PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 27.04.2009.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

27.04.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 12:05 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
 Pravo na repliku na osnovu direktnog pominjanja, narodni poslanik Nenad Popović. Izvolite.

Nenad Popović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani gospodine Radenkoviću, bez namere, vi ste mlad čovek, ima još mnogo vode da protekne da nešto u životu uradite, a već ste ostrašćeni, to vam je loše za buduću političku karijeru. Morate prvo nešto da uradite u životu.
Drugo, da vam kažem, nisam bio šef ekspertskog tima, nego šef ekonomskog tima za KiM, koji je bez ijednog jedinog dinara, besplatno, dve godine radio i donio strategiju ekonomskog razvoja srpskih zajednica na KiM, koju je Vlada Republike Srbije, koju ste i vi podržavali, usvojila kao zvaničan dokument. U tom ekonomskom timu je volonterski radilo mnogo ljudi, mladih ljudi, ekonomista sa KiM.
Želim da vam kažem još jednu stvar, u životu morate da imate neki cilj i kada kažete da neko nije sa KiM, verovatno želite nešto da postignete tim ciljem. Moram da kažem da su moji Popovići poreklom sa KiM. Ne živimo na KiM, ali smo poreklom sa KiM. To je napisano u manastirskim knjigama. Odande vodimo poreklo i svi mi ovde vodimo poreklo sa KiM, svi.
Svi smo mi, gospodine Radenkoviću, sa KiM i ponosimo se svim onim što je Vlada premijera Koštunice i DSS uradila za KiM. To ćemo raditi i u budućnosti, do kraja života. Kosovo je bilo, jeste i biće neodvojivi dio Srbije i sve nezakonite stvari, kao što su Euleks ili plan Martija Ahtisarija, nikada nećemo priznati. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Nastavljamo rad prema prijavama za reč. Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, posle nje narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Srpska radikalna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Gospođo Čomić, dame i gospodo, građani Srbije, opet u vezi sa ovim malopre što je gospodin Popović spomenuo, ali eto da malo relaksiram ovu raspravu, samo još treba da utvrdimo čiji smo potomci, da li gospodina Vuka Brankovića ili Lazara Hrebeljanovića i onda Bog sve da nas veseli.
Zašto o ovome pričam na ovaj način? Kroz istoriju Srbije uvek su postojala dva koncepta. Jedan koji je Srbiju video kao jaku nacionalnu državu, ekonomski dovoljno stabilnu da se odupre pritiscima sa strane i drugi koji je ipak video Srbiju kao deo nečega što bi trebalo da bude europejski plan organizovanja političke vlasti.
Kroz istoriju srpske državnosti možemo, uz sve te najrazličitije boje, da prepoznamo upravo ova dva koncepta. Jedan istočni i jedan zapadni. Istorija ima, i ovde se na našem primeru potvrđuje vrlo često, nažalost najčešće bolno, jer ne izvlačimo lekcije, ovde se istorija na najdramatičniji način ponavlja.
Ono što je trebalo da čujemo od predstavnika predlagača, a opet na ovu važnu temu koja se pokazala ipak ne tehničkim nego suštinskim pitanjem kada je reč o položaju države Srbije i dobro je da se vodi ovakva rasprava, jer na kraju kontekstu sukoba dve dogme, dva mišljenja, dva koncepta i dva pristupa trebalo bi da nađemo najbolji mogući put za državu Srbiju i unapredimo živote svih nas.
Ono što je i te kako vrlo važno jeste praktično pitanje, konačno i ta spoljnotrgovinska saradnja države Srbije sa Ruskom Federacije. Mora da se kaže da je Rusija prvi spoljnopolitički, odnosno spoljnotrgovinski partner Srbije. Tokom 2008. godine vrednost robne razmene dostigao je četiri milijarde dolara, što je povećanje za 46% u odnosu na 2007. godinu.
Uprkos sve intenzivnijim bilateralnim odnosima dve zemlje i sve većoj liberalizaciji trgovine, srpski deficit prema Rusiji je još vrlo velik. Razlog je velika energetska zavisnost, jer više od 90% uvoza iz Rusije čine energenti, s toga je potpisivanje naftno-gasnog aranžmana sa Rusijom krajem prošle godine bio izuzetno važan korak u intenziviranju ekonomske saradnje dve zemlje.
Srpsko – rusku ekonomsku saradnju u prošloj godini je, kao što rekoh, obeležilo potpisivanje energetskog aranžmana. Ono što je vrlo značajno jeste, da na osnovu svega toga Srbija zaista može da postane lider u regionu kada je reč o naftnoj industriji. Takođe, ovaj projekat je sa stanovišta energetske sigurnosti i razvoja industrije, kao i strateške pozicije Srbije prema EU i Ruskoj Federaciji, od posebne važnosti za Srbiju u narednih 30, a možda i 50 godina.
Prolaskom međunarodnog dela gasovoda "Južni tok" preko srpske teritorije, kao i opremanjem skladišta gasa u Banatskom dvoru, Srbija će svakako i nedvosmisleno učvrstiti poziciju pridruživanja i intenzivirati ekonomsku saradnju sa onim što je vladajuća većina odredila kao kurs. Ovom raspravom želimo da istaknemo koliko je gasni sporazum značajan bio za državu Srbiju.
Takođe, u prošloj godini napravljeno je još nekoliko važnijih koraka u jačanju ekonomske saradnje Srbije i Rusije, formiran je srpsko-ruski poslovni savet, potpisan sporazum o biznis dijalogu, prema rečima šefa diplomatske misije Ruske Federacije gospodina Konuzina.
Takođe gospodin Konuzin smatra da svaka od ovih struktura treba da nađe svoje mesto u prevazilaženju teškoća pri plasmanu roba na oba tržišta. Rusija je ogromno tržište, te je stoga neophodno objedinjavanje malih preduzeća.
Kao SRS smatramo da tu leži zaista naša šansa za oporavak srpske privrede. Takođe, gospodin Konuzin se zalaže za različite oblike saradnje između regiona u Ruskoj Federaciji i Srbiji, kao i između preduzeća koja se bave srodnim delatnostima.
Poseban značaj u budućoj bilateralnoj saradnji dve zemlje imaće energetika, saobraćaj, poljoprivreda i bankarstvo. Rusija je takođe i dalje prvi srpski partner kada je reč o uvozu i u prošloj godini ta vrednost je dostigla oko tri milijarde dolara.
Među uvoznim proizvodima 90% čine nafta i gas, veliki udeo imaju aluminijum, bakarne žice, amonijum nitrat za eksplozive. Na zahtevno rusko tržište Srbija najviše izvozi podne obloge, lekove, prikolice, kartonske proizvode, laboratorijsku opremu, mašine, cevi od bakra, a od prehrambenih proizvoda jabuke, smrznuto voće i povrće.
Dugogodišnja primena sporazuma o slobodnoj trgovini roba između dve zemlje doprinosi liberalizacije ove oblasti.
Na poslednjem sastanku međudržavnog komiteta, održanog krajem godine u Moskvi, srpska strana je predložila da se na listi roba koje ne podležu carini nađu i automobili, nameštaj, kućni aparati i proizvodi od gume. U prvoj polovini 2009. godine očekuje se da dve zemlje potpišu novi protokol kojim će se proširiti lista bescarinske razmene.
Ono što je takođe vrlo značajno da se kaže u kontekstu trgovinske razmene dobara između Ruske Federacije i države Srbije, očekivali smo da to čujemo od predstavnika predlagača, ali nažalost ili na sreću mi govorimo o tome.
Šef trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Srbiji, gospodin Jevgenij Kudinov izjavio je pre izvesnog vremena da bi protokol o slobodnoj trgovini, koji će omogućiti oslobađanje carinskih dažbina robe iz Srbije, trebalo uskoro da bude potpisan i naveo je da je Rusija zainteresovana za ulaganje u prehrambenu industriju i poljoprivredu.
Vrlo značajan podatak, s obzirom na prelivanje svetske finansijske krize na državu Srbiju, a opet u kontekstu rasprave koju smo otpočeli po pitanju rebalansa budžeta.
Gospodin Kudinov je takođe rekao da očekuje da će uskoro doći do susreta predstavnika Vlade Srbije i ruskih zvaničnika i da bi tada trebalo da bude potpisan protokol o slobodnoj trgovini, posle čega će roba iz Srbije biti oslobođena plaćanja carinskih dažbina. Takođe je ovo vrlo značajna činjenica, vrlo važna činjenica za raspravu o rebalansu budžeta, ovo smo takođe očekivali da ćemo čuti od predstavnika predlagača.
Prema rečima šefa trgovinskog predstavništva Ruske federacije u Srbiji, takođe će se na tom sastanku govoriti o naftnoj industriji, ekonomskoj saradnji i drugim pitanjima. Navedeno je da će od carinskih dažbina protokolom takođe biti oslobođene mesne prerađevine, klanični proizvodi, kobasice, konditorski proizvodi, pivo, lekovi, zamrzivači, frižideri, drveni kancelarijski nameštaj.
Na tada postavljeno pitanje – da li postoji šansa da se ta lista proširi sa značajnim pitanjem za „Fijat“, sa automobilima, i vrlo značajnim za Srbiju, tekstilnim proizvodima, odgovoreno je da prvo treba potpisati protokol, uhodati posao, a ono što je takođe pomenuo jeste i izjava gospodina Šojgua da će, što se tiče automobila, Rusija obezbediti potrebne uslove za srpski brend, a ne za brend koji se samo u Srbiji sklapa, a jeste potpisan od strane stranog proizvođača.
Takođe je tada istaknuto da su ruske kompanije zainteresovane da ulažu u prehrambenu industriju, poljoprivredu, navodeći da je Srbija prošle godine ostvarila izvoz samo voća i povrća u vrednosti od više od 50 miliona dolara. Gospodin Kudinov je takođe rekao da bilo koji proizvod može da pronađe svog kupca u Rusiji. Ono što je preko potrebno jeste da taj proizvod ima kvalitet i odgovarajuću cenu.
Ocenjeno je da Srbija ima odličnu prehrambenu industriju kada je reč o potrebama Ruske Federacije, i poljoprivredu, ukazujući da su to jedine dve grane koje neće imati pad proizvodnje, bez obzira na rasplamsavanje globalne finansijske krize. Ovo je takođe vrlo značajan podatak za građane Srbije i za srpsku ekonomiju.
Ono što je gospodin Kudinov takođe rekao, da ove godine ruske kompanije čak unapred ulažu u poljoprivredu, voće i povrće, da bi imali siguran izvor ovih proizvoda za plasman na ruskom tržištu. Šef trgovinskog predstavništva Rusije je takođe podsetio da je pre izvesnih nedelja Gasprom ušao u NIS.
Takođe je govorio o tome, kada je reč o međusobnoj saradnji između države Srbije i Ruske Federacije, bar kada su u pitanju ove oblasti o kojima je reč, nema strahovanja da će se to obustaviti. To je takođe trebalo da čujemo od predstavnika predlagača, pa bi onda zaista slika o rusko-srpskim odnosima bila potpunija.
Ono što moramo da kažemo, a neizostavno je važno, takođe i za ovaj sporazum koji će omogućiti ljudima koji su povezani sa Rusijom na ovakav način, jeste da je ekonomija Rusije danas jedna od najperspektivnijih, sa ogromnim mogućnostima za ekspanziju u mnogim oblastima. To su takođe uočile mnoge evropske i svetske kompanije.
Mali je broj zemalja gde se mogu postići takve stope rasta prodaje, ostvariti rezultati kakvi se ostvaruju u Ruskoj Federaciji. Sve veći broj kompanija se premešta iz Moskve u ruske regione u kojima su znatno povoljniji uslovi za otpočinjanje poslova, počev od ekonomskih, do administrativnih.
Za građane Srbije, koji misle da prevaziđu na bilo koji način efekte finansijske krize i da obezbede sebi egzistenciju, unaprede privredu države Srbije, vrlo je značajno da se na osnovu svega može zaključiti da danas Rusija predstavlja veoma pogodno tlo za poslovanje, zemlju u kojoj vlada visoki stepen konkurencije, bespoštedna konkurentska borba.
Ruska Federacija je najveća zemlja po površini u svetu, sa populacijom od 145 miliona stanovnika, visoko obrazovanom radnom snagom, obilnim prirodnim bogatstvom, ima ogroman ekonomski potencija.
Po raspadu SSSR-a 1991. godine Rusija je pokrenula reforme koje su imale za cilj transformisanje centralizovane ekonomije u sistem slobodnog tržišta. Promene su podrazumevale i sveobuhvatan proces privatizacije, tako da je sada više od 75% ruske ekonomije u privatnom vlasništvu.
U poslednjih osam godina zabeležen je konstantan rast bruto domaćeg proizvoda, koji je u proseku iznosio 6,7% godišnje. Zarade zaposlenih su rasle bržim tempom od inflacije, tako da je bio kontinuirani rast.
Kada je reč o trgovinskoj razmeni Rusije i Srbije, tu svedoči odlična bilateralna saradnja, koja se povremeno naruši određenim političkim odlukama. Samo u prošloj godini trgovinska saradnja iznosila je više od 2,4 milijarde dolara, što je povećanje u odnosu na 300 miliona dolara, koliko je ta saradnja iznosila 2000. godine.
Deficit Srbije u 2006. godini bio je 1,8 milijardi dinara, kao što je rečeno, upravo zbog uvoza energenata iz Rusije. Ono što je takođe za građane Srbije značajno, koji razmišljaju da otpočnu poslove na teritoriji Ruske Federacije, koristeći pogodnosti ovog sporazuma, za izvoz robe na rusko tržište neophodno je posedovanje sertifikata. Sertifikat je forma o poreklu robe.
Sertifikat se izdaje od strane Privredne komore Srbije ili ovlašćenih carinskih ispostava.
Da bi se iskoristile povlastice režima slobodne trgovine, neophodno je imati sertifikat forma roze boje, dok je za režim preferencija potreban sertifikat forma žute boje. Neophodni su svi standardni dokumenti, tovarni list i dugi, kao i ruski sertifikat kvaliteta, bez obzira da li kompanije već ima neke od ISO ili drugih standarda. Bilo koja roba da se isporučuje u Rusiju mora biti sertifikovana ovim standardom. Kompanije može da sertifikuje sam proizvoda, ali i kompletnu proizvodnju. Sertifikati se dobijaju od ruskih kuća, a dodatne informacije se dobijaju od Agencije za standardizaciju ili trgovinskog predstavništva ruske ambasade.
Kada je reč, a vrlo je značajno, opet u kontekstu sporazuma o kojem danas govorimo, o poslovnim običajima, govoreći o aktuelnoj problematici poslovanja u Rusiji, treba istaći da danas strani preduzetnici moraju da ulože puno novca i truda u osvajanju tržišta na kojem su se pozicionirale sve svetske multinacionalne kompanije.
Kao primer, treba istaći da jedan minut oglašavanja na nekoj moskovskih televizija iznosi oko 25.000 dolara. Stoga se savetuje preduzetnicima da svoje proizvode plasiraju u nekim od manjih gradova u unutrašnjosti Rusije, što će im biti lakše i jeftinije.
Preduzeća, takođe, moraju da vode računa da svojom proizvodnjom mogu da zadovolje potrebe tog velikog tržišta, na kojem sigurno ima mesta za kvalitetne srpske proizvode, poput proizvoda prehrambene industrije i nameštaja.
Dakle, ono što je, takođe, vrlo značajno da se kaže, da je politika poslovanja dosta stroga, da je strani investitor, praktično, u istoj poziciji kao i ruski proizvođač ili investitor. Međutim, Rusi svakog investitora ohrabruju na investiranje na drukčiji način, a to je zaštita domaćih proizvođača. Da biste uspešno radilo i učestvovalo u velikim programima države i njenih fondova, snabdevali ruske građane svojim proizvodima, praktično, morate biti domaći proizvođač.
Značajne promene poslednjih godina u Rusiji dovele su, takođe, do promena u poslovanju. U poslovanju ruskih partnera veoma je zastupljena tehnologija, podjednako se koristi Internet. Ukoliko bi neko želeo da ostvari bilo kakav konkretniji odnos na polju spoljnotrgovinskog poslovanja sa Ruskom Federacijom, ono što treba sasvim sigurno da zna da, pored ambasade Ruske Federacije, najvažnije ruske institucije u Srbiji su: Trgovinsko predstavništvo Ruske ambasade, trgovinsko-industrijska komora Ruske Federacije i Ruski dom.
Mi smo tokom rasprava na vrlo značajne predloge zakona koji bi trebalo da omoguće bolji ekonomski razvoj države Srbije, govorili i poredili koncept, odnosno dva potpuno različita koncepta, u smislu koncepta koji plasira EU na srpskom tržištu i koncepta koji plasira Ruska Federacija.
U kontekstu toga mi smo, zahvaljujući pisanju mog kolege mr Dejana Mirovića, koji konstantno istražuje ovu temu, zapravo, napravili paralelu na koji način srpske firme mogu da posluju sa velikim firmama koje dolaze sa teritorije EU, a sa druge strane kako naše firme i naša preduzeća prolaze u Ruskoj Federaciji.
S tim u vezi, ono što treba pomenuti jeste da je preduzeće "Ivan Milutinović – PIM" samo u julu 2008. godini potpisalo ugovor o izgradnji luke u mestu Primorsk na Azovskom moru u Rusiji, u vrednosti od 360 miliona evra. Beogradski "Napred" je u avgustu 2008. godini potpisao ugovor o gradnji trgovačkog centra u glavnom gradu Republike Komi, u vrednosti od 45 miliona dolara. Istovremeno, takođe gradi hotel u vrednosti od 70 miliona dolara u Jaroslavskoj oblasti.
To su, zapravo, ekonomski pokazatelji i ekonomske činjenice sa kojima se nije baš tako lako igrati. To, takođe, govori da tema odnosa i bilo kojih sporazuma nije i ne sme da bude tehničko pitanje, da bilo kakvo remećenje ovih odnosa direktno znači ugrožavanje ekonomske i socijalne stabilnosti građana koji tradicionalno rade i sarađuju sa Ruskom Federacijom.
Nažalost, o svemu ovome što bi građane Srbije izuzetno zanimalo, mi smo očekivali da ćemo čuti od predstavnika predlagača, koji se, nažalost, evo i u 15.10 časova još uvek nije pojavio. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, poslednji prijavljeni govornik, a po prijavama za reč u raspravi u načelu o Predlogu zakona.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre nekoliko reči povodom malopređašnje rasprave.
Nema sumnje da je pitanje KiM pitanje svih pitanja. U potpunosti se slažem da nije potrebna politička ostrašćenost kada govorimo o pitanjima koja su od nacionalnog i državnog interesa za Srbiju. Naravno da nam je po pitanju KiM potreban konsenzus svih relevantnih činilaca na političkoj sceni Srbije. SPS je to više puta rekla i kao predstavnik opozicije, i u trenucima kada smo podržavali manjinsku vladu Vojislava Koštunice i danas kao predstavnici parlamentarne većine u Srbiji.
Isto tako, želim da kažem da nema sumnje da je osnov za iznalaženje kompromisnog rešenja po pitanju KiM Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, pozitivna tekovina politike koju je po pitanju KiM devedesetih godina vodila SPS.
Što se tiče samog sporazuma koji je danas na dnevnom redu republičkog parlamenta, naravno da se potvrđivanje ovog izuzetno važnog sporazuma ne može okarakterisati kao tehničko, već kao suštinsko pitanje. Tu se u potpunosti slažem sa koleginicom Raguš.
Nekoliko detalja ću istaći iz samog sporazuma o kojima je već i bilo reči, a smatram da su od izuzetne važnosti. Najpre, želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati Sporazum o uslovima uzajamnih putovanja državljana Republike Srbije i državljana Ruske Federacije, pre svega jer smatramo da treba produbljivati prijateljske odnose između dve zemlje, s jedne strane, a s druge strane naravno da treba ići ka tome da se uprosti način putovanja državljana Rusije i Srbije.
Navedeni sporazum, kao što je rečeno, stupa na snagu 30. dana od dana prijema poslednjeg pismenog obaveštenja diplomatskim putem o tome da su strane obavile interne procedure neophodne za njegovo stupanje na snagu. To podrazumeva da Narodna skupština Republike Srbije prethodno mora da ratifikuje ovaj sporazum.
Takođe, želim da kažem da će, od trenutka stupanja na snagu ovog sporazuma, o čemu je već i bilo reči, srpski državljani moći da ulaze, izlaze, putuju u tranzitu i borave na teritoriji Rusije bez viza, pod uslovom da period njihovog neprekidnog boravka nije duži od 30 dana. Naravno da isti princip važi i za ruske državljane prilikom putovanja u Srbiju. Kao što je već rečeno, izuzetak predstavljaju državljani sa diplomatskim ili službenim pasošima, za koje bezvizni režim važi maksimalno za neprekidni boravak do 90 dana, koliko mi se čini.
Kada je reč o državljanima koji su upućeni na rad u diplomatska i konzularna predstavništva, i o tome je već bilo reči, kada je reč o njihovim porodicama, kao i o predstavništvima pri međunarodnim organizacijama, oni svakako mogu da ulaze, izlaze, budu u tranzitu i borave bez vize u drugoj zemlji tokom celog perioda važenja njihove akreditacije.
Što se tiče osoba koje putuju radi zapošljavanja ili školovanja, na snazi će ostati vizni režim, naravno, u skladu sa zakonodavstvom države ulaska.
Razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u cilju uspostavljanja ravnopravnog režima ulaska i boravka na teritoriji država ugovornica, po našem mišljenju je potpuno opravdan. Naravno da se za ovaj sporazum na jedan određeni način može vezati i ekonomska i kulturna, ali i naučna saradnja, o čemu je već i bilo reči.
Pored suštinskog značaja, treba naglasiti da bi usvajanjem ovog sporazuma zamenili odredbe do sada važećeg sporazuma u ovoj oblasti, koji je potpisan 31. oktobra 1989. godine, i potpuno je logično da su odredbe ovog sporazuma prevaziđene i da ne odražavaju potrebe razvoja međusobnih odnosa i nisu u skladu sa zakonodavstvom obe zemlje.
Još jednom želim da naglasim, na samom kraju, poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje izjasniće se pozitivno o predloženom sporazumu. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li želi reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Da.)
Reč će imati narodna poslanica Marina Raguš, a posle nje narodni poslanik Nenad Popović.
...
Srpska radikalna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Gospođo Čomić, dame i gospodo, građani Srbije, zaista mi je drago da se slažemo sa kolegama iz vladajuće koalicije da je ovo pitanje par ekselans i da nikako ne može da se svodi samo na tehničko pitanje. Važno je napomenuti da je onda i od izuzetnog značaja što je rasprava u ovom toku na ovu temu i dozvoljena upravo kao razmena argumenata i koncepata.
U ovom poslednjem delu preostalom u vremenu predviđenom za poslaničku grupu SRS, a na prvom mestu zahvaljujući iscrpnom, neprekidnom i predanom radu mog kolege mr Mirovića, u situaciji smo da možemo da koristimo i upoređujemo određene konkretne ekonomske pokazatelje koji zapravo sami za sebe govore sve.
Ono što je od izuzetnog značaja, a opet u kontekstu i ekonomije i ekonomske moći, crpe se sve ostale moći. Vrlo je značajno da imamo sliku sa kojim zemljama to još Ruska Federacija ostvaruje značajnu saradnju i na koje zemlje Srbija, kao država, sa ogromnim problemima političke i ekonomske prirode, može da računa.
U tom kontekstu treba reći da Rusija ima dobre odnose sa Iranom, čiji udeo u svetskim zalihama dostiže 26, 74% ili oko 15 kubika, sa Katarom, čiji udeo u svetskim zalihama dostiže oko 26%, sa Saudijskom Arabijom, čiji udeo dostiže oko 7%, sa Alžirom čiji udeo u svetskim zalihama iznosi oko 5%, sa Venecuelom čiji udeo dostiže 5%, sa Turkmenistanom čiji udeo u svetskim zalihama dostiže 3%.
Ne bi bilo iznenađenje ukoliko bi se u narednom periodu obistine najave o stvaranju globalnog gasnog kartela. Ekonomski podaci, takođe, pokazuju da je u 2006. godini gotovo cela EU zavisila od snabdevanja ruskim gasom. U Bugarskoj, Finskoj, Grčkoj, Letoniji, Litvaniji, Slovačkoj zavisnost je iznosila 100%, u Turskoj 78%, u Austriji u januaru 2008. potpisan je sporazum o preuzimanju 50% skladišta gasa u Austriji od strane Gasproma.
To skladište je treće po veličini u Evropi i bilo je predviđeno kao važna tačka za gasovod: 78% u Mađarskoj, 76% u Češkoj, 75% u Poljskoj, 66% u Hrvatskoj, 65% u Rumuniji, 63% u Sloveniji, 51% u Nemačkoj, 40% u Italiji, 31% u Francuskoj.
Dakle, 32 zemlje sveta uvoze gas od Gasproma. Ruska firma poseduje 156.000 km gasovodne mreže, a 514.000 km distributivne mreže snabdevaju Rusi.
Takođe, sve one koji su zaista na strani potpuno okrenuti konceptu pridruživanja i isključivo saradnje sa zemljama EU, ono što smo očekivali da malo pokoleba i eventualno da malo proširi vidike jeste mišljenje brojnih eksperata.
Dakle, prema rečima, primera radi samo, Vojina Vuletića, generalnog sekretara Udruženja za gas Srbije, Rusija ima izvanredno dobro izgrađenu infrastrukturu od severozapadnog Sibira ka unutrašnjosti, koju čine više od 20 magistralnih gasovoda dužine oko 5.000 km. Razgranata i grandiozna infrastruktura daje veliku moć.
Gospodin Dragan Nedeljković, urednik sajta Energo portal ističe da je Rusija energetska sila, odakle ta sila crpi svoju političku poziciju i svoju političku moć. Ne samo po tome što ima velike rezerve energenata, već je specifična po tome što sve što iskoristi vrlo brzo nadoknadi pronalaženjem novih nalazišta.
Ono što je moglo da se pronađe, ukoliko posmatramo nama susedne zemlje, a opet je u kontekstu svega ovoga što jeste jednosmerno gledanje ka EU, recimo, direktor londonske firme „Oil lend gas konsalting“ izjavio je za hrvatski časopis „Nacional“, Rusija je pre desetak godina bila pred bankrotom, a danas je treća u svetu po deviznim rezervama i to zahvaljujući energentima.
Rusija pod kontrolom ima ogromne količine nafte i gasa i čitavu Evropu drži u šaci. Tek se očekuje da kompanije pod kontrolom ruske Vlade ozbiljnije krenu prema Evropi. Iz nama susedne zemlje, da ne budu samo srpski ili ruski izvori, hrvatski novinar i eksperti naglašavaju, srpska naftna industrija biće nakon srpsko-ruskog sporazuma u puno boljem položaju od hrvatske INA, jer će dobiti strateškog partnera i, toliko koliko je značajan sporazum koji je ratifikovan ovde, jednog od najjačih partnera u naftnom i gasnom biznisu.
U tom smislu, ne treba sumnjati da će politički uticaj Srbije u budućnosti biti znatno veći nego danas. INA za strateškog partnera ima mađarski „Mol“, koji se ne može meriti sa ruskim divom, a i sam već godinama zavisi od Lukoila, druge ruske naftne kompanije. Takođe, tu se zaključuje da je Srbija dobila snažnog partnera, kako u energetskom, tako i u političkom smislu. Ovo smo očekivali da čujemo od predstavnika predlagača. Šta je, tu je.
U ovom kontekstu, gospodin Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora Gasproma je izjavio – ovaj posao će Srbiji omogućiti da u potpunosti razreši sva svoja energetska pitanja. Srbija postaje veliki evropski centar za tranzit i skladištenje gasa, u isto vreme za sebe obezbeđuje sigurno snabdevanje prirodnim gasom, naftom i naftnim prerađevinama.
Takođe, samo da pridodamo nalazima eksperata, gospodin Dragomir Janković iz Evropskog instituta za ekonomiju smatra da je sporazum sa Rusijom dobar i da nije u suprotnosti sa politikom i dogmom koju je izabrala vladajuća većina. Kaže se, sama EU pravi dogovore sa Rusijom oko gasa, nema prepreka da Srbija potpiše taj sporazum sa Rusijom, jer ni Bugarska, koja je članica Unije, nije konsultovala Uniju kada je potpisivala sa Rusijom sporazum o Južnom toku.
Srbija će samo od tranzitnih taksi, prema procenama nadležnih ministarstava, zarađivati godišnje oko 200.000.000 evra. Sada, za tranzitne takse Mađarskoj godišnje plaća 100.000.000 evra. Andrej Mernije, generalni sekretar Energetske povelje EU, takođe je otvoreno izjavio da je konkurentski prozapadni projekat gasovoda Nabuko, usled nedostatka gasa, ipak mrtvorođenče.
Branko Terzić, Amerikanac srpskog porekla i energetski ekspert, u zborniku eseja uglednih svetskih političara i eksperata pod nazivom „Svetska kriza i kako dalje posle Iraka“ napisao je deo koji se bavi energetskom budućnošću planete, smatra konkretno za Srbiju: to je dobar sporazum, jer prirodni gas u Srbiji je trenutno skuplji nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.
Tema konkretno nije gas, ali sporazum koji smo mi potpisali nama je dao jačinu na celokupnoj političkoj sceni, a opet je u kontekstu viznih olakšica za sve one koji sarađuju sa Ruskom Federacijom.
Pored naplate i tranzitnih taksi, i beneficirane cene gasa, ne ulazeći u cenu celog paketa, ugovor je Srbiji doneo zaista mnogostruke koristi. Kao što vidimo, svi iz okruženja sada Srbiju ipak gledaju drugim očima. Srbija je konačno dobila vrlo značajnog i jakog strateškog partnera.
Ono što je radosna vest, čini se da ćemo i oko ovog sporazuma imati jedinstven pristup bilateralnim odnosima sa Ruskom Federacijom, a što je, čini se, najznačajnija poruka sa ovog dela teritorije.
Ono što smo imali prilike da osetimo tokom celokupne kampanje potpisivanja ovog sporazuma jeste kampanja koja se vodila protiv ruskog partnera, čak i određene nelogičnosti koje su se desile tokom prelaska na srpsko tržište i shvatanja da veliki problem koji se pojavio je imovina koja je negde nedefinisana, završni račun koji je vrlo čudan.
To su sve činjenice o kojima treba porazmisliti ukoliko želimo da računamo na jaku polugu moći, kao što je osovina Rusija i Kina, i konačno istočno tržište. To i jesu konkretne poruke na koji način se ostvaruje posao u državi Srbiji i sa čim se zapravo oni koji zaista vide Srbiju kao ekonomski oporavljenu zemlju na teritoriji Srbije i susreću.
To naravno nije nelegitimno. U svakoj državi postoje lobi centri koji su dobro plaćeni za propagiranje određenih interesa, ali su to činjenice o kojima vredi javno govoriti i ne bi li se sa tim konačno negde i stalo. Dakle, kada se odbace sve ove propagandne fraze, koje zapravo dolaze sa teritorije Unije, koja je zaista po standardima toliko godina i decenija ispred srpske privrede i srpskih proizvoda, i ako se analiziraju konkretni ekonomski podaci, dolazi se do zaključaka da zapravo postoji alternativa upravo u ovom zapadnom konceptu, odnosno briselskom konceptu privrede, odnosno za nas, za SRS konkretno dogmi zvanoj EU.
Ono što mi smatramo i to je naše političko uverenje, tradicionalno, priznajemo, mi jesmo rusofili, jeste da je Rusija, na osnovu svega ovog o čemu je bilo reči do sada i o čemu sam govorila, pravi ekonomski izbor za Srbiju. Srbija je jedina zemlja zapadno od Karpata koja sa Rusijom ima jedinstveni ugovor o slobodnoj trgovini. To je takođe činjenica. Takav poklon bi poželela svaka privreda u Evropi.
Dakle, ono što je nažalost u nekom političkom momentu u državi Srbiji bila uzaludna činjenica jeste izjava bivšeg ruskog ambasadora gospodina Aleksejeva u julu 2007. godine, koji je govorio da je povećanje izvoza Srbije u Rusiju aktuelno pitanje. Takođe je govorio da treba aktivnije da koristimo sporazum o slobodnoj trgovini, koji je unikatan, jer ne postoji između Rusije i zemalja van Zajednice nezavisnih država.
Takođe, nažalost, tada su u vetar otišle reči gospodina Andreja Hripunova, trgovinskog predstavnika ruske ambasade u Beogradu, koji je tvrdio da svi srpski proizvodi mogu biti prodati na ruskom tržištu. Bilo koju konkurentnu robu koju Srbija ima može da ponudi ruskom tržištu. Najbolji primer je "Metalac" u Gornjem Milanovcu, više od trećine proizvodnje ide u Rusiju. Roba je konkurentna i nema nikakvih problema da se dobro prodaje u Rusiji.
Ono što je takođe naše političko uverenje, zasnovano na ovim konkretnim podacima, da su svi ti potezi bili negde uzaludni zbog samoubilačke ekonomske politike, dogmatski okrenute samo i isključivo ka EU, došlo je do zaista tragične situacije, od ukupno 212 robnih grupa u izvozu sa Rusijom, u 72 nema nikakvih pokazatelja, samo oko 5% srpskog izvoza otpada na Rusiju.
Umesto da srpska preduzeća izvoze na rusko tržište, gde imaju povlašćeni tretman i tako smanjuju ogroman spoljnotrgovinski deficit, najveći u istoriji srpske privrede, koji je direktna posledica besmislene ideje da se srbijanska preduzeća mogu takmičiti, recimo, sa francuskim i nemačkim monopolistima na tržištu EU, došlo je do novog izrabljivanja srpske privrede od strane zapada, upravo preko korišćenja pogodnosti iz ugovora sa Ruskom Federacijom.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju koje imate kao ovlašćena predstavnica je iskorišćeno. Molim vas da privedete kraju.)
Dakle, konačno, na osnovu ovih iznetih činjenica, a ima tog još dosta, nažalost ograničeni smo vremenom, SRS će glasati za ovaj sporazum.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS. Na raspolaganju vam je tri minuta i 30 sekundi.

Nenad Popović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, DSS će glasati za ovaj sporazum.
Vrlo je važno da se kaže, to ću ponoviti, da je Rusija učinila mnogo za Srbiju poslednjih godina. Pre svega, jasno nas je i bez ikakvih uslova, bezrezervno podržala oko Kosova i Metohije, podržavajući ne samo integritet i suverenitet Republike Srbije, a pre svega poštujući i međunarodno pravo.
S druge strane, Srbija je najpovlašćenija u trgovinskim odnosima sa Ruskom Federacijom, imajući bescarinski aranžman za 97 proizvoda koji se proizvode na teritoriji Republike Srbije, što nema nijedna druga zemlja u svetu.
Treće, zahvaljujući saradnji Vlade premijera Koštunice sa Ruskom Federacijom došlo je do potpisivanja ugovora o izgradnji najboljeg ekonomskog dogovora koji je potpisala Republika Srbija, a to je izgradnja Južnog toka.
Četvrto, ovaj bezvizni režim za građane Srbije pokazao je odnos Rusije prema Srbiji. Napomenuću samo da su bezvizni režim od Rusije tražile zemlje EU decembra 2008. godine, ali Rusija im to nije omogućila.
Rusija je naš najveći spoljnotrgovinski partner. Mi sa Rusijom imamo četiri milijarde dolara godišnje obrtaja. Mnogo više uvozimo nego što izvozimo i tu i jeste najveća šansa za srpsku privredu, da iskoristimo najbolji mogući potencijal koji postoji i da izađemo na to najveće svetsko tržište.
Sve evropske vlade na čelu, pre svega, sa nemačkom vladom, francuskom i drugim evropskim državama, kao i SAD, čine sve moguće napore da što više prodru na zahtevno rusko tržište, koristeći sve potencijale koje im pružaju i njihove vlade, predstavništva njihovih privrednih komora i druge institucije. Najveći spoljnotrgovinski partneri danas sa Rusijom su baš Nemačka i Amerika.
I mi ne treba da otkrivamo vodu ili da pravimo točak, mi treba da radimo ono što rade sve evropske zemlje, što rade i SAD, da definišemo strategiju najboljih mogućih političkih i ekonomskih odnosa sa Ruskom Federacijom.
Nažalost, Vlada Republike Srbije, aktuelna Vlada, čini nekoliko krupnih grešaka koje prete da unište odnose sa Ruskom Federacijom. Na svu sreću ti odnosi su mnogo jači i ova vlada neće uspeti to da uradi, a navešću dva konkretna primera.
Prvi primer je – najbolji gasni sporazum, koji je ratifikovala Skupština Republike Srbije sa 220 glasova u ovoj skupštini, jedan potpredsednik Vlade je nazvao lošim sporazumom i radio je na sve moguće načine na uništenju ovog sporazuma. Na sreću, njegove namere se nisu ostvarile i sporazum je ratifikovan, sporazum je usvojila ova skupština i taj sporazum se već primenjuje, ali to je bila jako loša poruka Vladi Ruske Federacije.
S druge strane, ovaj pokušaj da se srpski vojnici pošalju na NATO manevre u Gruziju, koje je Rusija ocenila kao najveću moguću provokaciju, zaista je besprecedentan i hitno se tome mora stati na put. Srpska noga nikad nije kročila na istok, srpski vojnik nikad nije išao na rusku granicu i to ne sme nikad da se desi.
Zato želimo da istaknemo još jednom, moramo imati strategiju političkih odnosa i ekonomskih sa velikim silama, a u tom smislu i sa Ruskom Federacijom. Ti odnosi moraju da budu zasnovani na međusobnom poštovanju i uvažavanju.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju koje imate kao ovlašćeni predstavnik je iskorišćeno.)
Završavam. DSS svom snagom podržava ovaj sporazum. Hvala.