Pravo na repliku na osnovu direktnog pominjanja narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ono što sam želela da kažem jeste ukoliko postoji iskrena želja da se pošalje poruka Ruskoj Federaciji zbog svih onih razloga zbog kojih i vi govorite, važnosti, velesila itd, onda ostaje nejasno zašto se šalje poruka da je Vlada zabranila dolazak nekome.
Dakle, ako se ume razmišljati o tome kako se čitaju poruke koje stižu iz jedne zemlje i kako se mogu tumačiti, onda neko ko je dobronameran i kome je stalo do razvijanja odnosa Srbije i Ruske Federacije, tako nešto ne bi izgovorio, kao što ne bi izgovorio ni to, iako to nije tačka dnevnog reda, da je Vlada bila protiv potpisivanja sporazuma o gasno-naftnom aranžmanu. Podsećam vas da je ova ista Vlada potpisala taj sporazum i da smo mi u Skupštini u ovom sastavu i ratifikovali taj sporazum. Želim da kažem da je moje pitanje zapravo značilo, ako nam je stalo da unapređujemo odnose između Srbije i Ruske Federacije, svako može da ima svoje razloge zbog kojih su ti odnosi važni, onda poruke koje šaljemo odavde ne smeju da budu takve da rade suprotno tom interesu. Hvala vam.

Reč je tražila narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, zamenica predsednika poslaničke grupe Napred Srbijo.

U ime poslaničke kluba Napred Srbijo Srpske napredne stranke hoću pre svega da kažem da je ovo za nas i srećan i svečan dan, i da opravdam odsustvo gospodina Tomislava Nikolića, koji se nalazi u Novom Pazaru pokušavajući da pomogne u rešavanju nekih naših zajedničkih dnevnih, a teških problema.
Vrlo mi je neprijatno što je sednica, koja je zaista trebalo da bude svečana, počela drugačije i opozicija i SNS kao deo te opozicije ničim ne snosi odgovornost za to.
Drago mi je što je među nama sekretar iz Ministarstva inostranih poslova, gospodin Stanimir Vukićević, koji je bio ambasador u Rusiji, i da ste samo pokušali da opravdate kašnjenjem u saobraćaju njegov dolazak, mi sigurno ne bismo zamerili što nije bilo nikoga na početku.
Pre svega ću reći da ćemo svim srcem i sa emocijama i sa kompletnim razumom glasati za usvajanje ovog sporazuma. Moram da kažem da se jedan malograđanski odnos, koji se u ovoj državi neguje kao da je vredan, pokazao i na ovom primeru.
Kada vidite da se dvoje dogovaraju oko nečega, onaj treći misli da se dogovaraju protiv njega. Nažalost, i sporazum i svi odnosi sa Rusijom se doživljavaju na sličan pogrešan način.
Moj utisak je, i ne bih želela da mi iko na to replicira, daj bože da je samo ličan, da mnogi u ovoj državi imaju bukvalno osećaj krivice zbog saradnje sa Rusijom, a pred zapadom i Amerikom.
Mislim da je to nepotrebno iz razloga što sa tom istom Rusijom se utrkuju da se na svim forumima i njenim čelnicima prvi pozdrave oni pred kojima neki iz ove države imaju osećaj krivice.
Utrkuju se da s njima ekonomski sarađuju, da im se ni na koji način ne zamere u bilo kom smislu.
Zašto bi se mi stideli da sarađujemo sa državom s kojom nas spaja i istorija, i tradicija, i jezik, i vera i književnost.
I obraćanje sa draga braćo i sestre nigde nema onaj direktni izvorni smisao kao baš tamo.
To sam osetila u jednoj poseti prošle godine u junu i moje iskreno zalaganje da potpuna liberalizacija viznog režima na obe strane i u oba smera bude ovim sporazumom ratifikovana i što pre stavljena u praktično sprovođenje, nije motivisano, mada ne zameram, nikakvim ekonomskim interesima nekih ljudi, a daj bože da ih je više, poput gospodina Popovića, koji s njima sarađuju.
Nije motivisano nikakvom direktnom političkom podrškom partiji kojoj pripadam, za razliku od nekih drugih koji su žurno žurili da pročitaju telegrame rođendanskih čestitki, koji su išli da se tamo fotografišu onda kada je to bilo korisno u vreme predizborne kampanje. Upravo interesima razvitka ove zemlje, njenog ubrzanog privrednog rasta, interesima oba naroda motivisan je ovaj prvi korak koji treba da znači otvaranje saradnje u svim mogućim oblastima i svim aspektima.
Ako u saradnji i razgovorima sa ljudima iz Ruske federacije čujete da majke danas tih uglednih biznismena još uvek pominju kao brendove – kožnu obuću iz Jugoslavije, naša vina, našu hranu, naš tekstil, ako smo mi nekad bili onaj obećani svet za njih, ne vidim razloga da ne radimo svakog dana i sa puno snage na razvijanju tih odnosa.
Ima jedan dodatni razlog zbog kojeg mi treba da se radujemo ratifikaciji ovog sporazuma.
Podrška Rusije koju smo imali svih teških, a posebno deceniju unazad, bila je srazmerna njihovoj snazi na svetskoj političkoj sceni, pa od njihovog iskrcavanja na aerodromu u Slatini, preko njihove borbe za međunarodno pravo, a samim tim i nas, u Savetu bezbednosti UN, preko podrške koju imamo u Međunarodnom sudu pravde oko neregularnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, do njihove borbe za ukidanje Haškog suda – sve su to dokazi koji treba nama i našem narodu da pokažu da neko velik, moćan i svestan onoga što je međunarodno pravo, humane vrednosti i čovek jesu u osnovi odnosa koje ćemo razvijati.
S druge strane, to ne znači zabludu da bilo ko od nas iz SNS, i lično mogu da potvrdim, misli da u tim odnosima dobrih razumevanja i dobrih principijelnih temelja, treba da važi drugo pravilo sem ljubav za ljubav, a sir za novac. To je stara izreka koju nam niko ne sme zameriti. Partnerski odnosi na kojima želimo da gradimo saradnju su princip koji treba da funkcioniše i onda kada govorimo o ulasku u EU, o saradnji sa Rusijom, sa zemljama BRIK-a, rastućim, Indijom, Brazilom, Kinom i svima ostalima koji u nama žele da vide ravnopravnog partnera. U tom smislu ne da nema razloga za stid, ima razloga za ponos i za veliku opreznost.
Uverena sam da se u manevrima u Gruziji neće naći nijedan srpski vojnik. Volela bih da nam neko ispred Vlade pruži uverenje te vrste. Zaista ne bi bilo u redu da neko i pomisli da se mi možemo naći prijatelju u nevolju a na suprotnoj strani, jer Rusija je mnogo puta dokazala da nama jeste prijatelj u nevolji, i mi koji gradimo prijatelje na svim stranama, ta prijateljstva treba da snažimo, podržavamo i učvršćujemo svakog dana, vrlo vodeći računa o svakom potezu i o svakoj reči koju upotrebljavamo.
Sa zadovoljstvom, na ovaj svečani dan, u ime SNS glasaćemo za ratifikaciju sporazuma koji znači zbližavanje dva naroda u svakom smislu, od turističkog do ekonomskog. Hvala.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Ako ne, obaveštavam da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine…
Da, reč je tražio narodni poslanik Vladan Batić. Ima pravo da govori pet minuta. Samo molim da se registrujete u sistemu.

Dame i gospodo, u ime Demohrišćanske stranke Srbije mogu da podržim Predlog ovog sporazuma, ali to nije nikakav istorijski čin, to nije nekakav svečani dan, to je jedan običan protokol, potpuno primeren i normalan u međunarodnim komunikacijama i u savremenom svetu.
Ovo je čak bila obaveza Rusije prema nama. Srbija je odavno ukinula vize za ruske državljane, koje su pošteno rečeno njima mnogo potrebnije nego njihove nama. Prema tome, to je samo poštovanje principa reciprociteta i ništa više.
Sada to glorifikovati nekim velikim rečima, da je to istorija, svečanost, to je glupost. Još nešto, pošto su neke stranke očito neobaveštene, neinformisane ili nepismene kada su međunarodni odnosi u pitanju. Ne zalaže se Ruska federacija za ukidanje Haškog suda, ona ga je osnovala. Dakle, Ruska federacija je osnovala, gospođo Tabaković, za vašu informaciju, Haški sud, kao stalni član Saveta bezbednosti.
Ne može Ruska federacija da utiče na odluke Međunarodnog suda pravde. To je najviša međunarodna pravosudna institucija. To možda vi zamišljate kako se može uticati na pravosuđe. To je pominjano u predizbornoj kampanji – da će se preispitati neke pravosnažne presude, ali sada to dovoditi u kontekst ukidanja viza je potpuno besmisleno.
Ista ta Ruska federacija nije ispoštovala naše zahteve za ekstradiciju nekih naših državljana koji treba da se nađu na optuženičkoj klupi. Sećamo se, u vreme NATO intervencije, kako je Ruska prekomorska flota krenula iz Crnog mora da spreči NATO intervenciju i izgleda da još putuje. Manite nas tih priča o nekakvom patriotizmu, bratstvu i sličnim.
Ovo je tehnički posao. Ovo je dobra stvar, da se ljudi ne lomataju po ambasadama, konzulatima ili ministarstvima unutrašnjih poslova da bi dobili vize. To je elementarna stvar koja sa emocijama i ljubavlju nema ama baš nikakve veze. To je apsolutno jedna protokolarna i tehnička stvar. Nisam čuo da su Rusi slavili i proglašavali istorijskim danom dan kada je Srbija ukinula vize za ruske državljane. Hajde da to svedemo na meru koju to zaslužuje.
Dakle, kao poslanik Demohrišćanske stranke Srbije sam za taj sporazum, ali ne da od toga pravimo nekakav istorijski događaj. Hvala.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe - Nova Srbija, DSS i SRS.
Prelazimo na raspravu, a po prijavama za reč. Prvi prijavljeni govornik je narodna poslanica Aleksandra Janković, a posle nje narodna poslanica Marina Raguš.

Gospođo potpredsednice, poštujući vaš lični autoritet i autoritet ove skupštine, ne mogu da verujem da ste stali na stranu Vlade koja se krije i ne šalje svoje predstavnike, bar ne u vreme namenjeno kad god je reč o odnosima sa Ruskom federacijom.
Da li je moguće da se pored Vlade i vi, kao i predsednica ove skupštine, pali pod uticaj antiruskog lobija oličenog u liku Mlađena Minhauzena, koji nije uspeo da obori energetski sporazum, pa stalno iznova vršlja, ne bi li upropastio svaki koristan odnos Srbije sa Rusijom, kao jednom od retkih zemalja koja sa nama ima odnos partnerskog poštovanja, a ne očekivanja tipa – dugog štapa i male šargarepe?
Da li i zašto okosnica ove semafor koalicije, žuta stranka, stalno daje crveno svetlo i crveni karton baš u odnosu sa Rusijom? Da li vaše predizborno obećanje i opsena zvana EU nema alternativu, uz obećanje da ćemo konačno doći na čuvenu šengen listu, automatski isključuje važnost posebnog odnosa sa Rusijom i ukidanja viza za Rusiju građanima Srbije?
Potpuno se slažem sa gospodinom Nenadom Popovićem – da ova vlada i njeni eksponenti u ovoj skupštini ne poštuju značaj bilo kakvog sporazuma sa Ruskom federacijom. Slažem se sa već imenovanom opaskom tvorca ekonomskog programa za razvoj Srbije u uslovima ekonomske krize – da je sve u vezi sa Rusima od strane Vlade i vladajuće stranke nekako stidljivo provučeno, gotovo na mala vrata.
Da je reč o ukidanju viza za bilo koju, pa i najmanju zemlju EU, ovde bi bila cela svita ministara sa sve pomoćnicima, šefovima kabineta, državnim sekretarima, a naravno da ne bi bilo isključeno ni prisustvo najvećeg marketinškog stručnjaka, odnosno osobe u ulozi predsednika Srbije.
Prošle godine 25. decembra Vlada je na sve to donela odluku o slanju naših vojnika u Gruziju na inicijativu ministra vojske Šutanovića, pardon Šutanovca.
Na Vaskrs, dok su pravoslavni vernici proslavljali najveći hrišćanski praznik, u medijima se pojavila informacija o slanju naših vojnika na vojne manevre NATO-a u Gruziju i objavljena kao svojevrsno kukavičje jaje unutar ove priče o vaskršnjim jajima. Trebalo je verovatno da promakne neprimetno za građane Srbije.
Ipak, Nova Srbija, odnosno zamenik predsednika poslaničkog kluba NS, gospodin Miroslav Markićević, već tada je postavio pitanje – ko je odlučio da vojska Srbije bude među 19 učesnika NATO vežbi u Gruziji?
Oglasio se i bivši, a uskoro i budući premijer Srbije, dr Vojislav Koštunica i zahtevao da vlasti u Srbiji moraju odmah da povuku odluku o učešću Srbije na NATO manevrima, jer je Srbija vojno neutralna, rekavši – učešće Srbije u manevrima NATO-a na granicama nama prijateljske Rusije vređa najdublja osećanja srpskog naroda, jer je upravo obeležena desetogodišnjica NATO agresije na našu zemlju.
Zato upozoravamo vlast da poštuje odluku o vojnoj neutralnosti Srbije i da se ne poigrava dostojanstvom države i dostojanstvom srpskog naroda.
Dva dana kasnije je ovde troje poslanika postavilo pitanje u vezi sa tim sramnim slanjem naših vojnika na NATO manevre. Reč je o gospođici Marini Raguš iz SRS, Draganu Šormazu iz DSS, a ja sam u ime poslaničke grupe NS zahtevala ostavku nadležnog i odgovornog ministra, gospodina Šutanovca.
Ono što je veoma važno danas reći jeste da su Dveri srpske i preko 20 nevladinih organizacija pokrenule inicijativu i akciju pod nazivom „Smenimo NATO ministra u Vladi Srbije“.
Tu akciju do sada je podržalo 50 istaknutih javnih ličnosti iz svih oblasti društvenog života. Upravo je stigla podrška od zamenika glavnog i odgovornog urednika „PC World“-a. Očigledno je da su srpski intelektualci, srpska javnost, odreagovali na ovaj sramni pokušaj da se sa Rusijom zamerimo bez ikakvog razloga.
Rezolucija 1244 predviđa slanje vojske na Kosovo. Na Kosovu nije srpska vojska, ali će zato srpske vojske biti u Gruziji.
Drugo, ovde smo baš od predstavnika žute stranke slušali svojevremeno kako nijedna srpska majka neće više zaplakati.
Da li je moguće da, pored svega toga, neko donosi odluku o slanju naših vojnika u Gruziju da, bože moj, učestvuju među 19 ostalih učesnika NATO vežbi i da se tako izbrukamo jednom i zanavek?
Ono što je veoma važno jeste da je Narodna skupština Srbije, kao državni organ sa najvećim demokratskim legitimitetom u državi, donela Rezoluciju o vojnoj neutralnosti Srbije i, koliko je meni poznato, ta rezolucija do dan-danas nije izmenjena.
Na osnovu čijih i kakvih ovlašćenja onda taj dični ministar vojni, koji ne zna koliko ima metaka u šaržeru, odlučuje da naše vojnike pošalje na vojne manevre NATO-a u Gruziju? Zašto se u Srbiji ćuti, iako postoji vrlo organizovana akcija, peticija koja uključuje sve važne srpske intelektualce, mlade ljude, 20 srpskih nevladinih organizacija?
Zašto se ćuti o tome da je zaista bruka i sramota za srpski narod da se donese ovakva odluka u trenutku kada predsednik Rusije Dmitrij Medvedev obustavlja saradnju sa NATO-om zbog vojnih vežbi na granici Rusije i kada se u samoj Gruziji ne zna kolika je politička težina režima Mihajla Sakašvilija, pošto su u toku veliki protesti opozicije sa zahtevom za njegovu smenu? Naš ministar vojni, drsko poništavajući odluku svih demokratskih ustanova Srbije, samovoljno šalje naše vojnike u pomoć NATO paktu i diktatoru Sakašviliju.
Malopre je zamenik predsednika poslaničkog kluba NS rekao da postoji izvestan animozitet u odnosu na ministra spoljnih poslova, animozitet od nekakvih drugih članova Vlade, što smo mogli da primetimo i u reakcijama ispisanim u časopisu „Blic“, gde je ministar Šutanovac skidao sa sebe odgovornost, pokušavajući da tu odgovornost pripiše i isprojektuje na gospodina Vuka Jeremića.
Onda se oglasilo, opet po izvorima B92, Ministarstvo inostranih poslova i reklo da takvu odluku nikada nije donelo. Kako god bilo, nadležni ministar za pitanja odbrane jeste ministar Dragan Šutanovac, i zaista zahtevam ovoga puta da se odgovori na poslanička pitanja koja su ovde postavljena, pre svega na pitanje kada će ministar vojni podneti ostavku.
Što se današnjeg sporazuma tiče, svakom normalnom čoveku možda ovo ne bi trebalo da bude presvečan trenutak, ali je veoma važan trenutak u kome Srbija na neki način vraća svoje dostojanstvo i ponovo stupa u partnerske odnose sa jednom federacijom kakva je ta velika Ruska Federacija.

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, posle nje narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, kada je reč o Predlogu zakona kakav je ovaj o potvrđivanju između dve Vlade, dve države, kakve su Vlada Republike Srbije i Ruske Federacije o uslovima uzajamnih putovanja državljana obe države, najčešće se govori da je reč o tehničkoj stvari.
Međutim, s obzirom da su inače naši bilateralni odnosi i ono što jeste političko opredeljenje vladajuće većine opterećeni mnogim političkim nesuglasicama, građanima Srbije nije najjasnije u kom pravcu se krećemo, kada 56% ljudi, prema istraživanjima „Irija“ smatra da je Vlada na pogrešnom putu.
Prvo, imamo prvo fazu vrlo hladnih odnosa sa Ruskom Federacijom, onda fazu otopljavanja odnosa sa Ruskom Federacijom. Zbunjujemo i građane, a i svi smo pomalo zbunjeni, tako da ovo svakako ne može da bude, bar za predstavnike SRS, tehnička stvar. Jedan ovakav sporazum nastaje kao rezultat bilateralnih odnosa. Ovakav sporazum nastaje kao rezultat odnosa između dve države.
Bilo bi sramotno da se o odnosima Ruske Federacije i države Srbije govori u kontekstu ovakvog sporazuma samo sa tehničkog aspekta. Ono na šta je opozicija danas pokušala da skrene pažnju jeste još jedan dodatni argument, a to je totalno ignorisanje od strane izvršne vlasti ovog parlamenta, tako da s stiče utisak, i to je naše političko uverenje, a i legitimno je da se polemiše sa političkim uverenjima, da jednostavno iza izvršne vlasti postoji prava vlast, ali u senci, i da umesto gospodina Cvetkovića, gospodin Boris Tadić je pravi i realni premijer srpske Vlade.
To je naše uverenje, a čini mi se da je sve jače uverenje i građana Srbije, a svakodnevno dobijamo potvrdu kroz odnos Vlade prema ovom parlamentu i ovako značajnim temama.
Tako da za SRS ova stvar ne može da bude tehničko pitanje. Ova stvar pokreće niz drugih pitanja na koja nismo dobili odgovor, premda smo koristili poslaničku mogućnost da zatražimo i dobijemo konkretne odgovore, pogotovo vezano za sramotnu činjenicu, a jeste učešće dvojice visokih oficira u komandnom centru NATO-a, pri manevrima na samoj granici sa Ruskom Federacijom.
Ono što smo imali prilike da čujemo, vrlo zvanično, jeste oštar protest od strane predsednika Ruske Federacije gospodina Medvedeva, takođe vrlo oštar protest od strane gospodina Rogozina, vrlo nemušte odgovore i to uglavnom kroz pisanje medija predstavnika resornih ministarstava.
Ali, postoji činjenica da je Vlada u nekom momentu donela zaključak da dvojica oficira Vojske Jugoslavije učestvuju u NATO manevrima na ruskoj granici.
To je najsramotnija činjenica i to je bilo pre šest meseci. Bez obzira kada je bilo, ukoliko računamo na podršku jedne sile, mi smo rusofili, to ne krijemo, mislimo da je to put našeg oporavka, ni to ne krijem i to je naš koncept. Ovde u ovom parlamentu redovno imamo sukob dve dogme i dva koncepta, jedan koji govori da je saradnja između istoka i zapada, što je nemoguće, jer je zapad porušio mostove sa istokom. Jedan od poslednjih dokaza su manevri na samoj granici sa Ruskom Federacijom od strane NATO alijanse, veći prst u oko nije mogao da se desi.
Voleli bismo da čujemo – na koji način izvršna vlast misli da na pravi nešto što je nespojivo. Uostalom, da zapad hoće zaista dobre odnose sa istokom, ne bi Srbiji bilo potrebno da bude most te saradnje. Očigledno da je nekima Srbija potrebna samo kao koridor odlaska na istočno tržište, recimo na teritoriju Ruske Federacije kada je reč o automobilskoj industriji, pa smo tu imali vrlo drastično reagovanje gospodina Sergeja Šojgua, koji je odbio prisustvo Fijatovih automobila na teritoriji Rusije, baš iz ovog razloga.
Naše je legitimno pravo da o ovakvom sporazumu ne možemo da govorimo samo kao o tehničkoj stvari, zato što je izuzetno značajno, tu delimično mogu da se složim sa već rečenim od strane prethodnih govornika, da je vrlo značajno da se iz ovog parlamenta kao zaključak podnese jednostrano glasanje za ovakvu vrstu sporazuma, baš kada je reč o konkretnom istorijskom i političkom momentu.
Ali, u vezi s tim, dozvolićete, neprimereno je da tu ne sede predstavnici predlagača koji je trebalo da iznesu bar početak priče o kojoj pokušavamo argumentovano da razgovaramo.
Zašto je takođe značajno da narod u Srbiji shvati da ova priča ne može da ima tehnički karakter, jeste i sledeća činjenica. Nažalost, gospodin Batić nije tu, ali bih se samo nadovezala na ono što je rekao – Ruska Federacija, to je zvanični stav Ruske Federacije, bar prema istupanjima gospodina Čurkina u SB jeste sledeći – Ruska Federacija se zalaže za reviziju i preispitivanje svih odluka Haškog tribunala.
Da je tu nadležni ministar prisutan, vrlo verovatno bi ovu činjenicu potvrdio. Postoje stenogrami sa sednica SB, to zaista može svako da vidi, da se uveri u to.
Ono što je bilo neizostavno jeste da mi čujemo, ono što smo očekivali jeste izvestan pregled odnosa između Ruske Federacije i Srbije, takođe da čujemo važnost dobre saradnje sa Ruskom Federacijom u kontekstu značajnih odluka pred međunarodnim institucijama, kao što je Međunarodni sud pravde.
Takođe smo očekivali da čujemo koji su najznačajniji i najskorašnjiji zaključci iz mnogih diplomatskih poseta i pregovora, ali nažalost, uskraćeni smo za takvu vrstu rasprave i zaista jedini logički zaključak koji se nameće ovom prilikom je taj da izvršna vlast nema interesa bar za ovakvu priču.
Imali smo određene teme ovih dana koje nisu bile tehničke prirode, pa određena resorna ministarstva, odnosno njihovi predstavnici nisu bili prisutni. Gospođo Čomić, zaista se nadam da će se ta praksa promeniti i da ćemo konačno imati zasedanja koja će zaista ličiti na ispunjenje prirode same funkcije parlamenta, makar na osnovu Ustava države Srbije.
Da se konačno vratim na temu, a sve ovo jeste širi kontekst ove teme, ono što je značajno za građane Srbije jeste da je u nalogu od 4. februara ove godine, objavljenom na sajtu Ruske Vlade, Ministarstvu inostranih poslova naloženo da se u ime Vlade potpiše sporazum između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije o uslovima uzajamnog putovanja državljana Ruske Federacije i Republike Srbije, nakon postizanja sporazuma sa srpskom stranom.
Uz nalog je takođe priloženi tekst sporazuma, u kome se ističe da strane potpisuju sporazum vođene željom da se razvijaju prijateljski odnosi između dve zemlje i težnjom da se uprosti način putovanja državljana Rusije i Srbije. Ukoliko govorimo o samom tekstu sporazuma, za koji građani Srbije moraju da znaju o čemu je reč, takođe vidimo da ovo ne može da bude samo tehničko pitanje, već vrlo značajna rasprava, pogotovo što očekujemo od Ruske Federacije zaista značajnu pomoć.
U članu 1. ovog sporazuma ističe se da državljani jedne strane ulaze, izlaze i nalaze se u tranzitu i borave na teritoriji druge strane na osnovu važećih dokumenata bez vize – složićete se da je ovo takođe vrlo značajno za građane Srbije, uz uslov da dužina njihovog neprekidnog boravka na teritoriji druge države ne prelazi 30 dana od dana ulaska.
Izuzetak predstavljaju državljani sa diplomatskim ili službenim pasošima, za koje bezvizni režim važi za neprekidni boravak do 90 dana.
Takođe, državljani upućeni na rad u diplomatska i konzularna predstavništva ili predstavništva pri međunarodnim organizacijama, kao i članovi njihovih porodica koji sa njima žive, sa diplomatskim ili službenim pasošima, mogu da ulaze, izlaze, budu u tranzitu i borave u drugoj zemlji bez viza tokom celog perioda važenja njihove akreditacije.
Vize neće biti potrebne, a verujem da je ovo zaista od izuzetnog značaja za sve državljane Republike Srbije koji se spremaju da putuju put ruske, bratske nam, federacije, a na osnovu diskusija koje smo imali prilike da čujemo ili samo tehničkog potvrđivanja sporazuma, oni to ne bi, sasvim sigurno, mogli da znaju, dakle, vize neće biti potrebne građanima nijedne strane potpisnice koje imaju dozvolu za privremeni boravak na teritoriji druge strane ili dokument kojim se potvrđuje pravo stranog građanina ili lica bez državljanstva na stalni boravak u Rusiji i pravo na bezvizni ulazak na rusku teritoriju.
Ulazak državljana koji na teritoriju druge zemlje dolaze zbog posla ili pohađanja nastave ostvaruje se po vizama koje se izdaju u skladu sa zakonodavstvom zemlje u koju se dolazi. Maloletnici putuju na osnovu važećih dokumenata ili važećih dokumenata njihovih roditelja sa kojima putuju. Sve ovo smo očekivali da čujemo od strane predstavnika predlagača, ali nažalost nismo.
Sporazum ne ograničava pravo nadležnih organa svake od strana da spreče ulazak ili boravak građana i građanima iz razloga državne bezbednosti, očuvanja javnog poretka ili zaštite zdravlja stanovništva u skladu sa zakonodavstvom svoje zemlje.
Svaka od strana može iz istih razloga i da suspenduje primenu sporazuma, u potpunosti ili delimično, o čemu se druga strana mora obavestiti pisanim putem, diplomatskim kanalima, najkasnije 48 sati do suspenzije.
U poslednjem članu navodi se da ovaj sporazum stupa na snagu 30 dana od dana uručivanja diplomatskim kanalima poslednjeg pisanog obaveštenja da su strane ispunile potrebne procedure neophodno za njegovo stupanje na snagu. Tog dana prestaće da važi aktuelni sporazum između vlada SSSR i SFRJ o uzajamnom putovanju građana, potpisan u Moskvi 31. oktobra 1989. godine.
S obzirom da smo pretpostavili da će rasprava teći u ovakvom toku, da nažalost nećemo sve ovo, što je bilo potrebno, da čujemo od strane predlagača, mi smo pripremili za građane Srbije koje ova tačka dnevnog reda interesuje, pogotovo za sve one građane koji ostvaruju svoj hleb radeći na teritoriji Ruske Federacije.
Ono što smo mogli da nađemo na sajtu Ambasade Ruske Federacije u Beogradu jeste saopštenje za štampu od 20. februara 2009. godine, da su u Moskvi ministri spoljnih poslova Ruske Federacije i Republike Srbije, gospodin Lavrov i gospodin Jeremić, potpisali novi sporazum.
Navedeni sporazum stupa na snagu 30 dana od datuma prijema poslednjeg pisanog obaveštenja. Od trenutka stupanja na snagu sporazuma, srpski državljani mogu da ulaze, izlaze, putuju u tranzitu i borave na teritoriji Rusije bez viza, pod uslovom da period njihovog neprekidnog boravka nije duži od 30 dana.
Uz to, što je vrlo značajno, treba imati u vidu da državljani Srbije mogu da putuju u Rusiju bez viza samo na osnovu novih, crvenih srpskih pasoša.
Za one koji poseduju stare pasoše SRJ, biće potrebne vize.
Za osobe, ruske i srpske državljane, koje putuju radi zapošljavanja ili školovanja, na snazi će ostati vizni režim, odnosno neophodnost dobijanja odgovarajućih viza u skladu sa zakonodavstvom države ulaska.
Ambasada Rusije u Beogradu izražava uverenje da će primena ovog sporazuma znatno olakšati kontakte između građana Ruske Federacije i Republike Srbije, takođe doprineti daljem unapređenju bilateralnih odnosa i razvoju uzajamno korisne saradnje u svim oblastima.
Upravo zbog ovog izraženog uverenja, mi ćemo se potruditi da u nastavku izlaganja i tokom ove rasprave koja se tiče vrlo značajnog sporazuma za ove dve države, dotaknemo oblasti saradnje za koje mislimo da je dragoceno da upoznamo građane države Srbije na kom nivou i na kom stepenu su odnosi između Ruske Federacije i države Srbije.
Na prvom mestu, ono što je značajno pomenuti, jeste da smo mi dobili, upravo za ovakav pristup ovakvim temama, a da ne sme da bude tehničkog karaktera, a jeste poboljšanje odnosa između Ruske Federacije i Srbije, mandat od preko milion glasova birača koji su izašli na majskim izborima 2008. godine, očekujući ekonomski opravljenu Srbiju, ali na prvom mestu uz pomoć Ruske Federacije.