Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovana gospođo ministre, imao sam spremljeno izlaganje povodom zakona o privrednim komorama. U nekim crtama se slažem sa vašim predlogom, jer smatram da privredne komore ovako kako su danas organizovane predstavljaju teret na leđima srpske privrede. Ne znam koliko ovde prisutni znaju, članarinu privrednim komorama ne plaćaju preduzeća nego plaćaju zaposleni. Daću samo par podataka, koji su vrlo interesantni široj javnosti. Na primer, u trgovačkom sektoru zaposleni daju 0,44% od bruto plate. Ako je prosečna bruto plata u trgovini u Srbiji oko 35.000 dinara, to znači da svako daje 150 dinara mesečno.
U Srbiji ima oko milion i 800 hiljada zaposlenih, daj bože da ih ima toliko, ali da pretpostavimo da ima milion i 800 hiljada, a što znači, za funkcionisanje svih privrednih komora u Srbiji, što regionalnih, što Privredne komore Srbije, zaposleni u Srbiji izdvajaju 270 miliona dinara mesečno. To su ogromne pare za koje niko, baš niko, ne zna kako se i za šta troše, osim što znamo da su im plate dobre i da oni lepo žive.
Svi se ovde sećamo najave predsednika Privredne komore Srbije od prošle godine, da je sazreo momenat da se na Novom Beogradu sazida velelepna nova zgrada Privredne komore, koja bi predstavljala uspehe srpske privrede. Da se razumemo, tu zgradu je trebalo da finansiramo svi mi sa tih 270 miliona dinara mesečno, od obaveznih članarina. Slažem se da je u Evropi, u nekim zemljama, Nemačkoj, Italiji, Austriji, članarina u privrednim komorama obavezna, ali pretpostavljam da imaju bolje sisteme kontrole kako se taj novac troši.
Kažem vam, bio sam spreman da u nekoj meri čak i podržim vaš predlog. Mislim da je to potpuno nepotrebno i potpuno nerelevantno, zato što vi, gospođo ministre, nemate podršku za ovaj zakon unutar vaše vlade. Vama ovaj zakon neće proći, ne zbog nas, zbog opozicije. Mi bismo vam možda čak i glasali za neki zakon koji predložite da ima smisla. Vaše kolege iz Vlade neće vam izglasati ovaj zakon. Iz prostog razloga, to je ono o čemu mi već poslednjih meseci uporno govorimo, vaša vlada se sastoji od 16 nekakvih stranaka, strančica, interesnih grupa i vi među sobom ne možete da se uskladite i dogovorite kako da dobijete 127 poslanika.
Mi možemo da diskutujemo da li je dobar Predlog ili ne. Čuli smo neke opozicione stranke koje su apsolutno protiv toga. Mi iz Nove Srbije nikada nismo apriori protiv zakona zato što dolazi od Vlade. Naprotiv, dajem vam svoju reč da ćemo na prvi suvisni zakon reagovati tako što ćemo glasati za njega. Čak je ovaj i relativno blizu toga, ali je glupo da mi kao opozicija podržimo ovaj zakon kada vi niste uspeli da ubedite svoje koalicione partnere u ovaj zakon.
Što se tiče privredne komore, generalno, ovaj način kako trenutno funkcioniše Privredna komora Srbije, nije dobro. Smatram da Privredna komora Srbije trenutno ne radi ono što joj je osnovni posao, da zastupa interese svojih članova. Neke svoje funkcije obavlja uspešno, npr. skupljanje članarine, ali ono što im je osnovna ideja ne rade. Mi stalno pričamo o budžetskim uštedama. Privredna komora nije na budžetu Republike Srbije, ali se finansira iz džepa svakog građanina i svakog zaposlenog. Ne znam kako da definišem to. Sigurno bi za privredu Srbije bila ušteda kada bi se skinula ta obavezna članarina. Ne ulazim u to kako ste, a imam utisak pogrešno, zamislili da koncipirate novi predlog privrednih komora.
Dakle, biću vrlo kratak, govoriću na kraju rasprave najpre da čujemo sve amandmane na ovaj zakona, a pretpostavljam da će ključni amandman biti na član 9, gde se tretira pitanje obaveznog članstva u privrednu komoru i biće vrlo interesantno ko je od vaših koalicionih partnera predložio da se taj član izmeni. Sačekaćemo dan glasanja. Ne bi me iznenadilo da vi ovaj zakon povučete pre glasanja da se ne biste sramotili da nije prošao kroz Skupštinu. Hvala vam. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić, a posle njega narodni poslanik Vlajko Senić, pa narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministar, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, zbog javnosti želim da ponovim da danas raspravljamo o tri  veoma važna ekonomska zakona, to su: Predlog zakona o fondu za razvoj Republike Srbije, Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama.
Kada je reč o Predlogu zakona o fondu za razvoj Republike Srbije, dobro je da se uredi položaj, način finansiranja, poslovi, upravljanje, kontrola rada, nadzor i druga pitanja od značaja za rad Fonda za razvoj Republike Srbije. Iako su blagovremeno doneti zakoni i izmene o Fondu za razvoj Republike Srbije i Fond obavlja svoju delatnost duže od 16 godina, protok vremena i društveno-ekonomske promene učinile su da se Fond razvijao i proširivao svoje aktivnosti tako da je neophodna potreba za posebnim zakonom koji će definisati način funkcionisanja Fonda i urediti se u adekvatno izmenjenim društveno-ekonomskim, socijalnim i političkim odnosima.
Delatnost fonda se usmerava, pre svega, na podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja na način da se podstiče poslovanje pravnih lica na kreditnoj osnovi, davanjem pravnim i fizičkim licima na nerazvijenom području dugoročne i kratkoročne kredite i izdavanjem garancija na kredite.
U svetlu novih mera Vlada Republike Srbije uvodi tri programa i to su: finansiranje privrede sa poslovnim bankama uz obezbeđenje garancija za likvidna sredstva banaka, subvencioniranje kredita za održavanje likvidnosti i finansiranja trajnih propratnih sredstava i subvencioniranje potrošačkih kredita. Takođe, u skladu sa merama ekonomske politike koje Vlada preduzima radi ublažavanja ekonomske krize, usvajanjem ovog zakona gasi se Garancijski fond, tako da se objedinjavaju aktivnosti u sklopu fonda za razvoj, čime se vrši racionalnije poslovanje fonda i lakše koordiniraju poslovi.
Naime, na ovaj način se još intenzivnije podstiče privredni razvoj, ravnomerniji regionalni razvoj, podstiče se zapošljavanje, razvoj tržišta kapitala, kao i razvoj instrumenata finansiranja.
U Predlogu je novina da se istim pravnim i fizičkim licima kojima se dodeljuju sredstva fonda, pošto se sada radi o jednom fondu, ne mogu izdavati garancije. Inače, fond može izdavati garancije na ime obezbeđenja kredita kod banaka kojima se finansiraju programi razvoja privrednih subjekata. Krediti se ne mogu odobravati preduzećima sa društvenim kapitalom, kao ni javnim preduzećima, što smatramo da je potpuno u redu. Sredstva za obavljanje posla fonda prevashodno se obezbeđuju iz prihoda fonda, ali i iz sredstava budžeta Republike Srbije.
Predlog zakona dosta dobro reguliše organe fonda, zaštitu od rizika i poslovnu politiku, posebno u delu razvoja nedovoljno razvijenih područja, tako da Poslanička grupa SPS – JS veruje da je ovo dobar zakon, da će se preko njega realizovati tri dodatna programa čiji je cilj zajednički da se poveća likvidnost realnog sektora, a da se sa druge strane smanje troškovi kreditiranja i ostali troškovi, čime bi se sačuvala konkurentnost nacionalne privrede na domaćem i inotržištu, uvoz, očuvanje, zaposlenost. U danu za glasanje mi ćemo ovaj zakonski predlog podržati.
U Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova predviđen je prestanak važenja Zakona o Fondu za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova koji je donet 2002. godine, a u isto vreme Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza preuzima od Fonda zaposlene, prava i obaveze, novčana i neposlovna sredstva, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu sa stanjem na dan stupanja na snagu ovog zakona.
Zapravo, radi se o tome da su jedan isti posao obavljale dve institucije, a posledica je bilo preklapanje poslova, birokratska procedura i povećani poslovi. Ove dve institucije su imale smisla u vreme postojanja Savezne Republike Jugoslavije, gde su na saveznom nivou postavljene funkcije i nadležnosti fonda, a na republičkom nivou agencije. Prestankom postojanja SRJ, rad i efikasnosti, smatramo racionalnim predlogom da jedna od tih institucija, predlagač se u ovom slučaju opredelio za agenciju, preuzme prava i obaveze, zaposlene, novčana i neposlovna sredstva, opremu, sredstva za rad i arhivu Fonda i deluje kao jedinstvena institucija. Takođe, Poslanička grupa SPS – JS će se u danu za glasanje opredeliti za ovaj zakon.
Poštovane dame i gospodo, kada je u pitanju Predlog zakona o privrednim komorama, želim da naglasim da je potreba za interesnim udruživanjem preduzetnika stalna i vrlo stara, preko 400 godina.
Kod nas u Srbiji prvi oblici komorskog udruživanja pojavljuju se od pre 150 godina. Ja sam u privredi Srbije pristan skoro 40 godina. Više sam puta bio član upravnog odbora privredne komore, tako da sam dosta u toku sa funkcionisanjem komorskog sistema. Komore i komorski sistem su u periodu od 150 godina bile različito organizovane. Evoluirale su u svom razvoju i dale veliki doprinos razvoju privrede Srbije.
Dobro mi je poznat Zakon o komorama Srbije koji je donet 2001. godine, a takođe, čini mi se da sam razumeo zakon koji je Vlada Republike Srbije prosledila Skupštini na usvajanje. Pre svega, smatram da su se problemi u funkcionisanju privrede Srbije od devedesetih godina pa do danas umnogome odrazili na organizovanost i efikasnost funkcionisanja komora i komorskog sistema Srbije. Komora je zajedno sa raspadom stare Jugoslavije doživela raspad, a potom je usledio period intenzivne tranzicije u privredi Srbije.
Dezintegracioni procesi i tranzicioni procesi doveli su komorski sistem u probleme, posebno u zastupanju interesa privrede u ovim procesima. Lično imam mnogo toga da zamerim komori, za njeno nesnalaženje i neadekvatno prilagođavanje, da i u ovakvim problemima pronađe svoje mesto u efikasnijem i plodotvornijem delovanju, u cilju pomoći privredi u mnogim segmentima – počev od privatizacije, kod intenzivnijih kontakata sa vladama koje su se menjale, a posebno u delu promocije izvoza koji nam je posle embarga i mnogih problema koje je imala ova zemlja, bio nasušno potreban.
Sadašnji napori koji se preduzimaju i značajne aktivnosti u cilju povećanja integrisanosti komorskog sistema i efikasnijeg obavljanja delatnosti u komorama, su dobri. Pokrenuta istraživanja, sa ciljem da se komparativnom analizom komorskih sistema primenjenih u Evropskoj uniji i zakona koji ih regulišu, stvaraju pretpostavku za strateški razvoj Privredne komore Srbije i donošenje konsekventnog zakona, koji će komoru postaviti na mesto predstavnika ukupne nacionalne privrede, u odnosima sa Vladom, u odnosima sa zakonodavnom i izvršnom vlašću i posebno sa svetom.
Realno uzev, pored subjektivnih slabosti, a verovatno i zbog neispunjenja interesa privrednika, u izmenjenoj vlasničkoj strukturi, Privredna komora Srbije danas prikuplja članarinu samo od 17 do 18% od ukupnog broja preduzeća koji su članovi Privredne komore Srbije, tako da je u tom delu Komora Srbije u dosta nezavisnom položaju.
Predlog zakona predviđa primenu takozvanog angloameričkog modela – dobrovoljnog članstva privrednih subjekata, na način da najmanje 50 privrednika mogu organizovati Komoru, u zavisnosti od svojih interesa, nezavisno od toga da li se radi o teritorijalnom ili strukturnom udruživanju.
Ovaj sistem primenjuje Amerika, Belgija, Engleska i još neke zemlje u Evropi, kao što su Slovenija, Makedonija, Rumunija, Bugarska, a donela je, potom ukinula važnost, kao što sam već rekao, ovog zakona o dobrovoljnom udruživanju i Komora Republike Srpske.
Moram da primetim, da prelazak sa obaveznog na dobrovoljno članstvo organizovanja komora u Srbiji otvara veliki broj ozbiljnih pitanja i problema koji se moraju razrešiti. Komore osnovane po principu dobrovoljnog članstva su institucije privatnog prava, koje osnivaju preduzeća i obezbeđuju im imovinu i finansiranje. Prelazak sa obaveznog na dobrovoljno članstvo otvara pitanje – imovine postojećih komora u Srbiji, koja nije tako male vrednosti.
Zakon predviđa, da se u slučaju smanjenja broja članica komore ispod 50, takva komora uvodi u stečaj, a imovina ide u budžet Republike Srbije – što važi i za postojeće nacionalne, pokrajinske i regionalne privredne komore. Nacionalna privredna komora, recimo, dve pokrajinske komore i 16 regionalnih privrednih komora poseduju poslovni prostor ne manje od 150.000 kvadrata, na najboljim lokacijama gradova, gde im je sedište, i ti prostori su uglavnom izgrađeni iz sredstava privrede Srbije i ondašnje Jugoslavije, a pravni naslednik te imovine je sada Komora Srbije.
Ako primenom zakona, nekim slučajem, padne u stečaj Nacionalna privredna komora, mislim da nije u redu da se sredstva privrednih subjekata na ovaj način prenose u budžet, a ne da se prenesu članicama tih komora, koje su svojim članarinama izgradile ta sredstva. Međutim, odmah se otvara jedan veliki problem – na koji način i kojim kriterijumima članicama podeliti, uslovno rečeno, deo kolača?
Pored nabrojanih objektivnih i subjektivnih slabosti, postojeća privredna komora poseduje stručne kadrove, jednu od najboljih baza podataka o privredi i veliki broj predstavništava komore u inostranstvu. Mislim da će se primenom ovog zakona – mnogo toga ugasiti i nestaće dosta dobri odnosi ovakve komore kakva jeste, sa komorama sveta.
Komore, formirane po novom zakonu, biće u velikoj prednosti zato što će njihovo ponašanje, za razliku od postojećeg sistema organizacije komora, biti tržišno i biće posvećenije rešavanju problema svojih članica. Međutim, ovako usitnjene biće ih na stotine i neće biti u prilici da budu partner zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, posebno u donošenju privrednih zakona, jer jednostavno ne zastupaju integralne interese ukupne privrede.
Ako se želelo da se napravi efikasniji i racionalniji organizacioni sistem mini komora, verovatno će se taj cilj i postići, ali iskustva iz okruženja govore – da ovako usitnjene komore ne mogu izdržati organizaciju promocije izvoza, a posebno organizaciju predstavništava u inostranstvu.
U okviru 50 članova novih komora postoji opasnost da se skoro u svakoj od njih nađe po jedan veliki koji će nametati realizaciju svojih interesa, a zapostavljati interese malih preduzetnika.
Sve ove dileme stoje otvorene, a mi treba da usvojimo zakon.
Smatram da je bilo neophodno da se u proces donošenja Predloga zakona uključi, kroz javnu raspravu, pre svega veliki broj privrednika koji bi vrlo jasno definisali kakva im je to organizacija komore potrebna radi zadovoljenja njihovih interesa. Takođe, bilo je neophodno da se konsultuju stručnjaci iz ove oblasti iz zemlje i iz inostranstva. Vrlo su zapaženi stavovi gospodina Meleringa i gospodina Lajtla, koji su objavljeni u materijalima časopisa „Korak“, gde su vrlo plastično uradili komparativnu analizu evropsko-kontinentalnog modela obaveznog članstva i angloameričkog modela dobrovoljnog članstva.
Takođe, bilo je neophodno proučiti primenu već donetih zakona o obaveznom članstvu, na primeru – Francuske, Nemačke, Austrije, Španije, Grčke itd, kao i primenu Zakona o dobrovoljnom članstvu na primeru: Amerike, Belgije, Bugarske, Rumunije, Makedonije, Slovenije itd.
Ja ću samo u segmentima pobrojati neke od primena ovih zakona. U Francuskoj godišnji budžet komorskog sistema, uglavnom je članarina, obezbeđena od članica, jeste oko 4 milijarde eura, a oko 900 miliona evra se troši na edukaciju privrednika u 500 institucija za obrazovanje, koji godišnje posećuje negde oko 600.000 osoba. Francuska ima dva miliona preduzeća članica komora, a takođe i 112 predstavništava u 75 zemalja.
U Nemačkoj, u 81 nacionalnu i regionalnu komoru je učlanjeno 3.700.000 privrednih subjekata. U Austriji, maloj zemlji po broju stanovnika i teritoriji, nacionalna privredna komora zaposlila je preko 400 stručnjaka u predstavništvima u inostranstvu, sa zvanjem diplomatskih predstavnika i poseduju 107 takvih predstavništava. Verovatno zahvaljujući tome ostvaruje godišnji izvoz od 160 milijardi evra. Rusija, velika zemlja i zemlja sa intenzivnim razvojem pridaje ogroman značaj organizaciji i funkcionisanju Nacionalne privredne komore. Podatak je da je duži niz godina predsednik Privredne komore gospodin Jevgenij Primakov, dovoljno govori o značaju ove komore.
Nacionalne komore u svim ovim zemljama primenjuju princip obaveznog članstva i obavezne članarine koja nije velika, a ekonomska moć komora je izuzetno jaka, posebno, prema tri strateška partnera.
Nasuprot tome, Belgija koja primenjuje sistem dobrovoljnog članstva ima 25.000 članica i 300 zaposlenih u komorskom sistemu. U Velikoj Britaniji, od 160 komora, organizovanih po dobrovoljnom principu, samo njih 60 je ispunilo uslove i kriterijume za akreditaciju, što znači da ne poseduju adekvatnu organizaciju i kvalitet.
Ponoviću, Republika Srpska se vraća na primenu Zakona o obaveznom udruživanju. Rumunija i Bugarska imaju ozbiljne probleme. U Makedoniji skoro da ne postoji komorski sistem.
Široka rasprava bi mogla da preciznije snimi probleme funkcionisanja razvoja komorskog sistema i to – u delu adekvatnosti organizovanog sistema, obezbeđenja kritične mase članova komora za predstavljanje i zastupanje pred nosiocima izvršne i zakonodavne vlasti, u kreiranju institucionalnog i poslovnog društvenog ambijenta, prenošenju javnih ovlašćenja sa države na komore, funkcionisanju komorskog sistema kao jedinstvenog sistema, bez nezavisnosti pokrajinskih i regionalnih komora i predstavljanje članica komore i komorskog sistema u inostranstvu.
Mogla bi se napraviti komparativna analiza primene modela obaveznog i dobrovoljnog članstva, sa posebnim naglašavanjem prednosti i nedostataka takvih sistema organizovanja. Prednosti obaveznog članstva su: zastupanje interesa i pružanje podrške svim industrijskim i trgovinskim uslužnim preduzećima, bez obzira na njihovu veličinu, jaka pregovaračka pozicija komorskog sistema, jaka koncentracija raznovrsnih i stručnih kadrova, mogućnost pružanja podrške kroz edukaciju i informisanje svih članica, sigurno finansiranje sa zavidnim iznosom sredstava zbog broja članica, mogućnost izbora najboljih kadrova za predstavljanje nacionalne privrede u inostranstvu, jaka baza podataka, rezultati ostvarljivi organizovanjem komorskog sistema u zemljama u tranziciji.
Nedostaci ovog sistema su očiti i oni su: mogućnost nedovoljne zainteresovanosti komora za obavljanje svoje funkcije u zastupanju interesa članica, jer je kroz obavezno finansiranje obezbeđena stabilna finansijska pozicija bez rizika, nedostatak mogućnosti konkurencije i tržišnog ponašanja, nedovoljan sluh za selektivan razvoj nedovoljno razvijenih područja, nemogućnost efikasne kontrole komora od strane njihovih članica, posebno u pogledu zastupanja interesa i pružanje podrške svima.
Prednosti neobaveznog članstva ili dobrovoljnog članstva sastoje se u tome da su komore organizovane kao organizacije strogo privatnog prava i ne organizuju se po sili zakona, tako da su veoma posvećene zadovoljenju i zaštiti interesa članica, da bi ih sačuvali uz sebe. Za ovakvu organizaciju komorskog sistema važe rigorozni tržišni principi, što stvara neizvesnost i konkurenciju između komora i uslovljava stalan razvoj i unapređenje usluga. Komore imaju veliku slobodu udruživanja i organizovanja sa poslodavcima. Transparentnost rada ovakvog komorskog sistema je daleko veći i mogućnost uvođenja akreditacije eliminiše neuspešne.
Nedostaci ovog sistema sastoje se u tome da su komore potpuno komercijalno opredeljene, finansijska neizvesnost ih dovodi u poziciju teškog očuvanja nezavisnosti, postoji opasnost od uticaja velikog biznisa na upravljanje komorama, nepostojanje organizacione strukture komorskog sistema otežava kontrolu i koordinaciju rada, nije moguće preneti javna ovlašćenja na ovakav komorski sistem, otežana je procedura uspostavljanja odnosa sa nosiocima javne vlati, nemogućnost organizovanja mreže u inostranstvu i nezadovoljavajući rezultati primene neobaveznog članstva u zemljama i u okruženju.

Narodni poslaniče, 20 minuta je iskorišćeno.

Poslanički klub JS i PUPS je podneo više amandmana. Nadamo se da će naši amandmani biti dobro razmotreni i prihvaćeni, nakon čega ćemo doneti odluku o podršci. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Vlajko Senić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, izvinjavam se što nisam ovde od početka kao ovlašćeni predstavnika, u drugoj zgradi smo imali važnu sednicu Odbora za bezbednost.
Krenuću od ovog poslednjeg zakona o kojem je govorio gospodin Nikolić, upravo da naglasim razliku koja postoji između predlagača i argumenata koje je gospodin Nikolić izneo.
Naime, rekao bih da sve ono što je on nabrojao kao nedostatke, smatram kao prednosti privrednih komora koje treba da se organizuju po novom principu i, suvoparno govoreći, možete da iznosite veliki broj argumenata za i protiv, da dajete predlog i primere zemalja koje imaju obavezno članstvo, ali mislim da je neadekvatno ekonomsku situaciju Srbije postaviti tako da našu zemlju poredimo sa Francuskom, Austrijom, Španijom i nekim drugim državama EU koje su, nažalost, daleko ispred nas.
Ovde se radi o ključnoj reči, a to je reforma institucija i treba reći na početku, moram da kažem, na moje žaljenje ovaj zakon stupa na snagu tek 1. januara 2013. godine, ako nekim ljudima koji rade svoj posao, kako je gospodin Nikolić rekao, a siguran sam da on to dobro zna jer je u tim strukturama dugo, dobro, kvalitetno i sposobno, ne vidim razloga da isti ti ljudi, ista ta infrastruktura, isti ti kadrovi ne mogu da se za tri i nešto godine pripreme za jedan potpuno novi i drugačiji sistem.
Ono što nas je vreme naučilo od 2000. godine pa naovamo u Srbiji jeste da reforme mogu da budu uspešne samo ako su brutalne. Dakle, upravo takvu reč koristim jer brutalna reforma bankarskog sistema koja se desila 2000. godine, koja je izazvala velika komešanja u društvu i koja je izazvala ogromne otpore i ljudi koji su radili tamo i institucija i države, nas je danas dovela u situaciju da imamo bankarski sistem koji je najbolji u regionu, koji ima najveću kapitalnu pokrivenost i koji nam, sticajem tih srećnih i dobrih okolnosti, da su reforme izvršene tada kada je bilo političke volje i političke snage, omogućava da mnogo lakše nego neke zemlje iz okruženja prebrodimo ekonomsku krizu.
Mislim da argumenti protiv promene Zakona o privrednim komorama apsolutno ne stoje, jer bilo kakva privatizacija, bilo kakva situacija, kad vi ljude koji se udružuju terate da se bore za svoje tržište, neminovno dovodi do toga da takve institucije budu bolje.
Iskoristiću još jedan argument gospodina Nikolića, koji nisam znao, a to je da 17% preduzeća plaća članarinu Privrednoj komori Srbije. Tim pre, dobro je da se te komore oslobode, odnosno privredni subjekti obaveznog članstva i da se organizuju mnogo manje, sposobnije i efikasnije komore, jer je besmisleno da ste član jednog sistema a da ne činite svoju osnovnu obavezu, a to je da plaćate članarinu.
Ako se pokaže vremenom da je jedino Privredna komora Srbije ta institucija koja može da zastupa našu privredu na najbolji mogući način, nema razloga da se svi oni privredni subjekti koji su sada članovi privredne komore, po zakonu i zato što je to njihova obaveza, ponovo ne udruže na novim osnovama i da tako ostvaruju svoj interes.
Ne govorim negativno o dosadašnjem radu privredne komore, ne govorim ni pozitivno o budućim rezultatima, govorim o potrebi da se jedna institucija reformiše i da mnogo bolje rezultate da nego što su to rezultati do sada. Verujem da ćemo na kraju ipak dobiti podršku naših koalicionih partnera koji su uvek bili dobri i lojalni koalicioni partneri kada je to bilo potrebno.
Drugu stvar koju želim da kažem jeste jedno tehničko pitanje, spajanja dve agencije koje se bave finansiranjem i osiguranjem izvoza. Argumenti koji su dati u obrazloženju su, rekao bih, birokratski, koji su neophodni, jer imamo dve agencije koje se bave istim poslom, ali ono što je suština ove priče, a to je da kao država, kao Vlada, ova sada ili bilo koja druga, buduća, dakle, ova ekonomska kriza je otkrila ono što smo svi znali, osnovni nedostatak našeg ekonomskog sistema, a to je visok spoljnotrgovinski deficit. On se ove godine smanjuje, iznosiće 13% društvenog proizvoda, ali se ne smanjuje zato što nam raste izvoz, nego se smanjuje zato što mnogo više pada uvoz nego što raste izvoz, tako da tom smanjenju ne treba da se mnogo radujemo, jer kada pada uvoz, pada i društvena proizvodnja i ekonomija se kreće generalno mnogo sporije.
Naša ekonomija u narednom periodu mora da bude agresivno izvozno orijentisana i u tom smislu je dobro da se od dve postojeće agencije napravi jedna, da se jasno znaju nadležnosti i prava i da se privrednim subjektima da mnogo šira i konkretnija podrška, jer ono u pismu o namerama koje je Vlada uputila MMF što smo se obavezali – to je da na neki srednji rok naš deficit bude 5%. To nije lako dostići i mislim da ćemo u tom delu u budućem periodu sigurno imati najviše problema, tako da ćemo podržati ovaj predlog zakona o spajanju ove dve institucije. Verujem da ćemo iz dve institucije dobiti jednu koja je bolja i koja će imati mnogo više i sredstava i kapaciteta i spremnosti da podrži našu izvoznu privredu.
Tačka koja se tiče Fonda za razvoj Republike Srbije, to bih rekao i posmatrao kroz pitanje uloge države u ekonomskoj krizi. Ako pogledate deficit budžeta najmoćnijih danas zemalja, to ću da pročitam, ne znam na pamet, teško pamtim brojeve, dakle – Amerika 13,7; Japan – 5,6; Britanije – 11,3; Rusija – 8; cela evropska zona – 5,3. Deficit budžeta govori o tome koliko je aktivna uloga države u tekućim ekonomskim kretanjima. To je jedan davno, mislili smo, prevaziđen, zaboravljen kejnzijanski metod ekonomije opet došao na dnevni red i tako mora da bude i u Srbiji.
Država mora da nadoknadi manjak izvozne tražnje. Država mora da nadoknadi nedostatak likvidnih sredstava. Država mora da omogući građanima da pod povoljnijim uslovima dobijaju potrošačke kredite. Sve su to stvari koje ćemo moći efikasnije da radimo kroz usvajanje ovog predloga zakona. Dobra je stvar što se već sada ostavlja mogućnost da u budućem periodu to bude akcionarsko društvo, uz obavezu da 51% vlasništva, kad god to bude, mora da ostane u rukama Republike Srbije. To je važno zato što Fond za razvoj u narednom periodu pored te ekonomske dimenzije ima mnogo važnu dimenziju koja se često u našoj zemlji više posmatra politički nego ekonomski. To je pitanje regionalnog razvoja i to je ekonomsko pitanje, koje se u političke svrhe često zloupotrebljava.
Fond za razvoj u budućnosti mora da vodi računa o onim delovima Srbije koji ne mogu po nekim, rekao bih, tekućim tržišnim, ekonomskim i kreditnim uslovima da se zadužuju i ako bi tako bilo, oni bi dramatično zaostajali za drugim delovima Srbije, što dovodi do određenih ekonomskih, socijalnih i političkih problema. Ovaj predlog zakona ima važnu stvar. U sadašnjosti omogućava državi instrumente, daje joj moć da utiče na ekonomiju i ne bežimo od toga. O tome se govori. Sve ove mere su državne mere da bismo oporavili ekonomiju, a otvara prostor u budućnosti da se on transformiše, da budemo moderniji, da ne bude 100% u vlasništvu države i u krajnjoj liniji da na taj način bude finansijski moćniji i da može da ima mnogo veću ulogu.
Podržaćemo ova tri predloga zakona. Što se tiče amandmana, videćemo, ali čini mi se da je bitno da kada govorimo o ovim predlozima zakona znamo šta je suština, jer se iza suvoparnih naziva ovih zakona kriju stvari o kojima sam pokušao da govorim u proteklih osam i po minuta. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, DOS bi trebalo da zabrani da neko bude poslanik duže od četiri godine i da mu zabrani sećanje na poteze DOS-a.
Ovde sam čuo priču o tome da je potrebno grubo rezati u Srbiji i to je priča od 5. oktobra. Napravili ste 5. oktobra 2000. godine od Srbije laboratoriju za promašaje, laboratoriju u kojoj ste se dokazivali ko je manje sposoban. Jedan od tih opita ili ogleda bio je Privredna komora, 20. novembra 2001. godine, a sećanje me dobro služi, pred poslanicima se našao zakon. Branili su ga svi članovi DOS-a i SPS. Podneli su ga formalno narodni poslanici, članovi Odbora za privredu ili kako se već zvao, da regulišu komorsko organizovanje privrede.
Umesto jedne državne komore, dobili smo drugu. Svi koji su tada postavljeni na funkcije u Privrednoj komori, bili su privatnici. Svi! Nijedan direktor velikog društvenog preduzeća više nije bio ni u upravnom, ni u nadzornom odboru Privredne komore. Vladan Batić je postavio Veselinovića za predsednika Komore. Čak je Veselinović organizovao glasanje kome je prisustvovao ministar pravde Batić, pa je njegov protivkandidat dobio samo jedan glas i DSS je protestovala zbog nameštenih rezultata glasanja za izbor direktora Privredne komore.
Uveli ste nevladinu organizaciju koja je izdavala javne isprave, bonitete, firmama koje su htele da izvoze, da trguju, da posluju. Prepisali ste socijalistički sistem komora, rekli da ste izvršili reformu, uveli obavezno članstvo i obaveznu članarinu, članstvo u gradskoj, regionalnoj, pokrajinskoj privrednoj komori, Privrednoj komori Srbije i došli smo tu gde jesmo, da nam danas, osam godina kasnije, kažete da je trebalo da prihvatite amandmane koje smo tada pisali i branili ih.
Kako se došlo do ovog koncepta koji danas predlažete? Sukobom u vladajućoj koaliciji. Danima ovde slušamo kako treba sprečiti Dinkića da otme komore, njihovu imovinu, njihov kapital, jer je uleteo, kao kad kroz šumu ide divlja zver i ruši sve pred sobom, u ekonomski sistem Srbije i gleda gde još ima šta da se ''ćapi''. Umesto da vi ''žuti'' ustanete i kažete da ovaj zakon ne može da prođe na sednici Vlade, dovodite Narodnu skupštinu u situaciju da ona bude taoc vašeg sukoba. Prebrojavate se ovde, a pojedini poslanici iz vladajuće koalicije kažu – odlučiće kako će da glasaju.
Čemu onda služi ta vaša vlada koja upućuje predloge zakona? Da zavisi od glasanja opozicije? Neće bogami tako da bude! Brukajte se vi sami.
Kada dođe dan za glasanje, voleli bi da budete sami u sali, pa se glasovima šamarajte. Ima među vama jedan koji je u ime svoje stranke rekao da uopšte neće da glasa za zakon o komorama, jer njega interesuje samo poljoprivreda, a vi ne regulišete poljoprivredu. Evo ga, sedi u klupama. Videćemo šta će njegovih nekoliko poslanika, koji drmaju Srbijom i uzimaju najveći deo svih budžeta za lokalne samouprave, da vidimo šta će oni da urade.
Očigledno je da postoje dva koncepta i besmisleno je da sada ovde teoretišete koji je koncept bolji. Šta ste radili osam godina? A šta su socijalisti radili pre toga 30, 40? Dokle traju ti opiti i ogledi u srpskoj privredi? Kada će jednom konačno da se završi? Kada nestane privreda?
Hvalili ste nam obavezno članstvo kao evropsku tekovinu i rekli da tu sede privrednici, oni najbolje znaju, oni se najbolje razumeju, oni će da glasaju, oni će da se biraju i ispostavilo se da su se komore toliko odmetnule da pišu svim poslanicima i traže da zakon ne bude donet. Što meni piše predsednik neke komore iz nekog regiona? Zato što mu je ugrožena pozicija. Zato što niko ne kontroliše kako se troše sredstva.
Što sada G17 plus insistira na tom organizovanju, uz nos svojim koalicionim partnerima? Imate li vi neki koncept oko koga možete da se složite? Ima li nešto što vas vezuje u ovoj najvećoj mogućoj krizi, što može da vam bude kopča da jedan zakon podnesete, a da nama ovde po hodnicima ne pričate ko gura taj zakon, ko od koga očekuje novac, ko će biti ogorčen tim zakonom?
Mi samo da učestvujemo u tome. Vidim, počeli ste vi iz DS-a da diskutujete na sednicama Narodne skupštine. Ulazite u kampanju. Dobro. Mislim da moramo da održimo izbore ove godine i imate pravo da diskutujete o temi, da vodite kampanju, ali vi tu kampanju ne možete da vodite sa G17 plus zajedno u Vladi. Nemoralno je. Cinično je. Lepo se vi raziđite. Obavljajte poslove Vlade, pa da idemo na izbore.
Ali, i vama je lepo, i vi trpite ovu firmu G17 plus koja nas pomalo sada svađa sa celim svetom, ne samo sa Rusijom. Mlađan Dinkić ucenjuje Ameriku. Vidim da dovodi neke kupce za naše velike gigante koji nisu po volji zapadnoj civilizaciji. I zna da ne može da im proda i da ne sme da im proda to što je na prodaju, ali ucenjuje, pa kaže – ako ne budete dobri i ne date nam neki kredit, ja ću ovo da prodam tome i tome i od toga može da napravi hemijsku bombu.
Situacija je izuzetno ozbiljna. Vi se ovde igrate zakonom koji će da stupi na snagu kroz četiri godine. To nam je sada najhitnije, je l' da? Da donesemo zakon koji će da stupi na snagu kroz četiri godine, a neke uredbe iz tog zakona moći ćete za godinu dana da donosite, neke uredbe koje proističu iz zakona koji nije stupio na snagu, a među vama ima vrsnih pravnika i niko da kaže gospodi u Vladi, izvinite, ali taj zakon ne postoji. Dok ne stupi na snagu, zakon ne postoji. Vlada ne može da sprovodi zakon koji nije stupio na snagu, jer to onda nije demokratija. To je onda autokratija.
– Šta su privredne komore? Društvo privatnih preduzetnika.
Već sledećim zakonom potpuno ukidate društvena preduzeća. Jeste ih u Ustavu ukinuli, ali postoje. Sve dok postoje, valjda imaju pristupa i fondovima i kreditima i državi koja pomaže njihovu delatnost.
Kažete ovde – društvena preduzeća neće moći da se obrate nekoj agenciji ili nekom fondu. Sve unapred, da propadne što pre, da bude što jeftinije. I među vama ima tajkuna. Najlakše je reći – drugi su tajkuni, drugi su nesposobni, drugi kradu, drugi otimaju, drugi vide da se zemlja nalazi u teškoj situaciji i sad bi da izvuku za sebe, za svoje stranke neke koristi, a sve ovo gledaju građani Srbije. Da li vam oni danas veruju da je ovo najvažniji zakon?
– Je l' vas zovu ljudi i pitaju telefonom koliko će da košta hleb? Ako mu zamrznete platu, a ne zamrznete cene, koliko će da ga košta hleb, voda, struja, kanalizacija, grejanje, ko je srećan pa ga ima. Ne, navala je na telefone – kada će da stupi zakon o komorama na dnevni red.
Čujemo ovde – smanjen je uvoz. Što ne kažete koliko je smanjen prihod od uvoza?! Što ne kažete da ste jednostranom primenom Sporazuma o pridruživanju potpuno ukinuli prihode od uvoza? I zato grca budžet i zato se zadužujemo, što vi promovišete evropsku privredu u Srbiji bez dinara. Uvozite njihove proizvode bez carina. Vi ste EU, kod vas nema carina za zemlje članice EU! Kredite uzimate kod onih koji nam postavljaju najrigoroznije uslove! Ima i na drugoj strani novca. Drugi ljudi samo traže da vratite kredit, ne traže da nas ovde šibate, zatvarate, hapsite, da brutalno sprovodite rezove. Vama to ne pada na pamet. U stanju ste da ogorčite i sami sebe.
Sklopili ste Vladu u koju ste neiskreno ušli sa željom da se svađate, a i da trajete, u svađi da trajete, kao loš brak. Što vas je sramota da se raziđete konačno jednom, vi ''žuti'' i G17? Cela Srbija trpi vaš brak u kome se svađate, deca trpe. Deca cele Srbije trpe zbog svađe ''žutih'' i G17, a u Vladi ste i sednice držite telefonskim putem.
U normalna vremena hvalio bih se time da ste prihvatili naš koncept privredne komore, ali kad vidim ko gura taj koncept dođe mi da ćutim, i da više ne pričam šta treba da se radi. Izgubili ste osam dragocenih godina da komore organizujete kako treba, da ljudima ne otimate članarinu, da ih ne terate da budu na silu članovi, da im ne postavljate rukovodstvo kako vi hoćete, da ne gledam jedne iste predstavnike političkih stranaka kako vode privredne komore, a sve što znaju to je da mobilnim telefonom i jednom akt tašnom zarađuju novac. Rasterali ste direktore velikih preduzeća koji bi sad umeli jako dobro da se snađu. Nažalost, neki su mnogo stari, pregazilo ih vreme, ali vi niste iškolovali nove. Nemate čime, nemate s kim da zamenite ljude koje ste rasterali, a u svoje ste se razočarali.
Nas neće da interesuje glasanje po ovom zakonu, besmisleno je. Samo nas interesuje diskusija. Interesuje nas da li će DS da podrži ovaj predlog zakona. Ne mogu da razumem da biste mogli da ne podržite Predlog zakona svoje vlade, odnosno ne mogu da razumem da ste dozvolili da od Vlade do Skupštine dođe zakon sa kojim niste saglasni i ne smete Mlađanu Dinkiću da kažete da taj zakon ne može da prođe sednicu Vlade. Vi Mlađanu Dinkiću više ništa ne smete da kažete. Vi se bojite onog drugog Mlađana Dinkića, ima jedan koji je dobar i jedan koji je loš i vi nikad ne znate kada će taj loš sa vama da razgovara. Igrate se sudbinom Srbije! Igrajući, spremate se za izbore.
A ovde je potrebna velika ozbiljnost. Čak su vas i oni za koje sam mislio da nikada ne mogu da vam upute takve reči juče pozvali da sarađujete, da bi se Srbija izvukla. Da li vi mislite da je to poraz? Ne. Ta ruka stoji u vazduhu od svih građana u Srbiji koji bi sad da vam pomognu da ih izvučete iz krize. Ako ne shvatate istorijsku odgovornost danas, nemojte previše da se nadate da biste na sledećim izborima mogli da imate najveći broj glasova. Ako analizirate izbore koji se održavaju, verovatno ste shvatili da taj najveći broj glasova više nije vaša pobeda.
Zbog toga našu podršku za ovaj zakon nećete da imate, zato što je to opredeljivanje na jednu stranu u sukobu u Vladi. Nego, vi izađite jedinstveno, obezbedite 126 poslanika, 126 glasova "za", i vodite ovu državu sa 126 glasova. Ko nema 126 glasova u vreme koje je pred nama, ovu državu ne sme da vodi. Hvala. (Aplauz.)

Da li želi reč još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković. Molim vas, prijavu. Izvolite.