Šta je sa tim zaposlenima, koliko su njihove zarade u istoj kategorizaciji veće od zaposlenih u organima državne uprave, kada oni isto primaju plate iz javnih prihoda? Šta je sa zaradama lica koja rade u penzionim fondovima? Kolike su njihove zarade? Koliko su njihove zarade veće od zaposlenih u organima državne uprave, pošto iz iste kase primaju platu?
Gospođo ministre, da bih vam objasnio o kakvom je problemu reč, najbolje bi bilo da pronađete nekog, da ga pošaljete od nekih od penzionih ustanova, da ostvari neko svoje pravo iz radnog odnosa, ali da nema vaše intervencije, vašu propusnicu, vašu moć da prođe tamo. Vratiće vam se posle desetak dana izgužvan, pocepan, izgreben, prljav i polulud od državne administracije koja ne radi svoj posao, a prima fantastične plate.
Imao sam jednu priliku sa tom ustanovom. Šetali su me od šaltera do šaltera, dok se na kraju nisam pozvao da sam poslanik i da sa tim prestanu. Za pravo koje meni pripada po zakonu i stalno izmišljaju neke nove papire, neke nove zahteve, na kraju sam ih pitao - gde to piše više u zakonu?
Ali, da se vratimo na to kako se zakoni delimično sprovode. Ovde je dugo najavljivan Zakon o fiskalnim kasama, pa je čak i donošen, pa su rađene neke izmene i dopune, dopunjavan je, ali kako? Tako što su se pojedini poreski obveznici oslobađali obaveze da imaju fiskalne kase.
Doneto je da advokati, zbog prirode posla koji rade, ne moraju da imaju fiskalnu kasu, pa stomatolozi zbog posla koji rade ne moraju da imaju fiskalnu kasu, pa lekari koji rade u privatnoj praksi takođe ne moraju da imaju fiskalnu kasu, jer, eto, rade delikatan posao, poreski službenik to može da zloupotrebi. Morate priznati da je to prilično glup izgovor, jer poreski službenici imaju pristup mnogo većim tajnama nego što je dijagnoza nekog pacijenta, kroz poreski postupak koji sprovode.
Da vas pitam, gospođo ministre, od kada to Soroš ima zakonom dato pravo da nema fiskalnu kasu, od kad to SBB ima pravo da nema fiskalne kase? Javna preduzeća koja rade sa građanima dužna su da prilikom naplaćivanja usluge koju pružaju izdaju fiskalni račun. To je za porez koji naplate.
Za onaj koji ne naplate, na osnovu broja ugovora iz svega onoga što imaju sa građanima dužni su da obračunaju PDV i da ga plate bez obzira da li su naplati od građana ili ne, je li tako? Od kada to SBB nema obavezu ni da obračunava, ni da iskazuje, niti da ima fiskalnu kasu? Da li je to zasluga gospođe Liht, koga, čija, ko mu je dao to za pravo?
Javna preduzeća, državne ustanove, da li u svojini lokalne samouprave, da li državne uprave, moraju da imaju fiskalne kase. Znate šta, tu osim što se manipuliše i gotovim novcem ima manipulacije i sa mnogim drugim stvarima. Ako niste u stanju da izdate nalog poreskim službenicima da ovu moju tvrdnju provere, prekontrolišu i dostave vam poreski izveštaj, moj vam je savet da ovaj posao više ne radite. Nema svrhe raditi nešto, ako ne možete da se pridržavate zakona koji vi predlažete i vi donosite. Kada je u pitanju taj čuveni program Vlade za oporavak privrede, izlaska iz svetske ekonomske krize čitave države, već sam vam rekao u raspravi u načelu da nije u redu da novac građana Srbije iz budžeta Srbije plasirate u kredite koji su indeksirani u evrima.
Da neki poreski obveznik koji je izvršio svoju poresku obavezu, traži pomoć od države i dobija sredstva kredita, ali u dinarima koji su indeksirani u evrima. Svedoci smo da u poslednjih mesec dana otprilike dolazi do malih, skoro nikakvih oscilacija u kursu evra. Znači, manje-više kreće se u rasponu od 1%, pogotovo otkada su te mere najavljene i otkada se krenulo u njihovu primenu. Ko meni ne garantuje da sada kada je evro u stagnaciji preduzeća ne počnu da uzimaju takve kredite, i građani i preduzeća, pazite, reč je o 122 milijarde dinara, milijardu i po evra.
Samo jedan dinar da evro skoči, građani će morati da vrate milijardu i po evra više. To je taj problem da mi daje za pravo da sumnjam da hoćete kroz te kredite da pokrijete budžetski deficit. To bi bilo opravdano ukoliko biste uzeli kredite od stranih banaka u evrima, plasirali ih na tržište u dinarima i indeksirali u evrima, onda se ne bih plašio za stabilnost valute, jer svaki kredit bi bio pokriven deviznim kreditom koji ste uzeli iz inostranstva. Ovako, takvog pokrića nemate. Ovo što je trenutno evro stabilan nije zasluga Vlade RS, nego trenutne mogućnosti, finansijske mogućnosti građana. Znači, nema potrebe za velikim uvozom robe široke potrošnje, ne zato što ima dovoljno domaće, nego zato što nema ko da je kupi, tako da dolazi do smirivanja evra.
Kada sam vam pričao o bankama, da ste domaće banke onesposobili za posao, za ono za šta su stvorene, samo da vas podsetim, vi sada ovih 122 milijarde evra plasirate uglavnom preko banaka koje su čitav septembar, oktobar, novembar, decembar i dobar deo januara i februara vršile pritisak na kurs evra da bi odavde izvukle što je moguće više evra i vratile u svoje centrale. To je sasvim tačno. Znači, vršen je takav jedan pritisak.
Čak je i Raiffeisen banka samo u jednom danu skoro milijardu evra iznela iz države, iako je bio dogovor sa Narodnom bankom da se to ne radi. Preko takvih banaka sada plasirate kredite jer domaće nemate. Ono malo što ima nema dovoljno propusnu infrastrukturu za ove kredite. Sa 0,5% troškova vi ćete tim bankama da date ni manje ni više od 122 milijarde 600 miliona dinara za sve ovo, kao nagradu za to što su nam radili u proteklom periodu.
Gospođo ministre, prekinite vi praksu kada je u pitanju kažnjavanje da pravite razliku između poreskih obveznika. Sasvim je jasno da preduzetnik, i pravno lice i odgovorno lice, moraju da plate kaznu, ali mi nije jasno kako to da za isti poreski prekršaj jedan plaća više, a jedan manje. Jasno mi je da preduzetnik i odgovorno lice jednom plaća kaznu, pravno lice plus odgovorno lice.
Recite mi koja je razlika, osim u formi registracije, između malog privrednog društva i preduzetnika. Recite mi kolika je. U broju zaposlenih nema je. U prometu koji ostvaruju, mogu da vam nabrojim barem deset preduzetnika koji imaju daleko, daleko veći promet nego u 90% pravnih lica koja su mala.
Znači, kada je u pitanju ta kaznena politika, izjednačite je, ali ne tako što ćete da je povećavate ka pravnim licima, nego nađite neku meru u čitavoj ovoj priči, a kazne za odgovorne prema težini poreskog prekršaja. Napišite koliko ko mora da plati ako utaji porez ili ne uradi nešto što je zakonom predviđeno. Toliko zasad u ovom mom prvom javljanju.