Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su tri zakona iz oblasti ekonomije, u ime Poslaničke grupe G17 plus želim da kažem da će Poslanička grupa G17 plus glasati za sva tri zakona koja su na današnjem dnevnom redu.
Što se tiče prvog zakona, a to je Predlog zakona o Fondu za razvoj, potrebno je podsetiti da je Fond za razvoj osnovan pre 16 godina i njegov cilj je bio da podstakne privrednu aktivnost u državi Srbiji, da podstakne ravnomerniji regionalni razvoj države Srbije, da pokuša da pomogne konkurentnosti domaće privrede, da pomogne razvoj zanatstva i uslužne delatnosti, da podstiče zapošljavanje i podstiče razvoj tržišta kapitala. Ono što svi znamo, ovih poslednjih 16 godina, kamate Fonda za razvoj su bile oko 5%, dok su kod poslovnih banaka u 2006. godini te kamate bile 16%, u 2007. godini prosečna kamatna stopa je bila 11%, a u 2008. godini 16%, i kada se ovo sagleda može se reći da je Fond pod povoljnim uslovima za privredu Srbije obezbeđivao sredstva, tako da su privrednici mogli na jeftiniji način da razvijaju svoj biznis, odnosno svoja preduzeća.
Ono što je važno jeste da do sada, po statističkim podacima, oni koji su uzimali kredite od Fonda za razvoj, taj kredit su vraćali u 95% slučajeva, što mislim da je, takođe, značajno. Kada sve sagledamo, čini mi se da je Fond za razvoj u poslednjih 16 godina, koliko posluje, sa manje ili više uspeha svoju misiju obavljao na adekvatan način. Ono što sada predviđa novi zakon o Fondu za razvoj jeste da se izgradi savremenija institucija Fonda za razvoj, a s druge strane, kako Fond za razvoj može da utiče na ublažavanje svetske ekonomske krize, koja ima uticaja i na našu privredu.
Preko Fonda za razvoj treba da se u narednom periodu ostvare tri programa koje je definisala Vlada Republike Srbije kao mere ublažavanja uticaja svetske ekonomske krize, a to je:
1) program sufinansiranja privrede sa poslovnim bankama uz obezbeđenje garancije za likvidna sredstva,
2) program subvencionisanja kredita za održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava i
3) subvencionisanje potrošačkih kredita.
S druge strane, ovim zakonom se predviđa spajanje dosadašnja dva fonda, Fonda za razvoj sa Garancijskog fonda, jer su ova dva fonda uglavnom obavljala slične delatnosti u prošlom periodu.
U 2. članu, ovoga zakona, definisana je delatnost Fonda. Predlagač kaže da Fond treba da podstiče ravnomerni regionalni razvoj, uključujući nedovoljno razvijena područja, da podstiče poslovanje pravnih lica i preduzetnika, da podstiče konkurentnost i likvidnost privrede i da podstiče zapošljavanje.
U članu 5, ovog zakona, definisani su poslovi koji će se obavljati preko Fonda za razvoj, a to su: odobravanje kredita, izdavanje garancija, kupovina hartija od vrednosti i druge poslove u ime i za račun Vlade Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Članom 6. definisano je da sredstva za obavljanje poslova Fond dobija iz budžeta Republike Srbije, prihoda fonda i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Jedna novina, za koju mislim da je važna u ovom trenutku i u ovom zakonu, jeste član 4. koji kaže da Fond može da se organizuje u budućnosti i kao akcionarsko društvo, ali da akcije države Srbije i pravo glasa države Srbije u Fondu moraju da imaju 51%. Fond će uvek ostati u većinskom vlasništvu države Srbije, a lica koja mogu da budu akcionari, mogu da budu domaća i strana lica.
Ciljevi Fonda, po ovom zakonu, jesu smanjenje spoljnih uticaja, koji sve jačim intenzitetom pogađaju privredu Srbije, racionalizacija operativnih troškova udruživanjem Fonda za razvoj i Garancijskog fonda, kreditiranje malih i srednjih preduzeća, samostalnih zanatskih radnji, preduzetnika, kao i izdavanje garancija radi obezbeđivanja dela kredita koji dolaze od poslovnih banaka i pokušaj održava nivoa zaposlenosti, naročito u ovim kriznim vremenima.
Ovakav predlog zakona imaće pozitivne efekte na mala i srednja preduzeća, jer će mala i srednja preduzeća nastaviti da dobijaju povoljne kredite kako kratkoročne i druge kredite preko Fonda za razvoj, moći će, takođe, da koriste i dugoročne kredite za podršku početnicima i moći će da dobiju garancije za obezbeđivanje dela finansijskih sredstava koje dobijaju preko poslovnih banaka.
Koristi će, takođe, imati poslovne banke, iz prostog razloga što će se sniziti operativni troškovi prilikom davanja garancija spajanjem Fonda za razvoj i Garancijskog fonda.
Nezaposlena lica u Srbiji će, takođe, imati koristi primenom ovog zakona, zato što se preko Fonda za razvoj mogu dobijati mikrokrediti koji se koriste za započinjanje biznisa, a to znači i za zapošljavanje ljudi. Na kraju, sam Fond za razvoj će imati koristi iz prostog razloga, jer će moći da odobrava veći iznos kredita nego što je do sada odobravao, moći će da izdaje garancije, plasira slobodna sredstva u kupovinu prvoklasnih hartija od vrednosti i izdavanje i prodaja tih hartija od vrednosti. Ono što je važno, članom 10., ovog zakona o Fondu za razvoj, definisano je da Fond donosi godišnji program rada, na koji daje saglasnost Vlada Republike Srbije.
Članovima 19, 20. i 21. definisano je da Fond ima unutrašnju i spoljnu reviziju. Što se tiče spoljne revizije, mora da bude od strane revizora sa liste međunarodno priznatih revizora.
Član 22, definiše ko ima nadzor nad radom Fonda za razvoj i to obavlja nadležno Ministarstvo zaduženo za poslove ekonomije i regionalnog razvoja. Ono što je važno, Vladi se podnosi godišnji izveštaj o poslovanju Fonda koji se, takođe, podnosi i Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Što se tiče drugog zakona, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama, kao narodni poslanik moram javno priznati da nikada nisam dobio više pisama od svih regionalnih privrednih komora i Nacionalne privredne komore. Kada se pažljivo pročitaju ta pisma, videćete da je sadržina tih pisama potpuno ista. Ta pisma su pisana na jednom mestu, prosleđena su imejlom ili na neki drugi način regionalnim privrednim komorama, a regionalne privredne komore su samo ta kopirana pisma poslale narodnim poslanicima.
Šta nam to govori? To nam govori da određeni ljudi koji rade u privrednim komorama žele po svaku cenu da zadrže svoje pozicije, jer čini mi se da imaju poprilično u ovim kriznim vremenima plaćene poslove i žele da bez ikakve kontrole, a čini mi se i bez velikih obaveza prema onima koji ih plaćaju u ovom trenutku, a to su zaposleni ljudi u privredi Srbije, da jednostavno zadrže te pozicije ne razmišljajući mnogo o svom kvalitetu rada.
Ako želimo u narednom periodu, a želimo da transformišemo većinu institucija i da se polako približavamo prema EU, onda zaista i ova institucija treba da bude transformisana i čini mi se da su izmene i dopune Zakona o privrednim komorama prvi korak ka transformaciji ove institucije.
Na kraju, dozvolite mi da, ne želeći da repliciram, ali u prepodnevnom delu sednice je kolega iz Nove Srbije, moj prijatelj gospodin Srđan Spasojević govorio o nezadovoljstvu koliko je sredstava grad iz koga, takođe, i ja dolazim, grad Kraljevo, dobio preko projekata Nacionalnog investicionog plana.
Iskreno govoreći, znam da svaka lokalna samouprava, pa i lokalna samouprava u Kraljevu, želi da dobije što više sredstava, ali kada se iznose podaci za govornicom, onda zaista podaci moraju da budu tačni i onda se ne može samo govoriti o čistim budžetskim sredstvima, već treba govoriti o sredstvima koje jedna lokalna samouprava dobija preko Vlade Republike Srbije, preko kredita za koji je dala garanciju Vlada Republike Srbije.
Ako pogledate KFP garanciju koju je izdala Vlada Republike Srbije za program KFP, izvinjavam se, za vodosnabdevanje, videćete da je grad Kraljevo završio prvu fazu i ide u drugu fazu koja će trajati dve i po godine, a ta druga faza je otprilike pet miliona evra. Ako pogledate, takođe, ono što je verifikovala Narodna skupština Republike Srbije, kredit od Evropske investicione banke, videćete za obnovu putne infrastrukture da je planirano jedan milion evra u Kraljevu i kad to sve saberete, onda nema logike govoriti o 64 miliona dinara koji idu direktno iz budžetskih sredstava, preko Ministarstva za Nacionalni investicioni plan, već treba govoriti o mnogo većim sredstvima koja, takođe, idu preko Ministarstva za Nacionalni investicioni plan.
Čini mi se da je, iako želimo da postignemo određene političke poene, onda važno ipak reći pravu istinu o onome šta se dešava i kako Vlada vodi računa, kao i pojedina ministarstva, prema određenim lokalnim samoupravama.
Sagledavajući sve ovo što sam izneo i što su moje kolege iz G17 plus iznele, smatram da su ova tri zakona dobra zakona. G17 plus će ih podržati u danu za glasanje, a molim i druge poslaničke grupe da urade isto. Hvala. (Aplauz.)