Zahvaljujem.
Na član 52, amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 52, amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 53, amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 54, amandman je podnela narodni poslanik Svetlana Stojaković-Milovanović.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 54, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Milica Radović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Milica Radović.

Ovim amandmanom precizira se obaveza kojom se podaci iz evidencije o otpadnom azbestu dostavljaju, umesto Ministarstvu, Agenciji za zaštitu životne sredine.
Smatramo da bi trebalo rasteretiti Ministarstvo da ne odlučuje baš o svakom pitanju iz ove oblasti i da bi Agencija za zaštitu životne sredine trebalo da bude nadležna za odlučivanje, uslovno govoreći, o manje važnim pitanjima, tim pre što je Agencija za zaštitu životne sredine do sada pokazala da dobro radi svoj posao i bilo bi sasvim korektno da joj se ovo pitanje stavi u nadležnost. Hvala.

Na član 54, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 55, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Janković.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 55, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 55, amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 56. i na član 56, amandman je podneo narodni poslanik Lodi Gabor.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Narodni poslanici Nikola Lazić, Milan Dimitrijević i Milica Vojić-Marković, zajedno, jednim amandmanom su predložili izmene članova 56. i 57.
Da li neko želi reč? (Da)

Smatrali smo da dosadašnji članovi 56. i 57. treba da se spoje i da to bude novi član 56, koji se odnosi na upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita i upravljanje farmaceutskim otpadom. Predložili smo ovo spajanje, s obzirom na to da se navedenim članovima uređuje posebna vrsta otpada, odnosno upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita, kao i upravljanje farmaceutskim otpadom.
To je izuzetno osetljiva oblast. Uopšte, u ekologiji ima manje ili više osetljivih oblasti i zbog toga smo smatrali da to treba da bude pod kontrolom i da treba spojiti članove 56. i 57. Hvala.

        Na član 56, amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 56, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 56, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 57. i na član 57, amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Marinković.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 57, amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 57, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 57, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 57, amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Narodni poslanici Milan Dimitrijević, Milica Vojić-Marković i Nikola Lazić zajedno su podneli amandman kojim predlažu dodavanje novog člana 58.
Da li neko želi reč? (Da)

Zahvaljujem. Ovo je specifičan amandman. Radi se o vrlo opasnom otpadu u proizvodnji titan-dioksida. Da ne bih čitao čitavo obrazloženje i šta se predviđa izmenama ovog člana, mislimo da se ovim našim predlogom, odnosno amandmanom, uređuje na bolji način upravljanje ovim otpadom koji nastaje iz proizvodnje titan-dioksida, a u skladu je sa direktivom o otpadu iz industrije titan-dioksida.

Zahvaljujem. Na član 60, amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 60, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Aleksandar Pejčić i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da)

Naš amandman se sastoji u tome da se u članu 60. stav 3. promeni i glasi: "Autonomnim pokrajinama poverava se izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje otpada za sve aktivnosti na teritoriji autonomne pokrajine i za sva postrojenja za koja dozvolu za izgradnju izdaje nadležni organ autonomne pokrajine".
Naše obrazloženje je dovoljno jasno. Izdavanje dozvole za rad nije potpuno jasan termin. Ne može se tačno odrediti šta se podrazumeva pod dozvolom za rad i ko izdaje takve dozvole, što bi znatno otežalo i određivanje nadležnosti za izdavanje dozvola. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 61, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 62, amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 64, amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 64, amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 66, amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Da)

Nadam se da ćete uračunati vreme, a interesuje me koliko mi je ostalo vremena kao ovlašćenom predstavniku, kao i Poslaničkoj grupi, da li uopšte imamo vremena?
(Predsednik: Još tri minuta i 13 minuta kao ovlašćeni predstavnik, znači, ukupno 16 minuta.)
Hvala. U amandmanu na član 66. stav 1. reč je o dozvolama, odnosno roku trajanja dozvole. SRS smatra da je neophodno, s obzirom na to da se radi o skladištenju, tretmanu i odlaganju otpada koji može da ima štetne posledice po bezbednost i zdravlje stanovništva, skratiti period važenja dozvole sa 10 na pet godina.
Ovim najavljujem da ću koristiti vreme koje je predviđeno za Poslaničku grupu i, vrlo verovatno, vreme ovlašćenog predstavnika. Eto prilike da, kada je reč o upravljanju otpadom, predstavnike Ministarstva i gospodina ministra, koji je prisutan, podsetimo na jedan značajan primer iz prakse, za koji mislimo da je nekorektan i vrlo opasan.
Radi se o projektu sanacije, rekultivacije i korišćenja, do konačnog zatvaranja, divlje deponije. Mislim da sam u raspravi u načelu govorila o tom projektu. Reč je o Surdulici i Vladičinom Hanu. Projekat bi trebalo da se odnosi na 50.000 žitelja ovih opština.
U periodu kada je SRS provodio vlast u tom delu opštine, zaista nije postojao nijedan problem u saradnji s Ministarstvom. Obezbeđene su sve potrebne dozvole i sredstva. Međutim, treba napomenuti da je, o svom trošku, lokalna samouprava napravila potprojekat organizovanog prikupljanja, izvođenja i deponovanja komunalnog otpada sa teritorije cele opštine. Ono što je ostalo da se uradi, jeste projekat transfer-stanice, i to za opštine Surdulica i Vladičin Han, za 50.000 stanovnika. Tu je sve stalo.
Promena vlasti je uticala da se obustavi projekat za koji smatramo da bi bio značajan za unapređenje zdravlja i životne sredine za 50.000 stanovnika Surdulice i Vladičinog Hana. Pretpostavljajući da oko ovoga postoji konsenzus, očekujemo i konkretnu akciju od strane resornog ministarstva, jer, dozvolićete, ono što imamo da uradimo za sve ovo vreme rasprave o setu ekoloških zakona, jeste da saznamo kakvo je zaista stanje životne sredine, a onda i stanje zdravlja stanovnika na teritoriji Srbije.
Ono što, takođe, treba reći, jeste da nismo naišli ni na jedan podatak koji bi se ticao fondova zagađenja, svega onoga što je opasno po zdravlje, život i bezbednost svih stanovnika države Srbije. Sve vreme i svih ovih godina govorimo o tokovima zagađenja. Ovo s namerom ponavljam, ne bih li uspela da konačno izmolim zvaničan podatak o tome kakva je situacija s fondovima zagađenja, koliko finansijskih sredstava treba da bi se sanirala životna sredina, voda, vazduh i zemljište, kako je moguće da nemamo analizu efekata korišćenja nedozvoljenog oružja u periodu agresije. S tim u vezi, uverena sam da će gospodin ministar konačno da odgovori na to pitanje, volela bih da mi kažete kakva je uporedna praksa zemalja zapadnoevropske demokratije kada je reč o direktnom ugrožavanju života ljudi, pa samim tim i derogacije životne sredine u procesu upotrebe, recimo biološkog, hemijskog i radioaktivnog oružja? Da vas podsetim, jedna i po tona je u periodu agresije bačena na teritoriju SRJ, uglavnom, na teritoriju Srbije. Šta u tim slučajevima preduzimaju zemlje koje imaju visok stepen ekološke svesti, visoke standarde iz oblasti ekologije? Šta bi u tom slučaju preporučila Svetska banka, koja je vrlo osetljiva na ekološke standarde, i šta je država Srbija uradila po tom pitanju?
Ono što svi očekujemo, jeste da se na to, uglavnom, reaguje konkretnom krivičnom tužbom protiv onih koji su učinili takvo zlodelo. Priznaćete, 89 dece je stradalo u periodu agresije, veliki je broj porasta osoba s kancerogenim oboljenjima, da ne govorimo o porastu kancerogenih oboljenja kod mladih ljudi i dece.
Verujem da ste nekada posetili Onkološki institut, da vidite kako izgleda na delu ono što su nama radili 78 dana.
Ono što bi trebalo da bude logično pitanje iz svega ovoga jeste – zašto država Srbija nije tužila one koji su napravili humanitarnu katastrofu na teritoriji celokupne Srbije?
Pretpostavljam da ste svi videli članak koji je izašao u jednom dnevnom listu, reč je o fabrikama koje ne rade, a tema je upravljanje otpadom, u kojima se nalaze hiljade tona opasnog otpada. Koliko vidim, ovde su uzete izjave od predstavnika resornog ministarstva.
Samo zbog javnosti, koja, verovatno, nema ovu informaciju, reč je o sumpornoj kiselini, natrijum-hidroksidu, cijanidnim solima, amonijaku, azotnoj kiselini, kao i mnogim drugim štetnim materijama koje su u fabrikama širom Srbije.
O kojim fabrikama je reč? O ''Viskozi'' Loznica, FAK a.d. Loznica, HIP ''Azotari'' Pančevo, ''Zorki - obojena metalurgija'' Šabac, ''Župi'' Kruševac, ''Prvoj petoletki'' Trstenik, ''14. oktobru'' Kruševac, PKS ''Lateks'' iz Čačka, ''Magnohromu'' Kraljevo i ''Vitojevcu'' Vrnjačka Banja.
Konkretno, kada je reč o fabrici ''Zorka - obojena metalurgiji'' iz Šapca, koja je u procesu restrukturiranja, tu su direktno skladištene opasne materije i reč je o 5.000 kubika cink sulfata u rezervoarima i 350.000 tona jaros taloga. Osnovni sastav ovog taloga su teški metali i njihova jedinjenja.
Sve se to nalazi u skladištu, a ono što su predstavnici resornog ministarstva odgovorili, jeste da nema finansijskih sredstava za odlaganje i uništavanje ovog otpada, a nema ni potrebnih kadrova koji bi se bavili ovim, s obzirom na to da je na teritoriji Srbije, promakla mi je činjenica, izgrađeno postrojenje za uništavanje ovakve vrste otpada, znam da nije.
Ovo je pokušaj da skrenemo pažnju na ozbiljan problem. Jedan takav se očekuje 2011. godine. Projekat iznosi 14 miliona evra, to je neka pretpostavka, ali s obzirom na to da nemate postrojenje na svojoj teritoriji koje je preko potrebno za saniranje užasno velikog problema, uobičajena je praksa da se takav otpad izvozi i uništava u fabrikama koje su ovlašćene da to urade. To ne može da se uradi u ovom slučaju, zato što većina fabrika nema finansijskih sredstava, jer, naprosto, ne rade.
Dolazimo na ono što je najčešće pitanje i, zaista, izaziva uobičajenu reakciju, zato što ne možete braniti neodbranjivo. Nema konkretnog odgovora na to pitanje, znajući kakva je situacija kada je reč o fondovima zagađenja i tokovima zagađenja, jer mi nemamo finansijsku konstrukciju da taj problem saniramo.
Da su i kadrovi problem, videla sam po finansijskom izveštaju koji ste priredili za 2008. godinu i intervenciji inspekcijskih službi.
To je solidan broj intervencija i pokušaja da se dovede u red stanje, kada je reč o zagađivačima, ali, u kontekstu seta ekoloških zakona i kišobrana koji bi trebalo da unese standarde u ovu najznačajniju oblast za život i normalno funkcionisanje svih ljudi, zaista je nemoguće da razmišljamo na koji način treba da se sprovede taj proces ukoliko nemamo konkretnu sliku gde ćemo nabaviti sredstva koja su neophodna.
Mi smo verovatno u perspektivi da rešavamo ovaj problem u smislu fondova zagađenja. Otpad stoji i izaziva određena zagađenja i time direktno utiče na zdravlje ljudi. Onda imate začarane olimpijske krugove, nemogućnost adekvatnog medicinskog tretmana itd.
Ono što bismo mi voleli da čujemo, jesu finansijski efekti saniranja životne sredine. Kada je reč o fondovima zagađenja, da li imate preciznu sliku? Mi imamo određene parametre, koje ćemo predstaviti tokom rasprave u pojedinostima o sledećem setu predloženih zakona, ali bilo bi mnogo lakše da razumemo celu priču ako bismo imali finansijski okvir, pa bismo onda znali koji je vremenski period potreban da narod u Srbiji shvati da će živeti u boljoj sredini i da će uspeti da sanira opasno narušeno zdravlje. Jer, svakodnevno se udiše taj vazduh koji je zagađen, kontaminiran, svakodnevno se koriste vode koje su, takođe, kontaminirane, i svakodnevno se koriste proizvodi koji dolaze iz kontaminiranog zemljišta, što će reći da je zaista vrlo značajan problem.
Jedan od značajnijih problema jeste i izgradnja fabrika koje predviđaju celokupnu tehnologiju kako ne bi došlo do ovako nečega. To je, takođe, jedna od tema o kojoj ćemo pričati tokom sledećih tačaka dnevnog reda, ali ovde bi bio neophodan odgovor, da možemo da nastavimo raspravu dalje.
Nažalost, konsultujući vaš sajt, nisam pronašla finansijski efekat derogacije životne sredine, kada je reč o fondovima zagađenja. Vezano za uklanjanje otpada, videla sam da je ovo vrlo značajna činjenica, pa bismo voleli da znamo – da li imate plan aktivnosti kada je reč o ovoj situaciji? Koliko nam je poznato, radile, ne radile, fabrike imaju obavezu da se pozabave svojim otpadom, ali otpad stoji i direktno urušava zdravlje državljana Srbije.
Ono što je u vašoj nadležnosti, to je uređenje ove oblasti. Dakle, opet potpada pod Ministarstvo za zaštitu životne sredine, pa nas interesuje na koji način Ministarstvo misli da reši problem koji košta? Voleli bismo da znamo cifru za sve ove fabrike koje su pomenute, koliko to, prevedeno, znači finansijskih sredstava. Hvala.