Zahvaljujem, gospođo ministar.
Da li izvestioci Zakonodavnog odbora i Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom žele reč? (Ne.)
Među predstavnicima, odnosno predsednicima poslaničkih grupa javio se najpre narodni poslanik Radojko Obradović.

Zahvaljujem, gospođo predsednice, kolege narodni poslanici, gospođo ministarka, izuzetno važan set zakona je na dnevnom redu. Osim predlagača, kažete, vezani su za prirodu, ne vidim baš razlog da samo u jednoj raspravi govorimo o tako važnim temama. Kao što je već kolega Jovanović istakao, značaj privredne komore, ali i značaj regionalnog razvoja apsolutno zaslužuju da im se u ovoj sali posveti dovoljno duga rasprava.
U načelu i u pojedinostima ćemo govoriti o svakom od ova tri zakona.
(Isključen mikrofon.)
(Predsednik: Morate ponovo da se prijavite, molim vas.)
Ne bih rekao ništa loše za Vladu, ne morate da mi oduzmete reč.
(Predsednik: Nije bilo tendenciozno.)
Gospođa Kalanović nam je istakla značaj Fonda za razvoj i mi to apsolutno podržavamo. Osnovni ciljevi donošenja tog zakona i osnovni ciljevi zbog kojih je taj fond napravljen jesu podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, podsticanje konkurentnosti i likvidnosti i podsticanje zapošljavanja. U uslovima krize, a Vlada konačno priznaje da je kriza ipak zahvatila i Srbiju, značaj ovog fonda je tim pre veći i značajniji.
Kakve su regionalne razlike i šta je sve sa do sada preduzetim merama dalo takve rezultate? Beograd i Novi Sad se značajno odvajaju u odnosu na drugi deo Srbije, odnosno slučaj Novog Sada i Vojvodine. Beograd iz godine u godinu i pored svih ovih mera preuzima sve značajniji deo u ekonomiji Srbije, a Novi Sad u ekonomiji Vojvodine. Kada pogledamo statističke podatke, učešće Beograda u društvenom proizvodu Srbije je u poslednjih 20 godina povećan sa 24, 9% od 1989. godine na 34% u 2005. godini. Udeo Novog Sada u društvenom proizvodu je sa 4,6% otišao na 8,4%. Čitav drugi deo Srbije stagnira, a Beograd i Novi Sad beleže značajan rast. Broj zaposlenih je u Srbiji smanjen za 77.000, a pri tom je u Beogradu i Novom Sadu povećan broj zaposlenih.
Prema tome, sve ove mere i kada o njima govorimo treba da imamo i ovakve stvari na umu. Iako je u Beogradu i u Srbiji smanjen broj stanovnika, samo 10 opština u Srbiji beleži porast broja stanovnika, i to pre svega Beograd i Novi Sad. To ima logično objašnjenje.
Javni i privatni monopoli koji su koncentrisani u Beogradu i Novom Sadu, mnogo više nego mere koje može da obezbedi neki fond za razvoj, utiču na to da se koncentracija sprovodi na dva grada.
Kada pogledamo podatke o primanjima, Beograd i Novi Sad zajedno učestvuju sa 25% ukupnog stanovništva Srbije, a 50% svih isplaćenih zarada je u ta dva grada. Odnos Novog Sada i najsiromašnije opštine Vojvodine, a to je Opovo koje ima najmanju zaradu po glavi stanovnika, jeste 13 prema jedan. Beograd ima 60% veći fond zarada nego ostatak Srbije.
Kada se uzme u obzir broj stanovnika, prosečna zarada u Beogradu je tri puta veća nego prosečna zarada u Srbiji.
Kako to izgleda u apsolutnim iznosima? Dohodak, odnosno zarada po glavi stanovnika u Beogradu je 14.500, a u Topličkom okrugu je 2.900, u Opovu je 1.200, u Ražnju 1.500, u Malom Crniću 1.600.
To su posledice koje moramo da lečimo i formiranjem samo jednog ovakvog fonda neće samo po sebi rešiti nijedan problem.
Druga stvar koju ste posebno istakli je likvidnost. To je gorući problem privrede i tom problemu se moramo, pre svega, ozbiljno posvetiti. U Skupštini se odbija da se o tome razgovara, a predložene mere ne daju apsolutno nikakve rezultate.
Sa druge strane, ko je najveći neplatiša u Srbiji? Najveći neplatiša je država i dokle god budemo insistirali na odgovornosti svih subjekata i pojedinačnog građanina, a dok god se država ponaša tako kako se ponaša u Srbiji će postojati problem.
Drugi problem je rešavanje broja nezaposlenih. Nezaposlenost iz meseca u mesec raste i moraju se preduzeti aktivne mere da bi se i taj problem rešavao.
Ovde pričamo samo o posledicama. Apsolutno ništa ne govorimo o uzrocima i apsolutno ništa ne preduzimamo da rešavamo i neutrališemo te uzroke. Kao što ste videli iz ovih podataka, pored svih preduzetih mera, razlike ne da se smanjuju nego se iz godine u godinu povećavaju. Moram da pohvalim obrazloženje, obavešteni smo da je ovo pisao ministar Dinkić, a ne vi, ali vi ste ovde predstavnik Vlade, pa prihvatite pohvale u ime Vlade.
Moram da pohvalim način na koji je napisano obrazloženje. Ovde imam izuzetno puno vrlo korisnih informacija.
– Jedan od razloga zašto se ova dva fonda spajaju jeste zato što je bila otežana koordinacija u radu te dve državne institucije.
– Drugi razlog je što se značajno smanjuju troškovi.
Zanima me kako u Vladi postoji koordinacija između mnogo organa koji se bave istom ovom problematikom.
Koliko smo mi upoznati, a poslanici nisu baš previše upoznati u današnje vreme, u Vladi postoji Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, postoji Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, postoji Fond za razvoj, postoji ministar bez portfelja koji je, takođe, zadužen za regionalni razvoj, postoji Zavod za razvoj, a čini mi se da je jedan od prioriteta vašeg Ministarstva upravo razvoj nedovoljno razvijenih područja. Kako funkcioniše koordinacija između vas?
S druge strane, treba posebno naglasiti značaj Ministarstva za rad i zapošljavanje. To ministarstvo je izuzetno važno za rešavanje čitavog problema.
Kako funkcionišu ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj, gospodin Ugljanin, i kakva je koordinacija gospodina Ugljanina sa gospodinom Ljajićem, koji vodi ovo važno ministarstvo? Bilo bi izuzetno važno da čujemo kako sve to funkcioniše.
Koliko ukupno ima agencija? Saznali smo da ih ima stotinak. Kako one funkcionišu? Dalje u obrazloženju kažete – Fond ne zavisi od budžeta. Juče smo od guvernera čuli da ni Narodna banka nije budžetska institucija, Komisija za zaštitu konkurencije, takođe, nije budžetska institucija, pare koje idu iz tekuće rezerve nisu budžetska sredstva, pa je sve to dodatno interesantno.
Ono što je naš osnovni problem u ovom trenutku, to je prekomerna potrošnja, i svaki način smanjenja te potrošnje u svakom slučaju može da bude pohvalan.
Što se tiče samog zakona, predloženo je da fond može da funkcioniše kao akcionarsko društvo, s tim da Republika Srbija mora da ima 51% većinskog vlasništva. Treba istaći da fond ne funkcioniše kao komercijalna institucija, odnosno kamate po kojima on plasira sredstva su značajno manje nego što to rade komercijalne banke. Rečeno je da je to maksimum 5%. S druge strane je napravljena analiza, gde je kod komercijalnih banaka to između 15 i 20%.
Ko može da bude zainteresovan da bude akcionar u jednoj tako neprofitnoj organizaciji, gde svoja sredstva može da plasira po značajno lošijim uslovima, nego da je, recimo, akcionar neke komercijalne banke? Koji je interes nekoga, osim da se možda u perspektivi ne napravi ono protiv čega se gospodin Dinkić žestoko borio.
Sećate se situacija kada su u nekim sličnim institucijama, gde je država bila većinski vlasnik, bila glasanja gde su pojedini većinski akcionari glasali u korist manjinskog akcionara. Gospodin Dinkić se žestoko borio protiv toga. Čudi me da je predloženo nešto što u perspektivi može da ukaže na nešto slično?!
Interesantan je način na koji se formira upravni odbor. Apsolutno odslikava situaciju današnje koalicije. Upravni odbor se ne bira, nego se postaje član upravnog odbora, očigledno po automatizmu. Upravni odbor ima članove po funkciji koji su direktno predstavnici ministarstva, predsednik je ministar zadužen za poslove ekonomije, a članovi su ministar zadužen za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada i socijalne politike, ministar za infrastrukturu i ministar za poslove trgovine i usluga, tačna proporcija koalicionog sporazuma, jer su zastupljeni predstavnici svih stranaka.
Šta će se desiti ako mi usvojimo ovaj zakon, a u najavljenoj rekonstrukciji ministarstava se promeni broj ministarstava i u novoj vladi ne bude neko od ovih ministarstava? Da li ćemo morati ponovo da raspravljamo o ovom zakonu i da menjamo upravni odbor? Zar to nije jednostavnije, ako već postoji dogovor koalicionih partnera, neka Vlada izabere članove, neka po hitnom postupku to dostave, pa da vidimo.
Sa druge strane, uobičajeno je da postoji dvostepenost u odlučivanju. U ovom slučaju ministar za ekonomiju i regionalni razvoj je predsednik upravnog odbora, ali je istovremeno i Ministarstvo zaduženo za ukupnu kontrolu rada ove agencije. Neka Vlada odluči varijantu koju hoće, pa ćemo videti kako će to funkcionisati.
Da li ste možda razmišljali o tome da se umesto ovakvog fonda napravi jedna razvojna banka? Zašto banka, zašto ne fond? Na primer, .za banku važe mnogo stroži uslovi pod kojima ona treba da funkcioniše. Kontrola rada banke je neuporedivo rigoroznija, nego što je kontrola rada jednog ovakvog fonda. Ako država već hoće da subvencioniše kredite i daje povoljne uslove, nema nijedan razlog da to ne uradi ako ima razvojnu banku u kojoj je ona većinski vlasnik.
Ne sumnjam da stoje dobre namere iza svega ovoga, ali sve dok u Srbiji ne budemo rešili uzroke zbog kojih postoje problemi, dok god budemo rešavali samo posledice, onda zakonska rešenja neće biti dovoljno dobra. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Čedomir Jovanović. Molim vas, ponovo se prijavite, da bih mogla da vas uključim.

Hvala. Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, uvek kada se vi pojavite u skupštinskoj raspravi, makar mi iz LDP razmišljamo o posledicama takve sednice. Poslednji put ste bili ovde kada smo raspravljali o zakonima koji su pratili budžet za ovu godinu.
Govorili ste dva ili tri minuta, potom vas je nasledio ministar vera, a Skupština se završila navodnim skandalom za koji su optuženi poslanici zbog toga što su glasali za jedan amandman i tako promenili Zakon o akcizama.
Tada smo mislili da je ministarka finansija morala da bude na toj sednici, da je morala da se obrati Parlamentu i da na vreme kaže koje su to štetne posledice glasanja za amandman iza koga je stala stranka vladajuće koalicije. To ona nije uradila, niste uradili ni vi, iako ste bili prisutni, ne čudi me što to nije uradio ministar vera, ali s obzirom na to da ste pročitali to što ste vi ili neko u vaše ime napisao, govori nam da vi zapravo jedva čekate da se ova rasprava završi, kako biste otišli dalje svojim putem.
Ovde u Skupštini mi ne bismo mogli da radimo svoj posao kada bi se slagali sa jednom takvom namerom. Uprkos obrazloženju predsednice i dalje smatram da je potpuno neodrživa rasprava po hitnom postupku o zakonu koji stupa na snagu za četiri godine, mislim na zakon o komorama, da je potpuno neprihvatljivo raspravljati o tom zakonu i ignorisati proteste apsolutno svih regionalnih privrednih komora i Privredne komore Srbije, a da je posebno neprihvatljivo dati vam tako veliku slobodu i prava, kakvu vi tražite od Parlamenta, pri usvajanju zakona o fondu za razvoj Republike Srbije. To je Vladin fond.
U ovom trenutku nama je potrebna podela odgovornosti. Ne otvarate prostor za naše učešće u rešavanju krize koja opterećuje svakog u ovoj zemlji. Ne postoji pojedinac, ne postoji partija, niti vlada koja može sama ponuditi odgovore na krizu sa kojom se danas Srbija suočava, jer to nije niko pokušao mimo nas, bez obzira da li govorimo o Americi, o zapadnoj Evropi, o Aziji, o Latinskoj Americi. U svakoj sredini se prave dogovori koji su mnogo širi od formata vlasti koja upravlja društvom.
Predložili ste nam novi zakon o fondu za razvoj Republike Srbije. Nijednu reč niste rekli o rezultatima rada Fonda koji je do sada postojao i koji je funkcionisao od 1992. godine. Da li je on opravdao očekivanja? Da li su uočeni neki propusti? Šta je drugačije u predlogu nove koncepcije fonda, osim prava koje dajemo jednom čoveku?
Komorski život u Srbiji se uređivao 150 godina i on je trajao do Mlađana Dinkića, a onda su se Mlađanu Dinkiću javili privredni subjekti, pa je Mlađan Dinkić u interesu privredne komore koja protiv toga protestuje odlučio da usvoji propis koji je direktno suprotan svim propisima koje uređuju ekonomije normalnih evropskih zemalja.
Citirali ste Hrvatsku i Sloveniju, mogli ste i Republiku Srpsku, ali pitanje je trenutka kada će Hrvatska i Slovenija promeniti svoje odluke, kao što je to uradila Republika Srpska i vratiti se na rešenja koja su standardna i primenjiva u svim ekonomijama EU, svim razvijenim.
U Italiji je članstvo u privrednoj komori obavezno, u Španiji je članstvo obavezno, iako je bilo dobrovoljno, pa je promenjeno, u Nemačkoj, u Austriji.
Onda moramo da govorimo o namerama i motivima koji stoje iza ovoga. Zašto je za Vladu važno da se sada glasa za zakon koji će stupiti na snagu za četiri godine? To nam niste odgovorili. Ni jednom jedinom rečenicom niste podneli obrazloženje takve svoje inicijative. Onda mi možemo da pretpostavimo da vi, zapravo, tražite poželjne partnere koji će vam aplaudirati u trenutku u kojem vas svi osuđuju. To ste do sada uspešno radili, ali sa nekim unijama koje su uvek pokazivale više razumevanja za interese Vlade nego za interese onih koje su dužni da predstavljaju.
Vi sada planirate da formirate paralelne privredne komore. Do čega će to dovesti? Ako su privredna društva nezadovoljna postojećim odnosima, onda ona to treba da rešavaju u okviru svoje privredne komore. Oni tamo imaju pravo na tako nešto. Odakle pravo Vladi da to radi? Član 1. Zakona o privrednim komorama kaže: ''Privredne komore jesu interesne, samostalne i poslovno-stručne organizacije, preduzeća, preduzetnika i drugih oblika organizovanja koji obavljaju privrednu delatnosti koje povezuje zajednički poslovni interes na određenom području ili teritoriji u Republici Srbiji.''
Odakle vama pravo, kao predstavnicima Vlade, da vi uređujete odnose u privrednoj komori, pošto su se vama javili privredni subjekti, pa su od vas tražili da to uradite? Jesu li to pokušali na Skupštini privredne komore? Dužni ste nam te odgovore.
(Hvala, gospodine Maraš.)
Evo, ja sam ovde dobio zahvalnicu koju je predsednici Skupštine uputila Regionalna privredna komora Subotice, zbog toga što su vas razumeli u prethodnim kontaktima i shvatili da ste vi, zapravo skinuli ovaj zakon i niste dopustili raspravu u hitnom postupku. Govorim vam samo o problemima koji postoje. Čime smo mi dužni da toliko tolerišemo jedno ministarstvo koje je tako nefunkcionalno i neodgovorno?
Mi imamo ministra Dinkića, koji će biti predsednik upravnog odbora ovog fonda, pa će ministar Dinkić sam sebe kontrolisati sa mesta nadzornog odbora, pa će ministar Dinkić imati snage da obavlja i ovaj posao, pored toga što je potpredsednik Vlade, pored toga što je ministar za ekonomiju, ministar za turizam, ministar za privredu, ministar za privatizaciju, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Mislim da ste dužni obrazloženje.
Mi smo raspoloženi da reformišemo postojeći fond za razvoj, kako on ne bi bio partijski. Pogledajte dokle smo stigli nakon dve godine vašeg Nacionalnog investicionog plana. Zemlja je bankrotirala, ekonomija nam se raspala, a vama je to smešno.
Predlažem vam da odete do Divčibara po žičaru koju ste tamo napravili u jednoj izbornoj kampanji, da podvučete i vidite koliko ste profita zemlji doneli sa tom žičarom, pa da onda dođete ovde u Parlament i položite račun za svako Potempkinovo selo koje ste u brojnim izbornim kampanjama, koje su ostale za nama, napravili. To nameravate da radite i sa ovim fondom. Ovo je Vladin fond i tako treba da se zove. Šta će Vladi fond, pored sveg novca sa kojima inače raspolaže?
U krizi je potrebna podela odgovornosti, a vi od toga bežite. Vi tražite instrumente kojima ćete mimo postojećih institucija moći da nastavite da radite na način koji nas je doveo u ovu krizu, jer nije tačno da Srbija danas plaća cenu poremećaja u svetskoj ekonomiji. Mnogo više mi plaćamo cenu neodgovorne politike, koja se godinama sprovodila. Kupovina ''Telekoma Republike Srpske'' za 700 miliona evra pre dve godine, a za to smo platili 250 miliona više od drugog ponuđača, da bi se danas "Telekom Srbija" raspadao po kreditnim obavezama prema "Siti benk-u", koje ne može više da izmiruje ili izmiruje uz užasne napore i za to niko ne odgovara.
Obećali ste akcije od 1.000 evra, pa ste nam rekli kako nema ništa od toga, jer su vrednosti akcija pale na svim berzama sveta. Na kojoj berzi sveta ili je u Srbiji bila utvrđena vrednost akcija od 1.000 evra kada ste o tome govorili, i vi gospođo Kalanović, i vaš partijski šef? Koja je to berza utvrdila vrednost akcija od 1.000 evra kada ste građanima obećali taj novac? Šest javnih preduzeća ste predvideli za privatizaciju i bilo je u startu jasno da obmanjujete ljude, jer je nemoguće očekivati da će se kroz tu privatizaciju dobiti 30 milijardi evra, koliko je potrebno da bi se izdvojilo 15%, odnosno pet milijardi, koje će se onda podeliti građanima koji su se za akcije prijavili. Ne možete u politici da lažete. To ne može da se uradi, a da se za tako nešto ne odgovara.
Ovo što nam se sada dešava direktna je posledica jednog neistinitog i nekorektnog odnosa prema društvu. Privredne komore ne mogu da se reformišu bez dogovora sa privrednim komorama, zato što postoje 150 godina. Od 1857. godine u ovoj zemlji se privredna društva organizuju i uređuju svoje odnose. Kakva je to ekonomija u kojoj se kompanije javljaju ministru ekonomije i traže od njega da reši odnose u okviru njihove organizacije? Kakav je to problem do sada uočen?
I do sada su se privrednici organizovali u organizacije paralelne sa privrednom komorom. Imali smo Uniju preduzetnika, imamo je i danas, imamo Srpski privredni klub. To sve funkcioniše na jedna normalan način, ali ovo što se sada čini jeste posledica direktne Vladine slabosti i nesposobnosti da u ekonomskoj krizi, na ravnopravnim osnovama, definiše prava i obaveze sa onima koji su deo tog ekonomskog prostora, a to je privreda.
Baš kao što u političkom segmentu ove političke krize vi ne želite ravnopravan odnos sa onima sa kojima ga morate imati, ukoliko ta kriza treba da se reši. Zbog toga nema podrške, zbog načina na koji smo uvedeni u ovu raspravu, zbog odsustva bilo kakvog obrazloženja, zbog haotičnog predloga da sada po hitno postupku, suprotno interesima privrednih komora, regionalnih privrednih komora, Privredne komore Vojvodine, Privredne komore Srbije, usvojimo zakon koji će stupiti na snagu 2013. godine.
Što se tiče ovog fonda, dosta su govorili o tome i kritičari samog zakona do sada. Mi samo možemo dodati tim kritikama veliku sumnju u sposobnost onih koji će raspolagati sredstvima, da tim sredstvima raspolažu na razuman način. Mislimo da će se tu ponoviti sve one štetne situacije koje su pratile trošenje javnog novca, pre svega mislim na Nacionalni investicioni plan, koji za sobom nije ostavio ništa, osim užasnog deficita koji mi sada ne možemo da pokrijemo, osim tim radikalnim rezovima, na koje se ne odlučujemo upravo zbog toga što vi razmišljate o novim izborima.
Fond za razvoj Republike Srbije je potreban, ali na drugačijim osnovama. Predlažemo vam da formirate banku. Interesuje nas šta je sa sredstvima Fonda za razvoj? Koliko u ovom trenutku Fond za razvoj ima sredstava? Govori se o osnivačkom ulogu od pet miliona. Šta je sa drugim novcem? Sa koliko novca planirate da funkcionišete u budućnosti?
Motivi koje navodite su delimično prihvatljivi. Tačno je da nam je potrebna institucija koja može efikasno delovati u situaciji u kojoj se sada nalazimo, ali ta institucija ne može biti efikasna ukoliko postoje važeća pravila jer su ona neefikasna, jer ove institucije ne može dovesti do poboljšanja situacije, s obzirom na to da proizilazi iz situacije koja je uzrok krize koja potresa naše društvo. Dakle, nekoliko jednostavnih odgovora morate dati u ovoj raspravi. Ukoliko te odgovore nemate, onda ne postoji potreba ni za vladajuću većinu da za ove zakone glasa.
Dobio sam dopis, sve regionalne privredne komore u Srbiji su apsolutno protiv ovog zakona. Vama je to smešno. Izvinite, mi ne možemo ovde da donosimo odluke koje su u interesu jedne stranke, jednog predsednika ili jednog ministarstva. Mi ovde moramo da donosimo odluke koje su u interesu onih koji su napravili te privredne komore, 150 godina postoje. Recite koji su se to privredni subjekti javili Mlađanu Dinkiću i rekli – molim te, Dinkiću, hajde sada organizuj nas ti, pošto mi nismo sposobni sami da se organizujemo?! Ko je to tražio? Kakvi su to autoriteti? U najzdravijim evropskim ekonomijama to je postulat udruživanja privrednih društava. Obavezno članstvo, zašto? Zato što se tako neguje organizacija. Imaćemo 50 privrednih komora.
Privredna komora Beograd ima 95.000 privrednih društava i 200.000 preduzetnika, a vi predviđate da se privredne komore osnivaju sa 50 članova. Koliko ćemo imati privrednih komora Beograda za mesec dana koje će vam aplaudirati i diviti vam se, a vi ćete ih posećivati u izbornim kampanjama.
Postoji nešto što je iznad jedne partije i jedne vlade. To je taj javni interes. Taj javni interes nas obavezuje da poštujemo tradiciju, da promenimo ono što se mora menjati, ukoliko postoje neki defekti, ali mi ih ne primećujemo i da na vrlo jasan način vratimo u okvire razumnog delovanja one koji su iz tih okvira davno izašli, a to je pre svega vaša politika, gospođo Kalanović, politika koju sprovodite vi kao predstavnik jedne opcije u Vladi. Kada ćete preuzeti odgovornost za ono što se u ovoj zemlji desilo.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, što se tiče Predloga zakona o privrednim komorama, o kome želim da govorim, ovde je prvo bilo najavljeno, u materijalu za ovu sednicu, da će predstavnik Vlade biti potpredsednik i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić. Nema ga da čuje ono što žele da kažu narodni poslanici.
Uz sav respekt i uvažavanje, gospođo Kalanović, vi ste u prvoj svojoj rečenici objasnili suštinu ideje za sve ove zakone, između ostalog i za zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama. Ta prva vaša rečenica sadrži dva nonsensa. Pazite, u jednoj rečenici dva nonsensa! Vi ste prvo rekli da se rati o institucijama koje podržavaju Vladu. Gde ste to pročitali, gde to piše?
Pročitajte prvi član Zakona o privrednim komorama, kad ste već došli da predstavljate Vladu, a ne da izgovarate nešto što je nonsens za logiku, ne za materiju, za zdrav razum.
Komore su samostalne, nemaju one obavezu da podržavaju Vladu. Vidi se vaša namera zašto menjate Zakon o komorama. U nastavku te jedne jedinice rečenice vi kažete: "institucije koje podržavaju Vladu treba da rade brže i efikasnije", a zakon treba da stupi na snagu za četiri godine. To stvarno nema smisla. Kao da su poslanici retardirani, kao da su građani Srbije, koji slušaju ovo što ste vi rekli, mentalno zaostali.
Molim vas, da se izvinite i poslanicima i svim građanima za ovaj nonsens koji ste izrekli!
Komore postoje, kao što su neki narodni poslanici već naglasili, preko 150 godina. Samo da vam kažem kakva je glupost ovog predloga i želja Mlađana Dinkića da posle spajanja pet, šest ministarstava, bude i ''gazda od komore'', da napravi podobne komore.
U Beogradu imate 42.000 preduzeća, što znači da bi, po ovoj vašoj varijanti zakona, samo na teritoriji Beograda imali 84.000 komora. Govorim o teoretskoj mogućnosti, 42.000 po 50, puta dva, znači 84.000. Smešno.
Kažem, samo zato da bi ministar ekonomije i regionalnog razvoja bio vlasnik komora, da bi bio uspešan, kao što je bio uspešan kad je ugasio četiri velike državne banke, kada je formirao pa privatizovao "Nacionalnu štedionicu", kao što je uspešan povodom privatizacije "Knjaza Miloša", ''Bora'', povodom vraćanja kiparskih para, sirijske nafte, češkog duga, ruskog gasa i, na kraju, prevara, obmana i laži svih građana Srbije da će na ime besplatnih akcija dobiti po 1.000 evra, po onoj narodnoj "ne lipši magarče do zelene trave" i, konačno, ovih predizbornih obećanja vezanih za ''Fijat''.
Vodeće zemlje Evrope podrazumevaju obavezno članstvo i to je nešto što je aksiom, vi kažete – neke bivše komunističke zemlje. Ne, nego vodeće zemlje EU imaju obavezno članstvo. Stvar je potpuno jasna, vaš stranački šef, ministar ekonomije i regionalnog razvoja želi da prekomponuje privredne komore i to mimo volje svih regionalnih privrednih komora i mimo volje svih privrednih subjekata. Znate, on bolje zna šta je za njih dobro, nego oni sami. Oni kažu "nećemo ništa da menjamo", "ne, menjaćete, videćete vi da je to bolje za vas"! Nikakva dalja argumentacija nije potrebna.

Reč ima Marina Raguš, predstavnik SRS.

Dame i gospodo, gospođo ministar, SRS na prvom mestu bi vrlo interesovalo, recimo, da se kamere uključe u rad Vlade, a posebno da javnost bude upoznata u rad određenih odbora Vlade Republike Srbije, jer čini mi se da bi tada imali kompletnu sliku o tome šta se, zapravo, dešava i kako živi jedan nacrt zakona, kako se promišlja o unapređenju života građana Srbije.
Na početku današnjeg zasedanja sam iznela tek samo neke podatke, a to jeste ekonomska i socijalna klima države Srbije, koje slikaju vrlo frapantnu sliku o Srbiji. Ono što jeste pokazatelj o kojem bi Vlada trebalo da razmišlja, jeste sledeće: da 56% građana Srbije misli da Srbija ide u pogrešnom pravcu, da su teme o kojima mora najviše da se govori nezaposlenost, ekonomija, životni standard i korupcija.
Dakle, ono što su poslanici opozicije, na prvom mestu, u ovom parlamentu pokušali da stave na dnevni red mnogo pre nego što je Vlada zaista priznala da Srbija ide ka recesiji.
– Da vas podsetim, vaš partijski šef je prvi demantovao nas tada i rekao da recesije u Srbiji neće biti. Mi smo za odgovor dobili zaista medijsku satanizaciju.
Zatim, takođe, da vas podsetim, kada se priča o ekonomskoj i socijalnoj situaciji u državi Srbiji, na prvom mestu bi trebalo da se priča o korupciji i organizovanom kriminalu. Onda bi na drugom mestu trebalo da se priča o završnom računu javnih preduzeća. Na trećem mestu bi trebalo da se priča o reviziji svih završnih računa.
Dakle, ono što bi trebalo da bude pretpostavka svih ovih razgovora jeste da se građanima Srbije jasno kaže gde idu njihovi novci i koje interese, koje države, provodi Vlada Republike Srbije, jer srpske ne provodi.
Mi imamo konkretne ekonomske pokazatelje da primat u Srbiji imaju strane banke koje ostvaruju fantastičnu dobit, sa kamatama koje su najviše na teritoriji Evrope; da nemamo razvojne banke koje će se baviti, recimo, investiranjem u srpsku privredu, jer srpska privreda, faktički ne postoji; da su domaća preduzeća skrajnuta u stranu i dovedena do ivice bankrota, čak i kada se udruže, nemaju šanse da konkurišu za određene poslove; da će stopa nezaposlenosti doći do 18% i prevazići tu cifru; da u Srbiji preko pola miliona ljudi živi ispod donje granice siromaštva.
Sasvim slobodno možemo da kažemo da Vlada države Srbije provodi interese Amerike, Britanije, EU, a ne Srbije.
Ono što je, takođe, jedan od značajnih pokazatelja, a to građani kažu, mi smo bili prekinuti u tom procesu da pokušamo da dovedemo predstavnike izvršne vlasti ovde u Parlament i da otvorimo javnu diskusiju. Moramo otvoreno da kažemo da se Vlada Srbije uplašila toga. Šta smo za uzvrat dobili? Restrikciju pričanja o tome kroz Poslovnik o radu Skupštine. O tome se ne piše u srpskim medijima, to su teme koje se ne dodiruju.
Hajde da vidimo koji tajkuni stoje iza ovoga šta se dešava u Srbiji. Dajte da vidimo gde su otišla sredstva od privatizacije. Ova kriza je iznela na površinu sve one crne rupe koje Vlada ne može sada da pokrpi. Hajde da vidimo ko direktno stoji iza gospodina Dinkića, iza gospodina Cvetkovića! Hajde da vidimo da li je ovo šou jednog čoveka zvanog Boris Tadić, da li je Srbija postala okupaciona zona Borisa Tadića, da li to gospodin Tadić od Srbije pravi dvopartijski sistem u kome će da vlada zajedno sa Nikolićem!
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Da.)
Evo, imam potvrdu od gospodina Nikolića, koji dobacuje i kaže "da". Mi to znamo, samo srpska javnost ne zna da ste vi projekat Engleske i Amerike.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Da.)

Molim vas, gospodine Nikoliću, da ne ometate govornika.
Ne, meni je drago. Narod u Srbiji treba da zna, ovo je sve potvrdio gospodin Nikolić. Dakle, gospodin Nikolić pođe kod američkog i engleskog ambasadora i onda sluša šta treba da kaže. SRS uđe u srpski narod, pa onda sluša šta treba da se radi. To je priča koja treba da se priča ovde u Parlamentu Srbije. Amerika, Britanija, Brisel ovde provode svoje interese.
Evo, demantujte, gospođo Kalanović, dajte pokazatelje da mi vidimo da Srbija ima privredu, da raste zaposlenost, da mi možemo da izdržimo finansijsku krizu u koju smo mi upali. Evo, kao što danima pažljivo slušam argumente, saslušaću vas. Ono što je vrlo značajno, a pokazuje ova anketa koju nije pravila SRS, već, naprotiv, institucija Republikanske partije Amerike, između ostalog se kaže da je posledica da 56% građana misli da Srbija ide u pogrešnom pravcu, da je od oktobra 2008. do marta 2009. godine sa 35% na 46% skočio procenat onih građana koji tvrde da žive lošije nego 2000. godine i da je sa 35% na 23% pao procenat građana koji veruju da žive bolje nego pre devet godina. Ovo su ozbiljni pokazatelji, gospođo Kalanović. Idemo dalje, 58% ispitanika poteze Vlade Srbije ocenjuje jedinicom i dvojkom. Možda bi ove ocene, kažu oni koji su pravili ovu anketu, bile bolje da ova anketa nije sprovođena u periodu kada je Vlada došla do fantastične formule da se oporezuju primanja iznad 12.000 dinara mesečno. To je, ljudi, katastrofa!
Vi imate situaciju da je nominalna vrednost svih primanja u Srbiji pala, drastično pala, ljudi sa ovim primanjima ne mogu, ako je potrošačka korpa, osnovne životne namirnice, sa rastom cena, 80.000 mesečno, mi imamo siromaštvo u Srbiji. Onda smo imali, takođe, fantastičnu formulu da se zamrznu sva primanja, a cene skaču. Molim vas, zaista smo uvereni i uverava nas Vlada svakog dana da ona ne sprovodi srpske interese, ona sprovodi interese očigledno određenih finansijskih moćnika, tajkuna i određenih drugih država.
Dakle, ono što 87% građana misli, da će lično da ga pogodi svetska finansijska kriza, Vlada Srbije tek odskoro počinje da razmišlja na tu temu i mislimo da je zakasnila. Srpski parlament na prvom mestu nije video te mere Vlade. Takođe, građani su uvereni da će na sopstvenoj koži da osete posledice krize, iako znaju da Vlada, naravno, nije kriva za to. Dakle, 58% građana smatra da Vlada ne može da preduzme mere koje mogu da ublaže nevolje u kojima smo se svi zadesili.
Istraživanja pokazuju u kojim područjima se očekuje odlučno i brzo reagovanje Vlade. To su nezaposlenost, ekonomija, životni standard, korupcija, Kosovo i Metohija, kriminal. Hleb važniji od politike, najvažnija je poruka koju Vlada može da pročita u ovom istraživanju. Dakle, 67% građana kaže da ih ne zanima politika, a 34% kaže da ih zanima. Tih 67% građana sada već zna da politiku u Srbiji kroje SAD, Velika Britanija i EU.
Konkretno bih, gospođo Kalanović, da vas pitam, šta je bilo sa Fondom za razvoj Srbije do sada? Ono što je, takođe, nama vrlo značajno, a jeste, opet bismo voleli da kamere uđu na zasedanje Vlade, a posebno na rad određenih odbora, pa da vidimo čiji se interesi tu prepliću i ko zastupa koje interese i ko za koga tu u stvari radi. Evidentno je da je očigledno izvršna vlast prepuna lobista od strane EU. Mi smo 30 milijardi dolara u dugu. Zaista imamo sve veća i veća opterećenja i sve više i više se zadužujemo. Postavlja se logično pitanje, ko će to da plati? Ko će to u Srbiji moći da vrati?!
Ono što jeste frapantno, a mi smo dobili ne samo pismo privrednih komora, a na prvom mestu Privredne komore Srbije i ostalih privrednih komora, o tome je bilo reči, ne bih želela da se ponavljam, jer želim da iskoristim sada samo 10 minuta, jeste obraćanje gospodina Predraga Milosavljevića gospodinu Mlađanu Dinkiću koji smatra da ovaj predlog zakona treba povući iz procedure. Imamo užasno disonantne tonove u samoj Vladi u odnosu na ovaj predlog zakona. Mi ćemo kasnije u vremenu koje je predviđeno za Poslaničku grupu SRS da u detalje, verujte, srpskoj javnosti prikažemo o čijim se konkretno interesima ovde radi i na šta srpska javnost ovde može da računa.
– Da li javnost u Srbiji može da računa na izvršnu vlast da će uspeti da provodi njene interese? Naše političko ubeđenje je da izvršna vlast u Srbiji ne provodi interese srpskog naroda i da je to osnovni razlog zašto mi ovde nemamo predstavnike Vlade Republike Srbije!
– Zato što ne mogu da daju pred očima javnosti odgovore na ta pitanja i zato se u Srbiji priča o sasvim drugim stvarima. U Srbiji se šalju dimni signali kako bi se mi pozabavili drugim konkretnim stvarima. Ko vršlja i provodi interese drugih država na teritoriji države Srbije?! Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Raguš.
Htela bih da podsetim da predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa dobijaju reč po redosledu javljanja, reč ima gospodin Mladen Grujić.