Zahvaljujem.
Na član 19, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Milica Radović, Zoran Nikolić i Miloš Radulović.
Reč ima gospođa Radović. Izvolite.

Zajedno sa svojim kolegama, podnela sam amandman na član 19. Ovaj amandman ima za cilj da se lanac koji se sastoji od preuzimanja, sakupljanja i razvrstavanja, privremenog skladištenja ambalažnog otpada, proširi terminom – transport. Postoje slučajevi kada je neophodno da se ambalažni otpad, da bi došao uopšte do privremenog skladišta, transportuje. Zbog toga smatramo da je to dobro predvideti zakonom, tim pre što je to predviđeno kao obaveza u članu 48. stav 6, pa bi bilo normalno da bude predviđeno i u samom članu 19. stav 1. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 23, amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 24, amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Jedna sugestija, pre nego što pređem na obrazloženje ovog amandmana. Mislim da je dobra praksa da kada najavljujete amandmane kažete stav Vlade i stav resornog odbora, da ne bi došlo do određene zabune i kod onih koji ovo slušaju ili gledaju i, uopšte, kod nas koji treba da učestvujemo u diskusiji. Ovo govorim više zbog javnosti. Moj amandman na Predlog zakona o biocidnim proizvodima je prihvatila Vlada i nadležni odbor i to je jedini razlog zbog koga nisam učestvovao u obrazlaganju, jer je postao sastavni deo Predloga zakona.
Što se tiče amandmana na član 24. Predloga zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, smisao ovog amandmana jeste da od odgovornosti u postupanju, u skladu sa zakonom, ne budu izuzeti proizvođači, uvoznici, punioci i isporučioci, a da za sve budu odgovorna komunalna preduzeća.
Znamo da zakon treba da omogući veću zaštitu životne sredine, da smanji stvaranje i odlaganje ambalažnog otpada i omogući ponovnu upotrebu i reciklažu ambalaže, što, priznaćete, nije nimalo jednostavan zadatak. Ovo je utoliko važnije ako se zna da u Srbiji godišnje bude sakupljeno između dva i dva i po miliona tona komunalnog otpada, a većina legalnih deponija u Srbiji ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zaštitu životne sredine, zauzimaju sve veće i veće prirodne površine, da ne govorim o divljim deponijama.
Potrebno je, dakle, da država konačno preuzme odgovornost za upravljanje otpadom, da ne prebacuje s jednih na druge ovu odgovornost. Građani i komunalna preduzeća, na kraju krajeva, i zagađivači, zajedno sa državom, deo su tog sistema koji treba da učini sve da se količine otpada smanje, ponovo upotrebe i recikliraju i, tek na kraju, ono što je neupotrebljivo odbaci na takav način da ne zagađuje prirodnu sredinu.
Dakle, potrebno je da se shvati da je otpad resurs, a da je deponija poslednje rešenje. Nadam se da će budući potezi Ministarstva ići u tom pravcu.
Kada je reč i o ambalažnom otpadu, mi verujemo da naš amandman pomaže u tome i pozivamo vas da još jednom razmotrite mogućnost da prihvatite ovaj amandman. U svakom slučaju, ako uspete da sprovedete u delo ovo što ste napisali u tekstu Predloga zakona, određeni rezultat, siguran sam, neće izostati. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 25, amandman, s ispravkom, podneli su narodni poslanici Arsen Đurić i Vladimir Milentijević.
Da li gospodin Milentijević želi reč?

Član 25. stav 3. glasi: "Plan upravljanja ambalažnim otpadom koji lice iz stava 1. ovog člana donosi za period od pet godina...". Ja i kolega gospodin Arsen Đurić, ispred DSS-a, podneli smo amandman koji glasi – reči "pet godina" brišu se i menjaju rečima "godinu dana", uz obrazloženje da će biti jako teško uspostaviti primenu i poštovanje ovog zakona. Naročito će prve godine biti teške, zato je bolje u početku davati dozvolu na godinu dana i vršiti nadzor i kontrolu u tom periodu. Posle tri godine od primene zakona, možda će biti moguće produžiti trajanje dozvole na pet godina, naravno, uz analizu i potpunu kontrolu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 25, amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29, amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29, amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 30, amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 38, amandman, s ispravkom, podnela je narodni poslanik Aleksandra Ilić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman, s ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman, s ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39, amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Maksimoviću.

Hvala, gospođo predsednik.
Gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva, prilikom podnošenja ovog amandmana došlo je do određene greške, moram priznati, moje. Nažalost, tu grešku sam uvideo tek juče na sednici Odbora za zaštitu životne sredine.
Naime, o čemu se radi?
Čisto zbog razjašnjenja, svojevremeno smo, kao članovi Odbora za zaštitu životne sredine, dobili nacrt zakona, da bi kasnije došao Predlog zakona. Amandman koji sam napisao bio je još na nacrt zakona, a vi ste to ispravili kada ste ga dostavili narodnim poslanicima, tako da je došlo do toga da, praktično, moj amandman glasi identično kao i član zakona koji ste predložili.
U svakom slučaju, drago mi je što postoji, barem u minimalnoj meri, slično razmišljanje između Ministarstva i poslanika opozicije i nema potrebe da vas ubeđujem da prihvatate ovaj grešni amandman.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 39, amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 40, amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 41, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 42, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 43, amandman je podnela narodni poslanik Svetlana Stojaković-Milovanović.
Amandman je postao sastavni deo Predloga zakona, kroz proceduru.
Na član 43, amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.
Da li neko želi reč?
Gospodine Kneževiću, izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman na Predlog zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji sam podneo ispred Poslaničkog kluba Napred Srbijo, odnosi se na član 43. zakona, gde se posle stava 1. predviđa nova rečenica. Stav 1. ovog člana glasi: "Proizvođač ili uvoznik ambalaže ili upakovane robe, prilikom stavljanja u promet, plaća naknadu", a sada se, posle tačke, dodaje nova rečenica, koja glasi:"Visina naknade određuje se prema vrsti ambalažnih materijala i proizvoda za koje se koriste ambalažni materijali".
Ovom rečenicom se, praktično, dopunjava stav 1. i bliže regulišu uslovi koji će određivati visinu nadoknade, koju, inače, određuje Vlada.
U suštini, određivanje visine nadoknade je stimulativna mera koja bi trebalo da podstakne, pre svega, proizvođače, da u proizvodnji ambalaže, shodno proizvodu koji će da bude upakovan, ta ambalaža bude izrađena od takvih materijala koji mogu da budu reciklirani, da se ponovo koriste, ili da primenom novih tehnoloških postupaka budu od materijala koji su ekološki i biorazgradivi. Na taj način bi, korišćenjem ovih metoda i stimulativnim delovanjem na proizvođače, bio smanjen uticaj, odnosno eliminisan rizik od štetnih uticaja na životnu okolinu i po zdravlje ljudi. Hvala.