Narodni poslaniče, nema povrede člana 104. Poslovnikom je propisano da dva minuta svaki podnosilac amandmana ima na raspolaganju za obrazlaganje svog amandmana. Vaš zahtev koji je predstavljen kroz pokušaj da kažete da je kršenje Poslovnika kada se svaki govornik na to upozori u stvari predstavlja zahtev da za neke od nas pravila važe, a da za neke od nas pravila ne važe. O pravilima nema pregovora.
Dakle, radi se o primeni odredbe Poslovnika koja glasi da za obrazlaganje amandmana narodni poslanik ima dva minuta, nakon toga nema, može da koristi vreme poslaničke grupe ako mu je na raspolaganju ili može da govori u okviru vremena od 15 minuta ako je ovlašćeni predstavnik ili predsednik poslaničke grupe. Dakle, nema povrede Poslovnika.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić. Poslanička grupa DSS ima na raspolaganju 15 minuta. Kao predsednik poslaničke grupe - osam minuta.

 Mora da se progovori nešto o ovom amandmanu Đura Mučenskog. Mislim da je to jako loš amandman. Loš je, kao i ceo zakon. On je izneo ovde, to ste se izgleda dogovorili, rekli ste nesrećnom Đuri Mučenskom da podnese ovakav amandman da bi išao korak dalje od vaše zamisli u Predlogu zakona, a vaša zamisao je da gazite ...
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da ne ometaju govornika za vreme izlaganja.)
Sada vi meni smetate zato što me prekidate.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, nije u pitanju da li vama smetam, nego je u pitanju kršenje Poslovnika Narodne skupštine.)
Vi meni smetate zato što govorite preko mikrofona, a ovo niko ne čuje što oni žamore. Molim vas, predsedavajuća, da me pustite da govorim. Da li možete da me pustite da govorim? Hvala vam.
Dakle, ovim amandmanom se ide korak dalje. Razumem razloge koji su Vladu nagnali da proširi pojam javnog interesa, utvrđivanje javnog interesa u članu 20. osnovnog zakona. Čak se sa 90% stvari slažem, ali, naravno, proširuje se i krug korisnika eksproprijacije.
Po jednom sistemu koji sam juče nazvao psom koji juri svoj rep i na kraju će ga uhvatiti, obrazovanjem ili uvođenjem instituta privrednog društva, na način kako se ovde formira, kroz eventualno zadovoljenje i privatnog interesa u formi ugovora o zajedničkom ulaganju, ovde se može na krajnje dolozan način pogodovati privatnom interesu, a jedini koji će zapravo procenjivati realizaciju javnog interesa, u konkretnom slučaju, biće Vlada Republike Srbije. Naravno, ista ta vlada može da zaključi ugovor o zajedničkom ulaganju sa određenim privrednim subjektima i da crpi pravo na utvrđivanje javnog interesa iz svoje obaveze da namiri nenovčani deo uloga.
To je kompletna katastrofa. Ovim amandmanom se ide znači deset koraka dalje – utvrđuje se da se javni interes može utvrditi za industrijske parkove. Šta vi predlažete – državnu industriju, vreme socijalizma, državnog socijalizma?
Šta vi hoćete da uvedete sa ovim amandmanom, gospodine Mučenski? Kako mislite vi da to tako može da egzistira u životu?
Eksproprijacija je institut po Ustavu, koji je izuzetan, izvodi se zakonom i predstavlja izuzetno ograničenje svojine. To što se utvrđuje naknada koja mora naravno biti tržišna ne menja suštinski na stvari. Naknada koja se daje ljudima za eksproprisanu svojinu mora biti tržišna naknada zato što je to jedino pravično, ali se tu upravnim aktom države ljudi teraju, teraju se da se liše svojine na svom objektu ili svom zemljištu, što inače ne bi uradili da nema tog upravnog akta. Zašto? Zato što je država utvrdila javni interes.
Sada vi meni kažete da je proizvodnja u državi Srbiji javni interes, pa kada god nekome padne napamet nešto da proizvodi, država može da stvori kompleks industrijskog parka, da izvrši eksproprijaciju, a onda, kako vi to kažete, maštovito daje u zakup raznim privatnim licima da rade šta god hoće od industrijske proizvodnje na tim površinama. Šta ćemo sa pravom svojine?
To je logika celog zakona. Vi ste samo istrčali nekoliko koraka dalje. Logika ovog celog Predloga zakona je – da se ograniči pravo svojine više nego u meri, na koju država to ima pravo. To je suština.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je 18 minuta.
Narodni poslanik Đura Mučenski traži pravo na repliku. Ja sam već dala reč narodnom poslaniku Draganu Stevanoviću. Samo ako bude kolegijalnog dogovora? (Poslanik prihvata.) Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Đura Mučenski. Pravo na repliku.

Poštovani gospodine Aligrudiću i ovi ostali koji možda tako misle, svestan sam da ovaj amandman unosi različite poglede na rešavanje problema.
Znači, suština amandmana jeste da se eksproprijacijom stvori mogućnost za pregovore i da opštine u razgovoru sa vlasnicima utvrde realnu cenu, a da ovo bude samo mogućnost, krajnja, i da se u ovoj situaciji pojedinac ne obogati, prodajući svoju zemlju za deset puta veću cenu.
Druga stvar – šta je naš nacionalni interes? Da li je naš nacionalni interes da se razvije privredna aktivnost i da se poboljša standard građana? Da li je to opšti interes? Da li je to interes iznad interesa jednog pojedinca? U tome se, gospodine Aligrudiću, jako puno razlikujemo.
Mislim da u ovoj situaciji, u kakvoj je sada naša zemlja, moramo da iskoristimo sve naše resurse i zajednički da uradimo sve ono što je najbolje, a naše iskustvo ne mora da bude iskustvo ni Zapada ni Amerike, ni Istoka ni Rusije ni Kine. Mi moramo, u našoj situaciji u kakvoj jesmo – bez dovoljno novaca, sa našim skromnim sredstvima uraditi ono što je najbolje za sve.

Ima reč narodni poslanik Miloš Aligrudić, pravo na repliku, po osnovu direktnog pominjanja.

Znate, gospodine Mučenski, dame i gospodo iz DS, za ovu priču biste našli najboljeg sagovornika upravo u Kini ili Severnoj Koreji. To je izuzetno mesto na kome možete ovakve ideje da plasirate.
Ljudi, opšti je interes da se proizvodi, opšti interes je da društvo napreduje – što nije javni interes. Zato se u ovom zakonu, ako niste čuli, i menja pojam „opšti interes“ u „javni interes“ i usklađuje se pojmovno sa Ustavom RS. Nije opšti interes isto što i javni. Da bi se ta dva pojma razgraničila, upravo se zato ovo i menja. Naravno da je opšti interes da svi živimo dobro.
Kako mislite da živimo dobro, ako otimate privatnu svojinu zarad izgradnje nekog industrijskog kompleksa, za čiju sudbinu uopšte ne znate kakva će biti – koja zavisi od niza tržišnih uslova?
Kada bi se svaka proizvodnja povezala sa reči „industrija“, a svaka industrija sa reči „prosperitet“ i to davalo jednu potpuno sigurnu jednačinu, onda ne biste bili u krivu, već biste bili u pravu, ali to nije tačno.
Tržište je lutrija i vi hoćete da sa tržišnom lutrijom izjednačite javni interes u Srbiji. Kako to može? To je ono što je Vlada Republike Srbije već na pola i uradila ovim predlogom zakona, a vi kao – da dokusurite.
Zato sam ja rekao da ste vi istrčali deset koraka dalje u odnosu na sve ovo što je ovde dato u Predlogu zakona, ne bi li, ako se vaš amandman ne usvoji, pošto vidim da ga Vlada nije prihvatila, ispalo kako je Vlada bila umerena. Ne, niste umereni ni vi, ni Vlada RS. Vi gazite jedno od svetinja našeg društva, a to je pravo na privatnu svojinu. To upravo radite ovim Predlogom zakona.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović. Narodni poslanik Dragan Stevanović je tražio i dobio reč i onda su razmenjene tri replike između narodnih poslanika. Zahvaljujem narodnom poslaniku što je kolegijalno dopustio da se kroz repliku razjasni. Sada ima pravo na reč, jer mu je reč data, a posle toga ćete dobiti reč vi gospodine.

Samo ako mogu da pitam koliko vremena imam?

Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je 18 minuta.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ne želeći da ulazim u bilo kakvu diskusiju i polemiku, evo počeću obraćanjem kolegi koji je podneo ovaj amandman.
Vidite, gospodine Mučenski, smislenost vašeg amandmana i možda vašu dobru nameru koju ste pretočili u ovaj amandman, pa čak i smislenost celog ovog zakona, obesmišljava nešto drugo, nešto što nije urađeno u nekim postupcima ranije ili pre, što bi stvorilo preduslove da ovaj zakon ima smisao, da njegova primena ima smisao, a samim tim i vaš predlog koji bi se eventualno ugradio u ovaj zakon kao predloženi amandman. Zašto to govorim i kako ćemo doći do te priče i do ove konstatacije?
Juče su poslanici SRS i opozicije izražavali jednu sumnjičavost i bojazan prema opredeljenju Vlade da zaštiti javni interes, što je suština i smisao ovog zakona. Ja verujem da ćete se složiti samnom da su sve te skepse i sumnje opravdane. Najbolji dokaz za to jeste, recimo, ono što je govorio juče i čitao gospodin Martinović, kroz odgovor na jedno poslaničko pitanje, gde se govorilo o primanjima javnih funkcionera, nameštenika Vlade. Mislim da je kroz tu priču najbolje oslikano vaše opredeljenje – opredeljenje vlasti da štiti javni interes. Idemo dalje.
Postavlja se takođe jedno objektivno pitanje – da li je donošenje ovog zakona javni interes ili je interes nekih grupa ili pojedinaca, koji stoje iza kulisa? Tu može da se postavi objektivno pitanje i da se zakon i sve što se tiče ovog zakona dovede u pitanje. Evo zašto to kažem.
Ovde je juče čak pokušano da se SRS na teret stavi i to da maltretiramo gospođu ministar Dragutinović, da sedi ovde sa nama, zbog njenog zdravstvenog stanja, jer mora da učestvuje u raspravi. Mi smo juče, ne verujem da je zbog toga, zbog nečeg drugog ostali uskraćeni za izvesne odgovore, odnosno izvesne odgovore na koje ona objektivno nije mogla dati odgovore, jer se ne tiču nje i nisu iz njenog resora. To ostavlja veo sumnje nad ovim zakonom i ovom raspravom od juče i od danas.
Ovaj zakon je upućen, povezan i isprepleten sa Zakonom o planiranju i izgradnji i to je zakon koji ova država nema još uvek donet, nov. Tu se stvara osnovni i elementarni problem. Zato mislim da neke odgovore koje smo od juče tražili, mogli bismo da dobijemo od gospodina Dulića, da je bio tu danas.
On kaže da 20% opština u Srbiji jedino ima prostornu i plansku dokumentaciju, odnosno strateške dokumente koji mogu da definišu industrijske parkove o kojima govorite, da definišu šta je poljoprivredno, šta je građevinsko, a šta neko drugo zemljište.
Dok to ne dobije i 100%, odnosno preostalih 80% opština – svaka rasprava na ovu temu je besmislena. Ovaj zakon će moći da se primenjuje samo selektivno, u uređenim opštinama – sve ostalo u Srbiji samo predstavlja šumu neuređenu u svakom smislu, od katastra pa do planske, odnosno urbanističke dokumentacije.
Svaka priča o industrijskim parkovima, poljoprivrednom zemljištu, tržišnim vrednostima dobija svoj besmisao zbog ove konstatacije i zbog ove činjenice. Po mišljenju SRS jedini i prvi standard, ozbiljni standard koji je ova većina prepoznala i koji želi da ugradi u zakonodavnu materiju ove države, jeste činjenice da ćete raspuštati skupštine opština koje za 18 meseci posle stupanja na snagu zakona o planiranju i izgradnji ne usvoje svoju stratešku i plansku dokumentaciju. To je jedina i prva stvar u poslednjih devet godina koju ste prepoznali kao ozbiljan standard, standard koji je u funkciji javnog interesa.
SRS smatra da je zakon besmislen, da su amandmani obesmišljeni zbog te činjenice i efekat koji želite da postignete i koji kao predstavljate, da je sve ovo što radite u funkciji javnog interesa, ozbiljno je doveden u pitanje. Nema ovde javnog interesa, očigledno je da je i zakon i sve što se polemiše u vezi sa zakonom dovedeno i inspirisano na nekim drugim mestima i centrima moći. Zahvaljujem.