Zahvaljujem.

Vaše pitanje će biti prosleđeno Vladi.

Reč ima gospođa Raguš Marina.

Dakle, mi smo juče imali vrlo zanimljivu raspravu povodom Predloga zakona o političkim strankama i SRS je nedvosmisleno rekla da će dati ogroman doprinos poboljšanju političke klime u državi Srbiji, a na prvom mestu poštovanju svih demokratskih načela i principa.

Naravno, pod jednim uslovom, da budemo demantovani u tome da se provodi kampanja medijske satanizacije SRS-a, rasturanja SRS-a. Takođe, da budemo demantovani u kontekstu svega onoga čemu su poslanici SRS izloženi.

Jedan od poslednjih događaja je zapravo bio povod za brutalnu medijsku kampanju režimskih medija kada je reč o poslanicima SRS-a. Ovo, naravno, u kontekstu i direktno se obraćam gospođo Đukić-Dejanović vama, zato što zahtevam u ime Poslaničke grupe SRS, a mogu sebi da dam slobodu i u ime cele opozicije, žalosno je da ja počinjem da ličim na poverenika za zaštitu prava opozicije, samim tim na zaštitu onog osnovnog ustavnog načela da svako ima slobodu izražavanja svog političkog ubeđenja.

Zašto ja ovo govorim?

Gospođo Đukić-Dejanović, evo kako nas režim Borisa Tadića demantuje svaki dan. Ovako izgledaju lica sa poternice. Ovako se čuva, očigledno, dostojanstvo Narodne skupštine. Ovome su izvrgnuti poslanici ovog prestižnog doma. Dakle, priču o našim platama, o našim dnevnicama, kao i pisanje određenih režimskih medija pod kontrolom Borisa Tadića, direktno, mi možemo da shvatimo samo kao jedno, a to jeste satanizacija srpske opozicije.

Kada se obraćam predstavnicima Vlade s namerom ih podsećam da su oni predstavnici Vlade Republike Srbije, pa bi i te kako režim u Srbiji trebalo da zna da štiti srpski nacionalni interes i naravno institucije srpske države i srpskog sistema. Ovome ste, takođe, podložni i vi, piše se i o vašim putovanjima, takođe, se piše i o putovanjima svih onih koji moraju da putuju. Dakle, stiče se utisak da neko u ovoj državi Srbiji ima nameru da uruši sve nas.

Mi zbog toga zahtevamo hitnu akciju i hitan odgovor od vas kao predsednika Narodne Skupštine Republike Srbije. Ja ne mogu da prihvatim odgovor koji vi često dajete – da ste vi dužni da poštujete dostojanstvo tokom zasedanja Parlamenta. Vi ste, gospođo Đukić.-Dejanović, institucija. Gde god da se pojavite vi predstavljate Parlament, a tako i svih 250 poslanika.

Mi sada od vas tražimo redovnu konferenciju za novinaru, gde ćete se odupreti ovoj satanizaciji i derogiranju dostojanstva svih poslanika, posebno poslanika opozicije. Vi na to imate pravo. Vi na to imate obavezu. Skretanje pažnje strukovnim profesionalnim organizacijama koje bi trebalo da iznesu i da osude ovakva pisanja, jer ovo nekome u krizi u Srbiji može da bude dovoljan razlog da napadne nekoga od nas ili da se desi mnogo gori incident.

Dakle, mi zahtevamo direktno od vas zaštitu integriteta poslanika. To će nama biti signal da počinje da se stvara pretpostavka jedne normalne političke klime u Srbiji. Dok se to ne desi, te klime nema. Mi smo izloženi najgnusnijim mogućim napadima i najbrutalnijim mogućim osudama u medijima – što na internetu, što u štampanim medijima, što na televiziji, a da vas podsetim, SRS nema čak ni prostora u medijskom prostoru države Srbije. To je jedna stvar.

Druga stvar je anketa koja je izašla danas, konkretni podaci, a to je pitanje za predsednika Vlade, a jeste – 56% građana Srbije misli da Srbija ide u pogrešnom pravcu. To je sada značajni procenat. Dakle, nalazi su istraživanja međunarodnog republikanskog instituta, to je institucija Republikanske partije Amerike. Sa namerom navodim ovaj izvor. Građani Srbije misle da Vlada najviše mora da se bavi – nezaposlenošću, ekonomijom, životnim standardom i korupcijom. To je sve ono što smo mi insistirali da bude top tema ovog parlamenta i zbog toga smo dobili na prvom mestu restrikciju u Poslovniku. Izgovor su bili radikali i ponašanje radikala, a suština je sledeća.

(Predsednik: Gospođo Raguš, vreme.)

Samo da konkretizujem pitanje i izvinjavam se na prekoračenju, dakle, očekujemo od premijera, predsednika Vlade države Srbije – kada će doći Vlada ovde u Parlament i upravo govoriti na ove teme? Hvala.

Pošto nema više prijavljenih. Pošto se niko od predsednika i ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović sa mesta: javljam se po Poslovniku, gospođo predsednice.)
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da ovoj sednici, pored predstavnika predlagača, prisustvuju Dejan Jovanović, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Nenad Ilić, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Dejan Radulović, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Vladislav Cvetković, savetnik u Agenciji za privatizaciju, Branka Radović u Agenciji za privatizaciju.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 19, 20. i 21. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O FONDU ZA RAZVOJ SRBIJE, IZMENAMA ZAKONA O PRIVREDNIM KOMORAMA I PRESTANKU VAŽENjA ZAKONA O FONDU ZA OSIGURANjE I FINANSIRANjE SPOLjNOTRGOVINSKIH POSLOVA
Gospodin Čedomir Jovanović reklamira povredu Poslovnika. Imate reč.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarsko, javio sam se u skladu sa članom 164, naime, smatram da je povređen član 164. Poslovnika Skupštine, kojim se definiše procedura puštanja zakona po hitnom postupku u samu raspravu.
''Po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija''.
Hitni postupak se, gospođo predsednice, između ostalog, uz vašu saglasnost, konstantno zloupotrebljava. Jedna od primedbi koja se iznosi svakodnevno u kritikama rada Skupštine, od međunarodnih organizacija, jeste zapravo izbegavanje suštinskih i ozbiljnih rasprava i neopravdano pozivanje na hitni postupak.
Interesuje me šta je vas navelo da po hitnom postupku predložite raspravu o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama, s obzirom na to da se u obrazloženju za hitni postupak o ovom zakonu kaže – da donošenje zakona zahteva hitno otpočinjanje pripremnih aktivnosti postojećih komora za usaglašavanje svog poslovanja sa novim zakonom, kako bi se postojeći komorski sistem u Republici Srbiji blagovremeno pripremio za predložene promene i neophodno je da se ovaj zakon donese po hitnom postupku.
Član 13. zakona kaže: "Propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biće doneti najkasnije do 31. decembra 2010. godine, a član 14. ovog zakona kaže da će se zakon primenjivati od 1. januara 2013. godine.
Koji su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, pogotovu zbog toga što ne postoji nijedna regionalna privredna komora u Srbiji koja nije kritikovala Predlog izmenama i dopuna ovog zakona?
S obzirom na to da se privreda suprotstavlja ovom zakonu, mislim da nema nikakvog osnova za raspravu po hitnom postupku i da su se stekli preduslovi da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se skine sa dnevnog reda, da se obave dodatne konsultacije i da se onda u normalnoj atmosferi usvoji zakon koji bi možda rešio neke probleme na koje ukazuje Ministarstvo.
Ovo je neodrživo. Mi raspravljamo po hitnom postupku, a zakon će stupiti na snagu 2013. godine, a prateći propisi će biti doneti do kraja 2010. godine.

Htela bih samo da vas podsetim da sam u obavezi – da sve predloge Vlade, a posebno predloge po hitnom postupku, stavim na dnevni red pred Skupštinu, da sam to učinila i ovaj put i da se Skupština izjasnila, što je u skladu sa Poslovnikom.
Postoji činjenica saglasna komentarima koje ste dali u obrazloženju pitanja, ali je Skupština po ovom poslovniku upravo stavila u dnevni red i Zakon o privrednim komorama, a na predlog Vlade da to ide po hitnom postupku. Dakle, svaki predlog Vlade po hitnom postupku, upućen nama, u obavezi smo da stavimo na dnevni red da se Skupština o njemu izjasni, što sam učinila i ovaj put.
Prelazimo na zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama i Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz utvrđenog dnevnog reda, po tačkama 19, 20. i 21, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa i to:
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 Plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred, Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta, a saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori do pet minuta.
Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Siniša Stamenković, Poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Mladen Grujić, Poslaničku grupu Nova Srbija, narodni poslanik Milan Nikolić, Poslaničku grupu SPS - JS, narodni poslanik Vlajko Senić, Poslaničku grupu G17 plus i narodni poslanik Marina Raguš, Poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama i Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova.
Da li predstavnici predlagača, ovde je predstavnik gospođa mr Verica Kalanović, ministar za Nacionalni investicioni plan želi reč? (Da.)
Gospodin Jovanović reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.

Gospođo predsednice, uz svo uvažavanje vas kao predsednice, kao osobe koja pokušava da uspostavi neki red ovde u Parlamentu, mislim da ste povredili član 27. Poslovnika i to onaj njegov deo u kome se kaže da, pored toga što vršite poslove predviđene Ustavom i predsedavate sednicama Narodne skupštine, morate obezbediti primenu Poslovnika Narodne skupštine.
Ne može Skupština da donese odluku koja je suprotna Poslovniku. Citirao sam na vrlo jasan način Poslovnik i član 164. kojim je definisana procedura usvajanja zakona po hitnom postupku. To što je Vlada nešto poslala Skupštini ne znači da vladajuća većina robotizovano glasa za nešto što je suprotno Poslovniku.
Mi smo odavde izbacili 50 poslanika zbog toga što su kršili Poslovnik. Ako mi ne poštujemo red, ko će ga drugi poštovati? Ne možemo da raspravljamo o zakonu po hitnom postupku, koji stupa na snagu 2013. godine, zato što je gospođa ministarka danas došla u Skupštinu. Neka se vrati tamo u tu vladu i neka se upristoje, neka se privedu u prvi red, pa onda druge da počnu da prozivaju na taj red. Kako možemo to da radimo?
Prateći propisi za ovaj zakon će biti usvojeni do 31. decembra 2010. godine, a on stupa na snagu za četiri godine, a vladajuća većina nije ni znala o čemu glasa, niti joj je ko rekao tako nešto. Nemojmo više da ne poštujemo Poslovnik!

S obzirom na to da je zakon došao u proceduru 26. februara, mi smo imali i poslovničke mogućnosti drugog tipa do momenta kada se Skupština izjasnila o stavljanju na dnevni red, no rasprava je o ovom zakonu, dakle, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama, očigledno stavljena na dnevni red i o tome moramo raspravljati, a zatim ide izjašnjenje. U svakom slučaju, može biti da ćete vi sopstvenom argumentacijom učestvovati na taj način da podsticajno delujete i na ostale poslanike, da se izjasne na odgovarajući način.

Prekršili ste Poslovnik član 27.

U obavezi sam, poštujući Poslovnik, da stavim sve što Vlada dostavi na dnevni red i o tome se izjašnjava Skupština. Takođe sam u obavezi da odluku o kojoj se izjasni Skupština poštujem. Zaista mislim da ne možemo ići korak nazad. Bilo je nekih poslovničkih mogućnosti pre nego što sam stavila to na dnevni red, ali ih poslanici nisu iskoristili. To je odgovor na moje pitanje.
Da se ospori hitnost i da na taj način reagujete, dakle, pre nego što je došlo na dnevni red, onda je to proceduralno moglo. Zahvaljujem.
Da li, gospođo Kalanović, želite reč? (Da.)
Izvolite.

Izvinjavam se što se još uvek teško snalazim sa ovom tehnikom. Nadam se da će sa zakonima biti bolje.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set od tri zakona iz oblasti ekonomije. Svrha donošenja ovih zakona jeste uređenje rada institucija koje pružaju podršku privrednim subjektima. Cilj zakona je da institucije koje pružaju podršku privredi u narednom periodu rade efikasnije i jeftinije. Takođe, nije zanemarljivo da ove institucije u narednom periodu treba efikasno da sprovode programe koje je definisala Vlada kao mere ekonomske politike za ublažavanje negativnih posledica svetske ekonomske krize.
Dozvolite mi da sednem i koristim materijale, jer će mi biti prijatnije, ali to nikako ne bih želela da bude shvaćeno kao nepoštovanje ovog doma.
Prvi zakon je ovaj zakon o fondu za razvoj. Fond za razvoj kao finansijska institucija je osnovan kao potreba podrške privrednom razvoju zemlje, ravnomernijem regionalnom razvoju i postizanju zapošljavanja kroz kreditiranje pod povoljnim uslovima malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Garancijski fond je, takođe, osnovan kao podrška malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima koji imaju kvalitetne razvojne programe, ali kratku poslovnu istoriju i relativno visoko ulaganje, relativno vrlo visok rizik ulaganja, kroz izdavanje garancija za kredite koji odobravaju poslovne banke.
Ovim zakonom predlaže se objedinjavanje aktivnosti koje su do sada obavljali Fond za razvoj i Garancijski fond. Nova institucija nastavila bi da posluje na objedinjenoj osnovi kao Fond za razvoj Republike Srbije.
Osnovni ciljevi ovog zakona su sadržani kroz efikasnije delovanje institucija, u skladu sa zahtevima ekonomskih, socijalnih i ukupnih društvenih odnosa u Republici Srbiji, kroz još intenzivnije delovanje u cilju podsticanja privrednog razvoja, ravnomernijeg regionalnog razvoja, kroz podršku privrednih subjekata malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, kroz smanjenje državne administracije i racionalizacije operativnih troškova.
Takođe, kroz usaglašavanje sa pozitivnom komparativnom praksom koja podrazumeva da su krediti i garancije u okviru jedne institucije i kroz dalje objedinjavanje ovih poslova kojima se obezbeđuje koordinirano sprovođenje izvornih programa kao programa Vlade u okviru mera ekonomske politike, a to su, da podsetimo, programi sufinansiranja privrede sa poslovnim bankama, subvencionisanje kredita za likvidnost i trajno obrtna sredstva i subvencionisanje potrošačkih kredita.
Ovim zakonom definiše se delatnost Fonda, način finansiranja, upravljanje Fondom, kontrola Fonda, nadzor nad Fondom i druga pitanja od značaja za rad. Ko ima koristi od donošenja ovog zakon? Najpre, mala i srednja preduzeća i preduzetnici, kroz veći broj odobrenih kredita, kroz povećanje iznosa kredita, kroz izdavanje većeg broja garancija, a manji utrošak vremena, poslovne banke kroz povećanje plasmana i manje administracije, nezaposleni kroz lakši pristup mikrokreditima i niže troškove informisanja, sama institucija kroz veću efikasnost, povećan obim aktivnosti i niže operativne troškove. Na kraju, Vlada Republike Srbije kroz efikasnije sprovođenje programa mera za ublažavanja efekata krize i kroz smanjenje državne administracije, u skladu sa planom Vlade za ekonomsku stabilnost Srbije.
Ovaj zakon se upućuje u proceduru po hitnom postupku zbog potrebe stvaranja savremene institucije za sprovođenje izvornih aktivnosti Fonda, a to su krediti i garancije. U skladu sa tim je efikasno sprovođenje programa Vlade za ublažavanje efekata ekonomske krize sa ciljem da se obezbedi likvidnost realnog sektora, da se smanje troškovi poslovanja, da se zadrži postojeći nivo zaposlenosti i da se obezbedi veća konkurentnost domaće privrede.
Drugi zakon je zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama. Ovim predlogom zakona stvaraju se mogućnosti osnivanja i drugih komora na dobrovoljnoj bazi, kroz udruživanje privrednih subjekata radi ostvarivanja zajedničkih interesa.
Šta su osnovni ciljevi? Najpre, povećanje kvaliteta usluga komora, koje one pružaju svojim članovima, smanjenje troškova privrednih subjekata i načelo neobaveznosti, gde Predlog zakona predviđa slobodni izbor u pristupanju i stupanju, i prestanku članstva u komorama, što kroz zdravu konkurenciju povećava i kvalitet usluga i smanjenje cena komora.
Pre predlaganja ovog zakona napravljen je uporedni prikaz organizovanja privrednih subjekata u zemljama u okruženju. Analiza pokazuje da je trend da se u bivšim komunističkim državama ukida obavezno članstvo u privrednim komorama takvim kakve jesu i prelazi na sistem dobrovoljnog članstva, jer se postojeće privredne komore nisu prilagodile novim uslovima poslovanja, odnosno potrebama privrednih društava. Takav slučaj je u Slovačkoj, Bugarskoj, u Makedoniji, u BiH, u Albaniji.
U nekim zemljama i dalje postoji sistem obaveznog članstva, ali je proširena usluga besplatnih usluga koje se pružaju članovima. Bez obzira na to jak je pritisak privrednih subjekata da se pređe na dobrovoljno organizovanje i takav je slučaj u Hrvatskoj i Sloveniji. Neke od zemalja EU imaju sistem obaveznog članstva, ali potpuno drugačiju situaciju komornog sistema u odnosu na nas.
Na kraju, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja rukovodilo se velikim brojem privrednih društava u Srbiji i mišljenjem velikog broja privrednih društava u Republici Srbiji koji smatraju da bi određene promene i liberalizacija privrednih udruženja dovele do kvalitetnih usluga i nižih cena. Donošenjem ovog zakona menja se na određen način važeći komorski sistem, stvaranje mogućnosti da se osnivaju i druge komore, kao i mogućnosti istupanja iz članstva postojećih i, naravno, ostanak u članstvu postojećih, ako su zadovoljni njihovim radom. Usvajanje ovog zakona zahteva hitno otpočinjanje pripremnih aktivnosti postojećih privrednih komora za usaglašavanje svog poslovanja sa novim zakonom i hitne aktivnosti privrednih subjekata u pravcu donošenja odluke o svom načinu udruživanja.
Treći zakon je zakon o prestanku važenja Zakona o Fondu za finansiranje spoljnotrgovinskih poslova. Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova formiran je 2002. godine, kao specijalizovana institucija za osiguranje od rizika u spoljnotrgovinskom poslovanju i finansiranju spoljnotrgovinskih poslova, sa ciljem unapređenja izvoza i razvoja ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Agencija za osiguranje i finansiranje Republike Srbije osnovana je radi unapređenja izvoza i razvoja ekonomskih odnosa Republike Srbije.
Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije obavljaju delatnosti radi ostvarivanja istovetnog cilja, a njihove delatnosti u značajnoj meri se poklapaju, pri čemu je delatnost Agencije šira. Ne postoje razlozi za dalje paralelno postojanje oba ova subjekta i zbog toga zakon uređuje prestanak važenja Fonda za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova. Suštinski, Fond se pripaja Agenciji čime se obezbeđuju neophodni uslovi za objedinjavanje poslova vezanih za podsticanje i unapređenje izvoza.
Efekti donošenja ovog zakona su u većoj efikasnosti korišćenja sredstava, što predstavlja veće stimulisanje izvoza i veću sigurnost za izvoznike, jer sve usluge se dobijaju na jednom mestu, efekat je smanjenje broja institucija, efekat je usklađivanje sa međunarodnom praksom, jer je dobra praksa pokazala da su sve zemlje u tranziciji imale jednu državnu agenciju koja se bavila izvozno-kreditnim poslovima do ulaska u EU, kada je osiguranje za račun države izdvojeno iz ostalih delatnosti.
Predlog je da, saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, i ovaj zakon bude donet po hitnom postupku.