Poštovana potpredsednice, radno predsedništvo, poštovana ministarko i predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, naša Poslanička grupa PUPS podržaće dva predloga zakona o fondovima i u danu za glasanje ćemo se opredeliti o njima.
U vezi sa Predlogom zakona o privrednim komorama, javio sam se iz dva razloga. Prvi je, teza gospođe ministarke, da su privredne komore institucije koje će realizovati programe Vlade, ako sam dobro razumeo. Ako nisam, videću u stenografskim beleškama. Mislimo da privredne komore ne mogu biti državne institucije, one moraju biti partneri države, moraju zajedno sa svojim članicama da predlažu određena rešenja, kako bi država stvarala povoljan ambijent za rad i delovanje privrede, za razvoj ekonomije. U tom kontekstu vidimo privredne komore kao privredne subjekte, kako je ovde rečeno, ali ne pod patronatom Vlade i državnih organa.
U tom kontekstu mislimo da privredne komore treba da budu institucije koje će formirati, pre svega, interese onih koji će se u njih učlaniti, bilo to na dobrovoljnoj bazi ili po zakonu, kao obavezu. Znači li to da bi ovim usvajanjem, ovakvih rešenja zakona koja obavezuju privrednu komoru, da prihvata rešenja koja propisuje ministar ili ministarstvo ili Vlada? Ako je dobrovoljno udruživanje, onda ne može preuzeti obavezu da ministar propisuje, bilo članarinu ili bilo kakav drugi akt, prema onima koji su se dobrovoljno udružili. To se mora prepustiti onima koji izražavaju dobru volju da se udruže radi ostvarivanja interesa tih subjekata koji postaju članovi tih udruženja.
Drugo, kako će to partnerstvo, trojno ili drugačije, biti na nivou naše države, ako privredna komora bude pod pritiskom ili pod patronatom državnih organa?
Treća stvar na koju želim da ukažem, do sada smo usvajali mnogo zakona i svedoci smo razjedinjavanja određenih grupacija, bilo to privrednih, političkih, nevladinih organizacija ili drugih. Imamo sada situaciju da smo do kraja razjedinili sindikate, kao partnere države.
Mi imamo sada situaciju da smo do kraja razjedinili sindikate kao partnere države. Mi imamo sada situaciju da pokušavamo da razjedinimo i komorski sistem, kako je ovde neko rekao, od nekoliko komora da napravimo stotine komora. U tom pogledu, mislim da su rešenja koja su ovde ponuđena neprihvatljiva u ovom trenutku.
Mi posebno podržavamo uvaženog gospodina Nikolića koji je govorio o razlozima i argumentima zbog čega ne treba prihvatiti ovaj zakon, nego u najmanju ruku treba povući i u jednoj tolerantnoj i stručnoj raspravi doći do boljih rešenja. U tom pogledu, ne bih želeo šire govoriti o argumentima zbog čega mi izražavamo veliku rezervisanost prema ovom zakonu. Zahvaljuje. (Aplauz.)

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vlajko Senić.

Mislim da je okej politička opservacija. Naravno da uvek u Skupštini treba da govorimo o političkim odnosima, jer ovde predstavljamo političke stranke, koalicije. Ali zaista, Vlada jeste sastavljena od različitih političkih stranaka, ali predloge koje dostavlja Skupštini ona dostavlja kao deo neke zajedničke politike koju vodi. Dakle, ovde ne postoje predlozi jedne, druge, treće ili četvrte političke stranke iz Vlade, ovde postoje predlozi nadležnih ministarstava za koje Vlada u Skupštini traži svoju podršku.
Normalno je da se, pre svega, Vlada obraća strankama koje čine vladajuću koaliciju i da Vlada ne očekuje da stranke koje su opozicione, glasajući za neke zakone potpomažu opstanak vladajuće koalicije.
Da bi se jedan zakon našao na dnevnom redu Skupštine dobro znate koliko vremena treba, koliko odbora prolazi u Vladi, na kraju krajeva i u Skupštini. U krajnjoj liniji, Vladu čine neke stranke koje su koalicioni partneri, tamo odnos nije baš ovakav da zakon ne može da prođe, postoji jedna druga većina, ali je zato i Skupština mesto gde treba o nekim razlikama da govorimo.
Ono što je ključna stvar ovog zakona, to je poslednja rečenica, da on stupa na snagu 2013. godine, dakle, niko nije imao nameru da ga donese da stupi na snagu sutra i da se onda desi, kako ovde neki govornici kažu, raspad nekog sistema, itd. Podsetiću vas da i u najboljem slučaju, kada bi ova Vlada tako dobro funkcionisala da dočeka naredne redovne izbore, mislim da će oni biti 2012. godine, dakle, dovoljno vremena ima da neka nova koalicija promeni taj zakon pre nego što on stupi na snagu.
Nije to pitanje nečega što će se pojaviti na dnevnom sutra i dati odmah rezultate, već je upravo poruka jedna kako taj sistem treba da se organizuje i na koji način on treba da funkcioniše. Mislim da ovde možemo da govorimo o prednostima i nedostacima, ali ne možemo mi da nalažemo privrednim subjektima u Srbiji na koji način će se organizovati.
Ovim zakonom koji je sada na snazi njima je naloženo kako da se organizuju. Dakle, one nemaju mogućnost drugačije organizacije. Zato i kažem, ukoliko je ovaj sistem, ova struktura ljudi ili kako god to posmatrate, jedino moguće rešenje i daju najbolje rezultate, onda sam ubeđen da će tim pre privredni subjekti upravo ceneći svoj interes ekonomski napraviti istu ili sličnu vrstu organizacije.
Ono što je cilj ovog zakona jeste da se razgraniče koristi, štete, prednosti i nedostaci ovakvog sistema. Zbog čega neki privredni subjekt mora da bude član neke privredne komore koja je osnovana po zakonu, a koja nema tu vrstu ambicije ili ukoliko ima ambiciju da pravi neku drugu vrstu?
Mi ovim zakonom nemamo predlog nikakvih represivnih mera u kojima piše – ako se ne bude organizovao taj i taj na ovaj i onaj način udružio sa tim i tim, onda će država da uradi ne znam šta. Predlaže se jedan vrlo liberalni pristup i vrlo širok pristup koji omogućava privrednim subjektima u Srbiji od 2013. godine da se po tom pitanju određuju onako kako oni misle da je njihov ekonomski interes.
Zbog toga mislim da treba ovaj zakon da dobije podršku, baš zato što ćemo mi osloboditi državu obaveze da se bavi onim poslom kojim ne mora da se bavi, uostalom, i tendencija je u svetu, bar u ozbiljnim državama, da se država kada nije kriza oslobađa onih poslova koje ne mora da radi. Duboko se nadam da 2013. godine neće biti kriza kao što je to sada. Hvala.

Reč je tražila ministarka Verica Kalanović. Izvolite.

Hvala. Najpre želim da se zahvalim svim predstavnicima poslaničkih grupa koji su svojim diskusijama pokušali da unaprede i diskusiju i predloženi tekst. Osećam obavezu, kao predlagač, u ime predlagača, da dam određena pojašnjenja.
Najpre, ko je pisao uvodno izlaganje meni, kao predstavniku predlagača? Nije to bio gospodin Dinkić. Uglavnom je pisan komentarima koji su skupljani u prethodnih nekoliko godina na sastancima privrednika koje sam imala na teritoriji cele Srbije sa svojim kolegama ili samostalno. Ogroman broj privrednika je davao svoje komentare na rad institucija koje se bave upravo podrškom privrednim subjektima. I, ako sam izgovorila da su ovi zakoni vezani za podršku Vladi, izvinjavam se gospodinu Batiću. Ne, ovi zakoni su vezani za podršku privrednim subjektima koji jedino mogu ovu zemlju u ovim teškim vremenima da izvuku iz krize. Oni koji jesu bili privredni subjekti i moji sagovornici davali su komentare koje sam pokušala da veoma kratko sažmem u uvodnom obraćanju.
A, šta kao predstavnik Vlade mogu da kažem na pitanja koja su bila postavljena? Naravno, mogu da govorim samo jezikom činjenica, jer to je jedini način koji daje potpuno egzaktne odgovore. Kakvi su efekti vezani za kredite Fonda za razvoj i zašto nam se povećavaju regionalne razlike. Regionalne razlike u Srbiji su plod jednog veoma dugačkog vremena koje je iza nas. Dok danas slušam bivše potpredsednike Vlade i bivše ministre, koji se čude zašto su naše regionalne razlike ovoliko velike, mogu da kažem nešto što se desilo prošle godine i što je samo kap u moru za rešavanje problema ogromnih regionalnih razlika u Srbiji, koje ne mogu da se reše ne za godinu, ne za vreme mandata jedne Vlade, nego jednim sistematskim, mukotrpnim radom, upravo radom sa privredom i kreditiranjem malih i srednjih preduzeća da pokrenu nešto u pozitivnom pravcu i ublaže trendove.
Prošle godine je Fond za razvoj, a ako pogledamo član 6. kojim su definisana sredstva Fonda za razvoj koja jesu bila korišćena iz svih izvora, odobrio 972 kredita ili 14.882.500.000. Od toga, 2,5 milijarde dinara su iz budžeta Republike Srbije odobrene za privredne subjekte čija je registracija vezana za nerazvijena područja.
Nerazvijena područja su ona koja su utvrđena od strane Zavoda za statistiku, Republičkog zavoda za razvoj, kao područja u kojima je dohodak po glavi stanovnika ispod 50% u odnosu na prosečni u Republici Srbiji. To je jedan kompenzovan kriterijum o kome ne bih danas govorila, ali koji će potpuno precizno da definiše novi zakon o regionalnom razvoju. Dve i po milijarde dinara u 58 opština je plasiralo 750 kredita pravnim licima i preduzetnicima i predviđeno je da u naredne tri godine oko 10.000 ljudi u ovim područjima dobije novi posao ili zadrži stari.
Takođe, svi ovi krediti koji su preko programa Fonda za razvoj u prethodnom periodu obrađeni, pored boniteta firme, i mogućnosti da se ti krediti u jednom periodu vrate, imali su kao prvi kriterijum zadržavanje postojećih radnih mesta i otvaranje novih.
Šta da kažem na komentare da će ovaj fond u narednom periodu biti vlasništvo jednog čoveka. Nikada nije bio vlasništvo jednog čoveka, niti jedne vlade, zbog toga što je zadržan potpuno isti sistem upravljanja sa upravnim odborom, kojim je uvek predsedavao ministar u čijoj je nadležnosti bila privreda.
Novina u ovom zakonu je da upravo Narodna skupština predstavlja nadzorni organ. Molila bih vas da pročitate da nadzorni odbor ne postoji u ovom predlogu zakona, vezano za Fond za razvoj, da se izveštaji dostavljaju Vladi, a iza toga Vlada dostavlja Narodnoj skupštini.
Po pitanju zakona o komorama, jasno je da ne želim ni u jednom trenutku da govorim o predlozima za modele organizovanja u drugim zemljama, ali želela bih da kažem nekoliko činjenica. Privredna komora Srbije u 2008. godini je imala prihode od milijardu 105 miliona dinara, od članarina prema privrednim subjektima naplaćeno je 732 miliona, a ostale usluge koje su imali privredni subjekti, a koje je realizovala privredna komora, naplaćeno je 323 miliona dinara.
Pažljivo sam slušala sve one koji su govori o dobrovoljnom i obaveznom načinu organizovanja. Ne možemo da organizujemo privredne subjekte tako što ćemo da im kažemo: obavezni ste da plaćate članarinu, ali ste obavezni da plaćate i usluge. Ili, neka oni sami o tome odluče. Slušala sam pažljivo analizu koju je izneo gospodin Nikolić o načinu organizovanja privredne komore u Francuskoj. Da, obavezno je organizovanje privrednih subjekata u Francuskoj i jesu prihodi četiri miliona evra, ali kao što je sam izneo, 900.000 evra je predviđeno za edukaciju, koja je besplatna.
Usluge koje privredne komore imaju u Srbiji se plaćaju, uz obaveznu članarinu. To je bio osnovni motiv za predlog novog načina organizovanja.
Sa druge strane, mi diskutujemo o tome da će privredne komore ući u stečaj. Neće ući u stečaj ako su korisnici njihovih usluga zadovoljni. Zašto bi oni ušli u stečaj? Nije valjda da će, u trenutku kad članstvo prepustimo volji privrednika, oni svi da pobegnu iz privrednih komora. To bi značilo da su oni apsolutno nezadovoljni njihovim radom. Nije naš cilj da uništimo privredne komore, cilj je da privredne komore rade efikasnije i jeftinije, u pravcu interesa njihovih korisnika, a time da njihovi korisnici imaju pravo da slobodno uđu i slobodno izađu ako nisu time zadovoljni.
Na kraju, želim da kažem da ova tri predloga zakona jesu u dobroj meri vezana za ispunjavanje programa Vlade u ovim vremenima, bez obzira što privredne komore ne predstavljaju organizacije koje polažu račune Vladi. Ako pogledamo Zakon o komorama, mi vidimo u članovima 5. i 7. da one i jesu osnovane da privrednim subjektima daju te neophodne kontakte subjekata, Vlade i nadležnih ministarstva. U ovom trenutku, kad postoje tri jako velika programa koja se tiču gotovo svakog privrednog subjekta u zemlji, potpuno je logična i uloga privrednih komora u njihovom sprovođenju. Hvala. (Aplauz.)

Narodni poslanik Dragan Šormaz želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo predsedavajuća, javljam se po članu 27, koji se odnosi na one koji predsedavaju; zatim, članu 61. koji se odnosi na Odbor za zaštitu životne sredine, kao i na član 77, koji reguliše sazivanje sednice odbora, sa molbom, mada bi trebalo da bude i zahtev, zbog hitnosti slučaja.
Ovih dana smo govorili o ekologiji, da se što pre zakaže sednica Odbora, da li predsedavajuća, predsednik Skupštine, znam da nije tu, ne vidim predsednika Odbora za zaštitu životne sredine. Naime, u ataru sela Radinac, u jednom velikom kanalu koji se uliva u Moravu, pa ta voda ide i u Dunav, pomor je ribe. U taj kanal samo ''Ju-es stil" pušta ili železara, o tome sam govorio, svoje otpadne vode.
Ovde je izbegavano da se spomene ''Ju-es stil" danima, kada je bila rasprava o ekologiji. Pričali smo o našim industrijskim postrojenjima, u našem vlasništvu, a ne tamo gde je američki kapital. Tvrdio sam da su oni veći zagađivači nego što su zagađivači firme koje se nalaze u Pančevu. Treba da ulože 50 miliona dolara i ništa se ne dešava po tom pitanju. Mislim da je hitnost sednice Odbora za zaštitu životne sredine neophodna.

Nema povrede Poslovnika. Mogu da vas uputim na poslovničke odredbe o načinu sazivanja sednica odbora i radnih tela. Poslovnik može da bude povređen samo ako ste iscrpli prethodne mogućnosti koje vam daje Poslovnik Narodne skupštine. Razumem da ste zainteresovani za temu, ali vas molim da ne zloupotrebljavamo pravo da govorimo o povredi Poslovnika.
Narodni poslaniče, ne radi se o tome da li na zloupotrebu trošite minut ili dva, radi se o tome da nema pregovora o tome da zloupotrebe ne može biti, a onda je vreme za koje zloupotreba traje, potpuno nebitno. Slažem se sa vama da je tema važna i moja obaveza je da dam obrazloženje zašto povrede Poslovnika nema.
Da li se još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa, ko nije iskoristio svoje pravo, javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, prijave za reč, u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: Poslanička grupa Manjina, Poslanička grupa LDP, Poslanička grupa SPS-JS, Poslanička grupa DSS, Poslanička grupa G17 plus, Poslanička grupa SRS, Poslanička grupa ZES i Poslanička grupa Napred, Srbijo.
Po obavezama i pravilima našeg Poslovnika, a redosledom narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 19, 20. i 21. dnevnog reda, prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Riza Halimi, a posle njega Srđan Spasojević.

Gospođo predsedavajuća, gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na prvi zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije. Na početku bih primetio da je sigurno dobro rešenje ujedinjavanje aktivnosti Fonda za razvoj i Garancijskog fonda. Verovatno bi to trebalo da utiče na povećanje racionalnosti i koordinacije. Izražavam sumnju da ćemo i ovim predlogom zakona poboljšati situaciju u razvoju nerazvijenih.
Naime, pratim ovu situaciju i mogu vam potvrditi zaostajanje nerazvijenih upravo u periodu funkcionisanja Fonda za razvoj od 1992. godine, a što se poklapa i sa vremenom kada je uvođen međunarodni embargo, da smo imali drastično zaostajanje nerazvijenih u odnosu na raniji period kada smo imali, ako se dobro sećam, Fond za razvoj nerazvijenih. Imali smo aktivnosti početkom 80-tih kada su odlukama tadašnjih vlada upućivane firme iz razvijenih sredina da otvaraju kapacitete i pogone u najnerazvijenijim opštinama. Naravno da su koristili sredstva tadašnjeg fonda, ali sa namenom da se određeni kapacitet otvori u tim najnerazvijenijim opštinama što je trebalo da poveća broj zaposlenih i da utiče na razvoj nerazvijenih područja.
Mislim da je bila ta pozitivna praksa i tada je bio jedan teren smanjivanja tog jaza. U Preševu je tada bilo oko 20-25% u odnosu na prosek države, prosek Republike, a mislim na onaj glavni parametar po glavi stanovnika. Od tog perioda do sada Preševo je sedam puta nerazvijenije u odnosu na prosek, a to je 14,8% od dohotka po glavi stanovnika, a slična je situacija sa Medveđom, Trgovištem, sa Bosilegradom, sa nizom nerazvijenih opština, to zaostajanje je izrazito.
To govori da ova orijentacija koju smo imali u prethodnom periodu od 1992. do sada da to nije dalo rezultate, niti u onom planu u periodu kada je počela privatizacija, kada se Fond orijentisao da podrži preduzetnike, privatni sektor, u odnosu na onaj raniji period kada su prioritete imale društvene privredne organizacije i firme, ali u celini gledano, mislim da dosadašnjim zakonom nismo uspeli da smanjimo jaz između razvijenih i nerazvijenih.
Ne vidim ni sada neka rešenja koja će da poboljšaju ovu situaciju, naročito kada se u članu 2. stav 1. kaže, to su Osnovna načela ili prvo načelo na kojem bi trebalo da se zasniva delatnost Fonda, 1) podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, a onda se kaže – ''uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja.'' Mislim da je ono što je najdramatičnije i što je fundamentalno upravo ono što predstavlja najnerazvijenije i ono što zaostaje.
Naravno, ona opšta tema razlike u originalnom razvoju je poznata tema. Treba dugo vremena da se na tom planu situacija poboljša.
Ali je neodgovorno ako mi i dalje nastavimo na isti način da tretiramo najnerazvijenija područja u kojima bukvalno ništa ne ostaje čime će ti ljudi dole da se bave. Apsolutno, gube sve resurse za opstanak. Uzmimo Preševo. Dosadašnje firme, onakve kakve su bile, samo je ''Simpo'' ostao, taj mali pogon od 130 radnika i dalje radi; ''Jumko'' je apsolutno zanemarljiv, uopšte se ne zna u kakvom je stanju, jer radnika odavno nema; isto je i sa ''Eurofleksom'', bivšim ''Čikom''; ''Zavarivač'' iz Vranja se snašao, dva pogona koja je tadašnji Fond za razvoj nerazvijenih finansirao sada oni imaju prilično koristi od tih objekata, jer im je to carinski terminal, ali zaposleni su odavno zaboravili da su tu nekada bili zaposleni.
S druge strane, ovu privatizaciju koju sam malopre spomenuo, sada nam dolaze sumnjiva preduzeća, manipulantska preduzeća i umesto ranijeg ozbiljnog tretmana koji je pokušavao da kapacitet iz razvijenih nešto pomognu nerazvijenima, sada iz Beograda, Niša, Vranja dolaze manipulanti i koriste ono što je nekada u neko vreme stečeno. Zamislite sa kakvim cenama, sa deset puta manjim cenama, u bescenje se daju ti kapaciteti.
Ako još dodamo da je u Preševu nacionalni dohodak pao na 200 evra po glavi stanovnika, sa ranijih oko 300 evra po glavi stanovnika koliko je bio u 2006. godini, a 2007. godine nismo imali nijedan kredit iz Fonda za razvoj. Ni preduzetnik, ni pravno lice nije uspelo da ostvari nijedan kredit iz Fonda za razvoj. Gde je perspektiva?! Privatizacija pod sumnjivim okolnostima utiče da propada i ono što smo nekada imali.
Resursi koje imamo u ''Koridoru 10'' u bescenje se daju, a zamislite, molim vas, pored postojeće benzinske pumpe Ministarstvo prošle godine daje građevinsku dozvolu i sve potrebne uslove da se otvori nova benzinska pumpa dva kilometra od postojeće. O ''Interspidu'' sam govorio puno puta. Kupuje se zemljište za 20 evra i prodaje se ''Intermolu'' za 200 evra. I, koju korist mi imamo od toga?!. Samo onaj posrednik koji je prodao zemlju. Profitirao je ovaj koji ima dobre veze u Ministarstvu, jer je udesetostručio tu transakciju od 20 na 200 evra i, naravno, šta ostaje tu, desetak, petnaestak zaposlenih ljudi.
E, sada, kako ćemo, po meni, Vlada treba nekim amandmanima da predloži i da ojačamo Fond za razvoj i da pomogne svime. Ali šta sa nerazvijenim koji drastično zaostaju?! Ovde moramo dati odgovor.

Narodni poslaniče vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno. Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, a posle njega narodni poslanik Kenan Hajdarević.