Vi ste samo potvrdili ono što sam govorila i u tome zaista nije bilo ničega uvredljivog.
Potpuno je jasno i javnosti Srbije je očigledno da postoje suštinske razlike u razumevanju kakvo to društvo mi želimo da gradimo i tu opet nema ničeg uvredljivog, niti sam bilo šta uvredljivo rekla. Dakle, mi se razlikujemo po načinu na koji mislimo da Srbija treba da se uređuje. Ako je to za vas uvredljivo...
Ko kaže da ste vi u pravu kada vi osporavate zakon? Ako vi možete da kažete da je zakon loš, a ne skačem na to, jer je to vaše pravo da kažete i uopšte neću da reagujem i da skočim i da kažem - vi ste povredili nas koji mislimo da je taj zakon dobar. Potpuno niste u pravu. Ničim vas nisam uvredila. Samo govorim o tome, i vi ste to potvrdili, da se mi suštinski razlikujemo u tome kako razumemo društvo i na osnovu toga zaista nemate pravo na povrede Poslovnika.

Gospođa Pop-Lazić, po Poslovniku.

Dozvolićete, gospođo predsedavajuća, jasno je da član 101. stav 3. daje vama za pravo da odlučite da li neko ima pravo na repliku ili nema, ali shvatam da ste vi osoba širokih shvatanja koja zna, pogotovo imajući u vidu šta ste po profesiji, da je to subjektivan osećaj.
Na osnovu onoga što je gospođa Kolundžija rekla, tvrdeći još uz to, što nam je spočitavala da smo veliki broj amandmana podneli, ne samo mi, nego i drugi poslanici i poslaničke grupe, to što oni neće da negoduju to je njihovo pravo, ali mislim da ne treba da oćutim i dodala je na to da mi ne pratimo trendove i da smo mi kao retrogradne snage.
Smatram da smo imali pravo po Poslovniku da ponesemo koliko hoćemo amandmana, to ne može niko da nam ospori, a podsetila bih vas, gospođo Kolundžija, na broj amandmana koji ste podneli svojevremeno u onoj vladi pre 98. godine na Zakon o lokalnoj samoupravi. Bilo ih je 1500, pa vam niko ništa nije spočitavao.
Prema tome, ne možete da vi spočitavate nekome koliko će amandmana na jedan zakon da podnese u negativnom kontekstu. Mi kao osporavamo nešto ili ne želimo da se nešto radi u parlamentu.
Naše je pravo da vi ne donesete nijedan zakon, pogotovo ne ovakav koji je potpuno nebitan u ovom trenutku, obzirom da smo mi politička stranka koja je glasala za ovaj Ustav i pozivala birače da glasaju za Ustav, koji se jasno opredelio po pitanju zabrane diskriminacije po svim osnovama.
Nemojte da zamenjujete teze. Nemojte da ovaj zakon da svodite na član 21, koji govori o zabrani diskriminacije vezano za seksualnu orijentaciju. Ovaj zakon je veoma širok.
(Isključen mikrofon.)

Izvinite, prošlo je dva minuta.

Gospodin Markićević, pa gospodin Nikolić. Najpre šefovi poslaničkih grupa ili njihovi zamenici.

Poštovana predsednice, reklamiram povredu Poslovnika, član 101. stav 2 - ukoliko se uvredljivi odnose na poslaničku grupu, i tako redom da ne trošim vreme, znam da možete da kažete, to vam Poslovnik dozvoljava, da, Poslovnik nije povređen. Ali, zaista je povređen diskusijom gospođe Kolundžije.
Spočitavati poslanicima koji su podneli amandmane, a po prilici to se uvek dešava, kažem pošteno, bio sam i pozicija, sada sam opozicija, spočitavati poslanicima da oni podnose amandmane zbog toga da se ne donese zakon. Koji zakon od kada postoji ova skupština nije donet zbog broja amandmana?
Pogotovo spočitavati poslanicima Nove Srbije, koji su zadovoljni, gospodine Mićunoviću, brojem amandmana koje je Vlada prihvatila. To samo govori da smo mi podneli amandmane u skladu sa zakonom i svojim uverenjima, a otprilike da smo za neke amandmane ubedili resorne ministre da ih prihvate.
Prema tome, nije rečeno koja poslanička grupa, ali Nova Srbija je podnela nekoliko amandmana na ovaj zakon. Možda je spremna i da prihvati ovaj zakon, ako se ti amandmani usvoje. Razmišljamo o tome, gospodo iz vladajuće koalicije.
Sa ovog mesta govoriti da je neko unapred podneo amandmane da se ovaj zakon ne usvoji stvarno nije primereno. Možete da donesete kakvu god hoćete odluku, ali stvarno je povređene član 101. stav 2. Hvala.

Zahvaljujem, ali zaista mislim da nema povrede Poslovnika i praktično ste govorili po drugi put na istu temu, tako da vas upozoravam da na ovu temu više danas ne možemo govoriti.

Gospodin Nikolić, izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, sada sam dužan da upozorim da ste vi povredili Poslovnik, zato što niste reagovali na jedan deo diskusije gospođe Kolundžija, koja je povredila član 104. stav 1, kada je jedan proces koji sobom neminovno nosi donošenje ovog zakona, proces priznavanja razlika, proces zaustavljanja diskriminacije određenih ljudi koji se od nas razlikuju, poistovetila sa procesom u kome su žene dobile građanska prava, pravo glasa, poistovetila sa procesom u kome su invalidi postali ravnopravni deo ovog društva.
Mislim da je time počinjena svojevrsna uvreda za sve žene koje su se konačno, posle vekova borbe, izborile da budu ravnopravne sa muškarcima i svojevremena uvreda invalida koji su konačno, u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima, postali ravnopravni članovi ovog društva.
Dakle, uz sva naša nastojanja da nikoga ne diskriminišemo ponavljam da ovaj zakon nosi sa sobom opasnost da mi ono što ne želimo da diskriminišemo u stvari podignemo na nekakav nivo na kome će to početi ljudima da smeta. Zato vas molim, ako je to stav vladajuće većine, da vi taj stav delimično modifikujete, a opet u skladu sa amandmanima koji su podneti na ovaj predlog zakona, tako da to postane prihvatljivo za sve.
Za mene nije prihvatljivo da je ovo toliko istorijski korak, kao što je bio korak kada su žene dobile pravo glasa.
(Tokom ovog govora narodni poslanici SRS lupali o klupe.)

Poslanik je slobodan da svoje misli iskazuje. Gospođa Kolundžija je to jednostavno kazala na način kako je rekla, iznela je svoje stavove. Nema nikakvog vređanja bilo koje grupe, bilo kog pojedinca, bilo koje subpopulacije, bar to nisam našla. Za slučaj da ocenjujete da je toga bilo, imate mogućnost da se u danu za glasanje izjasnimo i o tom pitanju.

Gospođa Raguš, izvolite.

Gospođo predsednik, zaista ću se truditi da budem što konciznija u obrazlaganju ovoga, ali javnost u Srbiji treba da vidi očigledne primere diskriminacije jedne poslaničke grupe ovde u skupštinskoj sali.
Moj osnov za javljanje je član 100. i član 101. Evo o čemu se radi. Ono što smo mi želeli da čujemo kao vaše obrazloženje zato što određene odredbe ovog poslovnika nisu najjasnije, kako bi predupredili određene konflikte ili incidentne situacije, vi to niste dali, meni ste oduzeli reč, sa objašnjenjem sa kojim apsolutno nisam zadovoljna, niti objašnjenjem na moje pitanje.
Dakle, kako možete da kaznite sve prisutne zato što ne možete vi sami da uvedete red u Narodnu skupštinu, a da prethodno ne utvrdite pojedinačno ko krši red tokom zasedanja sednice? To je bila moja dilema i to je bilo moje pitanje.
Znam da nemate osnov za izricanje opomena u ovom poslovniku. Takođe, niste imali osnov da meni oduzmete reč na osnovu člana 100, koji kaže da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu na koju je već ukazano, ali se ovde ne govori o članu na koji se poziva narodni poslanik.
Mi ćemo kao poslanička grupa, gospođo Đukić-Dejanović, s obzirom da vidimo razvoj klime u srpskom društvu i javnost u Srbiji ovo mora da vidi, uputiti podnesak, koristiti svoja institucionalna prava, Odboru za rodnu ravnopravnost, jer sam lično kao žena i kao osoba koja se redovno trudi da pažljivo i koncentrisano prati i učestvuje u radu Narodne skupštine, uvređena time što biste vi mene kaznili za nešto što ne radim. To je najplasičniji primer diskriminacije, uterivanje straha u kosti i samovolje režima.

Hoćete li završiti?