Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, podržavam ove amandmane opozicije, ali duša me zaboli kada vi nijedan ne prihvatate, već počinjete da nam pričate jednu priču koju godinama slušamo i evo i sada od zakona od koga smo mnogo očekivali nećemo dobiti ništa.

Ovo je čisto jedna kozmetika, vodi se jedna kampanja o hiljadama radnih mesta, a niko još nije rekao gde su ta preduzeća, gde su te firme, koje su to proizvodne delatnosti, uslužne, gde će se ti ljudi zaposliti.

Mi jednostavno jedino možemo, Vlada može, zaposliti ljude u administraciji, a govori se o smanjenju administracije. Više je otrcana fraza – rade se akcioni planovi, podržavamo akcione planove, podržavamo stavove određenih agencija koje rade na tome, to je sve ispušena lula.

U Srbiji se danas nalazi oko 60 hiljada preduzeća u blokadi. U Srbiji ne rade giganti, u Srbiji u gradovima koji su u velikoj krizi, uzmimo Bor, uzmimo Majdanpek, uzmimo Niš, uzmimo ''Elektronsku industriju'', uzmimo "Viskozu". Napomenimo ovu lakrdiju sa "Zastavom", pričalo se, gospodo, ove godine izlazi se sa projektom 300 hiljada "punta", do sada je prodato pet i dva su reklamirana. O čemu se radi? Da li je to ozbiljnost?

– O ozbiljnosti ove teme trebalo je ovde da se vidi prisustvom ministara.

Zašto nikada kada je ekonomija u pitanju, zapošljavanje, nema ministra ekonomije? Pošaljemo nekoga tu da odsedi, ni kriv ni dužan, ali oni koji pričaju po televizijama, koji ne prestaju svako veče da bombarduju hiljadama radnih mesta, velikim programima, projektima, kreditnim linijama ne dođu ovde da narodnim poslanicima podnesu račune, da kažu u kom će se to gradu zaposliti i gde će se zaposliti.

Konkretno, imamo, nažalost, partijsku državu. Partija koja preuzme vlast, ona preuzima sve partijske kadrove koji vode firme. Nedavno ste u Čačku, u "Slobodi" otpustili najboljeg direktora u vojnoj industriji zato što nije hteo da bude poslušan. Firma koja je sklopila 30 miliona evra ugovora, direktor je jednostavno dobio šut - kartu zato što nije hteo da daje određene provizije tamo gde treba da se daju, preko posrednika. Program koji je trebalo da zaposli nove ljude, sve je to palo u vodu. Vi dovodite partijske kadrove, partijski zapošljavate. Uzmimo u zdravstvu, ne postoji tehnika ko nije iz G17 da se zaposli, to se zna. Štaviše, kada su izbori kaže – vi javno morate da glasate inače ćete ostati bez radnog mesta. U državnoj administraciji, to je greh.

Mi nemamo, još uvek, privrednike koji će povesti ovu privredu, nemamo ministra privrede. Ne možemo da napravimo od tog ministarstva jedan bućkuriš, da ubacimo i turizam, i ravnomerni regionalni razvoj, i vodovod i kanalizaciju, i puteve i tamo da se nadograđuju neki objekti i privredu. Pričamo samo priču radi priče.

Pitajte Jelašića koliki imamo danas pad društvenog proizvoda, a koliko je obećano. Imali smo pre neki dan rebalans budžeta. Evo, vi ste odmah u danu za glasanje najavili rebalans budžeta jer ste obećali nekima koji nisu hteli da glasaju nekih 6,5 milijardi. Gde ćete da ih uzmete? To je novi rebalans. Kako da ih uzmete? Kako da ih date onima kojima ste ih obećali? To je novi rebalans budžeta.

Prema tome, ova država ide u totalnu privrednu anarhiju. Navedemo vulkanizersku radnju, berbersku i vrtimo na televiziji da se zapošljava tamo neki narod! Gde su kreditne linije za nova preduzeća? Kako i na koji način to organizovati? Šta je sa preradom poljoprivrednih proizvoda? Nama giganti godinama ne rade. Mi nemamo preradu. Prerađivači drveta, šta je sa njima? Zašto je totalno stalo građevinarstvo u pojedinim sredinama? Zašto ste zaustavili koncesiju koja je bila dve milijarde zdrave, potpuno zdrave investicije u Srbiji? Da li bi bilo realno punjenje budžeta iz te koncesije koja je bila najavljena? Da li neko može da objasni kako može, neki, Savet za infrastrukturu da zaustavi koncesiju koja je usvojena na Parlamentu, koja je ovde jednostavno usvojena kao jedan zakon koji je prihvaćen i Vlada je stala iza tog projekta? Gde su ti projekti koji će zaposliti ljude? Ponavljam, u kojim gradovima?!

Samo se priča – rade se strateški programi, strateški planovi. Pa bar od tih silnih administrativnih radova i tih cirkuskih priča i predstava mogli ste napraviti jedno osrednje preduzeće i stvarno zaposliti neke ljude. Evo, maj mesec je. Stiže čitava generacija novih srednjoškolaca, studenata, lekara. Bio sam toliko razočaran kada sam gledao predsednika države koji je izneo da je najveći utisak za njega, što je jedan lekar sa prosekom 9,5 otišao da se prekvalifikuje i da završi srednju medicinsku školu da bi otišao negde napolje da radi. To je bruka za Srbiju, to je bruka za sve nas! Koliko košta, gospodin Batić je lepo rekao, jedan lekar da ga odškolujemo, jedan inženjer da ga odškolujemo? Gde ćemo ih? Šta to u Srbiji danas radi?!

Gospodo, koje firme u Beogradu rade? Gde su giganti koji su nekad zapošljavali hiljade ljudi? Šta je sa njima? Znate li da je "Rakovica" potpuno mrtva? Tamo nema života, ne radi ništa! Uzmite "Zmaj", uzmite Fabriku traktora, uzmite "Prvu iskru" – Barič, uzmite vojnu industriju, koju opet uništavate, itd. Okanite se ovog posla partijske države, partijskih kadrova i partijskih zapošljavanja, gospodo! Ljudi dobijaju otkaze ako nisu partijski istomišljenici onih koji su na vlasti. Ljudi koji su u opoziciji masovno dobijaju otkaze. Oni su prvi za odstrel, bez obzira što su kvalitetni radnici i što su dobri. Bojite se štrajkova, protesta, pa da se oni ne stave u prve redove i zato ih odmah sklanjate i eliminišete. Na najključnijim mestima, na najvitalnijim mestima, na najboljim projektima rade poslušni kadrovi. Poslušnici ostaju da rade na tome.

Srbija ima posla. Uvoznički lobi je potpuno razbio srpsku privredu. Šta se radi na tome da počne da se smanjuje uvoz? Šta može Srbija ovog momenta da izvozi? Gde je ministar privrede da podnese jednom izveštaj ovom parlamentu?

Pričamo o izvozu. Šta da izvozimo? Šta može Srbija da izveze na strana tržišta? Šta možemo da izvezemo u EU? Ne možemo ništa! Nemamo proizvodnju, sve je stalo, zakovalo, i vi to možda i ne osećate, jer dane provodimo ovde u Parlamentu i usvajamo neke zakone, toliko nebitne koji će se primenjivati 2012, 2013. godine ili ko zna kad, a možda se nikad neće primenjivati, jer će neko drugi doći pametniji, pa će reći – ne treba to, hajde sada neke nove da usvojimo.

Ekonomija – nema je! Kada su ekonomske teme nema ministra ekonomije. Vidite, gospodo, samo se vodi sada jedna žestoka kampanja, mnogo je poslanika, dajte da menjamo Ustav, dajte da bude referendum, dajte da smanjimo broj poslanika.

Evo, neko ko je bio pametan i ovu salu nekada projektovao vidite koliko je projektovao poslaničkih mesta. Pola Parlamenta je prazno već i danas, ali pogledajte sedišta za Vladu. Najumniji ljudi koji su projektovali ovo prelepo zdanje predvideli su da tu najviše, sa predsednikom Vlade, sekretarom Vlade i ministrima može da ima 20 stolica. To je maksimalno predviđeno za jednu normalnu, civilizovanu državu. Vidite koliko mi imamo. Pola ljudi nema gde da sedne kada dođe naša Vlada. Od ove vlade imate samo stolice, jer smo prebukirani administracijom koju niko ne želi da smanjuje, a velika je administracija u ministarstvima. Imate manje poslanika nego ministara, državnih sekretara, pomoćnika i savetnika.

Prema tome, nemojmo gubiti vreme sa ovim silnim strategijama, sa šarenom lažom, sa pričama o milionima, o hiljadama radnih mesta, nema od toga ništa! Dajte da budemo realni.

Molim vas, gospodo, vi koji ste iz Ministarstva ekonomije, ako uopšte nekog ima iz Ministarstva ekonomije ovde i ako je neko uopšte u Ministarstvu ekonomije zainteresovan za ovu temu, izađite sa realnim programima i budite jasni i glasni. Ja sam neki dan slušao Pajtića koji kaže – u Vojvodini je 25 hiljada radnih mesta spremno i čeka radne ljude. Gde će se zaposliti? U koje firme, u kojim gradovima, koliko ljudi? Dajte nam da vidimo, da pogledamo, te spiskove gde ćete da zaposlite taj kadar o kome se godinama priča – nema od toga ništa?!

Moje je veliko razočarenje što je i ovaj zakon o kome danas raspravljamo još jedna prazna priča.

Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.

(Velimir Ilić: Dobro, hvala.)

(Aplauz.)

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Nikola Krpić i Miletić Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanički klub SPS-JS podneo je amandman na član 9, gde u stavu 1. posle tačke 2) dodaju se nove tačke 3) i 4). Ovim amandmanom SPS-JS ne osporava član i sadržaj člana 9. već ga dopunjuje.

Nacionalna služba za zapošljavanje trebalo bi da ima aktivniju ulogu i sveobuhvatni sadržaj rada i aktivnost u vršenju svoje funkcije. Ovim amandmanom to pokušavamo da nadomestimo. Nacionalna služba za zapošljavanje pored toga što pruža poslodavcima i licima koja traže zapošljenje obaveštenje o zakonima o zakonskim propisima, kolektivnim ugovorima i drugim opštim aktima, koji su na snazi, o pravima, o obavezama i odgovornostima poslodavaca i zaposlenih, pored toga što pruža savete o načinu i postupku ostvarivanja prava i izvršavanja svojih obaveza i pruža pomoć u načinu i popunjavanju i dostavljanju Nacionalnoj službi obrazaca i dokumenata, trebalo bi da pruža i informacije o mogućnostima i programima dokvalifikacije, prekvalifikacije i unapređenja, veština rada i radnih kompetencija, kao i davanja informacija o kretanju i trendovima na tržištu rada.

Zadatak Nacionalne službe za zapošljavanje je – da tržišno posreduje između ponude i tražnje u sferi rada; da koordinira dokvalifikaciju i prekvalifikaciju; da vrši prognoziranje kretanja tržišta na radu i da uoči ekonomske i tehnološke i obrazovne trendove, koji će biti aktuelni u narednom periodu.

Dakle, ovim se dopunjuje ono što je funkcija i uloga Nacionalne službe za zapošljavanje, a u korist onoga što su poslodavci i njihove potrebe i u korist onih koji traže posao. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 11. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Milan Lapčević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, još u okviru načelne rasprave mi smo jasno rekli da rešenja koja su ponuđena u Predlogu ovog zakona nikako ne mogu da doprinesu osnovnom cilju koji bi trebalo da ima zakon o zapošljavanju, a to je povećanje zaposlenosti u Srbiji.

Nije stvar samo u tome što ćemo napasti rešenja koja ćemo u okviru ove diskusije u pojedinostima, sa stanovišta da ni na koji način ne obezbeđuju ambijent za zapošljavanje, niti instrumente koji mogu da dovedu do onoga što se ovde promovisalo kao aktuelna politika zapošljavanja, nego i sam ambijent koji je stvorila ova Vlada Republike Srbije – merama koje su katastrofalne za srpsku privredu, a koje bi trebalo da stvore ključne uslove za zapošljavanje.

Premijer Cvetković je u okviru svog ekspozea najavio otvaranje 200 hiljada novih radnih mesta. Kakvo je sada stanje na tržištu rada, kakva je situacija u privredi, u lokalnim samoupravama, možemo da kažemo da će taj proces ići obrnutim smerom – da će do kraja mandata ove vlade, a ja očekujem da će taj kraj biti vrlo brzo, biti 200 hiljada više nezaposlenih.

U tom smislu ovaj zakon o zapošljavanju, u krajnjem slučaju nezaposlenosti, nešto je što ni na koji način nije bilo potrebno, kao prioritetna politika Vlade, na ovoj sednici Parlamenta.

O ovom članu 11. kazaću da je on u stvari na tragu onoga, što konkretno resorno Ministarstvo i Vlada radi, u nekom periodu od 2-3 meseca unazad, u nizu zakona i može se to kvalifikovati – kao rušenje institucija, odnosno rušenje institucija i stavljanje u potpunu kontrolu pod Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj.

Videli smo danas u raspravi na koji način želi da se izmeni pozicija privrednih komora. Videli smo kakav status se predviđa za Fond za razvoj, a sada vidimo da Nacionalna služba za zapošljavanje treba da postane bukvalno organ Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.

To znači, da od jedne samostalne organizacije u oblasti socijalnog osiguranja, ona treba da postane jedno odeljenje Ministarstva, koje neće samo imati nikakvu slobodu delovanja, nego ono što je bitno, o čemu ćemo reći u narednim amandmanima, neće uključiti ključne faktore, govorim o organima ove agencije, koji su potrebni za definisanje politike zapošljavanja i koji su vrlo zainteresovani za definisanje te politike.

Ovde imamo u strukturi organa koji su predviđeni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje jednu potpunu centralizaciju, potpuno gušenje slobode ove nacionalne službe i odsustvo bilo kakve mogućnosti za samostalno vođenje politike, a videćemo kroz naredne članove šta je u stvari cilj svega toga.

Cilj je da se na mala vrata uvede jedna paralelna institucija, preko koje treba da idu sredstva za realizaciju ovde proklamovane aktivne politike zapošljavanja, a to su agencije koje imaju potpuno identičnu nadležnost, gde će se zaposliti ljudi, sigurno partijski kadrovi, da ne budemo naivni.

Oni će dobijati državna sredstva, tu je neko od kolega rekao, koji će imati niz obaveza, pa između ostalog i da prave individualne planove zapošljavanja, kako je rečeno ovde od strane ministarke Kalanović: da prave svot–analize pojedinih nezaposlenih i u stvari to će biti način da se širi uticaj, kada je u pitanju politika zapošljavanja, pojedinih političkih stranaka.

U ovom amandmanu smo želeli da stvari postavimo na pravo mesto, da Nacionalna služba za zapošljavanje ima isti položaj i samostalnost koju je imala u prethodnom periodu, da ima pravni odbor, da ima nadzorni odbor, da ima direktora koga će birati ona, upravni odbor, i gde će imati mogućnost da kroz ova tri organa realizuje ono što je bitno u ovom trenutku, a to je da politika zapošljavanja bude jasno definisana u saradnji sa predstavnicima poslodavaca, predstavnicima sindikata, predstavnicima nezaposlenih, da bude jedan opšti konsenzus kuda politika zapošljavanja treba da ide, i pokušali smo jedan vrlo loš zakon da popravimo amandmanima.

Ali ništa neće moći popraviti ovu sumornu sliku koju je Vlada Republike Srbije stvorila i uopšte društveni ambijent u Srbiji, lutanjem od mera do mera, smanjenjem subvencija, naknada onima koji mogu da stvore prostor za zapošljavanje, poljoprivredi, lokalnim samoupravama i privredi. Privredi nema nikakve mogućnosti da se po merama Vlade Republike Srbije pomogne, osim što se kaže u dokumentu koji je Vlada usvojila – idite kod komercijalnih banaka, gde znamo kakva je kreditna politika, gde znamo kolike su kamate, a Vlada Republike Srbije je ostala sa strane.

Mi smo kao DSS ponudili, i kroz način na koji smo diskutovali kada je u pitanju rebalans budžeta, način na koji smo izneli svoj program razvoja Srbije u ulovima ekonomske krize, način na koji vidimo politiku zapošljavanja kroz ovaj zakon, ali ono što ovaj zakon predviđa to je potpuno ukidanje samostalnosti nacionalne službe i podvođenje pod Ministarstvo, smanjenje prava nezaposlenima, o čemu ćemo pričati kasnije, što kroz visinu naknade, što kroz dužinu trajanja u kojoj se naknada prima i uvođenje agencija, to je najveća opasnost o kojoj danima pričamo ovde.

A sada vidimo jedan novi zakon, potpuno drsko, bez obzira na diskusiju u javnosti, uvode se nove agencije koje će se, to javnost treba da zna, finansirati državnim parama. Finansiraće se parama koje će biti zakinute od onih naših nezaposlenih građana koji imaju preko 25 godina staža, od tih milijardu i po otići će u neke agencije koje će imati mogućnost da same, potpuno odvojeno od zaokružene politike zapošljavanja, namiruju neke svoje interese, pretpostavljamo partijske.

Mi smo u načelnoj diskusiji ukazali na problem ovog zakona. On apsolutno treba da se povuče iz skupštinske procedure, da se doradi. Čujemo diskusije danas ovde u Parlamentu i od strane vladajućih stranaka da imaju ozbiljne primedbe na ovaj zakon.

Neka se vrati u proceduru, neka se uvaže ovi argumenti i neka se prvo Vlada pojavi ovde sa ozbiljnim merama politike borbe protiv ekonomske krize, pa tek onda može da se priča ozbiljno o zapošljavanju, da ne bismo došli u situaciju da umesto 200.000 novih radnih mesta, bojim se, imamo 200.000 novih nezaposlenih. Hvala vam. (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da svakodnevno predstavnici izvršne vlasti polako ali sigurno dolaze na pozicije SRS, evo u kom delu. Dakle, od početka kritikujemo, s obzirom na preobilnu javnu potrošnju, činjenicu da svi predloženi zakonski paketi predviđaju formiranje mnogobrojnih agencija. Ono što smatramo potpuno nesrazmernim u sadašnjem trenutku u kojem se država nalazi, država koja je u zatečenom stanju da može samo sigurno da se radi u okviru državnog i paradržavnog sistema, kad kažemo paradržavnog sistema tu na prvom mestu mislimo na 102 agencije.

S jedne strane, prema preporukama i zahtevima MMF da se budžetski deficit smanji na 3% bruto domaćeg proizvoda, za Srbiju poseban uslov u odnosu, recimo, na druge zemlje kod kojih je deficit mnogo viši i dobili su veći vremenski interval za privođenje meri od samo 3% bruto domaćeg proizvoda, mi ovde usvajamo i radimo u kontrainteresu srpskog naroda. Usvajamo pakete zakona koji predviđaju, umesto da smanjuju javnu potrošnju, formiranje agencija.

Mi smo pre neki dan čuli zvaničnu izjavu gospodina Markovića koji je na pitanje novinara rekao – mnogo su mi veći problem agencije, postojanje agencija koje su se pokazale vrlo neefikasnim, od broja ministarstava i zaposlenih u okviru državne strukture. Šta je to ako nije dolazak na pozicije SRS? Šta je to ako nije pridruživanje kritici SRS od samog početka predviđanja uvođenja toliko agencija?

Vi imate paralelne procese. S jedne strane, vlast smanjuje javnu potrošnju tako što će na osnovu sebi poznatih kriterijuma, a znamo kako se prave vrlo pogodni kriterijumi, otpuštati ogroman broj zaposlenih u okviru državne administracije, a sa druge strane, opet zapošljavati, na sebi sopstvenim kriterijumima, određeni broj ljudi i tako polako ali sigurno praviti ovo društvo društvom gde će verovatno postojati oni koji su podobni i oni koji nisu podobni. Mi ćemo pratiti te procese sasvim sigurno i sasvim je potpuno jasno da će SRS da javno iznosi primere diskriminacije pri zapošljavanju po bilo kom osnovu, kao i to da će vrlo jasno i transparentno iznositi primere trošenja budžetskih sredstava, pogotovo u svetlu finansijske krize koja je zadesila državu Srbiju.

Ono što javnost u Srbiji ne zna, a nama je ona najdragocenija, nadam se da nam nećete zameriti, jeste da su razlozi za donošenje ovog zakona, i to bi valjalo znati, problem značajne nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti građana, ovo je predlagač napisao, nije izmislila SRS, jeste jedan od najvažnijih problema sa kojima se Republika Srbija danas suočava.

Stopa nezaposlenosti u 2007. godini bila je 18,8%, stopa zaposlenosti 51,5%. Oba ova ključna pokazatelja stanja na tržištu rada značajno su nepovoljnija nego u bilo kojoj od 27 članica EU. Tu se ovom procentu pridodaje procenat onih koji su zbog readmisije vraćeni u državu Srbiju, onih za koje vlast neće da prizna da nema sredstava da reši njihov problem. To su uglavnom Romi i ljudi koji imaju problem sa obrazovanjem, koji ne mogu da odgovore tržištu rada. To je desetina hiljada ljudi koji će biti problem za izvršnu vlast u Srbiji.

Kako kaže predlagač, premda je nepovoljno stanje na tržištu rada posledica nasleđenih problema i tranzicije ka tržišnoj privredi, neophodno je kroz adekvatan zakonski okvir u domenu politike zapošljavanja i tržišta rada uticati na unapređenje stanja na tržištu rada. Mi pitamo kako? Ovako kako se uticalo do sada je samo refleksija potpuno neodgovorno vođene politike. Dakle, ono što je u Srbiji bilo jedino prosperitetno jeste javna potrošnja. Jedini sigurni izvor prihoda je rad u državnim i paradržavnim organima, a iz tog razloga, kada već govorimo o dostojanstvu ljudi koji treba da se zaposle a jesu mladi stručnjaci, uslovljeni su da budu članovi stranaka vladajuće koalicije, kao nekada davno, da bi stali u red za one koji su podobni da makar uđu u vizir onih koji odlučuju da li će neko da radi ili ne.

Predlagač kaže – problem nezaposlenosti zapošljavanja se mora sagledavati u znatno širem kontekstu od ovde predloženog zakona, kao što je već istaknuto u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja Srbije za period 2005/2010 godina.

Imajući u vidu da je Republika Srbija u procesu evropskih integracija potrebno je naglasiti da su u izradi predloženog zakona korišćena osnovna rešenja iz Direktiva, rezolucija i preporuka EU i Saveta Evrope.

Mi podsećamo da svi ovi predlozi zakona o kojima smo mi raspravljali i koji su stavljeni kao prioritetna zakonska rešenja i koji bi trebalo da znače, mi iz SRS razumemo, da će se Srbija ozbiljno približiti, ako se usvoje svi ovi standardi visokorazvijenim zemljama Evrope. Mi kažemo – neće, zato što će ovi standardi biti samo normativni standardi, koje će retko ko moći da isprati. I, zato što ispunjenje ovih standarda košta. Mi nemamo novca za to.

Pitanje je kako će Evropa da odvoji značajna finansijska sredstva da mi ispoštujemo pre statusa ove standarde. Ali, još nešto što je predlagač predvideo ovim zakonom, pa ćete dragi građani Srbije moći da videti da je ovo samo mrtvo slovo na papiru, jesu načela na kojima se predloženi zakon zasniva, to su: zabrana diskriminacije, nepristrasnosti pri obavljanju poslova zapošljavanja, rodne ravnopravnosti, afirmativne akcije usmerene prema teže zapošljivim nezaposlenim licima, slobode u izboru zanimanja i radnog mesta, besplatnosti obavljanja poslova zapošljavanja prema nezaposlenim licima. Navedite mi jednu oblast, jednu instituciju, gde je bilo koji od ovih standarda ispunjen. Lično, ne znam nijednu.

Srpske institucije su prepune, zapravo, potpunih suprotnosti svega ovoga čemu se i čime se rukovodio predlagač zakona. A onda se postavlja pitanje, zašto se troše tolika sredstva i zašto uopšte mi raspravljamo na temu u kontekstu kada ovlašćeni predlagač nije u stanju, ne želi, nije zainteresovan da razgovara sa opozicijom, da izađe pred građane i kaže zaista surovu realnost, da li ćemo uspeti da ugasimo požar koji će se desiti u državi Srbiji, a jeste socijalni i ekonomski, mi kažemo – neće, i da je to jedan od glavnih razloga zašto gospodin Dinkić nije tu.

Drugi glavni razlog jeste to, da bi to bilo i priznanje, jer bi morao da odgovori na neka pitanja, da je potpisnik potpuno pogrešne ekonomske i monetarne politike od 2000. naovamo. Takođe, nešto što bi trebalo da bude značajno za sve nas, jeste odgovor koji je trebalo da ovlašćeni predlagač da, da li provođenje ovog zakona znači da će se samo u jednoj meri zadržati nivo zaposlenosti, recimo, u 2008. godini? Naravno da neće. Da li provođenje ovog zakona, takođe, znači da će se poštovati na prvom mestu član 60. Ustava države Srbije, koji smo citirali tokom današnjeg dana i ne pada nam na pamet da opet citiramo, ali zaista pravi društvo koje je utopija za srpsko društvo, tek ideja, kojoj mi nećemo moći da priđemo, naravno da neće!

Kakva je naša realnost? Imate ljude koji štrajkuju glađu, imate ljude koji svesno utiču na svoj život, imate ljude za koje, sve je veći broj tih ljudi, država Srbija nema jedan jedini odgovor. Ono što bi vas, verovatno, pitali svi oni koji sada prate ovo redovno zasedanje, da li vi uopšte razumete kako izgleda živeti sa 12.000 mesečno? Da li bilo ko može da razume da neko može da živi sa 7.000 mesečno? I da li bilo ko može da razume bezizlaznu situaciju, kad neko ostane bez posla, a nije ni u delokrugu viđenje novog rešenja?!

To su sve pitanja na koje odgovore treba da ovlašćeni predlagač da. On to naravno neće dati, jer ih nema. Bojim se da će izlaz iz onoga što će se desiti krajem godine, biti kao što su to neki prethodni uradili – ovo sve do sada ništa, puj pike ne važi, idemo na nove izbore! A građani treba da prežive ceo ovaj period.

Ono što je potpuno čudovišno u državi Srbiji, za nas potpuno neprihvatljivo, jeste da ste došli na talasu reformi i obećanja koje predviđaju odgovornost, jer je neko nekome uzeo život dostojan čoveka. U Srbiji se devet godina preživljava, vegetira i da za to niko ne snosi odgovornost! U Srbiji se kaže, nema revizije, nema završnog računa, zato što neko krije lopovluk i da za to niko ne odgovara!

U državi Srbiji, devet godina posle demokratskih promena imate izjavu da je Parlament skup, da nam treba manje poslanika i imate savršenu zamenu nivoa vlasti. Sudska utiče na izvršnu, izvršna diktira sudskoj i sve je potpuno poremećeno. Imate konačnu situaciju da dobar deo zakona, zbog kojeg se opozicija redovno kažnjava, jer se kasni, ne može da se sprovede na 15% teritorije, a obećali ste da hoće. U to su svi poverovali, s pravom.

U državi Srbiji devet godina neko se školuje, rastu i sazrevaju nove generacije, koje devet godina posle demokratskih promena odlaze u potpunu neizvesnost u zemlje EU, koje su sada, dame i gospodo, stavile rampe na svoje tržište rada.

Da li želite plastično da vam opisujemo kako izgleda proterivanje radnika iz visokorazvijenih zemalja? Kako izgleda diskriminacija na terenu, recimo, u Velikoj Britaniji ili Francuskoj? Ko tamo ima pravo i mogućnost da zadrži radno mesto? Srbi – ne!

Visokoškolski kadar iz Srbije, on je tamo jeftina radna snaga, jer sve zemlje napolju znaju da zaštite svoje visokoškolske kadrove, a mi ih teramo, devet godina posle demokratskih promena. To su ona deca, znate, koja su lupala u bubnjeve, tražeći samo normalan život posle decenija ratova, s pravom, tražeći samo normalnu mogućnost da normalno žive i rade u Srbiji. To su ona deca koju ste lošom i neodgovornom politikom slagali i proterali iz države Srbije. To su ona deca od kojih vi zahtevate da budu članovi stranaka vladajuće koalicije, ne bi li došli samo u red da pokažu da nešto znaju.

Šta se onda promenilo?! Ostala je ista partijska podobnost, ostala je elita manje-više slična ili ista. Dakle, od promena nema ništa! Nažalost, i od ovog zakona, i nismo srećni zbog toga, nema ništa, jer država Srbija nema kapacitete, nema privrednu aktivnost koju može da izdrži nivo nezaposlenosti koji se očekuje.

Kakve aktivne mere zapošljavanja?! Mi nećemo moći da servisiramo sve one ljude koji će ostati bez posla, koji će biti neraspoređeni šest meseci. Približavamo se ozbiljnoj krizi. Da je to tačno, da ne zvonimo samo na paničnu uzbunu, govori izjava gospodina Ljajića, koji kaže da je minut do 12 da se napravi krizni štab, da se otvori socijalni dijalog, gde je on? Sa kim to vlast razgovara?

Ovlašćeni predlagači ovde nisu prisutni. Mi najčešće ulazimo jedni sa drugima u sukobe, kako, želeći da skandalizujemo javnost i da skrenemo pažnju na glavne probleme. Sa kime se mi to svađamo? Jedni sa drugima, članovi Parlamenta, umesto da tu budu prisutni ovlašćeni predlagači, pa da nam daju konačne odgovore, na koji način će oni misliti da servisiraju ono što će nas zadesiti. E, to je lice i naličje države Srbije i tu je vlast pala! Ovo je samo vegetacija, ovo je održavanje vlasti od strane onih koji su nam napravili ovakvu političku scenu – na mrtvom telu Srbije!

Jer, vrlo brzo će se pokazati da će sve ono što je sposobno pobeći iz ove države glavom bez obzira, zato što u Srbiji neće moći da zaradi svoj hleb. To je najtužnija činjenica. I pred tom činjenicom, svi mi treba da pognemo glave. Hvala.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Hvala. Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici,  ovaj amandman je na tragu onog drugačijeg koncepta kako Demokratska stranka Srbije vidi da treba da izgleda Nacionalna služba za zapošljavanje. Rekli smo da upravo kroz strukturu organa, kako su definisani u ovom zakonu, dolazi do jednog gušenja samostalnosti Nacionalne službe za zapošljavanje, tj. prebacivanja, faktički, kompletnog kreiranja i utvrđivanja politike zapošljavanja iz ove organizacije, koja treba da bude samostalna u svom nazivu, u samo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Upravo, način kako je definisan u ovom članu Upravni odbor, Nacionalne službe za zapošljavanje, vidi se da neće imati nikakvu samostalnost, faktički, direktnu prevagu u njegovoj strukturi će imati lica koja imenuje i predlaže Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Smatramo da politika zapošljavanja treba da bude nešto što podrazumeva širi konsenzus, da uključi sve subjekte koji su zainteresovani za ovu politiku, predstavnike i poslodavaca, i sindikata i predstavnike nezaposlenih, naravno, i zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Ovaj amandman ima nameru da ukaže na to da Vlada predlažući ovaj zakon pokušava da jednu organizaciju, koja već ima, mogu da kažem slobodno, i svojstvo i ugled u društvu, potpuno onemogući, kada je u pitanju njena samostalnost i kreiranje politike, i da je svede na puko odeljenje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Ne može Ministarstvo i jedan ministar, ma kako bio jak, moćan i sposoban, da samostalno kreira politiku zapošljavanja.

Smatramo da ovako važna tema, koja interesuje sve građane, koji sada verovatno prate ovaj prenos, treba da bude plod aktivnog dogovaranja između onih koji treba da zasnuju radni odnos, kod onih koji treba da učestvuju u zasnivanju radnog odnosa i Vlade, koja treba, kako se ovde kaže, da obezbedi sredstva za sprovođenje aktivne mere zapošljavanja.

U tom smislu ovaj amandman, kao što sam rekao, ne može da popravi bitno ovaj loš zakon, ali želi da ukaže na razliku u konceptu i na nameru da ovim amandmanom želimo da sačuvamo samostalnost Nacionalne službe za zapošljavanje. Hvala.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Krpić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Saša Dujović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Saša Dujović.