Gospodine ministre, poštovano predsedništvo, preskočio bih to ko na kom času nije bio, završili smo fakultet, ali tvrdim vam da Obama ne može da štampa pare, ima on instituciju koja daje besplatno novac sa kamatom od 1%. Ali, Obama je sa svojim paketom došao u Kongres da dobije podršku, a u Kongres je došao zato što se radi o novcu korisnika, obveznika.
Vi sa svojim paketom u Skupštinu Srbije niste došli. Sami ste preuzeli odgovornost, pa sada kusajte.
Govorili smo još u oktobru, ali ste kasnili sa merama, i sada vam kažemo, te mere nisu dovoljne. Izašao sam nakratko, bila je rasprava o turizmu; kada sam se vratio, izgleda da je rasprava o ekonomskim merama.
Znam da će mediji sutra preneti samo ono što ste vi govorili, ništa od ovoga što pitamo neće biti, ali, u svakom slučaju, morate – to će LDP tražiti kada dođete u Skupštinu, ako ćete vi doći zajedno sa Cvetkovićem da branite te mere štednje – da donesete mere koje će podstaći privredu, kao što to radi Obama i američki kongres parama američkih poreskih obveznika.
Od kada je ta potrošnja? Pa, potrošnja je skočila od onog trenutka kada ste vi ušli u Vladu 2004. godine, u prvu Koštuničinu vladu, i zato danas ne možemo ono što svet radi. Morate ukinuti naplatu PDV-a sa fakturisane na naplaćenu realizaciju, morate još neke mere podsticaja privrede doneti, jer ove mere štednje nisu mere štednje, nego su kozmetičke, zakasnele. Bez jednog kompleksnog paketa mera ništa od toga neće biti. Lupaće se vama o glavu.
Na kraju krajeva, kaže gospodin Maraš i drugi poslanici, ko će vama verovati? Nemojte lično to shvatati, jednostavno, ovoj zemlji sa ovakvom vladom se teško veruje. Zato morate da budete hrabri i da priznate da nije sve u parama, nešto ima i u politici. Od kada se bavite politikom, vrlo vešto i uspešno izbegavate politiku. Znate, kada Srbija bude jasno rekla da želi da bude članica NATO pakta, onda će te pare i doći. Ovako će otići u Hrvatsku, u Albaniju.
Morate da preuzmete tu odgovornost ako hoćete da vam narod veruje da ste vi i delom, vi i vaša vlada koju predstavljate, za te evropske integracije. Ovako možete da pričate i da se, uslovno rečeno, ponašate prema nama kao da smo maloumni. Ali, kada pominjemo Obamu, taj Obama nikada ne bi pomislio da kaže da će smanjiti plate kongresmenima, taj Obama nikad ne bi pomislio da kaže da će na osnovu federalnih rezervi naložiti da štampa pare, a ovde je sve obrnuto. Odgovornost će na kraju da bude na vama, to jest na Vladi, ne na vama lično.

Reč ima potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.

Želim da pokušam da odgovorim na pitanje zašto govorim i koje je moje ovlašćenje da govorim da nećemo podizati stopu PDV-a. Zato što je moja nadležnost Ministarstvo ekonomije, potpredsednik sam Vlade zadužen za ekonomiju, to je vezano za privredu. Dakle, moje čvrsto uverenje, kao ministra ekonomije, jeste da u zemlji u kojoj je ugrožena likvidnost ne treba još dodatno povećavati PDV, ionako malu likvidnost ispumpavati, jer je to pogrešno; daleko je bolje smanjiti rashode, što smo i učinili.
Dakle, nećemo podizati PDV dok bude trajala kriza, to je garancija. Zašto mogu da garantujem? Zato što stojim iza toga kao ministar ekonomije i potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju.
Što se tiče pitanja vezanog za zatečeno stanje, upravo zbog zatečenog stanja efekti svetske ekonomske krize na Srbiju nisu tako jaki kao na neke druge zemlje koje nisu pre toga napravile odgovarajuće reforme. Upravo zato što je naš bankarski sistem jači od bankarskog sistema drugih zemalja, mi lakše prolazimo krizu.
Island je bankrotirao jer nije imao jak bankarski sistem. Letonija je imala veliki problem zbog toga. Naša snaga je u bankarskom sistemu. Mi nismo još ni dinara dali, jer nam niko nije ni tražio, jer nema ni potrebe da se ma koja banka rehabilituje, za razliku čak i od "Siti banke", za razliku od "EFG", za razliku od britanskih banaka, od najveće nemačke banke. Zašto? Zato što imamo stepen rezervacija tri puta veći nego što je prosek EU.
Ono što je nekada bila zamerka ekonomista i meni kao nekadašnjem guverneru i ministru finansija i mom nasledniku gospodinu Jelašiću pokazalo se kao najveća prednost. O tome će pisati neko ko bude objektivan, kada sve ovo prođe.
Dakle, banke su nam najjače sidro koje imamo. To je jedna stvar.
Druga stvar, što se tiče moći predviđanja, sve zemlje su donosile budžete u novembru, decembru prošle godine, i u regionu i u svetu. Sve zemlje danas vrše rebalanse budžeta. Hrvatska ga je izvršila skoro, Bosna se priprema, Makedonija, Nemačka. Dakle, sve zemlje, i razvijene i manje razvijene, vrše rebalans budžeta, rekalkulišu se planovi prihoda svakih mesec dana.
Što se tiče toga što sam rekao u novinama, zaista mislim da imamo šansu, ali zavisi od vas, sektora poljoprivrede i od saobraćaja da ipak nekako izbegnemo recesiju. Mi još zvanično nismo ušli u recesiju, iako je veliki pad industrijske proizvodnje. Verovatno je da su više u pravu oni koji kažu da ćemo ući, ali dok god postoji šansa ja sam borac, ne dajem, nikada se ne povlačim, dok god postoji i trunka šanse smatram da je bolje truditi se da se nešto napravi. Ako bi poljoprivreda ove godine rasla, ma koliko, par procenata, mi bismo bili blizu nule što se tiče ukupnog privrednog rasta.
Plate i penzije nismo smanjili. Rekao sam, neće biti smanjivanja plata i penzija. Ako izuzmete plate u državnoj administraciji, plate najvećeg broja građana Srbije, i penzije, ostale su sačuvane. Morali smo da pokažemo smanjivanjem plata u državnoj administraciji, koje će biti od 1. maja, da smo zaista spremni da kao država najveći teret krize prenesemo na sebe, ne na penzionere, ne na zaposlene u školama, u bolnicama, ne na zaposlene u privatnom sektoru. Privatni sektor se već sam prilagodio.
Što se tiče kritika vezanih za izvoz automobila i za besplatne akcije, dobro znate da je "Zastava" zahvaljujući strateškom partnerstvu sa "Fijatom" sada u situaciji da produktivno radi makar 500 ljudi u ovom trenutku, da će produktivno raditi verovatno hiljadu ljudi u septembru. To je sigurno bolje, nego da niko ne radi produktivno i da se plaćaju subvencije. Makar jedan broj ljudi sada zarađuje sam proizvodnjom "punta", koji od sutra počinje da se menja za stare automobile.
Naravno da dobro znate da je nemoguće usred ovakve kataklizme očekivati izvoz od 200.000 automobila, ali imati duplo veću proizvodnju nego prošle godine u uslovima normalne situacije jeste, u najmanju ruku, dobar krizni rezultat. Mislim da bi svako ko voli Kragujevac i ovu zemlju trebalo da kaže – ljudi, uspeli ste da u Kragujevcu, koji je 15 godina bio na subvencijama, makar nešto napravite. "U.S. steel", koji je bio naš najveći izvoznik, sada stoji, a ovi koji nikada nisu radili usred krize dupliraju proizvodnju. Da li je to malo? Za vas jeste. Mislim da je to dobro za ovu krizu. Da li je to nešto čime ćemo da budemo zadovoljni kada izađemo iz krize? Pa, nećemo.
Logično je da kada se izađe iz krize, kroz nove investicije i novi model Srbija postane jedan od većih izvoznika automobila, ali o tome ne možemo objektivno da rasudimo. Vi ćete govoriti jedno, a ja ću govoriti drugo, vreme će to pokazati. Nikad nisam odustao od ciljeva koje sam zacrtao, kada god ste vi ili neki drugi mislili da je gotovo, da Dinkić ne može da ostvari neki cilj, to sam uspevao. Biće i ovog puta tako, ne zato što ja to mogu, nego zato što imamo dobru ekipu u Vladi. Imamo jedinstvo u Vladi i siguran sam, da nije bilo krize, ne bismo o ovome danas pričali.
Što se tiče akcija, vi se gospodine smejete, međutim, da li ste ikada mogli da očekujete da će akcije svetskih giganata vredeti 20 puta manje nego što su vredele pre godinu dana? Kao što to nisu mogli ni njihovi analitičari, najbolji svetski ekonomisti, da prognoziraju, nisam mogao ni ja. Zakon je urađen uz najbolju nameru. Ići ćemo na adekvatne izmene ove godine i građani će dobiti akcije. Da li one vrede onoliko koliko sam verovao da će vredeti danas? Ne vrede. Jasno je da ne vrede, jer ne vrede ni akcije nijednog svetskog proizvođača danas toliko. Da li će se njihova vrednost povećavati posle krize? Hoće. Možete biti zluradi, politikanti, ali namera je bila dobra. To nije nešto što je uzeto narodu. To je nešto što se besplatno daje građanima Srbije.
Kažete, mere nisu dovoljne. I mi mislimo da nisu dovoljne. Zato ćemo svakog meseca dograđivati mere. Kada imate izmenjene okolnosti jasno je da biste bili ludi i glupi da kažete – ovo što smo uradili je dovoljno. Najpametniji ste ako kažete da mere nisu dovoljne. Kažem vam, mere nisu dovoljne. Moraćemo za mesec dana nešto novo da uradimo. Zašto?
Zato što nažalost nismo, kao zemlja koja ima osam miliona stanovnika, u situaciji da aktivno utičemo na krizu. Možemo samo pasivno da reagujemo. Možemo da se branimo. Možemo da aktivno utičemo tek kada kriza prođe, jer dok kriza ne prođe od strane onih koji su je izazvali, mi možemo samo da se branimo.
Konačno, što se tiče politike i samostalnog izlaska na izbore, dva puta je moja stranka izlazila sama na izbore. Uvek smo imali podršku da imamo poslanike u parlamentu. Sada smo izašli u koaliciji. Zadovoljni smo odnosima u koaliciji. Zaista nije fer kada govorite vi koji ste imali manje izbora od nas da nismo sami pokušali da idemo na izbore. Mislim na ovu poslaničku grupu. Što se tiče vas, pokušavajte i dalje. Kada ste promenili ime stranke mislio sam da ste promenili i način rada, da imate konkretne ideje, a ne praznu priču. Neka vam je sa srećom. Samo napred.

Zahtev za repliku, pretpostavljam, narodni poslanik Tomislav Nikolić i narodni poslanik Slobodan Maraš.
Narodni poslanik Slobodan Maraš želi reč. Molim vas, samo pritisnite.

Gospodine ministre, kao što je rekao kolega Ostojić, nemate razloga da sve ovo lično shvatate. Rezultati su ono što je merilo. Za to je jedino Duško Radović mislio da nije tako.
Kažem vam, posle svega ovoga što se dešavalo u proteklih godinu, dve dana, politike koju ste vodili sa mesta na kome se i dan-danas nalazite, bilo bi lepo da kada drugima predlažete da izađu na tržište izađete i sami, pa da vidite da li građani imaju poverenja u ono što vi govorite. Na neka pitanja koja smo postavili nismo dobili odgovor. Nas koji smo vam postavili pitanja nazvali ste politikantima.
Objasnite nam, gospodine ministre, kako je moguće da ministarka finansija kaže da je moguće da će se povećati porezi, kao krajnja mera. Vi kažete da nema šanse da se povećaju, pričamo o PDV-u, ministarka Dragutinović kaže da ćemo oporezovati sva primanja koja su veća od određenog iznosa. Posle tri dana izlaze mere koje govore da se to neće dogoditi. Kažete – jedinstveni smo u Vladi, radimo super kao tim. Svaki dan dolaze različiti signali iz Vlade, različite izjave iz Vlade. Očito se namećete kao portparol Vlade, kao premijer, kao ministar finansija, kao ministar ekonomije, potpredsednik Vlade. Čekamo samo da nastupite kao ministar unutrašnjih poslova za one koji ne misle kao vi.
Građani jako teško žive. Ovo nije demagogija. Ovo je fakat. Znam da i vi to znate. Znam da imate verovatno veoma dobru nameru da učinite da građani žive bolje, ali to vam ne uspeva. Jedino što vam uspeva je sjajan marketing.
Šta je sa javnim preduzećima, gospodine Dinkiću? Jedva čekam da dođe dan da Državna revizorska institucija uđe u javna preduzeća, pa da vidimo koliko se plaća pojavljivanje pored predsednika u izbornoj kampanji, da vidimo koliko se plaćaju šestominutni prilozi na jednoj televiziji preko računa javnih preduzeća. To su stvari o kojima ćemo tek govoriti. Danas je trebalo da pričamo o turizmu. Vi ste pokrenuli priču o ekonomskim merama i to je dobro, ali prestanite da zamajavate narod.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, pravo na repliku u trajanju od tri minuta.

Gospodine ministre, niste uspeli da me ubedite, iako ste pokušali. Svoj sam krst preneo. Svoj sam samar skinuo. Čudim se Borisu Tadiću da on vas nosi na leđima i to nikada neću moći da shvatim. Vi ste opterećenje za ovu vladu. Vi ste opterećenje za Srbiju. Manir kojim vaša stranka vrši vlast je opterećenje za Srbiju.
Pričamo o javnim preduzećima. Prijavili ste plate direktora javnih preduzeća iz februara meseca ove godine. Dajte nam izveštaj direktora iz G17, koliko su odneli kući prošle godine za celu godinu, plate, bonuse, nagrade, stimulanse, stimulacije? Koliko vam je odneo direktor Komercijalne banke? Kada je počela akcija svi su skinuli plate, zašto ste nam dali koliko trenutno imaju plate? Možemo li da govorimo o desetinama hiljada evra mesečnih nadoknada za vaše članove? Možemo li da govorimo o 20% od svih tih nadoknada koji idu vama i vašoj stranci za finansiranje vaših aktivnosti?
Da nas ne biste optuživali da građani Srbije misle kako ništa ne radimo, a vi samo radite, predsednik Vlade je dobio predlog mera Srpske napredne stranke. To što vi ne govorite sa predsednikom Vlade je vaš problem, to što on vama nije rekao šta smo predložili.
Sada neke poslaničke grupe predlažu mere koje smo mi tada predložili. Sada vi ulazite u mere koje smo tada predložili. Naknadna pamet, pet-šest meseci. Ne tražimo mi uopšte autorstvo nad tim merama, samo ih primenjujte. Samo neka bude bolje Srbiji. Ali, vaš manir da ističete sebe u prvi plan, vaš manir da kažete da niste mogli da predvidite krizu, pa zato niste znali koliko će da vrede obveznice, a te godine ste bili najbolji ministar finansija u svetu, vaš manir da ne preuzimate odgovornost uopšte za sve loše što uradite, da tražite šta da veličate od onoga što ste ikada dobro uradili, nije manir kojim se Vlada vodi u vreme krize. Izabrani ste za ministra zato što je narod mislio da ćete obezbeđivati kredite.
Pogledajte stenogram vaše današnje diskusije. Ne biste prošli prvu godinu ekonomskog fakulteta. Nalupali ste se, gospodine ministre. Ekonomske kategorije, kao da ste ih izgubili negde u Vladi. Zapostavili ste potpuno ekonomiju.
Sada se bavite drugim problemima. Glumite ekonomistu, gospodine Dinkiću. Ali, dobro, kolega je lepo rekao, jednog dana promeniće se vlast. Nema demokratije bez promene vlasti. Nema saznanja o tome šta ste radili, dok se vlast ne promeni.
Vama je budžet pao za 2%, a prihodi u privredi za 80% i vi nalazite neku računicu po kojoj to opravdavate i dokazujete da je to tačno i da je to moguće. PDV naplaćujete na fakturisanu robu, a nikada nema plaćanja te robe. U privrednim sudovima su po sprat visoki sporovi, već sada. Hvalite bankarski sistem, koji nemamo. Možete da kažete da je kosmička priroda najbolja…
(Predsedavajuća: Tri minuta, narodni poslaniče.)
… nemamo je i nismo je nikada imali.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić, posle njega narodna poslanica Bojana Stanojević.
Izvinjavam se, narodni poslanik Aleksandar Pejčić i narodna poslanica Marina Raguš su po dogovoru promenili mesta u redosledu. Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, oprostite zbog omaške. Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je 14 minuta.

Nažalost, ode ministar Dinkić. Nadam se da će se vratiti. Ako se ne vrati, znam da će mu državni sekretar preneti ovo što sada imam da kažem.
Radi se o onome što je gospodin Dinkić rekao da niko nije mogao da prognozira, da je u avgustu tek trebalo da se nazre da može tako nešto da se desi. Međutim, 25. februara, vreme predviđeno za repliku mi nije dozvoljavalo da to do detalja prenesem srpskoj javnosti, ipak je ovde ona najpozvanija da sazna svaki detalj, gospodin Dinkić je rekao, između ostalog, da se plate i penzije neće smanjivati, niti će biti povećanja PDV-a. To je bilo prilikom završetka javne rasprave o Zakonu o regionalnom razvoju u gradu Nišu. Takođe je gospodin Dinkić rekao: "Srbija neće povećavati porez, jer nema od koga da ga naplati. Imaće manje budžetskih prihoda od očekivanih, a rešenje za deficit u budžetu je u zaduživanju na inostranom i domaćem tržištu kapitala."
Prema rečima gospodina Dinkića, na tržištu kapitala smanjene su kamatne stope, ukupna zaduženost Srbije iznosi 25% bruto društvenog proizvoda, što ostavlja mogućnost za finansiranje ovogodišnjeg budžetskog deficita zaduživanjem pod povoljnim uslovima (to je sve 25. februar 2009. godine). Između ostalog, gospodin Dinkić je tada rekao: "Pored postojećih mera koje smo doneli, planiramo i dodatne mere čiji je cilj ublažavanje negativnih efekata krize, a to su mere za preduzeća koja su sada u problemima, ali su ranije uspešno poslovala, kao i za preduzeća koja imaju dugove iz prošlosti, a sada redovno servisiraju svoje obaveze."
Toliko o tome na koji način ministar Dinkić i režim prilaze finansijskoj krizi koja je definitivno potresla, a i potresaće sve više Srbiju.
Takođe, jedna činjenica o kojoj bi takođe valjalo odgovoriti gospodinu Dinkiću tiče se primene Prelaznog sporazuma. Gospođa Diana Dragutinović, ministar finansija, 5. oktobra 2008. godine je rekla, citiram: "Primena Prelaznog sporazuma treba da sačeka njegovo usvajanje od strane EU."
Ako se ekonomska situacija u našoj zemlji pogoršavala, što je Vlada priznala kada je smanjila svoju prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda na oko 3%, mada je i to verovatno optimistička prognoza, ako se uzme u obzir procena najveće bonitetne firme na svetu "Dan i Bredstrit", koja je u svom januarskom izveštaju procenila smanjenje ekonomskog rasta u Srbiji 2009. godine na 2,5% i deficit veći od predviđenih 1,5% bruto domaćeg proizvoda... Odlučeno je, uprkos pogoršanju ekonomske situacije, da se jednostrano primenjuje Prelazni sporazum sa EU. Makar je jedna pozicija zvaničnika iz srpske vlade bila potpuno suprotna.
Ono na šta takođe nismo dobili odgovor, primećeno je od prethodnog kolege, jeste šta režim nije smeo da pita gospodina Miškovića, a mi ćemo ga svakako u nekoj prilici, makar na nekom anketnom odboru, pitati – iza kojih političkih stranaka stoji, na koji način on sklapa poslove u Srbiji i na koji način je on postao pravi monopolista u državi Srbiji, ali o tom potom.
Ono što jeste ovde tema, verujem da će gospodin Dinkić moći da da odgovor kad se vrati, jednostrana primena Prelaznog sporazuma i pratećih zakona, recimo o carinama, u potpunosti odgovara gospodinu Miškoviću. Na primer, 11. januara 2009. godine generalni direktor "Delta maksi grupe" izjavio je da će trgovina u Srbiji imati koristi od jednostrane primene Trgovinskog sporazuma sa EU.
Ovome takođe treba dodati ocenu Dijane Marković-Bajalović, predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, da postoje monopoli ili nedovoljna konkurencija u oblasti maloprodaje prehrambenih proizvoda. Prema ostvarenom prometu, broju prodajnih objekata, kvadraturi na beogradskom tržištu, "Delta" je monopolista sa 70%.
Upravo će kompanija "Delta" kao monopolista u sektoru trgovine imati koristi od jednostrane primene Prelaznog sporazuma. Istovremeno, primena tog sporazuma će u suštini 267.000.000 evra prebaciti na leđa najsiromašnijih građana Srbije, preko naplate akciza i eventualnog, kao što smo čuli od zvaničnika iz Vlade Srbije, povećanja poreza na dodatu vrednost.
Takođe, još jedan od primera koje bi gospodin Dinkić trebalo da prokomentariše i da čuje jeste i pitanje koje mu je njegov kolega iz Vlade uputio, a tiče se Koridora 10.
Javno je čovek postavio pitanje, radi se o gospodinu Mrkonjiću – da li za dva meseca može da da 40.000.000 evra u dinarima za eksproprijaciju zemljišta, vezano za Koridor 10, da bi mogao da koristi 115.000.000 evra međunarodnih kredita.
Ono što jeste značajno i što smo pokušali da uradimo danas jeste da oslikamo situaciju koja je nastala posle 2000. godine. Ne kažem da je ovo pre toga bilo dobro, kvalitetno, nikada viđeno, ali to su neuporedive kategorije, s obzirom na to da je tada država bila u izolaciji, pod sankcijama i opterećena građanskim ratovima, a vi ste imali celokupnu podršku međunarodne zajednice.
Sada imate monopoliste, pa ako pogledate "Deltin" sajt, videćete da je prihod od prodaje 1.720.000.000 evra samo u 2007. godini, u 2008. godini planirani prihod kompanije bio je još veći i iznosio skoro neverovatnih 2.880.000.000 evra. Tu se može videti da se bavi uvozom automobila, rezervnih delova, prodajom kozmetike, distribucijom hrane, mineralnih đubriva, da poseduje ogroman lanac supermarketa.
Ali, mi ne možemo da vidimo ni na jednom zvaničnom sajtu Vlade Republike Srbije šta je gospodin Mišković uradio za državu u ovom kriznom periodu, po ugledu na sve značajne ekonomije zapadnoevropskih demokratija, na koji način je donirao ili pomogao određenim ranjivim grupama stanovništva.
Ono što je osnovno, ne vidim nijedan odgovor na konkretne primere, kao što je privatizacija "Ce marketa", pa Luke Beograd, o tome govori Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije.
Dakle, država je stvarala uslove za postojanje monopolista i mi smo o tome danas pričali. Na osnovu svih tih konkretnih primera smo izneli nevericu da ovaj set predloženih ekonomskih zakona treba bilo šta da unapredi. Ovi zakoni ne znače sprovođenje interesa građana Srbije, već interesa EU i određenih centara. To smo potkrepili određenim dokazima do kojih smo došli.
Javnost će da prosudi ko je u pravu, istorija će da zabeleži sve, kako su se odvijali politički događaji na političkoj sceni Srbije krajem 2008. i 2009. godine, ko je prekrojio izbornu volju i ko zapravo vlada Srbijom.
U preostalom vremenu, to je još nekih pet i po minuta, samo ću da obratim pažnju na ono što ćemo u pojedinostima ozbiljno da pokušamo da elaboriramo, eventualno amandmanima unapredimo, a to su predlozi zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, standardizaciji, tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, Predlog zakona o turizmu.
Da ponovimo, nije nam jasno kako su ove tačke dnevnog reda spojene, s obzirom na tematiku i ozbiljnost predloženog seta zakona, ali ono što je gospođa Lidija Dimitrijević, moja koleginica koja se bavila ovom problematikom, pokušala ovde da iznese kao problem jeste spoljnotrgovinska razmena u prethodnoj godini, koja je inače bila najveća sa članicama EU, više od polovine ukupne razmene. Suficit u razmeni je ostvaren sa bivšim republikama SFRJ, BiH, Crnom Gorom i Makedonijom. S obzirom na to da imam vrlo malo vremena, samo ću da najavim temu o kojoj ćemo pričati u raspravi u pojedinostima. Najveći deficit se ipak javlja u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa. Glavni je problem u tome što se, to nam nije jasno, nedovoljno koristi bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini od strane naših izvoznika. Pretpostavljamo da će se ići u tom smeru, s obzirom na to da je članstvo u EU zaista na dugačkom štapu.
Ovde se, naravno, postavlja opravdano pitanje zbog čega Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza ne podstiče mogućnost naših izvoznika za izvoz u Rusiju, iz više razloga, na prvom mestu to je kompatibilnost proizvoda i tržišta; takođe, pored ovog sporazuma, još jednu pogodnost predstavlja to što su potrebe Ruske Federacije za poljoprivrednim proizvodima tolike da apsolutno sve količine koje se proizvedu u Srbiji mogu da se izvezu za potrebe Rusije.
Gospođa Dimitrijević ovde s pravom postavlja pitanje, baveći se ovim predlogom zakona, u čemu je ovde suštinski problem, zašto Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza u proteklih nekoliko godina nije uradila ništa da do ove saradnje dođe i da se time ostvari značajan izvoz naših poljoprivrednih proizvoda i ovu dilemu skoro i da ne treba objašnjavati. Dakle, svakome u Srbiji je potpuno jasno da bi to i te kako doprinelo lakšem podnošenju uticaja svetske finansijske krize. Između ostalog, došlo bi do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, koji Srbija već konstatuje kao činjenicu. Mi i ovako imamo situaciju da je zbog svetske finansijske krize došlo do pada industrijske proizvodnje. U Srbiji u decembru 2008. godine zabeležen je pad od 8,9% u odnosu na isti mesec 2007. godine, pad od 9,7% zabeležen je takođe u proizvodnji i distribuciji električne energije, gasa i vode, dok je prerađivačka industrija zabeležila pad od 9,4%.
Takođe, još jedan od dodatnih primera: u decembru prošle godine proizvodnja sirovina i repromaterijala bila je za 16,7% manja nego 2007. godine, dok je proizvodnja kapitalnih proizvoda pala za 13,7%, energije za 9,7%, a netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 3,4%. Obim industrijske proizvodnje u decembru 2008. godine bio je manji nego u istom mesecu 2007. godine u nekih 20 oblasti koje u strukturi industrijskih proizvoda čine 86%, dok je rast zabeležen kod svega devet oblasti. To su nepobitne činjenice.
Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u decembru 2008. godine imala je proizvodnja osnovnih metala, struje, hemijskih proizvoda. Početkom 2009. godine nastavljen je trend pada izvoza i uvoza zbog finansijske svetske krize koja je dovela do pada privredne aktivnosti u svetu.
Ono što je takođe evidentno jeste da predstavnici Vlade po svaku cenu žele ulazak u EU, međutim, vrata EU su ipak zatvorena za Srbiju, jer Srbija sada ni po čemu nije pripremila svoju proizvodnu strukturu, ni po standardima, a ni po nivou koji može da korespondira sa visokorazvijenim tržištem EU. Jedan od primera jeste, naravno, i "Fijat" u Kragujevcu, koji ne može da uvozi od domaćih proizvođača rezervne delove zato što je tehnologija zastarela i negde na nivou od pre 20 godina.
To je ono što ćemo mi pokušati da dobijemo kao odgovor od predstavnika Vlade. Svakako je to nešto što smo, nadam se, približili srpskoj javnosti na najbolji mogući način i to je ono što ćemo pokušavati da ponudimo, uslovno rečeno, kao moguće rešenje za novonastale probleme, a tiče se usvajanja zakona koji bi trebalo da približe Srbiju Evropskoj uniji.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je upravo iskorišćeno.)
Upravo završavam. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Bojana Stanojević, a posle nje narodni poslanik Zoran Babić.