Na raspolaganju vam je 13 minuta.

Kada se sve to uzme u obzir potreban je dug vremenski period da Vlada utvrdi ima li ili nema javnog interesa, a sve to kao što vidimo Vlada pokušava da obrazloži da radi u ime građana Srbije i njihove nekakve evropske perspektive, a svedoci smo i sami da u tu evropsku perspektivu naši građani će ući i bez svojih radnih mesta, dostojanstva, bez časti, što je uvek bilo svojstveno građanima Srbije.
Normalno, mi smo protiv jednog ovakvog Predloga zakona u celini.
Takođe, želeo bih da ukažem na još jednu eksproprijaciju koja je na delu, to je eksproprijacija izborne volje građana Srbije, jer smo svedoci da se u mnogim opštinama u Srbiji, gde su naročito radikali na vlasti, kao što su Zemun, Kraljevo, Leskovac, opštine na Kosovu, praktično vrši prekrajanje izborne volje i sve se to radi u ime nekog javnog interesa, u ime građana Srbije, a ovom prilikom želimo da ukažemo da iza svakog javnog interesa vrlo često može da stoji i neki tajni interes nekog pojedinca ili grupe pojedinaca, što znači da insistiramo na tome da se uvek dobro otvore oči pre nego što se nešto proglasi za nečiji javni interes.

Da li još neko želi reč?
Na član 7. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Narodnom poslaniku je oduzeta reč kao mera.
Da li neko drugi želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je 11 minuta.

Svi amandmani na član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji imaju za cilj da se uspostavi neki elementarni red u pogledu postupka utvrđivanja tog javnog interesa.
Međutim, ono što je mnogo važnije i što su svi podnosioci amandmana, osim ovog jednog amandmana koji je bio lukrativne prirode sa industrijskim selima i zonama, imaju za cilj da sačuvaju neprikosnoveno ljudsko pravo, pravo na svojinu, pravo da građanin raspolaže svojom imovinom, da ga niko ne ometa, a ako mu neko ulazi u pravo svojine da to bude maksimalno pod kontrolom, uz poštovanje ljudskih prava, jer sve ovo što radimo jeste borba za poštovanje ljudskih prava.
Međutim, kada inostrani faktor formira vladu, a domaći bogataši pomognu formiranje takve vlade, po sistemu što manjih feuda radi dolaska do broja od 126, onda imamo ovakva rešenja kao što su u članu 7, a naročito u članu 14. Predloga zakona, o kome će verovatno Aligrudić i Palalić više da pričaju, jer je to najbolji amandman povodom ovog predloga zakona. Ubedljivo najbolji amandman. On ima za cilj, pre svega, da spreči zloupotrebu, a kakvu su to zloupotrebu osmisli ovi iz Vlade?
Zbog građana i javnosti ću to na jednom vrlo jednostavnom primeru da objasnim. Na Novom Beogradu postoji Kvantaška pijaca. Tu postoji 16 hektara neke nepokretnosti, koja je u vlasništvu preduzeća "Jedinstvo" iz Apatina, tumačite - Mišković. Do toga se došlo tako što je nekada vršena eksproprijacija. U postojećem Zakonu o eksproprijaciji postoji jasna odredba koja je oročila eksproprijaciju, pa ukoliko se u nekom roku to zemljište koje je eksproprisano ne privede nameni, zbog čega uostalom i postoji eksproprijacija, onda se ide na deeksproprijaciju.
Ako stavite ovako kratke rokove, onda praktično sputavate deeksproprijaciju. Samo da vas podsetim, ušli ste u nešto što je pravo svojine koje je neprikosnoveno pravo, i da vas podsetim da tu ne važe rokovi zastarelosti, kao što nema roka zastarelosti za život, tako nema ni roka zastarelosti za imovinu.
Ako budete izglasali ovo ovako pozivam sve advokate, advokatske komore i sve one koji vode postupak protiv banke "Inteza", Miškovića i ostalih oligarha u ovoj zemlji, da nam se obrate, da nam dostave dokumentaciju, da javnost shvati ovu podmuklu operaciju DS-a.
Slično je i sa Direkcijom za izgradnju grada Beograda, koja je još pre 20 i nešto godina eksproprisala neko zemljište, pa ga nije privela nameni.
Sada se vraćam na ono juče o čemu smo pričali, zbog čega smo dobili grdnju, opomene i izbacivanje odavde, ko to utvrđuje javni interes? Kako utvrđuje javni interes? Šta je javni interes? Sve možete da privatizujete. Kod vas je moguća situacija da se javno preduzeće privatizuje, upravo zbog javnog interesa onoga što će za koji dan njegova lutka da bude ovde. Njegov skriveni interes koji vi ne prikazujete, a zna se ko ga je finansirao, kako je finansirao i on se tri puta dnevno tušira.
Zato mi pričamo. Zato. Advokati, svi što imate dokumentacije prosledite poslaničkoj grupi SRS. Dajte da završimo, da idemo sa čistim rukavicama, da raščistimo te račune, da vidimo ko iza koga stoji. Zašto država ne vodi računa o državnoj politici, nego preduzima mere da pomogne jednom čoveku? Ne može. Ne može njegov lični interes da bude javni interes. Ne može. Zabranjeno. To je u Ustavu zabranjeno. Zbog jednog čoveka menjate zakon. Pre 25 godina menjao se Zakon o radnim odnosima zbog Dragana Nikolića, direktora "1. maj" Pirot, jer nije imao fakultet, pa je data alternativa sa školskom spremom. To je jedan zapamćeni presedan u pravnoj istoriji.
Kada ste vi došli svaki zakon je presedan. Privatna prćija je nečiji lični interes. Neko ko vas vodi u Brisel da bi Oli Ren, Oli pogača napravili vladu, i kada podržite sve ove amandmane, naravno vi nećete, i kada bi se svi amandmani usvojili, Zakon o eksproprijaciji je unakažen. Zašto? Zato što je Osma sednica završena.

Da li još neko želi reč?
Na član 9. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji želi se zaustaviti mogućnost sprovođenja eksproprijacije bez odgovarajućeg planskog akta. Po ovom članu, kako je predložila Vlada, ispada da može, ali ne mora da se poseduje planski akt koji je potreban da se priloži uz predlog za eksproprijaciju.
Po Vladinom predlogu, dovoljan je izvod iz ugovora o zajedničkom ulaganju da bi se pribavile nepokretnosti neophodne za obezbeđenje nenovčanog uloga Republike Srbije u privrednom društvu. Oduzimati nečiju imovinu uz nadoknadu, pa neka je to i u ime države, mora apsolutno da se obavi u skladu sa propisima, nikako proizvoljno, kao što to predlagač predlaže u članu 9. Tako ispada da ako nemaš neki dokument ili plan, može drugi, ako nemaš taj može i treći, sve dok se ne sprovede eksproprijacija.
Kada sam govorio o ovom zakonu u načelnoj raspravi, gospođa ministar mi je ostala dužna jedan odgovor, a to je kako se uređuje i da li je moguća eksproprijacija zemljišta od strane privatnih kompanija koje za potrebe svoje proizvodnje koriste mineralne sirovine i da li i ta preduzeća imaju neka prava koja su propisana ovim zakonom.
Samo da napomenem, pomenuta preduzeća su pre privatizacije bila u društvenoj svojini i vršila su eksproprijaciju privatne svojine za potrebe širenja eksploatacionih površina. Sve te kompanije imaju svoja eksploataciona polja koja predstavljaju zacrtani cilj širenja zone eksploatacije u budućnosti. Ali, u toj zoni se nalaze parcele, objekti, površine pod šumom, izvorišta voda koje su u privatnom vlasništvu.
Eksploataciona polja se pominju u Zakonu o rudarstvu. Interesuje me ko će i kako u ovom slučaju da sprovede eksproprijaciju i da li ovde važi princip dobrovoljnosti vlasnika nepokretnosti da prodaju svoju imovinu privatnim kompanijama ili će se silom zakona ta imovina otkupljivati mimo volje vlasnika.
Takođe, napominjem da Jelen Do, sve tri cementare i još neke kompanije koriste mineralne sirovine za svoju proizvodnju, ali one ne ulaze u kategoriju pravnih lica koja se pominju u članu 8. ovog predloga zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Miloš Aligrudić.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić i koristiće vreme na raspolaganju predsednika poslaničke grupe DSS, četiri minuta. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi je još devet minuta.

Ovde se radi, kao što smo u obrazloženju napisali, o potpuno nekorektnoj odredbi zakona. Ovde se utvrđuje rok od pet godina za deeksproprijaciju. Da bi se malo to bolje objasnilo, pokušaću za ova četiri minuta to da kažem.
Naime, eksproprijacija se radi u javnom interesu. Javni interes se utvrđuje onako kako je to zakonom rečeno. To znači, kada se utvrdi da za nešto postoji javni interes, vrši se eksproprijacija. Javni interes ne bi postojao, ne bi došli na ideju, ne bi nam palo na pamet da postoji javni interes, ako to što je javni interes ne treba brzo da uradimo. Ako ono što je javni interes treba da radimo 150 godina, onda to i nije javni interes. Ovde se radi o odredbi koja pre svega govori o tome kako se poništava rešenje ili menja rešenje o eksproprijaciji, u slučaju da se ispune uslovi za poništaj ili promenu rešenja. To mi narodski često zovemo deeksproprijacija, jer to daje pravo ranijem sopstveniku da povrati svoju imovinu, naravno, radi se jedna restitucija, jedan povraćaj u pređašnje stanje u odnosu na naknadu koja je isplaćena i sve ostalo, tu postoje određena pravila kako se to čini. Reč je o tome da se pravo svojine mora zaštititi.
Ponavljam, neko ko je ušao u postupak eksproprijacije bez svoje volje, a to je vlasnik objekta, on bez svoje volje ulazi u postupak eksproprijacije, on ima samo pravo na pravičnu, odnosno sada se kaže tržišnu, naknadu. On, po Ustavu Republike Srbije koji predviđa samo izuzetno ograničenje prava svojine, ima pravo na svoj objekat, ima pravo na svoje zemljište, ne znate šta je konkretno predmet eksproprijacije, ne mora biti objekat, može biti i zemljište. Ako se to pravo ograniči utvrđivanjem prekluzivnog roka od pet godina od dana kada se donese rešenje o naknadi, odnosno sklopi se ugovor o naknadi, to je potpuna besmislica. Vi imate tri godine rok u kome mora da se započne privođenje nameni parcele koja se dobije po osnovu eksproprijacije od strane korisnika eksproprijacije, on to ne učini, ne izvede radove, po vama, znači, gubi se pravo na restituciju u roku od pet godina. Zašto?
Reći ću vam zašto. Zbog toga što postoje korisnici eksproprijacije koje vi unapred kalkulišete, o čemu su neki poslanici SRS govorili, koji od vas traže zaštitu od deeksproprijacije sutradan. Nema drugog rezona. Koja pamet vas navodi na to da ovako nešto napišete ili se držite svog slova koje ste napisali iz razloga čiste pravničke sujete?
Prihvatite ovaj amandman. Molim vas da ga prihvatite, to ništa ne menja. Kakvu ste glupost napisali najbolje govori član 36, osnovni tekst, koji niste menjali, i to stav 4. koji kaže: "U slučaju eksproprijacije za potrebe eksploatacije rudnog blaga, pravosnažno rešenje o eksproprijaciji poništiće se ili izmeniti u smislu stava 3. ovog člana ako korisnik eksproprijacije u roku od šest godina od pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno od dana zaključenja sporazuma o naknadi, nije izvršio znatnije pripremne i druge radove neophodne za eksploataciju rudnog blaga".
Ovamo dajete opšti rok od pet godina za poništaj. O čemu vi pričate ovde? Kako je ovo moguće? Znate, vi ovde jedan materijalni uslov za poništaj rešenja dajete na stranu korisnika eksproprijacije.
Smejete mi se, a ne razumete šta vam govorim i to je velika tragedija svih nas zato što će se ovo usvojiti. Mućnite glavom malo. Razmislite o onome što vam se ovde priča, da se radi o tome da smo apsolutno u pravu. To što vi ne razumete šta ste napisali i ne umete da čitate sopstveni tekst i tekst osnovnog teksta zakona... (Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Ništa, prelazim onda na onih devet minuta što je preostalo mojoj poslaničkoj grupi.
Dakle, vi ne razumete sebe šta ste napisali i vaš osmeh je u stvari vaš lični blam, kao pomoćnik ministra to ne treba da radite. Dakle, radi se o tome što brkate pravo bivšeg sopstvenika da poništi rešenje da bi povratio svoj objekat i obavezu koju ima korisnik eksproprijacije. To su dva različita subjekta, korisnik eksproprijacije koristi eksproprisano zemljište i objekat, a vlasnik objekta je taj neko koji ima pravo da mu se to vrati ukoliko to nije privedeno nameni, ljudi moji.
Nemojte im postavljati nikakav granični uslov od pet godina. Direktno napadate pravo svojine. Zbog čega to radite? Ne postoji nijedan jedini razlog da se postavlja rok od pet godina za deeksproprijaciju, na strani onoga kome je objekat oduzet. To ne smete da radite.
Najlepše vas molim da ovaj amandman prihvatite, jer od prihvatanja ovog amandmana nikakve štete nećete imati. Usvajanjem tekst zakona koji će biti neizmenjen u obliku kako ste ga predložili ima štete naše društvo, ima štete svaki pojedinac koji živi i radi i privređuje u ovom poretku, imamo štete kao država pred međunarodnim institucijama i pred Savetom Evrope, čije smo konvencije prihvatili i potpisali, imamo štete u svakom pogledu.
Najlepše vas molim, nadam se da ne moram to na kolenima ovde da radim, da prihvatite ovaj amandman i rekao sam već zbog čega je neophodno da se to učini.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe DSS  je sedam minuta. Kao podnosilac amandmana imate dva minuta. Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko Dragutinović, ovo je suština donošenja ovog zakona, upravo član 14. koji treba, da sve ono što je loše definisano u prethodnim odredbama zakona, faktički ovde bude kao kruna zaštite onih zbog kojih se ovaj predlog o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji u stvari i piše.
U ovom članu 14. se najdirektnije krši zajemčeno pravo svojine, pravo svojine za koje su se svi oni koji su se vekovima borili – da svaki pojedinac ima pravo svojine, da mu bude zajemčeno i zaštićeno svim najvišim pravnim aktima u jednoj državi, pa čak i u slučaju kada su ta prava ograničena, kao što je slučaj eksproprijacije, sada u odredbi člana 14. mi to vidimo.
Upravo suština odredaba u članu 3, o kojem smo juče govorili nešto više, gde se širi broj korisnika eksproprijacije, gde se polako uvodi onaj broj korisnika eksproprijacije koji su u stvari privatna lica, sa željom da se njihov privatni interes proglasi kao javni interes, je upravo sada u članu 14, gde se ograničava pravo prethodnih vlasnika eksproprisane nepokretnosti da u slučaju ne privođenja nameni, po osnovu koje je izvršena eksproprijacija, imaju pravo da traže deeksproprijaciju u neograničenom roku – to se pravo sada u potpunosti sužava.
Onda imate dokaz, da je ovo upravo obrazloženje Vlade – zašto odbija ovaj amandman. Znači to obrazloženje je toliko uopšteno, toliko neprecizno, toliko nelogično da zaista ostavlja najširu moguću sumnju – zašto je ustvari ovaj član ovde definisan. Pazite, u obrazloženju se kaže:“Amandman ne može da se prihvati iz razloga što se odredbom člana 14. Predloga zakona obezbeđuje zaštita prava i pravnih interesa samih sopstvenika“. To nije, ni na koji način, jer se ovo pravo ograničava. Onda se kaže “kao i potencijalnih investitora i obezbeđuje se efikasnost u privođenju nameni“.
Upravo je suprotno. Upravo se ne obezbeđuje efikasnost u privođenju nameni, jer on sada, razmišljajući da se pravo ranijih sopstvenika ograničava na pet godina da traži deeksproprijaciju, neopterećen može čitav ovaj posao da uradi ili da ga nikad ne uradi.
Znači, kontradiktornost i protivrečnost u ovoj odredbi Zakona najbolje se vidi i u članu 36. osnovnog teksta Zakona, gde se čak kaže:“Da se pravo na deeksproprijaciju može tražiti, ako se u roku od šest godina od pravosnažnosti odluke o naknadi ne izvrši deeksproprijacija“. Znači, on ima rok od šest godina, a ovde mu se pravo ograničava na pet godina.
Znači, on nije ni stigao da završi taj posao privođenja nameni u roku od šest godina. To je odredba, znači, koja je potpuno nejasna, koja je protivrečna, koja najdublje zadire u pravo svojine naših građana, štiti polako interese onih zbog kojih se ovaj zakon pravi, a ja hoću da kažem – da je ovo zakon kojim se štite privatni interesi, sa željom da se proglase kao javni interesi.
U tom smislu, ovaj amandman, a verujem da će dobiti najširu podršku, jer ove velike probleme i velike zloupotrebe otklanja.
pozivam ministarku Dragutinović da u ime Vlade prihvati ovaj amandman. Pozivam predstavnike i vladajuće koalicije i opozicije da u danu za glasanje podrže ovaj amandman, kako bismo otklonili potencijalne i moguće zloupotrebe. Najbolje je, kao što je to ovde već jednom rečeno – da se ovaj zakon, kao štetan zakon, koji zadire najdublje u pravo svojine povuče iz skupštinske procedure. Hvala.