Hvala. da li još neko želi reč?
Na član 1. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.

Izvinjavam se, očigledno malopre nisam bila dovoljno brza da me spazite, ali svakako ne mogu da pričam o konkretnim amandmanima.
Želim dobrodošlicu dr Dragutinović. Nadam se da će ova rasprava biti plodonosna za građane Srbije, među kojima, sva su istraživanja na tu stranu, nažalost, sve više raste strah od gubitka posla i ekonomske i socijalne nesigurnosti, nego što je doskora bio strah od samog gubitka života. To je naprosto okruženje u okviru koga pričamo o rebalansu budžeta.
Opet smo se sreli posle tri meseca. Govorimo o svemu onome što je preko potrebno da svi shvatimo kako ćemo funkcionisati u svetu finansijske krize. Moram da izrazim radost što su amandmani nekih mojih kolega prihvaćeni.
To zaista govori o našoj dobroj nameri da učestvujemo u rebalansu budžeta i da ga učinimo boljim za građane države Srbije, a i takođe o nameri predlagača da u ovako teškoj i opterećenoj situaciji pokuša da nađe najbolji mogući izlaz.
Nadamo se da do novog rebalansa budžeta neće doći. Takođe se nadamo da će efekti finansijske krize biti prevaziđeni.
Dozvolićete mi, istupamo sa pozicije potpuno drukčijeg političkog i ekonomskog uverenja i s tim u vezi, ono što mislimo da je bilo nedopustivo, opet je nasleđeno stanje konkretno, a jeste upravo to lutanje u konceptima oporavka i osnaženja srpske privrede, pa samim tim, potpuno se slažem s vama, da sa pozicije profesionalca nova vlada-novi prioriteti, nema lošeg predloga zakona o budžetu i to je potpuno legitimno.
Međutim, nažalost, građanima Srbije to ne znači puno, ono što mogu da kažem, skoro da ne znači ništa, jer se suočavaju sa svakodnevnim problemima iz kojih ne mogu da izađu.
Nekoliko primera koji sami po sebi dovoljno govore i na kojima mi mislimo da je izvršna vlast u Srbiji pala, jeste nemogućnost da građani naplate dugovanja od strane poslodavaca. Videli smo brutalan primer u Novom Pazaru. Prošle nedelje negde oko 50 radnika jedne privatizovane firme u Kragujevcu popelo se na vrh zgrade i pokušalo da izvrši kolektivno samoubistvo.
Takođe, nekoliko nedelja pre toga isto jedan užasan primer, u potpunosti sam sigurana da ćete se vi, kao profesor fakulteta, složiti s tim. Imali smo prilike da gledamo svršenog studenta medicine, sa prosekom iznad devet, koji u državi Srbiji 2009. godine završava srednju medicinsko-tehničku školu, zato što ne može da nađe posao koji bi zadovoljio njegove potrebe, a jesu egzistencijalne u državi Srbiji, nego sa tom srednjom medicinsko-tehničkom školom odlazi, napušta Srbiju, u zemlje EU, gde se nada da će pronaći i zadovoljiti svoje potrebe.
To su konkretni pokazatelji onoga o čemu pričamo danas i ovde, i oči građana i pažnja građana su u potpunosti usmerene na ovu raspravu o rebalansu budžeta.
Ono što građane, van svih tih stručnih, ekonomskih, i matematičkih i logičkih termina, vezano za rebalans budžeta, interesuje, jeste - hoće li uspeti da prežive od prvog do prvog, i to je jedina činjenica na koju možemo da pružimo odgovor.
Mi iz SRS smatramo da je vlast odabrala pogrešan put, da je suviše lutala posle 2000. godine, da reformski kurs nije bio ni pokrenut, a ne završen, da upravo ta ogromna državna administracija, koja je narastala političkom voljom tokom svih ovih godina, sada jeste i politički, i ekonomski i socijalni problem, šta sada sa svim tim ljudima koji će morati da dobiju otkaze.
Ljudski mislim da vam nije bilo lako da uđete u ovaj rebalans budžeta, a opet politički mislim da niste vi osoba koja bi trebalo da odgovara na mnogobrojna pitanja koja ovde treba da se postave.
Na prvom mestu, naše je političko uverenje, tu bi trebalo da sedi premijer u senci gospodin Boris Tadić, koji bi trebalo da odgovori – šta je to što će čekati građane Srbije u periodu između maja i oktobra ove godine, a onda i svi ostali resorni ministri, koji bi trebalo da odgovore kako će da uspeju da obuzdaju cene koje rastu, na koji će način građani, kojima je i nominalna vrednost zarada pala pre zamrzavanja u odnosu na porast cena, moći da prežive jedan mesec. Na koji način će očuvati radna mesta u državi Srbiji, s obzirom na sve veći porast nelikvidnih preduzeća?
Tu bih na momenat samo stala i želela da podsetim na jednu činjenicu koja je vrlo značajna, a ono što bismo hteli da pokrenemo jeste – gde su otišla sredstva iz privatizacionih fondova i kako je moguće da se nije reagovalo pravovremeno, pretpostavljajući da ovakva situacija može da se desi.
S obzirom da najverovatnije, pošto mi nismo slepi, nemamo završni račun, nemamo revizije završnih računa, zašto su sredstva iz privatizacionih fondova otišla u potrošnju i kupovinu političkog i socijalnog mira.
Da vidimo šta je sa investicijama i u kakvoj atmosferi govorimo o svakodnevnom životu prosečnog građanina Srbije, koja organizacija je ta koja će stati u odbranu njegovih prava kao radnika. Ovde u državi Srbiji čak nemamo ni dovoljno jako sindikalnu organizaciju, koja će da se uspostavi kao jaka sila između države, poslodavaca i radnika. Mi smo na vrlo staklenim nogama i nejasno je, na stranu matematički i logički gledano rebalans budžeta – na koji način će, po pozicijama budžeta, građani moći da prežive jedan jedini mesec.
Samo da vas podsetim, znam da vi to jako dobro znate, ali znam i da ovo zasedanje prate svi oni koji su vlasni da odgovore na ovo pitanje, a ostavili su vas samu tu, a vi niste nadležni da s nama raspravljate baš na ovu temu, ali se nadamo da će tokom rasprave bar neko od njih da se pojavi, ono što jeste činjenica jeste da država duguje čak 68 milijardi dinara ili 719 miliona evra privredi, zbog čega mnoga preduzeća u Srbiji ne mogu da posluju.
Od te cifre, 43 milijarde dinara država duguje preko javnih preduzeća, više od 10 milijardi preduzećima koja su obavljala poslove iz NIP, a ostatak onim firmama koje su poslovale sa policijom, vojskom, prosvetom, zdravstvom i državnom upravom.
Ono što je gospodin Dragoljub Rajić, inače portparol Unije poslodavaca Srbije, svojevremeno govorio za medije, mi se, nažalost, uglavnom iz medija informišemo o ovakvoj situaciji, jeste da država najviše duguje građevinskim kompanijama.
Preko javnih preduzeća, kako gospodin Rajić ističe, država je ostala dužna privredi 43 milijardi dinara. Posebno su oštećene kompanije putne privrede, putari, kojima se najviše duguje.
Samo JP Putevi Srbije im duguje 35 milijardi dinara. Preostalih osam milijardi dinara su dugovanja EPS, Rudnika uglja "Resavica", "Kolubara", kao i "Srbijagasa" i "Telekoma".
Rokovi plaćanja u privredi su produženi na 150 dana, zbog čega je svako četvrto preduzeće u Srbiji nelikvidno. Takođe, ono što su bila upozoravanja, jeste da je ovo produženje rokova naplate u velikoj meri potpisala država kao odgovorni krivac, koja preduzimačima preko 9 meseci duguje više od 10 milijardi dinara za obavljanje poslova iz NIP.
Takođe, da je stvar vrlo ozbiljna svedoči podatak da više od 58.000 preduzeća u Srbiji ima blokirane račune i da te firme ne mogu u velikom broju da izmiruju svoje obaveze, jer im država preko javnih preduzeća i drugih ustanova takođe duguje novac, a sve su to činjenice uoči rasprave o rebalansu budžeta u pojedinostima.
S jedne strane, imate državu koja duguje firmama, ne izmiruje obaveze. S druge strane, imate firme koje tačno na vreme moraju da izmiruju svoje obaveze prema državi u vidu PDV, carina, poreza i doprinosa. Ko su najveći dužnici?
To su Putevi Srbije, EPS, rudnici uglja "Resavica", "Kolubara", "Srbijagas", "Telekom", a firme kojima država najviše duguje su "Planum", "Intermost", "Energoprojekt", "Minel hidrogradnja", "FAP Kamioni", "Interstil", "Energo oil".
Međutim, da to nije jednostavna situacija govori i sledeće. Ovo je situacija začaranih olimpijskih krugova. U ovom odnosu svako duguje svakom, a da niko ne plaća.
Ono što je takođe činjenica, jeste da postoji neefikasnost postojećih instrumenata naplate potraživanja, tj. takođe ne postoji nijedan instrument kojim se to reguliše.
Prema podacima Svetske banke, da bi se u Srbiji naplatila sporna potraživanja po osnovu komercijalnih ugovora, potrebno je 635 dana, da prođete 36 procedura, na koje se potroši 28,4% vrednosti duga.
S druge strane, klijenti postoje koje ne možete da tužite, a to ide po principu – od koga zavisite, ne možete mu se zameriti.
Čuli smo najave da postoje nekoliko scenarija za rešavanje ovih problema, ali priznaćete, kad imate činjenicu, da država duguje privredi 68 milijardi dinara i da je faktički svojom odlukom gurnula preduzeća koja prehranjuju toliki broj ljudi u nelikvidnost, onda je to i činjenica u okviru koje ovaj rebalans budžeta dobija novu težinu.
Ukoliko vi nas, tokom rasprave, ubedite, a opet niste vlasni da odgovorite na sva ta pitanja i zato je trebalo cela Vlada da bude tu prisutna, pa bi ova rasprava bila na korist građanima, ali da će ovaj rebalans budžeta za posledicu imati uklanjanje i prevazilaženje paralelno, kao paralelni proces, svih ovih problema koji jesu dramatični za srpsku privredu, tako i za sve nas, onda mi možda i poverujemo da će efekti finansijske krize ipak biti merama Vlade ublaženi u periodu kada se očekuje najjači udar. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lazić.
Reč ima narodni poslanik Lazić dr Nikola.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, na početku bih želeo da izrazim žaljenje što nismo bili u prilici da dobijemo mišljenje Vlade. Zahvaljujem na informaciji koji su amandmani prihvaćeni, ali uz svo razumevanje rokova koji su bili kratki, mislim da je ipak bilo neophodno ispoštovati proceduru i dostaviti nam mišljenje Vlade.
Ovaj amandman predviđa značajno uvećanje sredstava za obrazovanje mladih i talentovanih ljudi. Trenutna ekonomska kriza upravo je jedna vrsta podsetnika da bi održivi razvoj trebalo da bude u suštini svih naših odluka i napora. Važno je reći da ne može biti ni socijalne kohezije, ni političke stabilnosti bez održivog razvoja. Kako bismo to postigli, mora se stvarati i negovati društvo bazirano na znanju.
Svi smo svedoci da između najrazvijenijih društava današnjice postoji jedna vrsta tihe, pa čak i otvorene kompeticije, kako bi privukli talentovane i obrazovane stručnjake, jer znaju da privreda blisko korespondira sa vrhunskom naukom i obrazovanjem.
Nažalost, kod nas je veoma čest slučaj da mnogi talentovani mladi ljudi nisu u mogućnosti da nastave školovanje upravo iz ekonomskih razloga, već su prinuđeni da rade i samim tim izdržavaju sebe i svoje porodice.
DSS smatra da izlaz iz ove ekonomske krize može doneti znanje i, u tom smislu, treba posebno obratiti pažnju na obrazovanje talentovanih ljudi i na iskorišćavanje svih njihovih potencijala, kako bi se ova ekonomska krza prevazišla. Izražavam žaljenje što ovaj amandman nije usvojen i što ta sredstva nisu povećana.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Sulejman Spaho.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Radojko Obradović.
Vlada je prihvatila amandman, sa ispravkom, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima gospodin Radojko Obradović.

Gospođo ministarka, ovo je izuzetno važan amandman zato što otvara put ka pravljenju bruto budžeta. Član 1. Zakona o budžetu evidentira prihode, rashode, evidentira budžetski deficit i do sada se prihodi, direktni i indirektni, budžetskih korisnika nisu evidentirali.
Koliko su to značajna sredstva govori i podatak da je to u ovom rebalansu budžeta 82 milijardi dinara ili malo manje od milijardu evra. To je velika stvar ka pravljenju bruto budžeta.
Druga stvar na koju sam hteo da ukažem kod amandmana na član 1. je upravo pitanje deficita. Deficit je ove godine 2,4%, ali deficit republičkog budžeta. Ukupan konsolidovani budžet, a to je budžet i na ostalim nivoima vlasti, uključujući i preduzeća, fondove i lokalnu samoupravu, iznosi 3% ili oko 90 milijardi.
Međutim, pažljivom analizom teksta budžeta, analizirali smo i kako izgledaju predloženi budžeti fondova, naročito Fonda PIO. Ono što je posebno važno istaći to je da, kroz sve izmene zakona i povećanja penzija koje smo imali prethodnih meseci, u odnosu na prošlu godinu budžet Fonda PIO je, otprilike, 76 milijardi veći. Vi ste ovim rebalansom budžeta značajno povećali transfere, iz prostog razloga što doprinosi koji idu na teret zaposlenih nisu dovoljno dobri.
S druge strane, u tekstu budžeta ste nam rekli da, ako uzmemo kao bazu ne budžet, pošto je on očigledno daleko, onaj što ste nam predložili pre nekoliko meseci, nego izvršenje budžeta za 2008. godinu, rekli ste nam da nema promene u fiskalnoj politici, čak i taj budžet ne bi mogao da se realizuje nego bi se, u odnosu na tih 650 milijardi, realizovalo oko 619 milijardi. To piše u Predlogu zakona. To je oko 5,5% manje nego što je budžet za prethodnu godinu.
Kada pogledamo zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku, odnosno Nacionalne službe za zapošljavanje, značajno se povećava broj nezaposlenih ili, ako hoćete, smanjuje se broj zaposlenih. Njih je oko 41.000 više nego što ih je bilo u oktobru, koji je mesec koji ima najveću zabeleženu zaposlenost. Prema podacima Nacionalne službe, 717.000 nezaposlenih je bilo u oktobru, a sada ih je 758.000. Razlika je 40.978.
Vrlo je interesantno da se i pored ovog smanjenja, i pored povećanja nezaposlenosti i pored toga što se značajno evidentira, to ukazuje Poreska uprava, da postoje poslodavci koji prestaju da uplaćuju doprinose, predviđa se rast prihoda od doprinosa na plate i to za, otprilike, 2,5%.
Ceo budžet i sve se smanjuje u odnosu na prethodnu godinu za oko 5,5%, a ovde se predviđa rast od 2,2%, što nije logično. Ako uzmemo da ta baza nije dobra, ako uzmemo da će stanje do kraja godine biti ne gore nego što je danas, to ukazuje da ćemo u ovom fondu imati manjak oko 8%. Osam procenata je jedna penzija, to je 1/12.
Prema tome, kada govorimo o deficitu i o tim problemima, važno je da istaknemo ovu činjenicu i bojim se da će ti podaci biti još gori nego što su ovi o kojima govorim. Hvala.

Još neko? Ne.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela poslanik Dušanka Plećević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Ljubiša Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Vlada Milojković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Bojan Mladenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Milan M. Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela Elena Božić-Talijan.
Reč ima gospođica Marina Raguš.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo, verovatno ćete se začuditi gospođo ministar, inače imam veliku kolekciju izjava predstavnika srpske vlasti i nekako pokušavam to da pratim kada su ovakvi predloži zakona na dnevnom redu.
Ono što mi je privuklo pažnju i nije me iznenadilo, jer nekako moj utisak kada je reč o vama je otprilike takav, ali ono što je ovde još važnije jeste da je dao odgovor da na neki način ili sam to tako razumela da ovaj rebalans budžeta ipak reflektuje političku volju, a ne reč struke ili reč ljudi od profesionalne reputacije, a i takođe je rezultat vrlo rigoroznih zahteva MMF.
Dakle, 12. aprila 2009. godine vi ste za list "Novac" izjavili: Da sam sama i nezavisna u vođenju fiskalne politike, nivo i struktura javnih rashoda bili bi drugačiji, mali broj prioriteta, npr. Koridor 10, (ovaj poseban deo je meni značajan), zaštita siromašnih, bez obzira da li su penzioneri, zaposleni, nezaposleni ili deca i racionalizacija države na svim nivoima.
To je upravo taj okvir koji ima i SRS. Iskreno, okvir koji na kraju i nas i mene interesuje, kako će proći građani Srbije s obzirom na mere koje Vlada preduzima u smislu zapravo poštovanja rigoroznih standarda MMF i prevazilaženju efekata svetske finansijske krize na tlu Srbije.
Ono što meni nije jasno, možda sam pogrešno razumela taj podatak, čini mi se da MMF od nas zahteva da naš budžetski deficit bude sveden ispod 3% bruto domaćeg proizvoda, ispravićete me ukoliko grešim, i to u nekom kratkom roku, za razliku od ostalih ekonomija u Evropi i svetu koje imaju daleko veći budžetski deficit u odnosu na bruto domaći proizvod, u procentima, a to ide do 16 – 17%.
Nije jasno zašto su od nas, tako ranjivih, tražili ispunjenje tako rigoroznih zahteva, što je značilo ove rezove u okviru pozicije budžeta opet tri meseca nakon usvajanja budžeta i što je definitivno značilo neophodnost smanjenja državne administracije, odnosno potrošnje.
To dalje znači da mi imamo užasno veliki problem sa svim tim ljudima koji će ostati bez posla, kako njima obezbediti, a nisu ni krivi ni dužni što su se zaposlili u državnim i paradržavnim organima, jer nažalost zbog pogrešno vođenja ekonomske politike, to je bio jedini unosan posao i redovan prihod u državi Srbiji posle 2000. godine.
Kada smo već u okviru člana 1. na strani 4. Predloga zakona o rebalansu budžeta, dobijamo informaciju koja stvara logičke nedoumice zašto se povećala stavka otplate glavnice duga za 105 milijardi dinara. Ako poredimo podatke iz ove tabele otplate duga i nabavka finansijske imovine Republike Srbije sa podacima Zakona o budžetu za 2009. godinu, konstatuje se da se otplata duga domaćim kreditorima povećala za 102,6 milijardi dinara, otplata duga stranim kreditorima za dve milijarde dinara, pretpostavljamo da je to zbog kursne razlike, i otplata duga po osnovu aktiviranih garancija za 0,5 milijardi dinara.
Ovde uočavamo da se otplata duga povećala za tri meseca za 105 milijardi i prvenstveno zbog povećanja otplate duga domaćim kreditorima za 102,6 milijardi dinara. To nije mali iznos. Skoro da je potpuno nejasno zašto taj iznos na otprilike samo tri meseca, i to je ono o čemu smo pričali u objedinjenoj raspravi, vi dali ste delimično odgovor u smislu kratkoročnog zaduživanja države za iznos preko jedne milijarde evra. Nije jasno zašto se to radi.
Ono što možemo da razumemo jeste da vi sami ne verujete u efekte predloženih ekonomskih mera na ekonomsku aktivnost privrede Srbije. Zato država projektuje da se zaduži zapravo u iznosu preko jedne milijarde evra. Ono što smatramo, a konsultovali smo određene nezavisne ekonomske stručnjake, mislim da bi logično bilo da se zaduži dodatnih 25 milijardi dinara shodno povećanju deficita budžeta od 20 milijardi dinara i otplate duga stranim kreditorima za oko dve milijarde dinara.
Nadamo se da ćemo čuti odgovor na našu dilemu, jer faktički odgovor će dati i odgovor na pitanje da li država zaista veruje da će ove predložene mere dati određene efekte na ekonomsku aktivnost privrede Srbije. Hvala.

Hvala vama.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela poslanik Marina Raguš.
Reč ima gospođica Marina Raguš.

S obzirom da sam malopre malo duže pričala, sada ću u vremenu predviđenom za obrazloženje ovog amandmana.
Raduje me činjenica što ste amandmane mojih kolega prihvatili, ali naravno nisam radosna što ovaj moj amandman niste prihvatili. Mislila sam da je bilo opravdano, a reći ću zbog građana Srbije da se ova cifra o predloženim transferima, zapravo iznos, da me profesor Šami ne ispravlja sada, predviđena transferima organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, EK 464, ipak uveća, zato što je reč o konkretnoj vrlo teškoj ekonomskoj situaciji.
Pretpostavljam da ćete mi reći da imate druge prioritete. Smatramo da u uslovima krize o kojoj, ne bih da se ponavljam, pričamo već danima, otežanih uslova privređivanja, opšte nelikvidnosti i pada prometa i tražnje, smanjenja broja zaposlenih, da je neophodno povećati socijalna i druga davanja, upravo zbog toga što nas na prvom mestu, a vidim i vas, interesuje socijalna i ekonomska sigurnost građana Srbije.
Mislili smo da se iznos koji ste vi predložili uveća na iznos koji smo mi dali amandmanom. Nažalost, ovaj amandman nije prihvaćen, ali se ipak nadamo se da će biti obezbeđena ekonomska i socijalna sigurnost građana Srbije. Hvala.