Gospodin Obradović ima reč. Molim vas, nemate pravo na repliku, zbog toga što je pravo na repliku po proceni predsedavajućeg. Ocenjujem da nije bilo uvredljivih niti bilo kakvih drugih sadržaja zbog kojih biste replicirali. Izvolite, gospodine Obradoviću.

Zamolio bih da profesor Mićunović ostane u sali. Upravo je otišao.
Nije ovde čest slučaj da poslanici vladajuće većine podržavaju opoziciju i nije čest slučaj da se poslanici vladajuće većine slažu sa drugom stranom. Dileme koje ima profesor Mićunović su upravo dileme koje smo imali mi analizirajući ovaj zakon. Žao mi je što profesora nema u ovom trenutku tu.
Istaknuto je nekoliko puta da je zakon predložen po hitnom postupku. Očigledno da postoje brojna otvorena pitanja. Očigledno je da u okviru vladajuće većine postoje brojna nerešena pitanja.
Podržavamo sve dileme koje ima profesor Mićunović. Bili bismo vrlo zainteresovani da u okviru ove rasprave čujemo odgovore na sva ta pitanja koja su istaknuta od strane vladajuće većine. To i te kako utiče na raspravu. Nije logično da ovde iznosimo unapred pripremljene referate, bez obzira šta naše kolege poslanici govore i na šta nam ukazuju. Vrlo je važno da čujemo šta je to što je otvorena dilema da bismo znali kako ćemo se ponašati u raspravi u pojedinostima.

Gospodin Palalić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvažena ministarka Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku da kažem da upravo tema o kojoj danas raspravljamo, način na koji je predložena Narodnoj skupštini, govori o potpunom odsustvu osećaja za realnost ove vlade.
Naime, mi raspravljamo o zakonima, konkretno govorim o Predlogu zakona o izmenama Zakona o privrednim komorama koji treba da uredi komorski sistem, sa idejom da stupi na snagu 2013. godine. Govorimo o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o fondu za razvoj koji treba u narednom periodu u narednih nekoliko godina da definiše politiku razvoja u Republici Srbiji. U ovom trenutku kada pričamo o tim velikim strateškim stvarima koje navodno trebaju da se rešavaju, mi se suočavamo sa ogromnim i teškim problemima u velikom broju lokalnih samouprava o kojima se danas mnogo govorilo, navodno o mestima gde treba da se realizuju svi ti veliki planovi Fonda za razvoj.
Upravo dok se priča o toj politici razvoja, Vlada Republike Srbije suprotno od svih tih deklarativnih priča smanjuje transferna sredstva lokalnim samoupravama za 15 milijardi, tačnije za 40 %. U isto vreme kada se ovde raspravlja o podsticajnim sredstvima o ulaganju u infrastrukturu, Vlada Republike Srbije lišava lokalne samouprave u kojima je, u velikom broju lokalnih samouprava preko 50% njihovih budžeta učestvuje u transfernim sredstvima.
Šta bi na tu raspravu rekle lokalne samouprave u kojima je teška situacija i gde ta transferna sredstva život znače, poput Tutina, Žabara, Doljevca, Crne trave, Bosilegrada, Žagubice, Dimitrovgrada, Ražnja, Kuršumlije, Majdanpeka?
Sasvim sigurno te ljude koji sada treba da rešavaju konkretne probleme u tim opštinama ne zanima neki zakon koji treba da efekte da 2013. godine, koji je donet bez ikakvih konsultacija sa prirodnim partnerima, tj. sa privrednim komorama.
Želim da kažem da ovaj zakon postaje u nizu stvari već politika Vlade, da se razgrađuju institucija. Ovaj zakon razgrađuje jednu instituciju, Privrednu komoru Srbije i bez obzira na razloge koje smo ovde čuli, prvenstveno od jedne političke stranke i od predstavnika Ministarstva, nikakvog konkretnijeg i ozbiljnijeg argumenta ovde nismo dobili u raspravi.
Umesto da se bavimo demagoškim porukama, umesto da se bavimo zakonima koji nemaju podršku ni Parlamenta, a ne samo javnosti, predlažem Vladi jedan konkretan koraka – neka odustane od smanjenja transfernih sredstava u lokalnim samoupravama. Imaju oni pored ovih mera koje su sada definisali, uštedu u ministarstvima, i te kako još prostora da se stisnu. Neka se stisnu, neka odustanu još od pojedinih putovanja, pojedinih ugovora o delu, specifikacija raznih usluga i neka ta sredstva uštede i odustanu od umanjenja transfernih sredstava lokalnih samouprava, da bi se bavili životom, da bi se bavili konkretnim dnevnim problemima, sadašnjim razvojem i sadašnjim problemima koje imaju lokalne samouprave, umesto nekim zakonima koji ni na koji način ne mogu da reše ove dnevne probleme. Vlada treba da se bavi dnevnim problemima, a ne da obmanjuje ovde Parlament.
Dame i gospodo, mi danas raspravljamo o zakonu koji, bez podrške partnera iz Skupštine, treba da stupi na snagu 2013. godine i da razgradi jednu instituciju. Da li je to interes i vladajuće koalicije? A znam da veliki broj gradonačelnika i predsednika opština iz vladajućih stranaka moli Vladu da povuče ovu odluku o smanjenju transfernih sredstava.
Na kraju želim da kažem da Vlada treba da povuče Predlog zakona o izmeni Zakona o privrednim komorama, da se obavi jedna ozbiljnija javna rasprava, da se ostvari partnerstvo sa privredom, da se vidi gde su problemi, ako postoje problemi u funkcionisanju komorskog sistema i da se nakon toga izađe sa jednom ozbiljnom argumentacijom sa ministrom Dinkićem ovde u raspravu o ovom pitanju, a da se posvetimo realnim problemima, kao što je teška muka koja je snašla naše lokalne samouprave odlukom Vlade Republike Srbije. Hvala. (Aplauz.)

Gospođa Nataša Mićić je reklamirala Poslovnik. Izvolite.

Reklamiram povredu člana 100, pogrešno sam protumačena, odnosno ministarka nije rekla istinu. Rekla je da za Fond ne postoji nikakav izveštaj koji negativno govori o poslovanju Fonda.
Zapravo, to govori koliko bi bilo bolje da je ministar Dinkić ovde jer bi on znao, on je angažovao revizorsku instituciju koja se zove BDO-BC EKSEL, koja je 16. juna 2008. godine napravila revizorski izveštaj za poslovanje 2007. godine. Za 2008. godinu još nije urađeno. To su samo neke stavke koje sam navela, koje se uočavaju kao negativne.
Pored toga, revizor koja je to potpisala, gospođa Ksenija Ristić-Kostić, takođe, navodi i skreće pažnju da Fond nije dobio mišljenje od nadležnih državnih organa u vezi sa tretmanom oslobođenja poreza na dobit. Recimo da vam je i to nedostajalo.
Zatim, tu se spominju i razni neki prihodi, između ostalog, mislim da bi i to isto bilo interesantno reći da je u jeku naše borbe za očuvanje Kosova, Fond sticao prihode i od prodaje stanova na Kosovu.
Prosto, to nema nigde u javnosti. Da je negde procurelo, verujem da biste trpeli velike kritike, pošto je Liberalno demokratska partija imala različit stav od većine, odnosno od svih drugih po pitanju Kosova, znate kroz kakve kritike je prošla u javnosti.
Na kraju, samo bih još dodala, što se tiče Nacionalnog investicionog plana i ono što sam spomenula za Emira Kusturicu, za 244 miliona dinara, niste ništa o tome pričali, niste mi ništa odgovorili. Ako je vaša namera bila da podstičete Park prirode, turizam, razvoj regiona, onda ni to nije dobar primer kako ste uložili novac, zato što Užice pored te mesne zajednice Mokra Gora, ima i Taru, Zlatibor i razne druge destinacije, jezera, pećine, pa bi bilo mnogo bolje da se, recimo, uložilo u aerodrom, pošto nam je infrastruktura i pošto su nam putevi očajni,, a sa nekim aerodromom možda bismo zaista pospešili i razvoj turizma. Hvala. (Aplauz.)

Gospođo Mićić, nije bilo povrede Poslovnika. Procedura nije bila narušena. Sadržaj kazivanja ministarke je nešto što je njeno pravo.

Gospodin Lapčević, takođe, reklamira povredu Poslovnika. Molim vas, samo da ne bude zloupotrebe povrede Poslovnika, zato što ću morati da izričem mere u tom slučaju.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika član 101. i član 100. Prvo ću citirati član 100. stav 3: ''Predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući, daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana, odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.'' Dakle, javio sam se pre tri govornika a nisam dobio reč odmah. To je prva povreda.
Druga povreda, član 101: ''Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje,'' dakle, to je odredba na koju se pozivam, ''narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.''
Dakle, pomenut sam u izlaganju ministra Kalanović imenom i prezimenom, nije bilo uvredljivog izlaganja, ali je bilo direktne pomene i pogrešnog tumačenja. Na osnovu iste odredba i po istom osnovu je dobio reč gospodin Ivanji, a meni niste dali reč. Recite mi, koji je to kriterijum? Šta to znači, da poslanici opozicije ne mogu da dobijaju po istom kriterijumu povredu Poslovnika ili pravo na repliku u odnosu na poslanike pozicije?
Ono što je pogrešno tumačenje, ja sam govorio, gospođo Kalanović, o tome da nema mehanizama za ubrzani regionalni razvoj u odredbama ovog zakona o Fondu za razvoj, a potkrepio sam činjenicama koje su u izveštaju Fonda za razvoj, to uzmite i pogledajte da ne bih sada iznosio te brojke ovde.
Druga stvar koju sam, takođe, rekao jeste da je predsednik Upravnog odbora ministar nadležan za poslove ekonomije, da nadzornu funkciju vrši Ministarstvo ekonomije i da izveštaj Vladi dostavlja Ministarstvo ekonomije, a da Fond zastupa direktor, predstavlja Fond, organizuje i rukovodi radom Fonda, a Vlada ga direktno postavlja. Kažite mi gde je tu logika? To je pogrešno tumačenje onoga što sam ja rekao. Vi ste pričali o nečem drugom i ne znam šta ja to nisam slušao na sastancima na kojima sam prisustvovao dok ste bili u funkciji pomoćnika ministra.

Prošlo je dva minuta, narodni poslaniče.

Dakle, kada poslanik replicira poslaniku to je u skladu sa članom 101. Nema replike na izlaganje ministara i ostalih, to je prvo. Drugo, više vas se u istom momentu javljalo, neki su se javljali pa se prekidalo, tako da ništa nije bilo tendenciozno. Izvinjavam se ako ste se javljali pre gospođe Mićić ili pre gospodina Palalića, pa vam nisam dala reč.

Dalje, povreda Poslovnika, za reč se javio poslanik Jovanović.

Gospođo predsednice, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika. Naime, njime smo obavezani da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine. Ovaj poslovnik važi za nas, a i za sve one druge koji učestvuju u radu Skupštine. Smatram da je neprihvatljivo zaista da tako pređemo preko grubih propusta ministarke Kalanović.
Ovde je poslanica naše poslaničke grupe gospođa Mićić citirala godišnji izveštaj revizora, koji je vrlo kritičan prema radu Fonda od 2007. godine. Ministarka nam je pre toga rekla da nikakav finansijski izveštaj ne postoji.
Mislim da mi ne možemo da vodimo nikakvu normalnu raspravu ukoliko nemamo elementarno poverenje u činjenice koje ovde iznose predstavnici Vlade i predstavnici drugih poslaničkih grupa, i mi sami moramo stajati iza nekih činjenica koje su ovde presudno važne za donošenje odluka. Danas smo učestvuje u raspravi o zakonu po hitnom postupku koji će stupiti na snagu za četiri godine.
Nijedan argument nama ministarka nije ponudila čitavog dana zbog čega se to radi na ovakav način, osim naravno što parlamentarne većine koja poštuje Vladu pa prihvata Vladine direktive, bez obzira na činjenicu da se time urušava kredibilitet Skupštine i obesmišljava sama rasprava. Sada istovremeno, između ostalog, raspravljamo o Fondu za razvoj, pošto je objedinjena rasprava, i o privrednim komorama, a pri tom umesto argumentacije mi dobijemo nekakve stavove koji nemaju nikakvo uporište u činjenice.
Nama su potrebne vrlo jasne činjenice – da li, gospođo Kalanović, postoji finansijski izveštaj za 2007. godinu ili ne postoji? Mi smo vam citirali revizorsku kuću koja vam je to radila, revizora koji vam je taj izveštaj potpisao, primedbe revizora – molim vas, da nam kažete da li taj izveštaj postoji ili ne? To vređa dostojanstvo i zdrav razum ovog parlamenta.