Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Stojanović-Plavšić i Gordana Rajkov.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Gojko Radić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Ivan Andrić, Vesna Pešić, Nataša Mićić, Slobodan Maraš, Nenad Prokić, Nebojša Ranđelović, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Zoran Ostojić i Žarko Korać.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Zlata Đerić podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 27. doda novi član 27a.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Zlata Đerić.

U ime poslaničke grupe Nova Srbija, podnela sam amandman na član 27. kojim se predviđa da se posle člana 27. doda novi član 27a. Taj član glasi ovako: „Zabranjena je diskriminacija među civilnim žrtvama rata“. Pre svega, pobrojane su sve diskriminacije predviđene ovim zakonom, moguće diskriminacije.
Jedna diskriminacija je izvršena ovim zakonom upravo prema civilnim žrtvama rata. Civilne žrtve rata nikada nisu bile tako aktuelno diskriminisane kao što su u ovom trenutku. Slučajno, a ništa ipak nije slučajno, upravo juče smo obeležili desetogodišnjicu od početka čuvene akcije koja se, gle ironije, zvala „Milosrdni anđeo“.
Niko nam se kroz čitavu istoriju srpskog naroda nije tako narugao kao onaj ko je smislio naziv za operaciju NATO bombardovanja „Milosrdni anđeo“. To je bio najgori mogući šamar pre onog samog čina bombardovanja koji nas je za dugo vreme unakazio. Civilne žrtve rata, pre svega mislim na civilne žrtve NATO bombardovanja, svakoga dana se uvećavaju.
Mi još nismo ni svesni koliki je to broj žrtava. Mi se ne bavimo ozbiljnim istraživanjima posledica NATO bombardovanja. Reći ću vam ono što pouzdano znam: broj malignih oboljenja se povećao desetinu puta.
Broj malignih oboljenja je pre svega zabrinjavajući među decom. Tim istraživanjem se niko ozbiljno ne bavi. Očajni roditelji traže načine u medicini, u alternativnoj medicini, razne farmaceutske mafije ih provlače kroz svoje ruke – a ovde niko ozbiljno ne uzima ozbiljno to pitanje da se njime bavi. Italijani naravno brinu, gospođo Pop-Lazić, to pouzdano znam.
Zato vas molim da zaista ovaj amandman prihvatite i time izjednačite ove sve brojnije žrtve, civilne žrtve rata, bar ovim zakonom, sa svim ostalim žrtvama diskriminacije o kojima smo toliko govorili. Pre svega, to vam govorim u ime roditelja dece koja jesu žrtve posledica NATO bombardovanja, jer sam i ja jedan od tih roditelja.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Oto Kišmarton i Marina Raguš.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospođica Marina Raguš.

Gospodine predsedavajući, moje vreme teče, a nisam ni prišla govornici, te vas molim da uvažite to. Hvala vam puno, gospodine Novakoviću.
Dakle, mi smo se zaista trudili. Imate obrazloženje ovog amandmana. Mislimo da je to neustavna kategorija, kao kada je reč i o svim ostalim poverenicima, dakle ne temelje se u najvišem zakonodavnom aktu države Srbije.
Međutim, ono na šta bih zaista i konačno trebalo da skrenemo pažnju, nadam se zaista da ću ovih minut i 27 sekundi uspeti da konačno završim priču koju sam počela pre neki dan. Prvo, još jedan apel na kolege iz vladajuće koalicije koja čini vlast u Srbiji – 15 minuta je možda previše za obrazlaganje amandmana, ali priznaćete svi dva minuta je premalo.
Država Srbija se zaista nalazi u istorijski, ekonomski i socijalno teškim trenucima kakvi su retko zabeleženi ili možda nezabeleženi u poslednjih dvadesetak godina. Porast nezaposlenosti, nemogućnost da se odgovori na svakodnevne izazove, dovešće sve nas građane Srbije u jednu istu situaciju – neće postojati porodica u Srbiji koja neće biti dotaknuta nesrećom.
Ono što konačno i na kraju ovog mog današnjeg pokušaja izlaganja na temu amandmana na predloženi zakon želim da kažem – da poslanička grupa SRS će pokrenuti inicijativu za osnivanje pododbora, na osnovu člana 40. poslovnika o radu Narodne skupštine, koji će se baviti zaštitom ljudskih i manjinskih prava.
To je deo odgovora koji ste mi, uvaženi gospodine ministre, ostali dužni – kako to da demokratska vlast, od stupanja na političku scenu u smislu vlasti, nije napravila. Evo, poslanička grupa SRS će napraviti to. Gospodine Novakoviću, evo završavam misao. Mi apelujemo sada na državljane Srbije – da upute sve podneske na pododbor za zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Čini se da će tu biti dosta posla.

Na naslov i podnaslov iznad člana 28. i na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 28. amandman je podneo poslanik Meho Omerović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Omerović.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Uvažene dame i gospodo, kolege poslanici, poštovani gospodine ministre, amandmanom koji sam podneo na član 28. želeo sam da preciziram odredbe zakona koje regulišu uslove za izbor poverenika.
U članu 28. u stavu 4. tačka 2. navedeno je "da kandidat imanje najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava". U amandmanu koji sam predložio naglašavam da ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti koja je od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti poverenika. Dodat je drugi stav posle tačke 3. koji glasi: "4. da je afirmisan u oblasti zaštite ljudskih prava".
Amandmanom se ublažava imperativno postavljena odredba o potrebnom radnom iskustvu u oblasti zaštite ljudskih prava, koja bi prilikom razmatranja, prilikom dokaza materijala i biografskih podataka za kandidate o radnom iskustvu mogla da dovede do različitih tumačenja, ocena i osporavanja. Svrsishodnije je da kandidati u svojoj prijavi, pored podnošenja dokaza o potrebnoj dužini radnog iskustva na pravnim poslovima, posebno ukažu na svoje angažovanje, afirmisanost i postignute rezultate u oblasti ljudskih prava.
Na kraju napominjem da ima mnogo uglednih pravnika u preduzećima, u ustanovama, u centrima na primer za socijalnu zaštitu, pa i u ministarstvima gospodine ministre i svuda, koji nema sumnje da ispunjavaju ove uslove za izbor poverenika, ali je potrebno da tu svoju afirmisanost na zaštiti ljudskih prava, posebno, na primerima obrazlože u svojoj biografiji. To jeste suština ovog mog amandmana. Hvala.

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Pejčić, Vladimir Milentijević i Dragan Šormaz.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima Aleksandar Pejčić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, ja i moje kolege Vladimir Milentijević i Dragan Šormaz podneli smo amandman na član 28.
Naime, zakon o zabrani diskriminacije uveo je jednu kategoriju, a to je kategorija poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Tamo se navodi u zakonu da na predlog Odbora za ustavna pitanja njegovu kandidaturu prihvata ili ne prihvata Narodna skupština.
Tamo se takođe navodi ko je reference i kriterijume mora da ispuni kandidat, a između ostalog – da bude pravnik, da ima 10 godina radnog iskustva i tačka 3, da ima visokomoralne kvalitete.
Mi smo predložili da se tačka 3. briše iz jednog prostog razloga, pošto ne znamo ko procenjuje njegove visoke moralne kvalitete. Ko je to? Da li postoji komisija pri Odboru za ustavna pitanja? Da li je to neka imaginarna komisija? Mi u ovom zakonu ne vidimo ko to procenjuje.
Takođe postoji mogućnost da u biografiji kandidat navede da je gej. Imao sam jednog kandidata. Da li taj kandidat ima visokomoralne kvalitete, ako u svojoj biografiji navede tu svoju seksualnu orijentaciju?
To je pitanje za vas, gospodine ministre. Na koji način vi klasifikujete visoke moralne kvalitete ovih kandidata? Iz tih razloga predložili smo da se tačka 3. briše, jer nemamo preciznu odredbu ko u stvari određuje visoke moralne kvalitete.
Još jedna druga stvar, kada pričamo o diskriminaciji, onda vam moram reći – da je sa ove strane (pokazuje na svoju levu stranu) 13 poslanika, a sa ove 43, i to je diskriminacija.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Gojko Radić, Vladan Jeremić i Saša Maksimović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine ministar, amandman kojim se predviđa brisanje člana 29, a koji sam podneo u ime poslaničke grupe Napred Srbijo-Tomislav Nikolić, jeste ništa drugo nego upodobljavanje Predloga zakona sa prethodnim amandmanom na član 28, a koji je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Zabrana diskriminacije, tj. načelo jednake zaštite prava i sloboda jesu osnovne vrednosti pravnog poretka i društva u celini. U osnovi je posao zaštitnika građana identičan posao kao i poverenika za zaštitu ravnopravnosti, bez obzira šta vi rekli.
Zaštitnik prava građana štaviše ima četiri zamenika, od kojih bi jedan svakako mogao da obavlja poslove vezane za zabranu diskriminacije. Iako Predlog zakona sa poverenikom kao rešenje jeste po preporuci Komisije za rasizam i netoleranciju Saveta Evrope, i predlog sa zaštitnikom građana, odnosnom njegovim zamenikom, koji predlaže poslanički klub Napred Srbijo-Tomislava Nikolića takođe je u potpunosti usklađen sa tom preporukom, ali mnogo manje košta.
Poštovani građani Srbije, to je nekih 40-ak miliona dinara za poverenika, administraciju, plus automobili, kancelarije, kancelarijski materijal i oprema itd.
Sve mi se čini da na svaki treći zakon otprilike sledi osnivanje jedne nove agencije, znači, sledi nam agencija za reciklažu, agencija za zaštitu životne sredine, to već imamo, pa sve ostale agencije koje nam dolaze, 29.000 radnika u državnoj administraciji, a vi pričate o nekom smanjenju.
U međuvremenu povećavate administraciju, odnosno zapošljavate nove ljude u novoosnovanim agencijama.
SNS se zalaže za smanjenje državne administracije i javne potrošnje, a ne za povećanje, što ste vi praktično i predvideli Predlogom zakona o zabrani diskriminacije, što je nedopustivo u uslovima ekonomske krize, a pogotovo što nas očekuje rebalans budžeta Republike.