Poštovana gospođo Čomić, poštovana moja potpredsednice, vi dobro znate šta mislim o vama i o ovoj skupštini i gotovo svim narodnim poslanicima ovde. Onako narodski da vam kažem, bratski, nije vam to trebalo, ali ako je ovo politika, nema problema.
Samo hoću da kažem građanima Srbije istinu kako je vidim. Zašto smo mi u ovoj sali uopšte, kad u njoj svi znaju, i Vlada, i poslanici vladajuće koalicije i opozicije da ne postoje uslovi za rad? To znaju i ti zaposleni. Da li građani Srbije znaju da postoji automobil koji vozi materijal između dve zgrade Narodne skupštine?
Da li građani znaju da nemaju gde da uđu, da nemaju gde da sede, da stoje po hodnicima merdevine od šest metara, gde su gosti ovog visokog doma pocepali, recimo, odelo? Ko će njima da plati odelo?
Da li da otvorim ovde priču zbog čega smo ovde mi? Da li zbog toga da neka ulaganja u ovu Narodnu skupštinu, sumnjiva, pre sedam-osam godina, budu pokrivena? Da li građani na ovom monitoru ovde treba, ne samo mi koji smo prisutni, da vide da ovde ima većina od 126 narodnih poslanika?
Da li je gospođa Čomić bila svedok da je predsedavajuća rekla – od 126 prisutnih, 128 je glasalo za? U redu, lapsus, nije ništa sporno, ali kakvu mi sliku dajemo građanima?
Danas treba da donesemo zakon, i ovih dana, koji odlučuje o standardu, o životu, o lekovima za penzionere, za nezaposlene, za mnoge, kako će da žive u sledećih šest meseci, a već spremate rebalans za jun, i vi ste, zaboga, ljuti. Izigravamo ovde persone, kulturno vaspitanje, civilizaciju, a odlučujemo ovde o milionima građana.
Ne možemo jasno da pokažemo tim građanima da ovde ima relevantna većina od 126. To je problem? Je l' to problem.
Voleo bih da mi gospođa Čomić odgovori da li ovde postoje uslovi za rad? Da li ovaj sistem svi znate?
Sad treba da pomenem službenike u Skupštini, pa da ih kažnjavate posle? Sistem nije u funkciji, a pare su date. Ko će da odgovori na to pitanje? Neka odgovori prva gospođa Čomić. Hvala lepo.
