Gospođo Raguš, nije bilo uvredljivih reči, niste bili pogrešno protumačeni, nema osnova za repliku.
Na član 33, amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 33, amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospođa Raguš.

Volela bih, gospođo Đukić-Dejanović, da mi objasnite na koji način je kolega stručno i kvalifikovano obrazlagao amandman i po tom osnovu se javio. Ako nisam pogrešno protumačena, onda ne znam kako shvatiti sve ono što je izrekao u tih nekoliko sekundi.
Ono za šta mislim da je potpuno neprimereno, jeste da se na takav način meša u rad i opoziciono delovanje, odnosno političku akciju bilo koje stranke. Mislim da je to politički vrlo nekorektno, ali to govori o vama.
Moja koleginica Nataša Jovanović je podnela amandman na ovaj predlog zakona o zaštiti životne sredine. Nažalost, ne mogu konkretno da govorim o tom amandmanu, ali mogu da privedem kraju upravo ovu analizu, koja je zaista značajna za sagledavanje stanja životne sredine i za to koliko košta saniranje tokova zagađenja.
Ono što se iznosi kao zaključak posle svega navedenog, a da bi slika bila potpunija, jeste da je projekat troškova negde oko četiri milijarde evra. Ukupni izdaci, kako investicioni, tako i operativni, za zaštitu životne sredine u periodu od deset godina, iznosiće negde oko četiri milijarde, tj. 545 evra po stanovniku Srbije. Iako, na prvi pogled, vrlo značajni, recimo, kada se uporede s procenjenim štetama po životnu sredinu od 115 do 334 evra po stanovniku godišnje, na taj način bi možda moglo da bude prihvatljivo, međutim, kada se radi o konkretnim oblastima, o kojima je ovde bilo reči, i o konkretnim analizama, koliko tokovi zagađenja koštaju, čini mi se da će država Srbija zaista imati problem da ove projekcije do 2014. godine isprati na kvalitetan način, a da pri tom iza sebe može da potpiše određeni razvoj životne sredine.
Ono što je, takođe, vrlo značajno da se sagleda, a tema je ovog predloga zakona, jeste i taj odnos ekonomskih aktivnosti i životne sredine u per kapita dimenziji, uz pretpostavku da se broj stanovnika Srbije neće drastično menjati u narednim decenijama, kao i pretpostavku da bi primena upravo ovih mera i standarda koje nalaže EU, kako bismo prišli toj velikoj visokorazvijenoj porodici, mogla dovesti do smanjenja šteta bar za 50%. Dakle, može se zaključiti da bi odnos koristi i troškova varirao od 1,1 do 3,1 posle prve decenije primene.
Sve ovo je napravljeno, upravo, da bi se prikazala realna slika stanja životne sredine, tokova zagađenja i koliko iznose finansijske intervencije, ne bi li se dala predikcija i eventualna projekcija, samim tim, napravilo neko usmerenje, ali mi smo pokušali da dobijemo analizu troškova efekata zagađenja životne sredine i nismo uspeli. Nadamo se da će u nekom narednom periodu, recimo, da se napravi takva analiza ne samo na godišnjem nivou.
Zanimljivi su podaci, moj kolega Dragan Stevanović je, takođe, uložio solidan broj amandmana na celokupan set ekoloških zakona, analize stanja po oblastima, pa se, recimo, u industriji ističe presija na životnu sredinu. U ukupnoj industrijskoj proizvodnji danas u Srbiji, ''prljava'' industrija učestvuje sa preko 50%. Najveći deo odnosi se na proizvodnju energije, koja se dominantno proizvodi iz fosilnih goriva, što predstavlja ozbiljnu presiju na sve aspekte životne sredine, dakle, i vazduh i zemlju i vodu.
Činjenica je da je brigu o sistemu upravljanja životnom sredinom, na prvom mestu, vodila Privredna komora, za koju vidimo da se, kao centralni sistem u tom smislu, pokušava da razgradi na nekoliko stotina privrednih komora. To činjenica koja bi trebalo da ukazuje na odnos države u smislu strategije održivog razvoja životne sredine.
Kada je industrija u pitanju, treba pomenuti oblast reciklaže. Ovde bi bilo značajno, da je gospodin ministar tu, da čujemo koliko se radilo na afirmaciji ove oblasti u periodu, recimo, kada se donosila ova strategija održivog razvoja životne sredine. Moram da pomenem ovde da je u nekim evropskim zemljama oblast reciklaže oblast broj jedan. U Srbiji ne možemo da se setimo da je postojao neki propagandni materijal koji bi trebalo da podigne svest o tome šta reciklaža donosi i šta ona znači za celokupnu životnu sredinu.
Kada je reč o poljoprivredi, iako bi Srbija trebalo da ekonomski razvoj temelji na razvoju poljoprivrede, čini se da je u našem slučaju, nažalost, sve u potpunoj suprotnosti s ovim. Srbija danas ne zna kolika je na godišnjem nivou upotreba veštačkog đubriva, odnosno kolika je upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Samim tim, ne postoji precizan podatak kakav je odnos, dakle, presija ovih sredstava na zemlju i vode, kako površinske, tako i podzemne.
Kada je reč o energetici, značajno je da Srbija danas više od 50% primarne energije proizvodi iz prljavih tehnologija, takođe, preradom fosfornih goriva. Istovremeno, za proteklih devet godina, posle demokratskih promena, ne sećamo se da se tu nešto konkretno uradilo, u smislu obezbeđenja nekih alternativnih izvora energije, koji ne bi donosili takvu presiju na životnu sredinu u ovoj oblasti, da ne govorimo o energetskoj efikasnosti.
Da je gospodin ministar tu, verovatno bismo čuli šta je konkretno za ovih devet godina, u smislu smanjenja presije na životnu sredinu, urađeno. Mi smo imali prilike da čujemo da se delovalo u slučaju konkretnih akcidenata i konkretnih zagađivača.
Takođe, ono što bi trebalo da bude pretpostavka, informacije u svetlu ovih sistemskih rešenja – šta se konkretno radilo, bez obzira na to što ste vi u resoru tek neko izvesno vreme, jer ste preuzeli odgovornost da donesete promene koje bi trebalo da znače održiv razvoj životne sredine u Srbiji? Pri tome, mi i dalje nemamo zvaničan podatak o fondu zagađenosti životne sredine u Srbiji, za koji mislim da bi bio dragocen. Samim tim, taj podatak ekonomske procene štete koja je nastala dao bi definitivno najobjektivniju moguću sliku stanja životne sredine i zdravlja građana Srbije. Hvala.

Na član 36, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Milica Radović, Milan Dimitrijević i Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Da)
Ima reč Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, na član 36. smo podneli amandman kojim se menja stav 1. ovog člana, a koji govori o tome da se planiranje i upravljanje zaštitom životne sredine obezbeđuje i ostvaruje sprovođenjem Nacionalnog programa zaštite životne sredine, koji donosi Vlada, na period od najmanje 10 godina. To je, dakle, predloženo u zakonu.
Mi predlažemo da Nacionalni program zaštite životne sredine, kao jedan sveobuhvatan akt, ipak donosi Narodna skupština, kao predstavničko telo, iz prostog razloga, što je ovo jedino mesto na kome može da se čuje i glas opozicije, odnosno jedino mesto gde mogu i građani Srbije da kažu svoju reč preko svojih narodnih predstavnika.
Ovakvo donošenje Nacionalnog programa od strane Vlade, verovatno, na predlog ministra, biće stvar koja je zatvorena u uskom krugu ljudi i na koju javnost, koja je naročito zainteresovana za zaštitu životne sredine, neće moći da utiče, te smatramo da je Narodna skupština pravo mesto da se u njoj donosi Nacionalni program zaštite životne sredine.
Malopre smo čuli da poslanici veoma ozbiljno učestvuju u radu Skupštine, naročito poslanici vladajućih stranaka, o čemu jasno govori i broj prisutnih poslanika vladajuće koalicije. Takođe smo čuli da rebalans budžeta lično premijer obrazlaže jednoj poslaničkoj grupi. Mi iz DSS-a imamo sutra sastanak Poslaničke grupe, pa me živo interesuje da li će i nas premijer udostojiti da nam obrazloži rebalans budžeta?
Još više me interesuje da li će u petak doći da svim poslanicima, javnosti Srbije, obrazloži taj isti rebalans budžeta, ili će rebalans, kako je u materijalu dostavljeno, obrazlagati ministar finansija, Verica Kalanović, Saša Dragin i ostali ministri koji, sigurno, nisu za to stručni i nadležni?
Kada sam već uzeo reč, govoriću samo par desetina sekundi. Ovde je pored mene materijal koji je težak nekih osam kilograma. Predstavlja amandmane samo na ovaj set zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Kada se ovaj materijal, koji smo svi dobili, pomnoži sa brojem poslanika, ispada da je samo za ovu sednicu Skupštine, po poslaniku, došlo više od 15 kg materijala, odnosno preko 3,5 tone materijala za sve narodne poslanike. Prevedeno u cifre, zajedno sa materijalom i zajedno sa štampom, to vredi više od 7, 8 hiljada evra.
U eri sveopšte krize, jedan od vidova štednje bi mogao da bude da se i slanje amandmana, prosleđivanje narodnim poslanicima, može organizovati elektronskim putem, što smo više puta predlagali. Verujem da je ovo najslikovitiji primer. Mislim da sekretar Skupštine treba da razmotri ovaj predlog i da ubuduće sve amandmane šaljemo i primamo elektronskom poštom. Na kraju krajeva, živimo u 21. veku, u veku komunikacija, pa bi logično bilo da se na ovaj način ponašamo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 36, amandman je podneo narodni poslanik Jovan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Da, ima reč gospođa Raguš. Izvolite.

Hvala. Samo da se nadovežem na konstruktivnu primedbu kolege iz DSS-a. Toliko o kampanji koja se sprovodi, vezano za amandmane koje podnosi opozicija.
Kao što vidimo iz analize troškova, bilo bi ekspeditivnije da elektronskim putem šaljemo amandmane. Onda, vrlo verovatno, ne bi bilo ni priče koja bi bila na vrlo loš način utemeljena u medijima koji su režimski kontrolisani.
S druge strane, tužna je slika Parlamenta, ali je vrlo korisno za javnost u Srbiji, jer ovo je odnos vladajuće koalicije prema setu zakona, kako nam je predstavljeno. Mi se potpuno slažemo oko najznačajnijih zakona o zaštiti životne sredine, u nekom daljem kontekstu zakona koji će definitivno promeniti sliku zdravstvenog stanja, medicinsku sliku zdravlja građana Srbije. Javnost bi trebalo samo da upamti – to su ovi prazni redovi, koji govore, sami po sebi, dovoljno.
U vremenu predviđenom za Poslaničku grupu SRS-a sam htela da govorim upravo o uporednoj analizi, kost analizi, odnosno analizi troškova koji su nastali zagađivanjem tokova životne sredine.
Ovaj izveštaj, godišnji izveštaj Sektora za kontrolu i nadzor Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, dobili smo, nažalost, tek kada smo počeli da radimo na ovu temu. Stoga nam je bilo teško da u samom procesu rada iščitamo ovoliki broj strana i da napravimo uporednu analizu koja bi trebalo da da što objektivniju sliku.
Jedna od sugestija bi bila da sledeći put to bude blagovremeno, onda bi svima nama bilo lakše, jer smo imali 49 tačaka dnevnog reda. Sve je to trebalo obraditi na argumentovan način, pogotovo u vanrednim okolnostima, kada cela poslanička grupa spadne samo na jednog poslanika, koji bi trebalo da govori o raznim oblastima, o svakoj tački dnevnog reda.
Odeljenje Ministarstva za zaštitu životne sredine od zagađivanja pripremilo je nekoliko stranica izveštaja, koje su nama vrlo značajne. U izveštajnom periodu, kako kaže ovaj zvanični državni izveštaj, prioritet je bio rad na poboljšanju stanja na lokacijama najvećih zagađivača, koji u svom radu mogu u većoj meri ugroziti životnu sredinu, pa se tu pominje južna industrijska zona u Pančevu, RTB "Bor", "Ju-Es-Stil" iz Smedereva, termoelektrane itd. Za ove operatere su, dakle, bili izrađeni akcioni planovi čije je sprovođenje bilo kontrolisano od strane Ministarstva.
U oblasti zaštite voda od zagađivanja, od maja do kraja septembra, takođe je reč o 2008. godini, izvršen je intenzivni nadzor i nalagane mere i to je sastavni deo ovog izveštaja o kontroli zagađivača voda.
Zagađivači koji su pomenuti ovde su klanice, mlekare, hladnjače i drugi objekti. Posebno je istaknuta aktivnost na zagađivačima Velikog bačkog kanala, o kojima ćemo kasnije da pričamo, jer je u prethodnom sazivu bilo intervencija kada je reč o ovoj tački, a tiče se zaštite životne sredine.
Ono što je nama iz Poslaničkog kluba SRS-a bilo značajno za ovu uporednu analizu, kost analizu, koju smo izneli malopre, jeste sprovođenje akcionih planova, koji se nalaze, takođe, u ovom izveštaju. Dakle, formirane su bile radne grupe za Pančevo i Bor od strane ministra životne sredine i prostornog planiranja, u cilju poboljšanja stanja životne sredine. Za Pančevo se, na osnovu zaključka radne grupe, izrađuje dokument Generalni akcioni plan za Pančevo, sa projekcijom do 2020. godine.
Vrlo smo zainteresovani da vidimo kako izgleda ovaj dokument. Pretpostavljamo da je on još u fazi izrade, da nije gotov, tako da ne možemo da dobijemo finalni tekst, ali bismo voleli, na neki način, da učestvujemo u svemu ovome, s obzirom na to da dobar deo žitelja Pančeva, imamo poslanike koji su iz te oblasti i više meseci ukazuju na to, ima užasne probleme vezane za stanje životne sredine.
U RTB Boru je realizovan projekat sanacije jalovišta "Veliki krivelj", u vrednosti od dva miliona evra, i NIP-a i Fonda za zaštitu životne sredine Repbulike Srbije. Reč je o 2008. godini, kada je opozicija dobila prljavi medijski rat, skrećući pažnju i tražeći da se priča o efektima svetske finansijske krize na privredu i ekonomiju Srbije. Ono što je 2008. godine, verovatno, bila projekcija, 2009. godina je razočarala 2008, a garantujem vam da će 2010. i 2011. godina biti još gore kada su u pitanju budžetska sredstava, što će reći da ni NIP, ni Fond za zaštitu životne sredine neće imati sredstva koja su projektovana za saniranje ovih tačaka. Ovim projektom su sanirana tri jalovišta i kolektor. U toku je realizacija projekta u vrednosti od 1,1 milion evra, koji se finansira sredstvima NIP-a i Fonda za zaštitu životne sredine. Odobren je u cilju sanacije Topionice i Fabrike sumporne kiseline. Po završetku sanacije doći će do smanjenja koncentracija sumpor-dioksida u Boru za oko 20%. Šta je do sada urađeno i na koji način mislite da sanirate onaj deo koji je na duže staze degradiran, pa samim tim skoro neupotrebljiv, da ne govorimo o zdravlju stanovnika Bora?
Mora se pomenuti da je 2006. godine NIS doneo plan mera i aktivnosti za zaštitu životne sredine u NIS "Petrol", Rafinerija nafte Pančevo, koji je sadržao mere i aktivnosti i investiciona ulaganja u zaštitu životne sredine za 2006. i za naredne tri godine. Pitamo vas – šta je bilo do 2006. godine?
Nadležno ministarstvo je dalo načelnu saglasnost na sadržaj i obim Nacionalnog plana. Rafinerija nafte je do sada realizovala sledeće projekte, ali to je od 2006. godine do danas: revitalizovano je postrojenje za rekoperaciju gasova sa baklje, uloženo je 2,700 miliona evra; rekonstruisano je autopunilište za utovar odozgo i povezivanje sa sistemom za povraćaj para i gasova – četiri miliona evra; rekonstrukcija železničkog punilišta za utovar odozgo za povraćaj para i gasova – 2 miliona 700 hiljada evra; rekonstruisani su rezervoari, s ugradnjom aluminijumskih plivajućih membrana i zamenjeni krovovi na ukupno 83 rezervoara – tu je uloženo 45 miliona evra; startovano je modularno postrojenje za neutralizaciju istrošene lužine, uloženo je dva miliona evra; ugrađeni su analizatori za kontinualni monitoring emisija, tu je uloženo milion i po evra; revitalizovano je postrojenje sulfulana i pušteno u rad, dva miliona 200 hiljada evra; zamenjeni su katalizatori na postrojenju "Klaus" i poboljšano sagorevanje otpadnih gasova – 180 hiljada evra; rekonsturisan je i zamenjen vrh baklje – 800 hiljada evra; saniran je cevovod otpadnih voda prema "Petrohemiji", u iznosu od dva miliona evra; izvršena rekonstrukcija sistema za odvajanje uljne faze na separatoru i bistriku – milion evra, kao i projekti čija je realizacija u toku a koji imaju za cilj smanjenje emisije čvrstih čestica u atmosferu, ukupna vrednost je 20 miliona evra, trenutno je uloženo 14 miliona evra.
Pitamo vas – šta je bilo pre početaka realizacije ovih projekata i da li imate sliku zdravstvenog stanja građana koji su bili izloženi emisiji čvrstih čestica u atmosferi?
Urađena je modernizacija pristaništa. Zapravo, to je projekat koji je u toku. U tom smislu, završeno je projektovanje i pripremljen teren za izvođenje radova, nabavljena ugovorena isporuka glavne opreme. Ukupna vrednost je 30 miliona evra. Uloženo je tek osam.
Projekat koji je, takođe, u toku je rekonstrukcija postrojenja za obradu muljeva na postrojenju za hemijsku pripremu vode. Tu je završeno projektovanje i ugovorena isporuka opreme vrednosti pet miliona evra. Trenutno je uloženo tri i po.
U okviru strategijskih projekata, NIS Rafinerija nafte Pančevo je predvidela izgradnju novih postrojenja, u vrednosti od petsto miliona evra, kako bi ostvarila potreban kvalitet proizvoda i zadovoljila standarde iz oblasti životne sredine. Šta je bilo do tog momenta i na koji način je ovo postrojenje uticalo na potpunu degradaciju životne sredine i na zdravlje građana Pančeva?
U skladu s akcionim planom "Petrohemije", do sada su realizovani sledeći projekti: rekonstrukcija dva rezervoara za pirolitički benzin, sanacija i pokrivanje stanica, sanacija procuravanja obodnog nasipa deponije mulja u Fabrici za obradu voda, zamenjen je vrh etilenske baklje, realizovan generalni remont svih fabrika u 2005. godini, zamenjeni radioaktivni gromobrani, u koje je uloženo 110 hiljada evra, izgradnja sistema za gašenje požara na pretakalištu zapaljivih tečnosti, u koji je uloženo 38 hiljada evra, rekonstrukcija.
Projekti čija je realizacija u toku su: rekonstrukcija utovarno-istovarnih rampi u fabrici "Etilen". Planiran rok za realizaciju je septembar 2009. godine. Uloženo je 13.500 evra, a ukupna vrednost projekta je dva i po miliona evra. Takođe, projekat koji je u toku je rekonstrukcija rezervoara za pirolitički benzin u fabrici "Etilen", planirani rok za realizaciju je maj 2009. godine, uklanjanje efluenata nastalih pri regeneraciji reaktora "C2" u "C3" u fabrici "Etilen", planirani rok za realizaciju je prošao. To je novembar 2008. godine. Ukupna vrednost u momentu pisanja izveštaja je bila 100 hiljada evra, a uloženo je 12.200 hiljada evra.
Ono što je ovde predstavljeno kao plan aktivnosti jeste da nadležno ministarstvo učestvuje u finansiranju pokrivanja egalizacionog bazena sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine, u iznosu od 250 hiljada evra, onda sanaciji protivpožarnog cevovoda, planirani rok za realizaciju je bio novembar prošle godine, zameni vrha etilenske baklje, takođe, u prošloj godini, generalnom remontu svih fabrika, u prošloj godini.
Kada je reč o "Petrohemiji", postupajući u skladu s odredbama akcionog plana, realizovana su ulaganja u ukupnom iznosu od 13 miliona 132 hiljade evra. Za realizaciju investicionih aktivnosti koje su ugovorene, u toku su predviđena ulaganja do kraja 2009. godine, u ukupnom iznosu od oko pet miliona 150 hiljada evra.
Akcionim planom iz 2007. godine, preduzeće "Petrohemija" Pančevo definisalo je, pored kratkoročnih mera koje treba preduzeti, plan investicija za period od 2008. do 2010. godine, a u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu. Saniranje negativnog uticaja do sada nemamo izraženo kroz mere, tako i kost analizu. Navedenim planom investicija definisani su obavezni projekti zaštite životne sredine, i to u cilju zaštite vazduha, voda, zemljišta i zbrinjavanja otpada.
U cilju zaštite navedenih segmenata životne sredine, "Petrohemija" je predvidela preduzimanje tehničko-tehnoloških mera u fabrici "Etilen", u periodu od 2008. do 2010. godine, to je 12 miliona 700 hiljada evra, rekonstrukciju deponije ulja Fabrike za obradu voda, plan ulaganja do 2010. godine je pet miliona evra.
Priprema zemljišta za buduću izgradnju do 2010. godine, takođe, iznosi dva miliona evra, kao i demontaža Fabrike elektrolize, o čemu će biti doneta odluka nakon privatizacije preduzeća. Azotara u Pančevu je privatizovana od strane litvanske kompanije u većinskom vlasništvu, dok je, u procentu od oko 20%, vlasnik Kompanije "Univerzal" Beograd. U međuvremenu je taj odnos vlasništva promenjen i upravo ta promena vlasničkog odnosa dovodila je do situacija ekoloških akcidenata.
Međutim, ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine nije bilo uključeno u cilju definisanja akcionog plana zaštite životne sredine i ovaj deo nam je najmanje jasan. Bez obzira na to što je u nadležnosti vlasnika ovakvih postrojenja da se bave ovim problemom, to je i dalje problem države; ukoliko oni nemaju finansijskih sredstava, dođe do promene vlasništva, prestanu da rade. Imali smo primer ''Knauf'' fabrike u Surdulici. Tri meseca nije radila i deponovala je ostatke kamene vune, koja je štetna po respiratorni sistem građana tog dela teritorije, a da pri tom niko nije odgovarao, samo je pomenuta opomena, da nije korektno da se tako otpad drži.
Ono što možemo da kažemo, i posle nalaza pomoćnika ministra vašeg ministarstva da je upućena …
(Predsednik: Privedite kraju, vreme je isteklo.)
… završavam ovu rečenicu, primedba ovom preduzeću, taj otpad i dalje stoji, uvećan je, pa bismo molili promptnu reakciju po ovom pitanju. Hvala.

 Na član 36, amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 39, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i Miloš Radulović.
Da li neko želi reč?
Gospođo Vojić-Marković, izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. DSS je podneo amandman na član 39. i tu intervenisao na dva načina. U članu 70. stav 1. reč: ''vrednosti'', ispred reči: ''indikatora'', menja se rečju ''parametara'' i u članu 70. stav 1. reči: ''odnosno praćenjem negativnih uticaja na životnu sredinu'', menjaju se rečima: ''životne sredine''. Dalje tekst ostaje isti.
Šta smo želeli da postignemo? Smatramo da je predlagač ovog zakona predvideo da je indikator implicitni pokazatelj, pa samim tim ne možemo da govorimo o vrednosti nečega što je implicitni pokazatelj. Zbog toga smo uveli novi pojam – parametar, koji je uvek eksplicitan.
Drugi deo amandmana koji smo predložili je logičan nastavak ovog prvog dela i prve intervencije, potreba da se odredi da se monitoring vrši praćenjem parametara i indikatora životne sredine. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 41, amandman je podnela narodni poslanik Gorica Mojović, koji je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 41, amandman, s ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Aleksandar Pejčić, Milan Lapčević, Miloš Radulović i Donka Banović.
Amandman je postao sastavi deo Predloga zakona.
Na član 42, amandman je podneo narodni poslanik Lodi Gabor.
Ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 44, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Šami i Željko Tomić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodin Šami.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dame i gospodo poslanici, prvo moram da kažem da mi je veoma žao što gospodin Dulić nije u sali. Ovaj amandman je odbijen, a ja ne razumem mnogo logiku zašto je odbijen. Obrazloženja koja se daju su neprimerena i ne bih želeo da ih komentarišem.
Ono što zaslužuje komentar, to je da trenutno u sali ima 9, i slovima – devet poslanika vladajuće većine. Šteta, malopre ih je bilo sedam, mogao bih da ih nazovem sedam veličanstvenih.
Sada ih je, ipak, devet, dakle, nisu veličanstveni. To pokazuje da kada bi se, kojim slučajem, Vlada mogla obarati prostom većinom, u ovom trenutku bi pala Vlada.
DSS je podneo amandman na član 44. stav 1. tačku 1), koja glasi – stanju i promenama stanja u životnoj sredini, na osnovu podataka i informacija dobijenih praćenjem odgovarajućih indikatora, da se umesto tačke dodaju reči – i parametara.
To je vrlo razumljiv amandman. Razumljiv, kada se iz političkih razloga, pošto se mi politički razlikujemo, neki amandman odbija, ali ne razumem potrebu da se po svaku cenu amandman odbija i zato ponavljam da mi je žao što gospodin Dulić nije tu. Uveren sam da bi, kad bi čuo obrazloženje, prihvatio amandman.
Indikator, dozvolićete mi da se ponešto razumem u terminologiju te vrste, je implicitni pokazatelj, a parametar je eksplicitni pokazatelj. U poslovima vezanim za ekologiju ima mnogo eksplicitnih pokazatelja i ne vidim šta bi promenilo stvar da se doda i ta jedna reč – parametar. Uopšte ne razumem predlagača zakona, zašto je amandman odbijen.
Ako se ne varam, prekardašio sam dva minuta, ali pretpostavljam da moja stranka ima vreme i to je ono što sam želeo da kažem. Interesovalo bi me obrazloženje zašto je amandman odbijen. Hvala.