodi, koji se elementiraju iz PDV-a, da su pali negde 30% u odnosu na 2008. godinu. Imamo pad uvoza za 35%, ali analitičari koji se bave ovim pitanjima kažu da je pad uglavnom u oblasti uvoza repromaterijala, što nas treba u svakom slučaju zabrinuti. Da li aktuelnu vlast to brine? Čini mi se da ne brine.
Imamo pad izvoza za 25%, imamo pad investicija za 15%, da li aktuelna vlast ima kontramere da zaustavi ove negativne tokove? Da li išta čini Ministarstvo finansija, u smislu zaustavljanja ovako negativnog trenda u oblasti proizvodnje i naplate prihoda.
Državni organi, poreski organi su dužni da svojim pokazateljima ukažu na ove negativne trendove.
Svedoci smo bili u toku prošle godine i ovde je SRS ukazivala na negativne tendencije kontrole velikih sistema, posebno privatizovanih velikih sistema. Kontrole u velikim sistemima, posebno u sistemima koje su kupili tajkuni, gotovo da nismo ni imali.
Postavljam pitanje Ministarstvu finansija – kada ste izvršili kontrolu poreskom inspekcijom, budžetskom inspekcijom i nekim drugim poreskim organima i drugim inspekcijama, kod Miškovća, kod Beka, kada ste bili u Sartidu, videli tamo njihove bilanse i izvršili kontrolu?
Ovde sam iznosio podatke o kontroli bankarskog sistema. U 2008. godini, slovom i brojkom, izvršena je kontrola u 34 banke registrovane u 2008. godini. Svega u 22 slučaja podnet je zahtev, jedan za privredni prestup i 21 prijava zbog uočene nezakonitosti u radu bankarskog sistema.
Tvrdim da ih ima na stotine i na hiljade, samo jednostavno država ne želi da uđe u taj sistem. Zašto? Zato što je to privatizovano, zato što su to banke čiji su vlasnici stranci koji su uneli kapital ovde, znalački pojačali vrednost dinara onog trenutka kada unesu svoje devize, otkupe te devize i onda ih transferom vrate u bankarski sistem država odakle su došle ovde. Zato dolazi do oscilacija. Vi ste svesni toga, međutim, ništa ne preduzimate.
Zbog toga mi imamo strahoviti odliv iz deviznih rezervi. NBS je prodala na deviznom tržištu u poslednjem kvartalu 2008. godine milijardu i 450 miliona evra, samo u prva dva meseca ove godine prodali smo 550 miliona evra, samo zbog stabilizacije kursa. Ko je otkupio te devize? Otkupile su strane banke, prebacile na račune svojih matičnih banaka, odakle su formirane. S druge strane, otkupili su ih tajkuni, prebacili ponovo u inostranstvo. Šta narod Srbije ima od toga? Nema ništa.
Oduzeo sam 11 minuta. Hvala.

Poslanička grupa SRS ima na raspolaganju još 58 minuta.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Ima reč narodni poslanik Dragan Stevanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, rekli ste da vam se ovaj amandman ne sviđa. Tvrdim da je ovaj amandman, suštinski, koncept ovoga što predlažete, bez obzira što smo suštinski protiv toga, ali uopšte ne izlazi iz ovoga, niti menja koncept ovog zakona. Evo zašto.
Vi ste, recimo, ovde u obrazloženju zakona rekli da izmene ovog člana koje ste predložili imaju za cilj da se postupak prinudne naplate učini efikasnijim. To isto ste stavili u obrazloženju u kom ste ovaj amandman odbili.
Mogu da razumem da je vaša namera da postupak ostvarivanja i sigurnosti javnih finansija budu efikasne, ali nekad kaznene odredbe ne treba da se doživljavaju da treba da deluju "aposteriori".
Naša namera sa ovom kaznenom odredbom je da deluju preventivno na svest onih koji će u tom postupku javnog nadmetanja da učestvuju.
Slažem se da depozit koji polože ne treba da im se vrati, ali ukoliko budu u postupak javnog nadmetanja ulazili sa pretpostavkom da će za neozbiljnost i neodgovornost biti kažnjeni, efikasnost će se svakako podići na viši nivo. To morate da prihvatite.
Evo vam jedan slikoviti primer. Nisam do sada imao priliku da budem kažnjen zbog toga što nisam stavio pojas u automobilu, ali zbog kazne koje su predviđene obavezno se vezujem kad sedam u kola. Ljudi su jako čudni. Ulaze u postupke javnih nadmetanja za kupovine firmi od ne znam koliko desetina miliona dinara ili nekoliko miliona evra, i to rade iz hira, i spremni su da ostave i izgube svoj depozit, i zbog toga to rade, iz hira i inata.
Ukoliko ste stvarno opredeljeni da efikasnost ostvarivanja javnih finansija na bilo kom nivou, da li lokalnom ili državnom, bude drugačija, odnosno da bude sigurna, čini mi se da biste i ovu kaznenu odredbu, odnosno kaznu do 5% koju predviđamo amandmanom kao preventivnu meru prihvatite, u svakom slučaju to neće urušiti efikasnost ostvarivanja javnih finansija.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Reč ima ministarka Diana Dragutinović, predstavnica Vlade.

Prihvatam amandman na član 18. koji je podneo Dragan Živkov.

Na osnovu člana 27. molim predsednika Odbora za finansije da zakaže sednicu na kojoj bi se razmotrilo prihvatanje amandmana, radi celishodnosti. Inače će se u danu za glasanje Skupština izjasniti.
Na član 19. amandman je podnela poslanica Marina Toman.
Reč ima ministarka finansija Diana Dragutinović, u ime predlagača.

Takođe prihvatam amandman na član 19. koji je podnela Marina Toman.

Zahvaljujem.
Ministarka finansija je prihvatila amandman. Na osnovu člana 27. još jednom molim predsednika Odbora za finansije da na sednici Odbora za finansije takođe razmotri odluku o prihvatanju amandmana.
Da li neko želi reč o amandmanu koji je predstavnica predlagača prihvatila? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Amandman ostaje predmet pretresa zbog toga što Odbor za finansije nije prihvatio amandman, te će se Skupština u danu za glasanje izjasniti, ako Odbor za finansije ne bude zakazao sednicu i svojim odlukama učinio da postane sastavni deo Predloga zakona. Da je to učinjeno, onda bi ovo već bio sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite, i izvinite za čekanje.

Gospođo Čomić, sad vas obaveštavam, s obzirom na ovo vreme kao u onoj seriji "Alo, alo", to ću jednom da kažem, jer imam malo vremena. Odbor za finansije je razmatrao i amandmane na ovaj predlog zakona i prilikom razmatranja bili su prisutni predstavnici predlagača. Prvo su od strane svih članova Odbora zamoljeni predstavnici predlagača da kažu koje amandmane prihvataju i tada im je skrenuta pažnja da to urade pri čistoj svesti i zdravom razumu, kako se ne bi naknadno zakazivala neka nova sednica Odbora za finansije.
Takođe je i predstavnik parlamentarne većine u Odboru za finansije najljubaznije zamoljen da se izjasni šta će parlamentarna većina da prihvati od predloženih amandmana. Na pretprošloj sednici Odbora za finansije, kada smo na vaš zahtev bili u sličnoj situaciji, naknadno smo sazvali sednicu i tada je i Odbor za finansije većinom glasova prihvatio amandmane poslanika koje je Vlada u međuvremenu prihvatila i tada smo doneli zaključak da to više nećemo da radimo, već tražimo od Vlade punu odgovornost da pri zdravom razumu daje svoju definitivnu ocenu o svakom amandmanu.
Te to što nas molite da ponovo sednemo da bismo raspravljali, mi to nismo u mogućnosti da uradimo, jer nas obavezuje zaključak Odbora. Ne ljutim se na vas, nego koristim priliku da vas obavestim o tome šta se desilo, kako se desilo i kako ćemo ubuduće da radimo. Ozbiljno.
Sada bih nešto malo o ovim amandmanima, naravno u okviru onog vremena koje ima poslanička grupa SRS. Nadam se da nećete da mi zamerite što sam se javio. Povodom ova dva člana 18. i 19, u razlozima zbog kojih se odbijaju ti amandmani Vlada je navela da se amandmanima predlaže povećanje roka sa 20, kako je u osnovnom tekstu zakona, odnosno 30 kako je Vlada predložila, na 40 kako se sa ova dva amandmana predlaže, rok da u ponovnom postupku prvostepeni poreski organ postupi po primedbama drugostepenog poreskog organa.
Kada je Vlada odbila ta dva amandmana rekla je - mi vršimo promene u članovima 147. i 152. Zakona, da bismo usaglasili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
Što se tiče člana 18, tu su promenjena dva stava. U prvom od tih stavova rok je skraćen, u drugom je rok povećan sa 20 na 30 dana. Međutim, gospođo Dragutinović, nije ovo vaša greška, da se razumemo, ovde postoji mentalna greška iz 2002. godine, kada je donet prvi put proevropski, najbolji na kugli zemaljskoj, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Promoter tog zakona je bio onaj "Hajdi", "hajmo, hajte", onaj što je došao i nije imala kuca za šta da ga ujede, sada ima 11,5 miliona osnivačkog kapitala u Meridijan banci.
Kod njega je sve euforično, da je tu gospođa Đukić-Dejanović mislim da bi ona morala malo nešto da pogleda, jer s vremena na vreme tu se javljaju neke manično-depresivne psihoze, sa kojima ne bismo morali da ratujemo na ovaj način politički.
Šta želim da vam kažem? Gospođo Dragutinović, kada se vratite u Ministarstvo nađite nekog od onih starijih ljudi koji rade u Ministarstvu, ako to nije sve oterano, i zamolite ih da ovo što je u članu 147, gde se povećava rok sa 20 na 30 dana, da se taj stav izbaci, jer član 147. u jednom stavu i član 152. u nekom drugom stavu regulišu istu materiju, roku u kome treba da se donese u ponovnom postupku pred prvostepenim organom novo rešenje o porezu, postupajući po primedbama drugostepenog poreskog organa, koje je svojim rešenjem poništilo prvostepeno rešenje, vratilo na ponovni postupak prvostepenom organu i dalo primedbe, odnosno ukazalo šta sve treba da se otkloni u ponovnom postupku.
Taj rok može da bude samo u jednom članu, ne može da bude u dva člana. Zašto se ovde javlja u dva člana? Javlja se zbog toga što se zakoni sada pišu kao literarni sastav. Bukvalno rečeno kao literarni sastav.
Sreća naša dok je bio Balinovac, on je koristio još arhaičnu terminologiju između 1929-1939. godine, stoga, osim itd.
Zakoni moraju da budu vrlo precizni, jer i u Pržogrncima neko treba da protumači šta je autor hteo da napiše i zbog teksta kako to piše autor ispada da je cela Skupština arhaična. Nije ona arhaična, ona je vrlo moderna, što bi rekao onaj Pravdić iz DSS - proaktivna. Stremimo ka tim integracijama.
Što se tiče roka, gospodin Stevanović, koji je radio amandmane na ovaj predlog zakona, predložio je da taj rok u kome će prvostepeni organ ponovo da odlučuje po primedbama drugostepenog, da se sa 20 dana poveća na 40 dana. Zašto?
Zato što je moguće, pre svega, zagušenje velikim brojem predmeta i zbog činjenice da je moguće da se po primedbama drugostepenog organa mora sprovesti svojevrsna istraga i utvrđivanje nekih novih činjenica koje u prvom postupku nisu bile prisutne, pa da li je tu u pitanju onaj papirološki deo ili ponovni pregled poslovnih knjiga poreskog obveznika, u krajnjem slučaju nije bitno, ali je bitno da postoji opravdan razloga da se taj rok poveća.
Da li je moguće da se u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji povećavaju, produžavaju, skraćuju i na drugi način drugačije definišu rokovi za pojedine procesne radnje u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku? Moguće je. Zašto? Zato što je to specijalan zakon, poseban zakon i u njemu postoji neka specifičnost koja odudara i koja je opravdani razlog da se drugačije odrede rokovi. Znači, po principu nužda menja zakon, nužda menja pravila.
Gospodin Buha je pokušao da vam napravi jednu paralelu, da kaže koliko ima privrednih subjekata. Međutim, gospođo Dragutinović, danas imamo po nekim podacima, uputili smo vam pismo da nas obavestite o tome, Odbor za finansije vam je uputio pismo na inicijativu poslaničke grupe DSS, o tome pričam, tvrdi se da je 60.000 privrednih subjekata blokirano.
Zamolili smo vas da nam dostavite podatke i evo, ako vas nisu obavestili ovi vaši, računamo da do kraja sledeće nedelje dobijemo te podatke, da vidimo šta je uzrok te blokade, da li je ta blokada 50.000, 100.000, dva miliona, dvesta miliona, zbog čega su računi preduzeća blokirani? U kome delu se to odnosi na neizmirene poreze, u kome delu se to odnosi na neke druge stvari?
Naravno, ovo nam je potrebno da bi mogli normalno da funkcionišemo i da sagledavamo kakvo je stanje, pre svega, u javnim finansijama. Naravno, iskoristiću vreme, pošto novi proevropski poslovnik nam omogućava da u okviru amandmana vodimo načelnu raspravu o svim amandmanima.