Razmatrajući Predlog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju Poslanička grupa SNS Napred Srbijo je predložila brisanje člana 1. u kome se pominje ta vaša velika SIEPA ili Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.
Da ne biste ostali uskraćeni za informacije kojima ceo svet raspolaže i kojima se ceo svet smeje, da vas obavestim da je juna meseca prošle godine ta agencija finansirala jedan projekat u "Juropijen tajmsu" kojim je trebalo da brendira Srbiju, njene mogućnosti za prihvat investicija, njene mogućnosti za izvoz, njene prirodne lepote, ljude koji je vode. Izvršila je promociju u Skupštini grada Beograda, kojoj je prisustvovala jedna gospođa koja je ministar, pre toga je radila negde u nekoj od tih agencija, drugi čovek agencije SIEPA (i to promakne celoj Vladi Republike Srbije) zabrani da javnost o tome govori, pošto je časopis izašao na engleskom jeziku, namenjen je onima koji bi da ovde dođu a ne poznaju nas i u tom časopisu politički se obruši na državu Srbiju. Očigledno je da je to uradila firma G 17 plus.
Dakle, po toj firmi, posle Prvog svetskog rata, koji je počeo nakon što je srpski nacionalista ubio austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda, Srbija je postala deo Kraljevine SHS. Onda kaže da su u to novo kraljevstvo ušli Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slavonija i nekakav poluautonomni region ili oblast Mađarske i Dalmacija. Dakle, poluautonomna oblast, da tako prevedem, Mađarske, skraćenica – Vojvodina. Kao da je bilo teško napisati – Vojvodina.
Onda kaže ovako: "Hrvatska je proglasila nezavisnost maja 1991. godine, Slovenija, Bosna i Hercegovina su je sledile u decembru. Pošto su 12% stanovništva Hrvatske činili Srbi, Jugoslavija se ogorčeno borila protiv nezavisnosti Hrvatske, a još više nezavisnosti Bosne. Jugoslovenska vojska, u kojoj su većinom na komandnim dužnostima bili Srbi, napala je Bosnu i srpska manjina u Bosni je započela nemilosrdno etničko čišćenje bosanskih muslimana". Izašlo ispod vašeg šinjela, gospodine ministre Dinkiću.
"NATO se na kraju umešao radi okončanja sukoba u avgustu i septembru 1995. godine i u novembru iste godine Srbija, Bosna i Hrvatska su potpisale Dejtonski mirovni sporazum kojim je okončan četvorogodišnji rat. Godine 1998. je počeo etnički sukob između OVK, koja je pomagala albanske muslimane koji su sačinjavali 90% stanovništva Kosova, i trupa SRJ. Ubijeno je na stotine Kosovara, ili su bili prinuđeni da odu u izbeglištvo. NATO nije preduzeo ništa na početku da zaustavi borbe, pošto je Kosovo još uvek legalno bilo jugoslovenska pokrajina, ali su dokazi o postojanju masakra nad civilima konačno doveli do toga da se NATO umeša i počne sa vazdušnim napadima. Srbija je na kraju pristala da potpiše mirovni sporazum sa NATO 3. juna, nakon što je stotine ljudi stradalo ili bilo prinuđeno da napusti svoju otadžbinu, a Jugoslavija i režim u Srbiji su postali ozloglašeni širom sveta.
Burna Miloševićeva vladavina okončana je u septembru 2000. godine, kada je Vojislav Koštunica, profesor prava i politički autsajder", kako kaže Mlađan Dinkić, "pobedio na predsedničkim izborima, a sledeće godine Milošević je izručen Međunarodnom sudu za ratne zločine UN i optužen za 66 ratnih zločina, uključujući i genocid i zločine protiv čovečnosti." Tako se promoviše Srbija i postaje brend u svetu, zemlja za ulaganje.
"Etničko nasilje je eskaliralo na Kosovu 2004. godine i NATO je intervenisao još jednom." Po vama, NATO je intervenisao 1999. i 2004. godine potpuno jednako, bio prinuđen tamo zbog etničkih sukoba, pa ovde zbog etničkih sukoba, a onda kažete da je u februaru 2007. godine Međunarodni sud pravde doneo presudu da je masakr nad 8.000 bosanskih muslimana koji su počinili bosanski Srbi u Srebrenici bio genocid, ali sud nije povezao Vladu Srbije sa tim slučajem.
Tu sada pominjete i mene, kažete da sam kao pripadnik nacionalističke radikalne stranke pobedio Tadića u prvom krugu predsedničkih izbora, ali Tadić je na ponovljenim izborima u februaru osvojio pobedu, pošto mu je cilj članstvo u EU.
Naravno, ovde se promoviše firma "Dilojt", pa zato razumem zašto tako izgleda časopis koji Srbija štampa. Onda sam našao najpre vaš intervju, i pre predsednika Vlade. U njemu kažete da su sve investicije upućene u tri sektora, jedan je "Fijat", koji će izvoziti 100% svojih proizvoda iz Srbije. To ste nam rekli u junu 2008. godine, da biste nas pozvali u martu ove godine da kupujemo te proizvode "Fijata", pošto nemaju gde da budu prodati. Još ste nam ponudili da svoje stare automobile uz 1000 evra razlike razmenimo za novi "punto", u vreme kada bi trebalo da kupujemo jestivo ulje, brašno, šećer, so i gas, pošto u Srbiji još uvek nema struje u svim njenim delovima.
Rekli ste da će Srbija pomagati sa 25% kompanije koje ulažu preko 200.000 evra i zapošljavaju preko hiljadu ljudi. Onda, ICT sektor u dogovoru sa indijskom kompanijom koja će praviti park između Beograda i Novog Sada na najboljem poljoprivrednom zemljištu, u vreme kada će nam najviše trebati hrana. Pa onda Luka Beograd; ovo što sada novine napadaju, vi ste to promovisali u junu. Što se ne oglasite da branite Đilasa? Što ćutite kada je to promocija Srbije?
Onda, naravno, predsednik Vlade kaže da zbog efekata finansijske krize (ovo sada prevodim, pa možda i pogrešim) možemo da očekujemo da 2009. godine ekonomski rast bude oko 4%. Znači, zna za veliku finansijsku krizu u svetu, ali predviđa ekonomski rast od 4%. Sada čujem da ste negde na minus 2%, ili ko zna, kada čitam ove vaše podatke više Bog ne može da vas uhvati ni za vrat ni za glavu, uporedivo sa 7-7,5% 2008. godine. Onda kažete da će budžetski deficit biti ispod 2%, i sve to u vreme kada se pravi memorandum, malo kasnije pravljen je memorandum o budžetu, u kome ste nam predvideli 2008. godine stopu realnog rasta 7%, 2009. godine 6,5%, 2010. godine 6,5%, 2011. godine 7,5%.
Na šta sam hteo da ukažem ovde? Potpuno ste bili svesni ekonomske krize, posledica koje će da ostavi na ekonomiju Srbije i na svakog njenog građanina, ali ste imali pred sobom izbore. Vi ste celu naciju lagali, gospodine ministre, i memorandumom o budžetu, i budžetom i ovakvim izdajničkim... Ovo je izdajnički akt, neka novinari prozivaju koliko god hoće. Onaj ko se usudi da u ime Vlade ovako opiše Srbiju, on je neprijatelj Srbije. Zato govorim da u Vladi ima mnogo neprijatelja Srbije i ne mogu da se setim još jedne države u svetu u kojoj u vladi sede neprijatelji te države.
Vi ste nas obmanjivali, gospodine ministre, vi, Tadić, Cvetković, Palma, Dačić, koga sam zaboravio nek se ne naljuti, Drašković. Svi ste nas obmanjivali. Vi ste se pripremali za krizu, a državu za krizu pripremali niste. Vi ste nas uljuljkivali, vi ste nas obmanjivali. Vi ste nama rekli da imamo najveći rast BDP-a i da ćemo ga imati u godinama koje predstoje. Mi lakoverni smo vam verovali i vi ste dobili na poklon Vladu Republike Srbije. Ima li u vama bar malo odgovornosti? Imate li bar neki politički moral? Ili ovako kako predstavljate Skupštinu i poslanike, da smo potpuno ljudi bez morala, da uništavamo Srbiju, da joj trošimo svaki dinar koji ima, želite i dalje da nastavite?
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je vaša slika i prilika. Ne optužujem ja ministra i njegovo ministarstvo za ovo i tu njegovu agenciju SIEPA, ovim ja optužujem sve nas, mi svi u ovome učestvujemo, neko za, neko protiv i sada ni meni nije preveliko opravdanje to što sam uvek protiv onoga što vi predlažete. Srbija ide u ponor, a vi se devet godina smenjujete, kao da vas neko iz ringišpila izbacuje na ministarske fotelje, pa šta te zakači. Sve možeš da vodiš u Srbiji i samo kada ti opredele šta ćeš da vodiš, ti još dodaješ, pakuješ, prikupljaš, gledaš šta može da se ućari, šta još može da se drpi za svoju političku stranku ili za sebe lično.
Nemate prava da nas vodite više ni jedan jedini dan, jer vi nas brendirate kao zemlju genocida, kao zemlju zločinaca i zlikovaca. Sad slušajte vi koji ste sa njima u vlasti, a kažete da ste patriote, kažete da volite ovu zemlju, da joj želite sve najbolje, da je ne biste dali nikada nikome: ovi su ljudi sa tim "Dilojtom" ovu našu zemlju dali svima, nama su ostale mrvice i ostalo je da se svađamo na izborima ko će biti na vlasti. Jadna nam je vlast kad smo mi dozvolili da vi puškama uvedete demokratiju. Nema demokratije ako je uvodite puškama.

Reč ima predlagač, potpredsednik Vlade, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić. Izvolite.

Pažljivo slušam i pre podne i malopre i zaista ne mogu da se načudim jednoj stvari – kako je moguće da deset godina gubite u ovoj zemlji i da ne vidite da vaše obmane, vaše prazne priče ne daju efekta? Prosto je neverovatno da ne vidite da postoji neka granica što se tiče ljudi koji mogu na takve obmane i prazne priče da nasedaju.
Gospodine Nikoliću, vi ste poslednji čovek u ovoj sali koji može meni da drži bilo kakve moralne, a kamoli stručne pridike. Zašto? Zato što i vi dobro znate, što se tiče ovoga što ste malopre čitali tako uzbudljivo i tako nadahnuto nekoliko minuta, dobro znate šta je pozadina svega toga.
Dobro znate šta je pozadina članka u "Juropijen tajmsu", znate da to SIEPA niti je platila, niti pisala, niti objavila. Znate, jer je to bilo saopšteno više puta u javnosti, da niti je Vlada Srbije to platila, niti pisala, već da je istina da je ovaj tekst napisala sama redakcija "Juropijen tajmsa". Kada je SIEPA videla taj tekst celokupan tiraž je povučen i ništa nije plaćeno, ni dinara nije plaćeno.
Da li je to što piše u "Juropijen tajmsu" netačno? Naravno da je netačno. Da li je skandalozno? Naravno da jeste skandalozno. Ali, da li je to uradila Vlada Srbije ili bilo ko iz Srbije, SIEPA, ma koji ministar? Ne. Pokušana je podvala od strane ovog lista, koja jeste sprečena.
Zanimljivo je da vi, koji znate punu istinu, citirate nešto što je svojevremeno pisao jedan novinar. Imate novinara koji poštuju svoju profesiju, imate novinara koji ne poštuju. Ovo je pisao jedan novinar NIN-a, koji je poznat po teoriji "trećeg metka" i sličnih opstrukcija u procesu protiv atentatora na Zorana Đinđića. Vi njega citirate. U redu je da vi to citirate, ali nemojte da se predstavljate kao neko ko je borac za istinu kada znate, jer je više puta demantovano, da je to apsolutno izmišljeno. To je a propo vaše priče o falsifikovanju istorije.
Da je Vlada Srbije ono pisala, da je Vlada Srbije platila takav tekst, morala bi da podnese ostavku. Međutim, to je neistina. Vlada Srbije je sprečila da se taj časopis distribuira i nije ni dinara platila. To možete da proverite, to je apsolutna istina i to je objavljeno. Nije fer, u najmanju ruku, da nešto što znate iznosite kao neku vašu priču.
Što se tiče stručne lekcije koju ste želeli da mi držite, sada izvolite, slušajte i vi, i vi gospođo, šta je istina o našoj ekonomskoj nevolji. Srbija se jeste našla u ekonomskoj nevolji, ne zbog toga što je Vlada nestručna, ne zbog toga što je i prethodna vlada loše radila, već zato što je svet ušao u jednu ogromnu ekonomsku krizu.
Da li smo znali da će se to dogoditi? Nismo znali. Ako vi kažete da jeste, a niste upozoravali nas, građane, onda to govori o vašem dvostrukom licu. Ja nisam znao da će svet ... i nisam verovao da će biti moguće da se dogodi nešto ovako krupno. Znate i sami da niko od nas nije mogao verovati da će najveće svetske banke biti nacionalizovane. Govorim o bankama u Velikoj Britaniji, u Nemačkoj, u Americi. Znači, govorimo zaista o jednoj globalnoj ekonomskoj kataklizmi.
Naravno da je sada najlakše kritikovati. Međutim, treba nešto uraditi, a reći ću vam šta smo mi uradili. Prvo, kriza se nije mogla naslutiti, jer je prvi mesec kada se ona jasno zapazila bio tek avgust mesec prošle godine. U Americi se ona verovatno videla i ranije, ali niko nije mogao ni naslutiti da će imati tako globalno dejstvo na svet.
Znali smo da živimo u jednoj globalnoj svetskoj ekonomiji, ali nismo znali da će potres na američkom tržištu imati toliko jak uticaj na Evropu, na skandinavske zemlje, na istočnu Evropu, na Japan, na Aziju, bukvalno na sve na svetu.
Ukoliko želite da kažete da smo mi mogli očekivati da će, na primer, japanska "Tošiba", američki "Ford" ili kompanije poput "Simensa" otpuštati desetine hiljada radnika, da će ljudi koji su nekada prodavali automobile sada spavati ispod mostova u kartonskim kutijama u Kaliforniji, da će cela jedna mala zemlja, Island, bankrotirati, da će Letonija takođe otići u bankrot, da ćemo imati velike probleme u Rusiji, u Mađarskoj, u Bugarskoj, pa i kod nas u regionu, to svakako niko nije mogao da predvidi.
Zašto se to dogodilo? Dogodilo se upravo ono što se godinama zameralo srpskoj vladi. Nažalost, neke druge moćnije i veće zemlje su to radile na način koji je izazvao krizu. Naravno, nije Srbija izazvala krizu. Šta se dešavalo? Svet se razvijao na bazi velikih kredita. Dakle, svetski finansijski sistem nije bio kontrolisan, kontrolisane su male zemlje poput Srbije, imali smo aranžmane sa Međunarodnim monetarnim fondom. Da je Amerika imala aranžman sa MMF-om, nikada ne bismo imali svetsku krizu. Da je Britanija imala aranžman sa MMF-om, ne bi imali krizu. Zapravo, nije bilo supervizije finansijskog sistema, nije bilo kontrole finansijskog sistema.
Zbog odsustva kontrole ti kvazikreditni mehanizmi su bili takvi da su neke banke počele da beleže gubitke. Kada su banke zabeležile gubitke, prestale su da kreditiraju. Kad su prestale da kreditiraju, građani su imali manje novca, manje su kupovali. Kad su prestali da kupuju, pala je tražnja. Kad je pala tražnja najpre su se sa problemima suočile grane industrije koje proizvode trajna potrošna dobra, poput automobilske industrije, pa je pala proizvodnja automobila, jer je pala tražnja za automobilima; kada je pala tražnja za automobilima, pala je tražnja i za sirovinama od kojih se automobili proizvode, za čelikom, za svim drugim materijalima. Globalno, tražnja u svetu je bila prenaduvana u prethodnom periodu zbog velikih kredita banaka.
Da li to znači da ne treba kreditirati? Ne, ova kriza će stati onog časa kada te iste banke koje su krizu izazvale zbog loših plasmana i zbog zaustavljanja kredita počnu ponovo da kreditiraju.
Šta mi kao zemlja možemo da uradimo i koje su posledice sa kojima smo mi suočeni? Posledice su da i kod nas sada stiže manje novca, bilo preko stranih investicija, bilo preko kredita, zato što oni koji kreditiraju ne kreditiraju ni sopstvene države, ni sopstvene građane, pa neće kreditirati ni nas. Da li je to dobro? Nije dobro. Da li je to lepo? Nije lepo. Ali, da li ćemo kukati ili ćemo nešto raditi?
Šta možemo da radimo? Možemo da pokušamo da saniramo najveće efekte ove krize. Prvi efekat krize jeste da se dugovi koji dospevaju privredi ove godine refinansiraju. Ove godine srpskoj privredi dospeva 5,5 milijardi evra duga, a srpskoj državi svega 350.000.000. Dakle, nije problem u srpskoj državi, u srpskoj vladi; privredi, koja zapošljava 1.600.000 ljudi, bez javnog sektora, dospeva 5,5 milijardi evra kredita ove godine.
Zašto smo ušli u aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom? Ne zbog toga da bismo samo pojačali devizne rezerve NBS i obezbedili stabilnost dinara, već da bismo preko njih omogućili dogovor sa stranim bankama, poveriocima srpske privrede, da se ove godine Srbiji ulije najmanje onoliko kredita kolike će biti otplate tih kredita iz prošlosti. Da li su ti krediti iz prošlosti bili dobri i neophodni? Jesu. Zašto? Zato što su u prethodnih pet godina obezbedili privredni rast u proseku od 7% godišnje.
Ako nama koji smo vodili ekonomiju zamerate to što smo omogućili kreditiranje, onda to morate da zamerite čitavom svetu. Svet uvek troši više nego što stvara. Tačno je da je i srpska država, da su građani Srbije trošili više nego što su stvarali, ali to je još izraženije u svetu.
Mnogi naši građani pamte jedan period Tita kao neke najbolje godine ove zemlje zato što je, zapravo, zemlja uzimala kredite i ljudi su trošili, a niko se nije pitao ko će vraćati te kredite.
Želim bukvalno da pričam sa vama ono što je prava istina, bez ikakvog politikanstva, jer dužni smo građanima Srbije da im uvek govorimo istinu.
Mere koje smo preduzeli nisu samo mere dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom. Odlučili smo da nijednim dinarom ne oporezujemo privredu, nijedan novi porez privredi nije uveden ovim programom. Dakle, laži su da se oporezuju penzioneri, da se oporezuju građani sa platama iznad 12.000. Tačno je da je MMF to predlagao. Činjenica je da smo mi to odbili. Činjenica je da smo odlučili da najpre skrešemo troškove same države, državne administracije, i to na svim nivoima. Fer je da u uslovima krize ne diramo onoga od koga zavisimo. Mi zavisimo od privrede. Da smo povećali stopu PDV-a bili biste u pravu ako biste nas kritikovali. Nismo povećali, niti ćemo je povećavati, to vam garantujem.
Da smo uveli ovaj solidarni porez koji je MMF predlagao, bili biste apsolutno u pravu, ne samo vi, nego narod, ukoliko bi nas kritikovao. Kada je ta mera bila objavljena u javnosti oni koji su iznosili oštre reči kritike prema tome, zašto država ne počne da štedi od sebe nego hoće da poveća porez penzionerima, bili su apsolutno u pravu. Dobronamerna kritika, objektivna kritika je više nego dobrodošla.
Ta mera nije uvedena. Apsolutno smo izbegli takvu meru i idemo na smanjivanje troškova Republičke vlade, lokalnih vlasti, pokrajinske administracije, smanjivanje rashoda u javnim preduzećima, javnim agencijama, u javnom sektoru. To su mere koje smo preduzeli, četvrtinu rashoda budžeta smo morali da smanjimo.
Da li će programi koji su bili zamišljeni moći da se realizuju u potpunosti? Neki hoće, neki neće. Država u krizi mora da ima prioritete. Mi smo prioritet dali aktivnim merama zapošljavanja, u petak lansiramo program zapošljavanja 10.000 pripravnika u Srbiji. Takođe, lansiramo program javnih radova gde ćemo pokušati da zaposlimo one koji nemaju posla u manje razvijenim opštinama Srbije. Razvoj infrastrukture, odnosno investicije u infrastrukturi jesu sledeći prioritet.
Kako razvijene države idu sa ovim paketima? Osim ovih mera vezanih za budžet, doneli smo i paket stimulativnih mera za privredu jer smo obezbedili 162.000.000.000 dinara kredita za likvidnost privrede. Od toga je dvadeset milijardi već iskorišćeno i ostaje do kraja godine da se iskoristi još 142.000.000.000 dinara.
Šta još država može da učini u ovoj situaciji? S obzirom na to da će plate u javnom sektoru biti zamrznute, da će neke biti čak i smanjene, u državnoj administraciji, očekujem da će ta kupovna moć, koja će objektivno biti zamrznuta, morati da izvrši pritisak na smanjivanje cena za nekih šest do devet meseci od sada. Nemoguće je da u ekonomiji koja ima zamrznute plate cene nastave da rastu. Neće biti povećane cene struje, ma šta neko razmišljao; nema potrebe, iz razloga što je bila planirana stopa rasta plata u EPS-u 8%, a toga neće biti. Plate su zamrznute. Dakle, nema razloga ni za povećanje cene struje.
Ono što se sada dešava u svetu verovatno je prethodnica onoga što će se dešavati u Srbiji, jer događaji kasne šest meseci, makar tako za sada deluje. Naravno, sve što se dešava u svetu neće se kod nas desiti. Ako ste videli one velike milijarderske pakete mera koje su donele strane vlade, mogli ste se možda pitati, a možda i niste, otkud njima pare. Otkud njima pare da preuzmu najveću osiguravajuću kompaniju u Americi AIG ("Mančester junajted" ima njihov logo na dresu), otkud im pare da preuzmu "Siti banku", otkud pare Nemcima da preuzmu njihovu najveću banku koja kreditira stanovništvo? Da li su oni te pare uzeli od poreskih obveznika? Nisu. Zašto nisu? Zato što su mogli na jedan drugi način, koji kod nas u ovom trenutku ne bi dao efekta – štampali su pare.
Ono od čega se mi ježimo ovde zbog iskustva hiperinflacije uradio je Obama, uradio je Gordon Braun, uradile su razvijene zemlje. Šta su uradili? Jednostavno, centralna banka je dala kredite iz primarne emisije za otkup akcija AIG, "Siti banke" i svih ostalih. Nisu povećale poreze. Vidim vašu reakciju, gospodine, ali to je realnost.
Pogledajte kominike sa samita G 20 i videćete. Mnogi će biti iznenađeni kada budu čitali šta se sve dešavalo tokom ove krize i kako su neke teorije koje smo učili na ekonomskom fakultetu, evo, gospodine Ostojiću vi i ja, potpuno promenjene u ovoj krizi. To je zaista tako.
Zašto je Obama štampao pare, odnosno federalne rezerve? Zašto su štampali pare? Zato što više nema kupaca američkih državnih obveznica u obimu u kome je to bilo u prethodnom periodu. Amerika je finansirala ogroman budžetski deficit koji je 12% BDP-a tako što je prodavala državne obveznice. Te obveznice su kupovali Kinezi, Evropljani, velike države, zato što su one sigurne. Međutim, sada nema te kupovine. Imajući u vidu da je njihova kamatna stopa centralne banke sada na jako niskom nivou, imajući u vidu da im je inflacija jako niska, oni su sada u deflaciji i imaju obrnut proces od onog što smo mi u Srbiji nekada imali, oni imaju pad cena.
Ta mera, krediti iz primarne emisije, nije inflatorna. Kod nas bi bila inflatorna u ovom trenutku. Ne bi bila ukoliko bi se desio neki pad cena od šest do devet meseci, to za sada je zaista teško predvideti.
Hoću da vam kažem da ova kriza zaista menja mišljenje svih objektivnih ekonomista o poimanju stvarnosti. Reći da je neko mogao predvideti da će se sve to događati, da će Amerika štampati pare, Velika Britanija takođe, da ćemo mi morati da se sada bavimo ovakvim programima, da sindikati svesni ove situacije prihvate zamrzavanje plata, jer alternativa je da ne možete da isplatite plate na vreme ukoliko ne smanjite rashod.
Zašto smo morali ovo da uradimo? Morali smo zato što je manja tražnja za našim proizvodima u inostranstvu. Nisu naši proizvođači koji su veliki izvoznici preko noći postali loši. Pogledajte Valjaonicu aluminijuma i bakra u Sevojnu, ona je ostvarila rekord u proizvodnji ove godine, ali zbog niže cene metala na svetskom tržištu vrednost izvoza je manja. Maksimalna proizvodnja, niža cena, manja vrednost.
Zbog toga su i pali prihodi države, pali su poreski prihodi države; nisu dramatično pali, u ovom trenutku su oko 3% manji nego u istom periodu prošle godine. Dakle, ono što je država sakupila iz poreza, iz doprinosa na nivou čitave države je 3% manje nego u istom periodu prošle godine. Budžet je bio projektovan tako da prihod bude 11% veći nego prošle godine, a isto tako i rashodi. Čim su pali realni prihodi, moraju i rashodi da se smanje. To je suština našeg programa. Odabrali smo smanjenje javnih rashoda, smanjenje troškova državne administracije kao metod za štednju, a s druge strane, ostavili dovoljno municije za stimulativne mere za privredu. Naravno da bilo kakvo oporezivanje privrede u ovom trenutku ne dolazi u obzir.
Čuo sam od nekoga od vas da treba smanjiti poreze na plate. To je odlična ideja. Danas bih je potpisao, jer kao ekonomista smatram da bi to bilo idealno, kada bismo znali odakle taj dodatni deficit da pokrijemo. Kada bismo sada imali nižu inflaciju mogli bismo to da uradimo, da smanjimo plate i da proširimo deficit i da ga onda nekako finansiramo, kako to rade razvijene zemlje. Nismo trenutno u poziciji. Videćemo šta će biti za šest meseci. Ovo jeste situacija gde niko ne može sa sigurnošću reći danas šta će biti za tri ili šest meseci, ali možemo sa sigurnošću da kažemo da ćemo uvek preduzimati mere za zaštitu građana, u maksimalnom mogućem smislu, i za zaštitu privrede koja stvara uslove za održavanje kapaciteta.
Dakle, ovo nije razvojna šansa Srbije svakako, ne može biti razvoja i svako ko priča o oporavku privrede u doba najveće svetske ekonomske krize ne govori istinu. Lako je to pričati, lako je biti populista. To nije realno. Ko god da je sada ovde na vlasti imao bi sužen manevarski prostor, manevarski prostor između povećanja poreza ili smanjenja rashoda. Mi nismo izabrali povećanje poreza u privredi, već smo išli na smanjenje rashoda. Mislimo da je to mnogo bolje.
Jednog dana ova kriza će proći. Srbija je ne može zaustaviti, kao što je nije ni izazvala, i vama je to potpuno jasno. Verujem da je čak i vama, gospodine Nikoliću, jasno da Srbija ne može da zaustavi svetsku ekonomsku krizu, ali je činjenica da mi moramo da obezbedimo da prođemo što manje oštećeni u ovoj krizi i da se borimo za svako radno mesto, da ubrzamo procedure u započinjanju velikih infrastrukturnih projekata, da budemo efikasni u parlamentu, da usvojimo ove zakona koji će, tu ste u pravu, imati veći značaj onda kada kriza prođe, ali to ne znači da sada ne treba ništa da radimo, da očajavamo i da čekamo.
Dakle, to jeste istina. Naravno, svako ima pravo da govori na način za koji misli da će ga građani Srbije bolje razumeti. Međutim, gospodine Nikoliću, na kraju, nije bitno šta vi pričate, neće niti o vama, niti o meni suditi ovaj trenutak, sudiće neka istorija, pa će se neko zapitati šta je ovaj Nikolić uradio u svom životu, a šta je uradio ovaj Dinkić, bez obzira na to što su ga toliko napadali. Ubeđen sam da će dela biti na mojoj strani, ma šta vi sada pričali i u narednim godinama.

Pravo na repliku na osnovu direktnog pominjanja i pominjanja delova izlaganja imaju narodni poslanici Nikolić Tomislav, poslanica Marina Raguš, Maraš Slobodan i Zoran Ostojić.

Voleo bih, gospodine ministre, da ima mudrosti u Vladi da vas zaustave odmah, da više nemate nijedno delo iza sebe. Ako neko nekad bude o vama pisao, prvo će da pođe od Narodne banke, pa od vaših transakcija u Moskvi, pa od srpskih banaka koje ste zatvorili, pa od osiguravajućih društava koja ste zatvorili, pa će stići do vaših veza sa stranim kapitalom, pa do prodaje banaka.
Mili bože, samo kad ja budem pisao knjigu biće to zaista dobro i neće biti previše stručno, ali ja vas neću da vređam kako "postoji nešto što čak i vi razumete". Samo želim da vam kažem, kad govorite o izbornim rezultatima kažite kad ste vi pobedili listu koju sam ja predvodio ili koju sam ja promovisao, pa mi recite da ja gubim izbore od 2000. godine.
Dakle, Boris Tadić bi mogao da kaže, da navede kada je pobedio Tomislava Nikolića, ali pri tom mora da kaže da je Tomislav Nikolić imao 2.100.000 glasova. U ovoj našoj maloj Srbiji, za koju predviđaju da će kroz 30-40 godina imati ukupno pet miliona stanovnika, to je san koji vi ne vredi ni da sanjate.
Ovaj list, za koji kažete da iza njega ne stoji Vlada Republike Srbije, promovisan je u Skupštini grada Beograda, promovisala ga je ministar Jasna Matić. U najmanju ruku nije više trebalo da bude ministar posle toga. Rekla je – Srbijo, imaš čemu da se raduješ. Ako Vlada ne stoji iza toga, kako stoji jedan ministar, ili ste svi vi podeljene ličnosti? Svi vi volite da vladate, a ponekad ste i pošteni.
Dalje, pričate mi o tome da se za krizu saznalo početkom avgusta, a ja vama ovde čitam intervju predsednika Vlade iz juna u kome on priča o efektima svetske finansijske krize. Da li ste vi spavali od juna do avgusta dok je vaš predsednik Vlade govorio o svetskoj finansijskoj krizi koja će da nas pogodi tako da nam smanji rast, da imamo i budžetski deficit od 2%?
Pričate o privrednom rastu. Vi niste imali novo zapošljavanje. Već sedam godina slušam o dva miliona zaposlenih u Srbiji, i nema više. Kakav je to rast ako se ljudi ne zapošljavaju? Čime ga merite? Čime ga opravdavate? Čime se hvalite, ako jedni isti ljudi rade na poslu? Samo mogu da vam izračunam koliko je ljudi u kojim službama bukvalno oterano s posla, koliko ste hiljada vi oterali kada ste brutalno kao ministar finansija rekli – od danas više ne dajem pare za vojsku. Šta će mi knjige o vama? O vama su pisale novine, vi ste davali intervjue. Vi ste tada bili silan i moćan Mlađan Dinkić. Danas delujete drugačije. Kamo sreće da ste tako nastupili u politici.
Znate li šta ste sada rekli? "Plate smo zamrzli i više nema razloga za povećanje cene struje". Kada to objasnite nekom ekonomisti…
(Predsedavajuća: Prošlo je tri minuta, narodni poslaniče, vreme za repliku je iskorišćeno.)
Izvinjavam se. Kad poreze na plate smanjite, doći će ljudi iz sive ekonomije da vam plaćaju te poreze, a ne sad da isplaćuju na crno.

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, pravo na repliku.

Gospodine Dinkiću, očekivala sam vašu reakciju, prateći vaše istupanje po medijima, da ćete vi sve ovo nazvati ubiranjem jeftinih političkih poena u periodu krize i baš zbog toga sam danima, skoro mesecima u ovom parlamentu navodila konkretne podatke koji dolaze iz državnih izvora ili iz izvora bliskih državi, znači, uglavnom od ekonomskih stručnjaka koji su vlasni da procenjuju.
Dakle, nisam ja rekla ono što ste vi rekli – nema recesije za Srbiju. Ovo ste vi rekli, a sad ću da vam kažem tačno kad – 25. februara 2009. godine. Nadam se da će kamera ovo zabeležiti. Ovo je vaš najveći demanti danas. Dakle, vi ste takođe rekli da će Srbija ove godine izbeći recesiju i ostvariti blagi društveni rast – smatra potpredsednik Vlade Srbije, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić – nema smanjenja plata i penzija. Još štošta ste vi ovde, gospodine Dinkiću, rekli.
Ukoliko vi ne znate šta govorite u javnosti, daću vam ovaj pres kliping. Takođe, nisam ja rekla da je Srbija svih ovih devet godina privatizacione fondove trošila na javnu potrošnju, zaduživala se da bi kupovala politički mir, da bi davala prazna politička obećanja svaki put na izborima. To je rekao gospodin Radovan Jelašić 1. februara 2009. godine, naslov tog njegovog autorskog člana je "Ne može se više živeti samo od kredita", gospodine Dinkiću.
Takođe, danas i ovih dana predstavila sam vaš zvanični odgovor na poslaničko pitanje koji ste vi i vaše resorno ministarstvo uputili meni kao poslaniku. Dakle, ja vas tučem vašim argumentima, vašim podacima.
Ne kažem da ste vi odgovorni za svetsku finansijsku krizu. Kako možete da budete? Ne kažem da bilo ko može da projektuje šta će biti danas, sutra ili za pet godina. To je ono što ja ovde redovno pričam. Tu nije vaša direktna odgovornost, ali ste odgovorni za zatečeno stanje u državi Srbiji, jer ste vi ubedili građane da ste potpisnik svih najjačih ekonomskih rešenja za državu Srbiju, vi kao autor "Ekonomije destrukcije", dobro ste analizirali destrukciju onda i ponudili konkretna rešenja. Šta ste radili? Odakle tolika javna potrošnja? To je suština.
Dakle, nisam upotrebila nijedan izvor Srpske radikalne stranke, nego vaše izvore, vaše izjave i na osnovu analitike saopštila srpskoj javnosti ono što sam saopštila. Ja sam politikolog, nisam čak ni vlasna da ekonomski razmišljam, ali sam ovde vlasna da nadzirem šta vaše ministarstvo radi i šta vi radite sa državom Srbijom i to je moje ustavno pravo.

Reč ima, odnosno pravo na repliku, narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, problem za vas je u tome što ste vi mogli malopre 20 minuta da pričate ovde, ali sve što vi govorite proteklih nedelja, meseci, to jedno drugo demantuje. Vi ste stalno u nekoj koliziji sa onim što govorite.
Drugo, meni uopšte nije jasno ko ste vi. Da li ste vi premijer ili ministar finansija? Malopre ste rekli – ja vam garantujem da nećemo povećavati poreze. Da li je to u vašoj ingerenciji? Mislim da nije. Vi kažete – lansiraćemo projekat, deset hiljada pripravnika ćemo zaposliti. Šta je sa onim hiljadama što ostaju bez posla? Danas sam izneo primer, potpisom vašeg kolege Obradovića ukinuli ste, pošto je već priča o turizmu, nastavu u prirodi. Od tri do pet hiljada ljudi će ostati bez posla zbog toga. Vi nama pričate o deset hiljada pripravnika.
Šta radite dalje? Etatizujete turizam, a otvarate tržište za privredne komore. To ste vi danas rekli. Kad se već igramo tržišta, izađite vi jednom na tržište, ali sami, pa ćete videti kako će građani oceniti vašu politiku.
Vi ste danas od nas tražili da vam verujemo da ćete uspeti u narednih par godina da duplirate milijardu dolara, koliko je prihod Srbije od turizma. Ko može vama da poveruje više? Hiljadu evra po akciji, "Fijat" izvozimo, Rusija, sve što proizvedemo izvozimo, sleti bager u toku izborne kampanje negde u sneg, vi se pojavite i kažete – ovde će biti skijalište, ovde će biti žičara. Dokle više, gospodine Dinkiću?
Kažete, ko je mogao da predvidi? Imali smo rebalans budžeta i upozoravali smo vas mi iz opozicije, mi iz LDP-a konstantno, na ekonomsku krizu. Bili smo narikače. Šta ste uradili rebalansom budžeta? Povećali penzije? Povećali ste rashode, strahovito, ove države. Imali smo budžet u decembru. Šta ste onda uradili? Nemojte mi reći da u decembru niste znali da postoji ekonomska kriza i kakvi efekti mogu da budu. Nemojte se vaditi na Ameriku, Englesku i na prodaju automobila.
Gospodine Dinkiću, u martu je skočila prodaja automobila u zapadnoj Evropi za 40%. Znate li šta će da se desi? Svi će polako da počnu da se dižu, neko brže, neko sporije, ali da se dižu iz ove ekonomske krize, jedino će Srbija da nastavi da propada. Efekti svetske ekonomske krize još uvek se nisu osetili kod nas, efekti ekonomske krize se osećaju zbog vas i vaše vlade.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, pravo na repliku.