U skladu sa članom 144. Poslovnika Narodne skupštine, pitam predstavnika predlagača, dr Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, da li želi da da završnu reč? (Da)
Izvolite, gospodine ministre.

Zahvaljujem. Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo završna reč, ovo je odgovor na nekoliko najznačajnijih pitanja koja su ovde otvorena. Krenuo bih redom.
Prvo vam zahvaljujem na dobroj raspravi. Mislim da ste svi vi narodni poslanici, svakako, hteli s najboljom namerom da predate amandmane i Ministarstvo je prihvatilo znatan broj amandmana i na taj način pokazalo kako, u stvari, treba da se prave dobri zakoni i kako nam je potrebno da zajedničkim radom, stvarajući konsenzus o ovim važnim pitanjima, pre svega, utičemo na naše građane i promenimo ono što je najteže promeniti, a to je svest ljudi o životnoj sredini.
Danas je Dan planete Zemlje. Na današnji dan, siguran sam da će svako od vas dobro porazmisliti šta je svojom aktivnošću uradio da naša planeta izgleda kako izgleda. Možemo da kažemo da je danas Dan planete Zemlje, ali da je danas samo jedan dan trajanja akcije "Očistimo Srbiju". U toku današnjeg dana, negde na tridesetak lokacija u Srbiji će se konkretno, fizički rešavati ekološki problemi s kojima se naša zemlja suočava, a sve vas pozivam da uzmete aktivnost u akciji "Očistimo Srbiju" i da na taj način, i svojim ličnim delom, pokažete brigu za životnu sredinu koju ste iskazivali na veoma lep i korektan način, verbalno, u ovoj diskusiji.
Postavljeno je nekoliko setova pitanja i odgovorio bih, pre svega, narodnoj poslanici Marini Raguš. Zahvaljujem vam. Vi ste, upravo navodeći primere koji su se desili i koji su, nažalost, bili akcidenti, dali odličan povod za naše tvrdnje da je bilo neophodno da se ovi zakoni donesu što je pre moguće, da se donesu na način na koji su doneti, da kombinujemo nešto što treba da bude jedna sistemska briga o životnoj sredini, ali i veoma rigorozna kaznena politika.
Možda je dobro što su gore na balkonu ljudi koji dolaze iz Loznice, kao jednog od gradova u kome se nalazi jedno od tih postrojenja gde se nalazi veoma toksični ugljen-disulfid u velikim količinama, koji je nekada bio segment proizvodnog procesa u "Viskozi", a danas predstavlja opasan hemijski otpad.
Moram da vam kažem jedno, nema nijednog načina da to pitanje rešimo ukoliko ne sprovedemo u delo ono što je namera, a to je da pronađemo adekvatne lokacije na kojima bi se barem privremeno, a potom i trajno skladištio, neutralisao ili uklanjao ovaj opasni otpad. Ovo ministarstvo radi na tome i pozivam vas da me podržite u tome.
U ovom trenutku radimo na jednoj lokaciji u Srbiji gde će biti trajno postrojenje za skladištenje i neutralizaciju opasnog otpada. Do tog trenutka, u saradnji sa Vojskom Srbije, pronaći ćemo lokaciju gde će se ove vrste otpada skladištiti privremeno, ne samo otpada koji se danas skladišti u fabrikama koje, nažalost, više ne rade, nego i otpada koji svakodnevno naše inspekcije pronalaze kraj puteva, gde ga ostavljaju ljudi i čije poreklo ne znamo, a koji predstavlja veliku opasnost za životnu sredinu.
Ako nabrajate lokacije gde se nalaze potencijalne opasnosti za životnu sredinu, hajde onda, svi zajedno stanite iza toga da je neophodno taj problem sistemski rešiti, a jedino sistemsko rešenje jeste pronaći adekvatnu lokaciju.
Zašto vam to pričam? Zbog toga što je juče u Odboru za životnu sredinu, poslanik iz partije iz koje vi dolazite kritikovao Ministarstvo zato što želi da otkloni pogon za trajno skladištenje opasnog otpada u jednoj od opština iz regiona iz koga on dolazi i gde smo morali da objašnjavamo da se s tim otpadom radi na sistematičan način, odnosno obrađuje se uz korišćenje tehnologija koje su po najvišim standardima EU.
Postrojenje se gradi od para koje nam EU u ovom trenutku daje. U postrojenju se ne obrađuju kancerogene ili materije koje mogu trajno da unište životnu sredinu. U postrojenju nema spaljivanja. Postrojenje nema bilo kakav kontakt s vazduhom, vodom i zemljištem, ne proizvodi trajna zagađenja, ali, upravo iz dnevno-političkih razloga, očigledno postoje grupe ljudi koji žele da osujete tu akciju Ministarstva, tvrdeći suprotno, tvrdeći ono što je neistina.
Jako je važno, kada je u pitanju životna sredina, da delujemo zajednički i govorimo istinu. Istina je jako važna i kada svako od nas iznosi činjenice koje se tiču zdravlja ljudi i budućnosti naše dece, mora da bude veoma precizan i tačan, jer, opet ponavljam, ove oblasti su oblasti koje su zasnovane na veoma jasnim naučnim pravilima, ovo su oblasti koje i te kako javnost zanimaju i s kojima vrlo lako može da se manipuliše. Siguran sam da nikome od vas nije u interesu da manipuliše s oblašću životne sredine.
Vi ste pitali o finansiranju svih ovih projekata. U ovom trenutku je Ministarstvo finansija u poslu trajnog skladištenja, odnosno rešavanja problema u ''Viskozi'', u pregovorima sa SO i sa opštinom Loznica i iz svojih sredstava finansira taj problem. Nadam se da će to skladište ugljen-disulfida biti sklonjeno iz fabrike ''Viskoza'' na adekvatnu lokaciju i da ćemo na taj način da rešimo i taj problem, ali to važi i za sve druge gradove u Srbiji.
Potpuno je tačno, 440 lokacija u ovom trenutku postoji u Srbiji. Moram da vam kažem da sam veoma srećan što koristite podatke koje je upravo Ministarstvo obznanilo i objavilo, jer je naša politika od samog starta bila da potpuno otvorimo javnosti sve ono što jesu potencijalne opasnosti za životnu sredinu i sve ono što jesu istine o stanju životne sredine, a ne da to pokušavamo da prikrivamo.
Svi podaci koje ste danas koristili u raspravi jesu podaci koje vam je Ministarstvo omogućilo da koristite, zbog toga što ih stavi na svoj sajt, ili objavi u medijima, ili kroz kampanju "Očistimo Srbiju" otvoreno priča o problemu smetlišta, deponija i uticaja na životnu sredinu svega onoga što je bila naša nebriga u proteklim decenijama. Zbog toga je važno da zajednički pričamo o tačnim podacima, pogotovo kada se radi o opasnom otpadu.
Pošto je ovo ministarstvo zaduženo i za životnu sredinu i za prostorno planiranje, što je, po meni, dobra kombinacija, zbog toga što omogućuje da se u budućnosti zajednički, na jedan sistematičan način, bavimo prostorom i položajem životne sredine u prostoru Srbije, svakako ćemo gledati da u budućnosti, u pogledu lokacija regionalnih deponija i lokacija fabrika, na kraju krajeva, i kroz striktno poštovanje novog zakona o planiranju i izgradnji, nadam se da će biti brzo pred vama, narodnim poslanicima, i u zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu i svega onoga što jeste zakonodavstvo koje definiše oblast, pokušamo da sprečimo da se dešava ono što se dešavalo u prošlosti, a to je da pored naselja niču fabrike koje su dobijale dozvole za rad bez adekvatnih postupaka za procenu životne sredine i da danas imamo potrebu ili da iselimo fabriku ili da iselimo građane, da imamo hronične ekološke probleme koji se javljaju na mnogim mestima u Srbiji.
Bilo je mnogo priče o strategiji i upravljanju otpadom i saveta da ovo ministarstvo učini nešto više što se tiče upravljanja otpadom. U narednih nekoliko meseci ćemo predstaviti novu strategiju za upravljanje otpadom, ta strategija će zameniti postojeću strategiju koja je stupila na snagu 2003. godine, koja će definisati i razrešiti sve probleme koje ste vi danas ovde izneli, a koji jesu realni problemi našeg regiona. Ona će podrazumevati različite vrste i tokove otpada i načine na koji će se upravljati otpadom, načine na koje ćemo organizovati regionalni sistem komunalnih deponija.
Ovim zakonom ovo ministarstvo ne može da reši probleme koje su definisali drugi zakoni, pre svega, Zakon o komunalnim delatnostima i Zakon o lokalnoj samoupravi, koji su definisali nadležnosti lokalnih samouprava za upravljanje komunalnim otpadom.
Kada nam neko kaže – nemojte vi da se sklanjate i da sve prebacujete lokalnim sredinama, mi to radimo zbog toga što je to njihova zakonska nadležnost, a u budućnosti, pošto smo nadležni za to, imamo nameru da promenimo Zakon o komunalnim delatnostima i da u njega unesemo sve ono što jesu neke novine što se tiče bolje koordinacije i saradnje Ministarstva i lokalnih samouprava, kada je u pitanju upravljanje otpadom.
Na kraju, samo da razrešim jednu dilemu koja je postojala o saradnji Agencije i Ministarstva. Vi ste u pravu da je Agencija stručno telo koje se u okviru Ministarstva bavi kreiranjem baza podataka i vođenjem nečega što jesu podaci o stanju životne sredine. Međutim, kada Ministarstvo izda dozvolu, ono ima obavezu da prima podatke od podnosilaca zahteva za dozvolu i da te podatke čuva kod sebe, prosleđujući ih Agenciji za životnu sredinu na obradu i preradu, zarad izdavanja procene uticaja na životnu sredinu, koja se radi svake godine. Upravo je Ministarstvo to koje mora da prati i kontroliše one kojima su dozvole izdate.
To je odgovor na set vaših amandmana kojima je trebalo prebaciti deo nadležnosti na Agenciju. To nije nadležnost Agencije, prema zakonu koji je formirao Agenciju, to je, svakako, nadležnost Ministarstva.
Za sam kraj, pitanje je – ko će da finansira oporavak naše životne sredine? Finansiraće ga Ministarstvo za životnu sredinu, Fond za zaštitu životne sredine. Upravo ste vi potvrdili potrebu, ti zakoni sad dolaze u raspravu, da se način preraspodele ekoloških taksa definiše na način kako je to Ministarstvo predložilo, zbog toga što su Fondu za zaštitu životne sredine potrebna veća sredstva da bi strateški rešavao probleme koji se ne tiču samo stanja životne sredine lokalnih samouprava, nego i stanja životne sredine regiona u kojima se te posebno problematične tačke nalaze.
Moram da kažem da će najveći deo sredstava u budućnosti dolaziti iz fondova EU, kao što je bilo i u svim drugim zemljama koje su se nalazile u procesu pridruživanja EU, ne samo sredstva za otvaranje pogona za skladištenje i neutralizaciju opasnog otpada, nego i sredstva koja će se ticati čišćenja životne sredine, čišćenja naših reka, vazduha, zemljišta, svega onoga što je iz mnogo razloga zagađivano u prošlosti.
Zahvaljujem vam još jednom i nadam se da ćemo i narednim tačkama raspravljati o ovom drugom setu veoma važnih zakona.

Zahvaljujem, gospodine ministre, na sistematičnim i razložnim odgovorima.
Niste iskoristili, trebalo je pre ministra, ali izvolite. Ako se shvati da kršim Poslovnik to što vam dajem reč, videćemo šta će biti. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođe predsednice. Nije replika. Jasna je nama ova poruka, između Ministarstva i Agencije za životnu sredinu. Prosto smo ukazali na to da ne bude Ministarstvo servis Agencije, nego da bude obrnuto. Agencija je ta koja bi trebalo sve to da radi, da priprema i da dostavlja podatke Ministarstvu, a ne da Ministarstvo prikuplja podatke, pa ih dostavlja Agenciji; da bude obrnuti proces. U tome je cela stvar. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Ja sam prekršila Poslovnik, ovim što sam vam dala reč.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, dozvolite da zaključim Pretres predloga zakona u pojedinostima i da vas obavestim da ćemo u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milica Vojić-Marković, Zoran Nikolić, Nikola Lazić, Milan Dimitrijević, Donka Banović, Željko Tomić, Miloš Aligrudić, Milan Avramović, Dragan Aćimović, Milorad Buha, Elena Božić-Talijan, Lidija Vukićević, Jadranko Vuković, Slobodan Vuković, Jovan Damjanović, Lidija Dimitrijević, Ognjen Mihajlović, Momčilo Duvnjak, Branimir Đokić, Srboljub Živanović, Dragan Živkov, Nikola Žutić, Radiša Ilić, Vladan Jeremić, Nataša Jovanović i Petar Jojić.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za zaštitu životne sredine, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Zoran Nikolić i Nikola Lazić povukli su amandman na član 1. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Podsećam vas da, prema odredbama člana 143. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme za pretres u pojedinostima iznosi isto koliko je iznosilo ukupno vreme za zajednički načelni pretres Predloga zakona čiji je načelni pretres bio spojen.
Pošto je ukupno vreme u zajedničkom načelnom pretresu iznosilo pet časova, konstatujem da je ukupno vreme rasprave u pojedinostima po poslaničkim grupama sledeće:
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta. Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori jednom, do pet minuta.
Na član 2, amandman, s ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Donka Banović, a on je postao sastavni deo Predloga zakona, kroz proceduru.
Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2, amandman, s ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Zoran Nikolić i Željko Tomić, koji je postao sastavni deo Predloga zakona, kroz proceduru.
Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4, amandman je podnela narodni poslanik Elena Božić-Talijan.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5, amandman je podnela narodni poslanik Lidija Vukićević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5, amandman, s ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Miloš Radulović, Zoran Nikolić i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospođa Vojić-Marković, izvolite.

Mi smo u članu 5, to je ona priča koju je gospodin Saša Maksimović već ispričao, tj. članovi Odbora su dobili zakone kada su ovi bili u radnoj verziji i zbog toga smo imali mnogo komplikacija kasnije, kada smo usaglašavali to što smo kao vredni poslanici uradili amandmane. Jedan od takvih amandmana je ovaj na član 5, to je, u stvari, član 10. stav 3. Smatrali smo da on treba da se briše, jer smo želeli da ostane ono rešenje koje je bilo u prethodnom zakonu, a to rešenje je bio rok od 10 dana.
Jedan od razloga za donošenje izmena i dopuna ovog zakona bio je ubrzanje postupka, kako bi se na taj način pomoglo investitorima. Ali, u članu 5, član 10. stav 3, predlagač produžava rok u kome nadležni organ obaveštava zainteresovane organe, organizacije i javnost o potrebi procene uticaja, od 10 na 15 dana. Kako bi se zaista ubrzao proces, a činjenica je da on može dugo da potraje, i kako bi se izašlo u susret investitorima, smatrali smo da je taj rok potrebno skratiti, odnosno ostaviti ga na onom vremenu koje je bilo dato, od 10 dana, i da ga nikako ne treba produžavati za pet dana. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6, amandman je podnela narodni poslanik Lidija Vukićević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Zankov.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, iskreno se nadam da Vlada ne predlaže sve ove zakone samo radi  ispunjenja uslova u procesu pristupanju EU, već zbog činjenice da je Srbija u opasnosti od otpada, što smo konstatovali u malopređašnjoj raspravi. Uostalom, videćemo kada počnete primenu, kada stupe na snagu ovi zakoni, koji su vaši motivi i da li je u pitanju iskrena volja i želja da nam zemlja bude i lepša i čistija. Ne treba to da ostane mrtvo slovo na papiru. Videćemo da li će vaša borba biti beskompromisna, a kažete da su vam za jednu takvu borbu potrebni ovakvi zakoni, ili ćete se povlačiti pred velikim zagađivačima, mislim na industrijske, pre svega.
Znamo kako je to izgledalo. Kada se desi nešto loše po životnu sredinu, krenete s medijskom kampanjom, da zadovoljite javnost, i onda se polako to stiša, bez konkretnih sankcija, pretvori se u dug proces koji se nikada, ili retko završi, i oni nastavljaju sa svojim prljavim poslom. Setite se, recimo, samo jednog primera, pomora ribe u reci Timok.
Kaznena politika u ovoj oblasti mora da bude rigoroznija, jer šteta nije samo trenutna, već najčešće ima dalekosežne posledice, koje osete i buduće generacije.
Niko i ništa ne može čoveku da uskrati pravo na život u zdravoj životnoj sredini, na zdravu vodu, zdravo zemljište i zdrav vazduh. Ovo pravo nije lako zaštititi ako znamo da se u Srbiji godišnje proizvode preko dva miliona tona otpada i postoji najmanje 1.000 divljih deponija. Posebno treba zaštititi izvorišta i šume, kao nacionalno blago Srbije.
Hajde da pokušamo da barem u kvalitetu životne sredine budemo svi jednaki, ako Vlada nije sposobna da obezbedi ravnomerni regionalni razvoj u svim krajevima Srbije, da učinimo da svi žive u lepoj i zdravoj životnoj sredini, kada nije Vlada u stanju da to iskoristi i nadgradi, kako bi građani od toga i bogatije živeli.
U nekoliko navrata ste promovisali akciju sa lepim nazivom "Očistimo Srbiju". Dosta je promocije. Treba da se radi. Akcija treba da uspe, a ne da se pretvori u marketinšku akciju jedne stranke na vlasti. Zovite sve ugledne ljude koji nešto znače u svom kraju! Na ovoj temi mogu svi da se ujedine, da se napravi jedan masovni pokret, koji će postati najbrojnija ekološka inspekcija Srbije. Svi moraju da shvate da nam nije ostalo mnogo toga posle osmogodišnje vlasti DOS-a i da ovo moramo da sačuvamo, ne smemo ovo "da prodamo".
Meni je drago, gospodine ministre, da ste konačno uočili problem deponije na regionalnom putu Paraćin – Boljevac, oko koje su mnogi zabijali glavu u pesak, pored smeća koje je pretilo da na sve strane uništi sistem prelepog Rtnja, koji, između ostalog, ima izuzetan turistički potencijal. Otpad s ove deponije, inače, leti stotine metara u krug i pravi svima nama veliku sramotu. Treba videti i reku Crni Timok, pored istog puta, koja je u najvećem delu pretvorena u deponiju.
Voleo bih da dobijem podatke da li je, recimo, u delu Srbije gde teče i reka Timok inspekcija, policija ili bilo ko uhvatio na delu nekoga ko od reke pravi otpad? Tražim od države da nekoga, bukvalno, nauči pameti, ako treba i velikim kaznama. Dežurajte danonoćno, ako treba, i objavite to u svim medijima, stavite ga na stub srama. Kada neki od zagađivača budu došli u situaciju da zarade kaznu zbog toga što prave otpade od reka, šuma, kada budu to radili nekoliko godina, valjda će prestati s ovim necivilizacijskim i neodgovornim potezima.
Izmene članova 84. i 85. osnovnog zakona o zaštiti životne sredine biće štetne po opštinske budžete i postoji opasnost da se plaćanje, sa velikih kompanija, prevali i na građane. Na ovaj način, vi kažnjavate one koji se odgovorno ponašaju, koristeći ova sredstva.
Ovi drugi će, verovatno, sve te iznose od taksa, koje se sada smanjuju fondu opštine, da nadoknade povećanjem svoje lokalne ekološke takse i sve ono što će se desiti, to su samo veći nameti na privredu i građane, u globalu, dakle, u zbiru koji plaćaju za ekologiju.
Mislim da ste ovde imali dobru priliku da radite na decentralizaciji, o čemu stalno govore sva ministarstva i kompletna Vlada, a ne da radite suprotno.
Svaka odgovorna vlast u jedinicama lokalne samouprave će, pre nego bilo ko drugi, da se stara o životnoj sredini na svojoj teritoriji, naravno, u saradnji s Ministarstvom, koje bi, prvenstveno, rešavalo velike ekološke probleme.
Svi smo svesni da je ekonomska situacija teška, da je prva žrtva takve situacije, nažalost, životna sredina, ali mislim da je ovde potrebno mnogo entuzijazma, ono što sam vam govorio malopre, da se promeni svest kod svih ljudi, što bi omogućilo da se sa milion mikroprimera, maltene, situacija značajnije popravi.
Zbog toga smatram da je dobro da ekološku kulturu promoviše i sistem školstva, kao obavezan ili fakultativan predmet u školi, a vi ste nešto od toga i najavili, ako sam dobro razumeo.
Primer ekološke neodgovornosti koji bih želeo sada da istaknem, rekao bih, na najvišem nivou, državnom, vezan je za selo Vražogrnac, to je prigradsko naselje Zaječara, sa oko 2.000 stanovnika, koje je jedno od najugroženijih naselja po pitanju ekologije u Srbiji.
Kroz atar i naselje Vražogrnac protiče Borska reka, reka koja je, u stvari, otvoreni kolektor vrlo otrovnih voda, sa teškim metalima i drugim otpadom, koji se, pored trovanja, talože i zasipaju korito reke, što predstavlja stalnu opasnost od izlivanja vode i stvaranja ekološke katastrofe.
U vode Borske reke ispušta se i kanalizacija grada Bora, što pokazuje koliki je ljudski nemar i neodgovornost prema prirodnim resursima i očuvanju životne sredine.
Tehnološki proces prerade bakra u Boru praćen je izdvajanjem velikih količina otpadnih voda, koje se ispuštaju u vodotok Borske reke.
S ovim otpadnim vodama, ispušta se i velika količina sumporne kiseline i teških metala, nekoliko puta veća od maksimalno dozvoljene, po pozitivnim propisima.
U ataru sela Vražogrnac uništeno je, samo od Borske reke kod ušća u Timok, oko 700 hektara najplodnijeg zemljišta, što po jednom zemljištu iznosi 1,5 hektar.
Zbog navedenih uslova, meštani Vražogrnca nemaju osnovne uslove da organizuju poljoprivrednu proizvodnju, što ugrožava njihovu egzistenciju i smanjuje njihovu mogućnost da zarade neki dinar u ova teška vremena.
Nažalost, ne postoje ni valjani programi, ni sredstva, pa ni odgovornost zagađivača i organa vlasti da se stane na put daljem zagađivanju Borske reke, izvrši regulacija korita reke i pristupi revitalizaciji zatrovanih površina i osigura ostanak meštana na ovim prostorima.
Privatizacija, a to je osnovni motiv zašto sada ističem ovaj problem, pre svega, RTB-a, zahteva jasno definisanje naših problema i njihovo rešavanje, obeštećenjem i slično. Ono što niste prijavili i dokazali kao teško ekološko nasleđe iz perioda pre privatizacije, država neće priznati kao svoju obavezu za rešavanje u budućnosti.
Ovom prilikom, neću imati vremena da govorim o šumskoj mafiji novopečenih biznismena, koja mora da bude eliminisana odmah.
S druge strane, daleko smo od mnogih savremenih tendencija, kao što je grejanje sa deponija, koje je višestruko korisno, jer se smanjuje zagađenje životne sredine i ostvaruje ušteda električne energije koja se dobija iz drugih izvora toplote.
Da bismo do toga došli, ali i zbog svega o čemu sam govorio, tražim da zakoni o životnoj sredini odmah, dakle, bez dugog prelaznog perioda, stupe na snagu, ne samo na papiru, već i u praksi, to potenciram, jer su posledice neodgovornosti nepopravljive.
Ne sme da bude vakuuma u prelaznom periodu, u kome bi se prljave tehnologije sa Zapada prebacile u Srbiju.
Možda se neki od vas sećaju reciklaže guma iz Zapadne Evrope, koja je, pre ulaska Bugarske u EU, kao jedna od najprljavijih tehnologija, premeštena, maltene, u centar Sofije, jer im je bilo skuplje da je ugase ili promene tehnologiju, a siromašne zemlje, kao što je i naša, to pravdaju sa nekoliko novih radnih mesta, ne pitajući za onu drugu cenu koju treba da plate, što je apsurd.
Dakle, mi ne smemo tako da se ponašamo.
Podržavam sve vaše akcije koje idu u pravcu o kome sam govorio, da našu prednost – čistu vodu, zemlju i vazduh ne prodajemo, već da tu prednost iskoristimo na najbolji mogući način. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6, amandmane su, zajedno, podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Zoran Nikolić i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? Gospodin Dimitrijević.

Poštovana predsednice, mi smo dobili obaveštenje da je ovaj amandman DSS-a prihvaćen i izražavamo svoje zadovoljstvo, ali je momenat da se kaže nešto što je moja koleginica, gospođa Milica Vojić-Marković, pomenula pre sat i po vremena.
To je zakazivanje i rad odbora u vreme održavanja sednica Narodne skupštine, kada se raspravlja o zakonima.
Ilustrovaću to jednim primerom. Juče, na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, nismo imali mišljenje Vlade na Predlog zakona o zaštiti vazduha.
Danas je taj odbor održan. Mi smo morali da sedimo tu i da branimo amandmane.
Mi ne znamo sudbinu tih amandmana, šta je Vlada prihvatila, šta nije. To je neprihvatljiv način rada. Ne možete biti na dva mesta u isto vreme. Moramo taj način rada uskladiti, inače, to potpuno gubi smisao.
Još jedanput izražavam zahvalnost mudrosti Vlade što je prihvatila naše amandmane.