Zahvaljujem. Želela bih da iskoristim vreme Poslaničke grupe i, kao što sam to juče učinila, da govorim o drugom setu ekoloških zakona.
Veoma mi je žao što rasprava o ovako bitnoj temi, kao što je ekologija, rasprava u pojedinostima, teče u ovakvom maniru. S jedne strane, malo je interesovanje poslanika, a, s druge strane, oni koji, eventualno, prate sednicu imaju utisak da letimo kroz puno amandmana. Želela bih da naglasim da je na ovih šest predloga zakona o kojima raspravljamo stiglo, po mojim brojkama, 504 ili 505 amandmana. Od toga je Vlada Republike Srbije prihvatila 67. Ovde raspravljamo o više od 400 amandmana, naravno, uz uvažavanje konstruktivne opozicije, koja želi da poboljša predloge zakona. Zato je Vlada usvojila neke.
S druge strane, želela sam da iskoristim vreme da iznesem stavove Poslaničkog kluba manjina i SVM-a o ovih preostalih šest zakona, pošto smo juče pričali o sedam predloga zakona na temu ekologije. Svi znamo da je procena uticaja štetnosti na životnu sredinu jedna od osnovnih, preventivnih mera, i prema Predlogu zakona, odnosno izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Ta procena treba da bude zasnovana na izradi studije izvodljivosti i na analizi alternativnih, boljih rešenja, koja ne bi toliko ugrožavala životnu sredinu.
Razlog zbog čega se menja postojeći zakon o uticaju na životnu sredinu je što se želelo globalnije, kvalitetnije urediti ceo sistem, odnosno uloga različitih aktera u postupku procene uticaja na životnu sredinu, drugačije uređenje njihovih prava i obaveza, kao i njihovih međusobnih odnosa.
Sledeći predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu je zakon o zaštiti životne sredine, kojeg smatramo krovnim zakonom. Cilj njegovog donošenja je zaštita životne sredine, prirodnih resursa i zdravlja ljudi.
Složićemo se, verovatno, da je zaštita prirode jedna od osnovnih oblasti kada se govori o ekologiji i zaštiti prirodne sredine. Nažalost, smo svi svedoci toga da se stalno pogoršava stanje prirodnog staništa i konstantno dolazi do pretnji izvesnim vrstama divlje flore i faune, pa bi to trebalo da predstavlja jedno od gorućih pitanja kojima se bavimo kada govorimo o ovoj temi. Cilj donošenja zakona o zaštiti prirode je zaštita i očuvanje, održavanje, unapređenje raznovrsnosti različitih vrsta, usklađivanje ljudskih aktivnosti s određenim korišćenjem obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa, s dugoročnim očuvanjem prirodnih ekosistema i, što je vrlo značajno, prirodne ravnoteže.
Posebna pažnja je, ovim predlozima, posvećena zaštiti i očuvanju divljih vrsta biljaka i životinja, a naročito očuvanju migratornih vrsta i staništa.
Kao što sam već naglasila na početku, smatram da je zakon o zaštiti očuvanja, upravljanja prirodnim vrednostima, ne samo zahtev, već i potreba svakog pojedinca i treba da pokazuje njegov odnos prema prirodi. Trebalo bi raditi na tome da se obezbedi potpuna harmonija čoveka i njegovih aktivnosti, s jedne strane, ali je, isto tako, značajno očuvanje prirode i njenih vrednosti, s druge strane.
Predlog zakona o kome trenutno pričamo, na koji je predloženo više od 100 amandmana, jeste Predlog zakona o zaštiti vazduha. Cilj njegovog donošenja i primene je utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha, kako bi se sprečile, naravno da je nemoguće sprečiti sve, ali barem smanjile štetne posledice, kako po ljudsko zdravlje, tako i po životnu sredinu. Cilj je da se poboljša i očuva kvalitet vazduha, da se spreče zagađenja koja utiču na oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene, što je sada, na pragu, odnosno na početku 21. veka, jedan od gorućih problema. Svi smo svesni globalnih klimatskih promena, oštećenja ozonskog omotača, samim tim što vidimo da danas, krajem aprila, više nema proleća.
Mere koje se predlažu za sprečavanje i smanjenje zagađivanja vazduha i poboljšanje njegovog kvaliteta jesu propisivanje dozvoljenih vrednosti emisija zagađujućih materija, graničnih vrednosti, kao i dozvoljena količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima, ono o čemu smo govorili kod usvajanja Kjoto protokola, pre nekoliko meseci, odnosno potvrđivanja, smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte, razvoj i korišćenje novih i čistih tehnologija, podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije itd.
Poslednji predlog zakona koji sam ukratko želela da spomenem, čini mi se da se o njemu vodila najduža rasprava kada smo govorili o ovim predlozima zakona u načelu, jeste Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Ovim predlogom se uređuju pitanja kao što su zaštita, ulov, korišćenje i promet riba i uslovi za obavljanje privrednog, rekreativnog, sportskog, kao i ribolova u naučno-istraživačke svrhe i elektro-ribolova, i, što je vrlo bitno, unapređenje efikasnosti nadzora nad nedozvoljenim radnjama. Ovim se utvrđuju zabrane vršenja određenih radnji na ribarskom području, ali i konkretne mere očuvanja ekosistema, ribolovnih voda, u vidu zabrane ispuštanja štetnih i opasnih materija, o kojima se do sada vrlo malo razmišljalo.
Prema ovom zakonu, promet ribe mogu da obavljaju proizvođači, preduzetnici, privredna društva koja su registrovana za promet ribe, kao i privredna društva i preduzetnici koji obavljaju privredni ribolov. To bi značilo da udruženja, sportske organizacije, rekreativci i građani ne mogu ulovljenu ribu stavljati u promet, što ocenjujemo kao pozitivno i značajno.
Kao što sam juče rekla, sada bih želela da naglasim da će SVM i Poslanički klub manjina, u danu za glasanje, podržati ove predloge zakona. Zahvaljujem na pažnji.