Na član 5. razdeo 21 amandman je podneo narodni poslanik Vučeta Tošković.
Reč ima gospodin Tošković.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu.
Amandman se odnosi na član 5. razdeo 21, Glava 21.1, funkcija 560 i kaže – briše se. Kada bi jednostavno rekli zašto smo taj amandman podneli, kažemo da nije vreme da se razmećemo, da je ekonomska kriza u jeku i da smo mogli da planiramo unapred da se ovakva agencija ne formira, bez obzira što smo doneli Zakon o ministarstvima i formirali agenciju.
S obzirom da računam da je Vlada, pogotovo njen ministar za finansije, kao dobar direktor dobre firme ili kao jedan domaćin dobre kuće, da sve predviđa šta sve treba da uradi, a ne da ga zateknu problemi, koji su nas u ovom trenutku zatekli i ovako se ponašamo, razmećemo se sa tim budžetom kao da je on u nekom velikom obimu i možemo njime da se ponosimo.
Predlažem amandmanom da se taj deo briše, a u obrazloženju Vlade kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je Agencija za zaštitu životne sredine osnovana Zakonom o ministarstvima. To se podrazumeva.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 21 amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 22 amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 22 amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Reč ima gospodin Čolaković.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko i predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, pre nego što pređem da kažem nešto o amandmanu, zamolio bih uvaženu ministarku da se provere činjenice koje je potpredsednik Skupštine, narodni poslanik Radojko Obradović, ovde danas izneo, vezano za priliv sredstva i plan fonda PIO. To ćemo pokušati takođe u okviru fonda da proverimo.
U vezi sa amandmanom koji sam podneo, sada sam dobio i odgovor s kojim se ne mogu složiti. Naime, o čemu se radi? Imamo tu dve stvari. Direktni troškovi Univerzijade u Beogradu su tačno isplanirani i precizirani ovde.
Uporedo sa Univerzijadom održava se jedno isto tako važno takmičenje za Republiku Srbiju, kao što je Univerzijada, ako ne i značajnije. To je Evropsko prvenstvo za mlade u atletici. Novi Sad, kao grad domaćin, uložio je ogromna sredstva za to takmičenje, takođe i AP Vojvodina. Ministarstvo za sport i omladinu je takođe izdvojilo deo sredstava u prošloj godini.
Ovde idemo sa dve stvari. Odgovor je da su planirana sredstva koja sam predložio planirana u stavci – dotacije ili donacije nevladinim organizacijama, što će reći sportskim savezima, ali sportski savez koji je formalni organizator takmičenja ima svoje obaveze prema ovom takmičenju, a direktni troškovi su vezani za grad Novi Sad, odnosno mesto održavanja.
Postavlja se pitanje – kakva je obaveza, kao organizatora, Atletskog saveza Srbije u odnosu na Evropsko prvenstvo za mlade u Novom Sadu? Ako su to ta ista sredstva, onda to nije odgovor koji je meni dat, to nije moja ideja.
Moja ideja je da se izdvoje sredstva kao za Univerzijadu. Znači direktan transfer organizatorima u Novom Sadu, a ne preko Atletskog saveza, koji inače ima obavezu, da li je 40 miliona ili ne, to je druga stvar, u okviru njihovog finansijskog fonda.
Hoću i to da kažem, ovde se gleda dvosmerno, jedno je Univerzijada, drugo je Atletsko prvenstvo, i to sa različitim aršinima. Mi to ne možemo prihvatiti.
Molimo vas da u vezi sa ovim se dobro objasnimo, ako su to direktna sredstva koja se daju za organizaciju organizatoru u Novom Sadu, onda nemamo ništa protiv, ja ću ovo prihvatiti, ali sumnjam u to da će se Atletskom savezu i Atletski savez na osnovu ovoga ovde što piše izdvojiti toliko sredstava.
On takođe ima obavezu da izdvoji sredstva za ovo prvenstvo.
Molim vas da to imate u vidu i do dana za glasanje ću konsultovati sportske organizacije i organizatora i tada ću se opredeliti da li ću dati glas za ovaj deo budžeta, odnosno za budžet u celini. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdele 22 i 55 amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.
Reč ima gospodin Tomić.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministre, poštovane kolege narodni poslanici, radi se o prenosu sredstava iz ekonomske klasifikacije 511, iz člana 5, razdeo 55, o prenosu 50 miliona dinara.
Predlažem da se ova sredstva iskoriste za izgradnju terena za male sportove u svim opštinama Južnobačkog okruga, koje bi koristile osobe sa invaliditetom.
Koliko je poznato, u Srbiji postoji aktivnih sportista, govorim o osobama sa invaliditetom, stotinak, a rekreativaca oko 1.000. U kolektivnim sportovima smo zastupljeni samo u košarci u kolicima, a u Italiji, recimo, postoje četiri lige za košarkaše u kolicima.
Kod nas nema uslova za treniranje, pa se i ovo malo klubova gasi. U Zrenjaninu i Somboru su ugašeni klubovi, u Novom Sadu deluje jedan, u Beogradu dva i u Čačku jedan.
Paraolimpijske igre su održane prošle godine u Pekingu, u stonom tenisu smo osvojili srebro i četvrto mesto u bacanju diska, to je ono što je svima poznato.
Puna su nam usta brige o osobama sa invaliditetom, po tome je pogotovo bila poznata stranka G17 i nadam se da će ona podržati ovaj amandman.
U obrazloženju odbijanja ovog amandmana Vlada Republike Srbije kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što nije u skladu sa globalnom politikom smanjenja ukupnih javnih rashoda.
Kad govorimo o javnim rashodima, moram podsetiti, danas je bilo dosta priče i o Vojvodini, a ovaj Južnobački okrug o kome govori moj amandman je, naravno, u sklopu AP Vojvodine, 2000. godine je bilo sedam pokrajinskih sekretarijata, danas ima 17.
Kada tome dodamo i broj republičkih ministarstava i 27 članova Vlade Republike Srbije, o kakvoj mi to politici smanjenja ukupnih javnih rashoda govorimo?
Konkretno, ne znam koliko je javnost obaveštena da ovaj nedavno usvojeni budžet Vojvodine predviđa povećanje i poslaničkog paušala za 20%.
Da li će biti realizovano videćemo, ali predviđa. Daleko od toga da sam ljubomoran na pokrajinske kolege, ali stvarno mislim da je dosta tog lažnog morala i licemerja vlasti u Srbiji.
Uz ovo želim laku noć svim onim upornim gledaocima koji su izdržali da prate ovu sednicu Skupštine Republike Srbije.

Reč po ovom amandmanu ima gospođica Marina Raguš.

Gospodine Novakoviću, znate da ne mogu da pričam o ovom amandmanu, ali koristim vreme predviđeno za poslaničku grupu SRS. Pri tom želim dobro jutro svim onim gledaocima koji će pratiti ovako značajnu raspravu i ulažem radikalan protest. Znači, posle 18.00 časova krenuo je kviz na nacionalnom servisu „Zdravo Evropo“.
Taj kviz je očigledno važniji od priče koja definitivno određuje sudbinu i živote građana državljana Srbije. Ovo je prava nacionalna sramota.
Takođe, pošto nema povrede Poslovnika, želela bih samo jedan konstruktivan predlog.
Svi smo navukli dovoljno velike podočnjake, gospođa ministar je, takođe, ovde danonoćno, sutra imamo jako važnu raspravu, da mi sada okončamo ovde, da čujemo gospođu ministar sa njenim odgovorima na pitanja, jer radimo do 20.00 časova, imamo još samo 15 minuta, da sada ne zbunjujemo građane koji će ovo pratiti između 03.00 i 04.00 ujutru, ovo je odloženi prenos.
Očigledno da je neko ko donosi ovakve odluke procenio, dragi građani, da je jedan kviz na nacionalnom servisu važniji od toga kako ćete živeti ove godine, dakle do sledećeg rebalansa budžeta.

Ministarka će se javiti za reč kada nađe da je to potrebno.
Na član 4. razdeo 23 amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Gorica Mojović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 23 amandman je podneo Nenad Prokić.
Reč ima gospodin Prokić.

Ministarstvo za kulturu ima proizvoljnu kulturnu politiku jer nije formulisan državni interes kakvu bi kulturnu politiku trebalo da ima ova država. S te strane, ta proizvoljnost se prenosi u trošenje sredstava.
U rebalansu budžeta postoji proizvoljnost i ta proizvoljnost se prenela i u obrazloženje amandmana koji sam podneo.
To obrazloženje glasi, proizvoljno, da su tu uštedeli već dosta i nema potrebe da štede više, što je čak i bezobrazno, uvredljivo i nekulturno.
Mislim da se ta proizvoljnost prenosi na trošenje sredstava na taj način, da vam dam parametar, reč je o stavci – specijalizovane usluge od 752.000.000, gde oni obrazlažu nama 2.000.000, a 750.000.000 ne obrazlažu.
Da vas podsetim samo da je 750.000.000 ista cifra koliko koštaju poslanici ovog parlamenta državu Srbiju.
Pošto je dva meseca vođena kampanja protiv sopstvenog parlamenta od strane ove države, pa koliko jedu i piju, pa koliko parkiraju, pa koliko spavaju, pa svaki trošak ponaosob, mislim da ova proizvoljnost od 750.000.000, koje obrazlažu da će se vršiti trošenje po posebnom aktu Vlade, jeste jedna proizvoljna bezobraština.