ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 01.06.2009.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Liberalno demokratska partija
Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, koliko nas pamćenje služi, mi smo raspravljali o ovim zakonima pre mesec dana.
Mislim da smo dovoljno vremena proveli u ovoj skupštini i da bismo mogli jedni drugima da priznamo neke greške kada ih ima.
(Diana Dragutinović: Mislim da sam to uradila.)
Ovde se u obrazloženju izmena i dopuna ovog zakona pominje potreba stvaranja uslova za dalje ujednačavanje fiskalnog opterećenja prihoda fizičkih lica po osnovu autorskih prava itd. Zapravo je reč o nemogućnosti Vlade da realizuje zakon koji je donela u okviru zakona koji su pratili rebalans budžeta.
Samo se o tome radi. Mi smo i tada, to ćemo učiniti i danas, ukazivali na značaj jednog potpuno drugačijeg pristupa javnim finansijama zemlje. Vi na tako nešto postepeno pristajete, pa ste predložili dosta dobar rebalans budžeta, posle jednog lošeg rebalansa budžeta tokom 2008. godine i jednog nešto lošijeg budžeta, o kojem smo raspravljali krajem 2008. godine.
Dakle, ne može država da donosi zakone koje potom ne može da primeni, pa da u parlamentu traži podršku i razumevanje za izmenu tih zakona, a da ne pruži nikakvu garanciju i uveravanje da je makar nešto naučila iz grešaka koje je učinila.
Šta je problem sa ovim zakonom? Pa, problem je... i to je posebno aktuelno u ovo vreme borbe protiv korupcije i kriminala, koja je lajt-motiv naše politike, pa nam tako ministri, predsednici, premijer najavljuju hapšenja, koja samo što nisu usledila, pa će biti ljudi iz vlasti... Pa, to smo mi jednom preživeli, to nije originalno; kad nije znao šta da radi Milošević je najavljivao borbu protiv korupcije i kriminala i po pravilu je nalazio mangupe u svojim redovima. A zna se ko je to radio pre Miloševića.
Dakle, ako govorimo o ovim zakonima onda moramo vrlo odgovorno istaći našu nesposobnost, kao parlamenta, da definišemo zakone koje će ovo društvo moći da poštuje.
Jer, kada u toj meri opteretite nekoga po osnovu poreza koji se plaća na autorski honorar, onda ne preostaje ništa drugo do bežanja u sivu zonu, izbegavanja poreskih obaveza i manje-više je to logična posledica ovako rigidnih zakona. Zakoni koji se donose donose se u skladu sa velikim potrebama države, koja ne vidi način obezbeđivanja potrebnih sredstava za izmirenje svojih obaveza, osim jedne rigidne poreske politike.
Dakle, mi ćemo ubrzo opet menjati zakone koji su pratili rebalans budžeta, jer u ovom trenutku Vlada pregovara sa univerzitetima. Univerziteti su na vreme ukazali na neodrživost svoje pozicije ukoliko im Vlada sva sredstva koja oni ostvare prisvoji. Kada smo raspravljali o rebalansu budžeta upozorili smo vas na nešto tako. I sada to isto ponavljamo: mi jesmo za definisanje jednog jasnog i pravičnog poreskog sistema, nemamo ništa protiv toga, ali kada će ta poreska reforma biti sprovedena ako ne sada kada su nam najpotrebniji rezultati efikasne poreske politike?
Imamo institucije u ovoj zemlji koje o tome treba da vode računa, institucije koje se staraju o primeni zakona, institucije koje su postale pretnja za građane, ali ne i za samu državu. Povodom prethodne tačke smo raspravljali o lakoći s kojom je jedno javno preduzeće napravilo minus od 175.000.000 evra (konkretno trista, a pokrivamo sada 175.000.000 kreditima), a da godinama niko u državi nije reagovao, a ovde se suočavamo sa problemima države koja je nemoćna da naplati poreze koje je propisala po osnovu autorskih honorara i srodnih ugovora.
Dakle, mi smo predložili jedan amandman kojim pokušavamo da uskladimo tačku 3) i tačku 2), odnosno opterećenje za slikarska dela, grafička dela, tj. uvažavanje normiranih troškova u iznosu od 43%; to je tačka 2). Tačka 3): interpretacija, odnosno izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnja fonograma, proizvodnja videograma, proizvodnja emisija, proizvodnja baze podataka i za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena u tačkama 1) i 2) – 34% od bruto prihoda.
Znači, najmanje je priznatih normiranih troškova u najdominantnijem sektoru, ako govorimo o obimu, jer definitivno je više pevača, onih koji snimaju i prave spotove, snimaju i proizvode muziku, od vajara i slikara u Srbiji. Pa ako njima najmanje normiranih troškova priznajemo, a znamo da i ovako ne postoji efikasan sistem kontrole i naplate i da je tako nešto praktično nemoguće, zašto guramo društvo u sivu zonu i od svakog čoveka koji se bavi nekim honorarnim poslom u tom sektoru pravimo potencijalnog prestupnika?
Nas je jedan sistem doveo do života na granici regularnosti. Kupovali smo benzin na ulici, menjali smo devize na ulici, kupovali smo stanove po smešnim cenama od 50 maraka i bilo je normalno, pošto mi živimo tako što kraduckamo, da i oni koji su na vlasti isto to rade i da niko nema pravo da postavi pitanje zašto nam je život takav kakav je. Ali, danas država mora da donosi logične zakone.
Mi vam predlažemo da povećate ovaj procenat normiranih troškova koji se priznaju i da ga uskladite sa procentom koji se priznaje po ovoj tački 2) za slikarska dela, grafička dela, industrijsko oblikovanje itd., da ga dignete sa 34 na 43, jer će se tako proširiti osnovica u kojoj će biti realno naplatiti porez.
Nijedna zemlja nije uspela da bude kreativnija u poreskoj politici i naplati poreza od onih koji tu poresku politiku pokušavaju da izbegnu i da smanje procenat poreskog opterećenja, pa neće biti ni ova naša.
Zalažemo se za liberalnu poresku politiku, možemo da razgovaramo o tome, ali u nekim drugim situacijama. Ovde vas upozoravamo da je najekspanzivniji deo politike koju vi sad pokušavate da regulišete onaj koji obuhvata autorske honorare definisane tačkom 3) izmena i dopuna Zakona, a da ste tu priznali najmanje normirane troškove. Mislim da je bolje biti fer i otvoriti mogućnost ljudima da plate porez, ne gurati ih u izbegavanje poreza, jer će tako stradati i oni i sama država.
Sve dok se poreska politika ne prilagodi mogućnostima našeg društva i, s druge strane, upozna društvo sa posledicama jednog takvog odnosa, mi ćemo imati rupu bez dna.
Ovde u Srbiji je prirodno pozivanje na pravo na besplatno školovanje, besplatno lečenje, čitav niz besplatnih usluga, efikasnu socijalnu politiku, a sa druge strane, kada se postavi mogućnosti države da tako nešto obezbedi suočavamo se sa otporima u situacijama u kojima država traga za tim sredstvima.
Mi moramo povući crtu i reći šta je ova zemlja sposobna da ponudi svojim građanima. I pored minimalnih sredstva kojima u ovom trenutku raspolažemo, moramo imati jasnu viziju. Mi vam predlažemo da mnogo više pažnje posvetite toj viziji nego samim ciframa. Znači, da spustite taj pritisak i podignete mogućnost prihvatanja poreske politike kao nečega što je normalno i što ide uz građanski status u ovoj našoj zemlji.
Ako je poreska politika nelogična, ako su poreska opterećenja tako kruta, kao što jesu, onda će ona biti rušena i izbegavana, a to nije ni vaš interes, a nije ni naš, kao opozicione stranke koja želi da menja ekonomski sistem u našem društvu. Liberalna poreska politika je odgovor na krizu.
Odgovor na krizu je upravo u tome. Poreska politika sama po sebi ne može biti rešenje te krize, ali može biti jedan elemenat koji je bitan, zapravo i preduslov izlaska iz stanja u kome se nalazimo, koje je posebno haotično zbog toga što nije posledica svetskih poremećaja nego činjenice da su u promenjenim okolnostima koje su nastale u svetskoj ekonomiji sve naše slabosti došle do mnogo većeg izražaja nego što je to bio slučaj bez same svetske krize.
To je naš zajednički problem. Vlade se menjaju. Ministri odlaze i dolaze neki novi, ali mi smo svi taoci jednog pogrešno definisanog poreskog sistema. Izvedena je poreska reforma 2001. godine. Rezultati te reforme su manje ili više korektni, ako govorimo o uspostavljanju nekih elementarnih preduslova za normalno funkcionisanje zemlje. Uveli smo porez na dodatu vrednost 2004. godine, pa smo liberalizovali poresku politiku tragajući za stranim investicijama, liberalizovali smo poresku politiku afirmišući berzu.
Te olakšice smo u međuvremenu povukli i sada smo otprilike na novom početku. Taj početak ima smisla ukoliko ne pravimo greške. Pre mesec dana smo definisali normativne troškove i procenat koji se priznaje. Sada to menjamo, zato što je bilo pogrešno utvrđeno. Ako uspostavimo nove principe, neka oni budu razumljivi svima. Nema smisla terati ljude u jedan ilegalan život, u izbegavanje poreza, samo zbog toga što oni te zakone ne mogu da poštuju. Zakoni moraju biti logični.
Mi vam predlažemo da prihvatite naš amandman, da izjednačite stavove 2. i 3, da prihvatite normirane troškove u iznosu od 43%. Pri tom znamo da vi to ne možete da uradite, jer i sa ovim izmenama ne znate kako ćete pokrpiti rupe koje se pojavljuju tako, makar u budžetu kroz projekcije, posebno kada se otvori pitanje univerziteta i finansiranja univerziteta, odnosno sredstava koja univerziteti samostalno dobijaju. Država ih potpuno prisvaja. Onda će tih 40% biti preneto na školarine i na studente, jer univerzitet bez toga ne može da funkcioniše.
To je naš zajednički problem, koji možemo da rešimo uz uvažavanje nekoliko jednostavnih istina. Donet je loš zakon; taj zakon menjamo, ali zato što je bio loš. Šaljemo građanima poruku da smo pogrešili, da ne želimo da živimo tako što ćemo parazitirati na njima, da ova zemlja mora da funkcioniše, da se uspostavlja znak jednakosti između prava i obaveza.
Ova tačka ima smisla, ali nema smisla posle prethodne, jer smo videli da se može potrošiti 175.000.000 ili 300.000.000 evra, a da niko za tako nešto ne odgovara. Sada građani treba da plaćaju poreze da bi se takva šteta, između ostalog, pokrivala. To su razmimoilaženja između LDP-a i vladajuće koalicije.
Liberalna poreska politika, prihvatljiva poreska osnovica sa poreskom stopom, širok poreski prostor, ne uzak, nego jako širok. Naravno, oni koji najviše imaju treba najviše i da plate. Pošto najviše plaćaju, oni zaslužuju poštovanje i respekt. Dok se ne uspostave takvi odnosi, mi ćemo živeti u provizorijumu zemlje u kojoj je sve moguće, sve je dopušteno i zato niko u njoj neće biti zadovoljan.
Dobićete podršku za ove izmene i dopune Zakona. Predlažem da prihvatite ovaj naš amandman. Naravno da ćemo podržati i bez tog amandmana, ali će zakon sa amandmanom biti bolji; podržaćemo zato što time pružamo podršku i pokušavamo da zaštitimo one koji su pretrpeli štetu zbog jednog lošeg zakona.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pre nego što dam reč gospodinu Radojku Obradoviću, obaveštenje koje je poslato poslaničkim grupama. Smatram da na osnovu člana 27. treba da vas obavestim da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, na osnovu člana 204. Poslovnika Narodne skupštine, a na predlog poslaničkih grupa SRS i LDP, odredila Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom.
Odredila je utorak, 2. jun 2009. godine, sa početkom u 12.00 časova, kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom, a na osnovu predloga Poslaničke grupe SRS od 29. aprila 2009. godine. Aktuelna tema koju je poslanička grupa predložila je: "Upućivanje i učešće profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, osoblja civilne zaštite i zaposlenih u organima uprave Vlade Republike Srbije u mirovne operacije i drugim aktivnostima u inostranstvu". Radi odgovaranja na pitanja u vezi sa ovom temom pozvani su: predsednik Vlade Mirko Cvetković, Dragan Šutanovac, ministar odbrane i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova.
Poslanička grupa LDP je, na osnovu člana 205, predložila da se odgovara na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom: "Utvrđivanje odgovornosti potpredsednika Vlade Božidara Đelića i ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, kao najodgovornijih državnih funkcionera za zaustavljanje evropskih integracija i procesa ukidanja viza. Razlozi blokade procesa evropskih integracija i ocena planiranih poteza državnih organa i preduzimanje konkretnih i brzih mera državne politike za deblokadu procesa evropskih integracija i ukidanje viza za građane Republike Srbije". Na pitanja o ovoj aktuelnoj temi odgovaraće Mirko Cvetković, predsednik Vlade, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova.
Ovim vas obaveštavam, a ovo obaveštenje je prosleđeno vašim poslaničkim grupama.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović, a posle njega narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo jednu, po mišljenju Demokratske stranke Srbije i našeg poslaničkog kluba, vrlo značajnu sednicu. U prve dve tačke imali smo zakone o davanju garancija na dva kredita vezana za finansiranje puteva, a da nijednom rečju nismo dobili nikakvu garanciju da se za dve godine neki sličan zakon neće ponovo naći na dnevnom redu.
Čuli smo da je iza svake vlade ostajao dug. Očigledno je da propisi, odnosno odluke o poslovnoj politici nisu poštovani. Sada smo došli do situacije da Javno preduzeće duguje značajna finansijska sredstva; biće im odobren kredit, ali nismo čuli ni jednu jedinu reč o tome na koji način ćemo sprečiti da ovo i neka druga javna preduzeća nemaju slično poslovanje.
Sada raspravljamo o zakonu o porezu na dohodak. Mi smo vam posebno zahvalni što ste predložili ovaj zakon. Kažete, puno ste naučili u proteklih dvadesetak dana od kada je ovaj zakon usvojen, ali ako se bude založio i potpredsednik Vlade Đelić, verovatno ćemo u sledećih nekoliko dana imati još jedan zakon, zato što potpredsednik Vlade uveliko govori o tome da ne treba poštovati Zakon o budžetu, vezano za one sopstvene prihode koji se tiču visokoškolskih ustanova. Mislili smo da Vlada ima ministra za obrazovanje, to je gospodin Obradović, a gospodin Đelić se valjda bavi naukom i evropskim integracijama, ali ako se on bude založio, očigledno je da ćemo raspravljati i o tom zakonu.
Ovaj zakon smo usvojili 29. aprila, a 21. maja smo ga dobili ponovo. Opet po hitnom postupku. Da li je reč o slučajnosti ili o nameri, ali razlozi za donošenje po hitnom postupku su potpuno identični. Jednom ste nam rekli da su rešenja od 29. aprila izuzetno važna da se stvari u Srbiji ne bi zaustavile; sada nas praktično vraćate ovim zakonom na neka prethodna rešenja, ali opet sa istom argumentacijom i istim obrazloženjem. Upravo ovaj zakon dokazuje ono što smo govorili – da vi, u stvari, nemate apsolutno nikakvu strategiju i da se ponašate od danas do sutra.
Ono što danas nije rečeno, to je da su ova dva zakona, odnosno ova tri zakona i rezultat aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. Kako? Ako pažljivo pročitate aranžman, naći ćete i zakone vezane za poresku politiku, ali i obaveze koje država preuzima, vezano za poslovanje Javnog preduzeća „Putevi Srbije“. Dvadeset dana nakon potpisivanja aranžmana ili, ako hoćete, pet dana, pošto nam je zakon stigao 21. maja, a aranžman je sklopljen 15. maja, Vlada Republike Srbije je uradila sve da sruši aranžman sa Međunarodni monetarni fond. Ako mislite da se tako možete ponašati prema Skupštini Srbije jer vam to ovde prolazi, nisam siguran da će to proći kod Međunarodnog monetarnog fonda.
Kada pažljivo pogledate naš aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, očekuje se da će realni pad bruto društvenog proizvoda biti oko 2%, da će inflacija biti oko 10%, da će se smanjiti deficit tekućeg računa.
Više je nego jasno, i vi ste pre neki dan rekli, da ćemo verovatno tražiti povećanje deficita; više je nego jasno da inflacija u najboljem slučaju može da bude tolika, a pitanje je šta će biti i sa deficitom.
Na strani 4. aranžmana, na polju troškova, rečeno je da će se zamrznuti plate u javnom sektoru. Kada pogledate bilten koji vi izdajete, onda taj fond plata raste iz meseca u mesec. Biće zamrznuto zapošljavanje. Nisam poneo, ali možete mi verovati na reč, svakog dana možete videti oglase za prijem novih funkcionera u državnoj administraciji. Kakvo je to zamrzavanje sa tim prijemom, voleo bih da znam.
Što se tiče nominalnog zamrzavanja penzija, voleo bih da to kažu gospodin Čolaković ili gospodin Krkobabić. Oni se baš ne slažu sa ovim što piše ovde, a čini mi se da je predizborni slogan u kampanji za Zemun bio da je, u stvari, jedini čovek koji je rekao "ne" MMF-u potpredsednik Vlade Krkobabić. Baš bih voleo da vidim da li će ova stavka o zamrzavanju plata ostati ili će u nekoj od izmena zakona biti revidirana.
Što se tiče preusmeravanja 40% sopstvenih prihoda u budžet Republike Srbije, o tome više govori potpredsednik Đelić, jer on svakodnevno objašnjava kako je to stanje neodrživo i kako treba da se promeni. Meni nije jasno zašto Vlada Republike Srbije ruši aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Inače, član 18, strana 6, ovog sporazuma govori o hitnom eliminisanju zaostalih dugovanja „Puteva Srbije“ i izmirivanju budućih obaveza. Prema tome, to je i te kako obaveza prema aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Ne znam kako će MMF gledati na tačku 21. ovog sporazuma, koja govori o praćenju i dostavljanju fiskalnih podataka. Pošto Narodna skupština te podatke ne dobija, ne znam da li će se složiti i oni sa sličnim načinom izveštavanja.
Osvrnuću se na naš omiljeni zakon, Zakon o budžetskom sistemu. Mada, moram da priznam, tu postoji značajan napredak – ranije smo kršili član 14. (o budžetskom kalendaru), pa smo onda kršili član 15, vezano za memorandum, a sada, očigledno, napredujemo, kršimo samo član 70. Vi imate obavezu kao Vlada, da nam dostavljate izveštaj budžetske inspekcije. Da, član 70. Zakona o budžetskom sistemu utvrđuje obavezu vašeg ministarstva da dostavlja izveštaje Vladi, a da Vlada upućuje te izveštaje Skupštini Srbije. Tih izveštaja nema.
Jedan od razloga je, verovatno, to što budžetskih inspektora ima samo osam, ali nisam siguran da je to u skladu sa potpisanim ugovorom i aranžmanom sa MMF-om, koji predviđa praćenje i fiskalnu odgovornost. Mi smo se, kao poslanička grupa, obratili predsednici Skupštine i predsedniku Vlade sa zahtevom da nam se, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, ovaj izveštaj dostavi.
Prilično mi je komplikovano da navedem sva kršenja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji je sklopljen pre svega nekoliko dana. Ali, hajde da pogledamo rokove koje definiše taj aranžman: biznis plan „Puteva Srbije“ - do kraja maja. Pažljivo sam čitao „Službeni glasnik“, tu nema biznis plana „Puteva Srbije“. Danas je 1. jun, to znači da je kraj maja završen. Vlada treba da usvoji biznis planove za državna preduzeća krajem maja. Poslednje što sam našao je „Službeni glasnik“ iz februara meseca, to je bilo daleko pre nego što je taj ugovor započet i tu su biznis planovi za „Transnaftu“, „Srbijagas“ i neka druga preduzeća. Čini mi se da ni tih biznis planova nema, ili Narodna skupština ni o tome nije obaveštena.
Što se ovog zakona tiče, jedna stvar je da li su ta rešenja dobra, druga stvar je da li ćemo čekati celovit zakon, a potpuno treća stvar je da li menjamo bitne stvari i bitne uslove koji postoje u zemlji iz dana u dan. Govorićemo u toku ove rasprave o različitim primerima sa kojima smo suočeni praktično svakodnevno. Jedni uslovi važe danas, a neki potpuno drugačiji nekoliko dana kasnije.
Ovo je očigledan primer za ono što smo govorili i očigledan primer da je i te kako nedostajala jedna ozbiljna sednica na kojoj bismo raspravljali o strategiji izlaska iz krize i koja bi onda u mnogo većoj meri bila obavezujuća i za Vladu Republike Srbije, ali i za sve druge državne organe.
Što se našeg poslaničkog kluba tiče, mi ovaj zakon možemo da podržimo, ali ćemo u toku nedelje uputiti zahtev da se održi vanredna sednica Skupštine, sa temom – strategija izlaska iz krize. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević, a posle nje narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Lidija Dimitrijević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na Petoj sednici Prvog redovnog zasedanja, koja je održana pre mesec dana, tačnije, od 24. do 29. aprila, u velikoj žurbi, da bi se iskoristilo odsustvo većine narodnih poslanika SRS, na dnevnom redu se zajedno sa rebalansom budžeta našao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Ovaj predlog zakona usvojen je 29. aprila, a njegova primena je počela 8. maja.
Danas je opet na dnevnom redu vanrednog zasedanja Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, ali ovog puta izmene se odnose samo na jedan deo već izvršenih izmena.
Radi se o utvrđivanju poreske osnovice obveznika koji plaćaju porez na prihod od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine.
U članu 55. je definisano da oporezivi prihod od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine čini razlika između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri osnovanju i očuvanju prihoda, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Dalje, član 56. se odnosi na normirane troškove, a član 57. na stvarne troškove.
Članom 56. utvrđuje se iznos normiranih troškova i bio je u aprilu predmet izmene. Tada je odlučeno da se umesto 60% od bruto prihoda priznaju normirani troškovi u visini od 30% bruto prihoda obvezniku - autoru, odnosno nosiocu srodnog prava, za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž, za umetničku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru u tehnikama: freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetničku obradu tekstila, pri čemu se misli na tkani i štampani tekstil i slično. Kod ovih obveznika, umesto 40%, oporezivi deo prihoda je bio 70% bruto prihoda.
Dalje, umesto prvobitnih 50% od bruto prihoda priznaju se normirani troškovi u visini od 20% od bruto prihoda za slikarska dela, grafička dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radove na području hortikulture, vršenje umetničkog nadzora nad izvođenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanja prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnička rešenja za scenografiju, naučna, stručna, književna i publicistička dela, prevođenje, odnosno prevodi, muzička i kinematografska dela, restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvođenje umetničkih dela (sviranje i pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje), snimanje filmova, idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kada se ne izvode u materijalu. Oporezivi deo prihoda, umesto 50%, kod ovih obveznika povećan je na 80% bruto prihoda.
Sledeća stavka se odnosi na priznavanje normiranih troškova, umesto prvobitnih 40% od bruto prihoda, na 20% bruto prihoda obveznicima za interpretaciju, odnosno izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisija, proizvodnju baze podataka i za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena u tačkama 1) i 2) ovog člana. Kod ovih obveznika oporezivi deo iznosi 80%, umesto prvobitnih 60% bruto prihoda.
S obzirom na to da je priliv prihoda u budžetu smanjen u prva četiri meseca ove godine, Vlada je uradila rebalans budžeta već u aprilu, a obično se to radi pred kraj godine. Tom prilikom, kako bi Vlada navodno smanjila javnu potrošnju, donet je Zakon o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru. U cilju povećanja prihoda budžeta povećan je porez na upotrebu motornih vozila, mobilnih telefona, plovnih objekata, vazduhoplova i letelica. Najviše štete od ovoga imaju vlasnici starih dotrajalih automobila velike kubikaže. Zatim su povećane akcize na derivate nafte, iako je to već jednom učinjeno u januaru ove godine.
Usvojene su izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana. Od 8. maja se plaća porez na dohodak građana na novčano primanje po osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala, koji se isplaćuje fizičkom licu u skladu sa zakonom u iznosu od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u postupku privatizacije. Do sada se ovaj porez nije plaćao, shodno tadašnjem članu 9. Zakona o porezu na dohodak građana.
U delu koji se odnosi na porez na prihode od kapitala, promena u članu 63. se odnosi na oporezovani prihod od kapitala po osnovu dividendi i udela u dobiti, odnosno po osnovu prava na srazmeran deo prihoda investicione jedinice za rezidenta Republike Srbije. Sada čine 80%, umesto dosadašnjih 50%, bruto dividendi ili udela u dobiti isplaćenih tj. raspodeljenih obvezniku, odnosno prihoda od investicione jedinice po osnovu srazmernog dela. Takođe je povećan oporezivi deo prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, jer je smanjen procenat u kome se priznaju normirani troškovi.
Nakon usvajanja ovakvog predloga zakona usledile su oštre reakcije javnosti, udruženja poslodavaca, direktora ustanova kulture i nevladinih organizacija, koje su se odnosile na ovaj poslednji deo, na povećanje poreza na prihod od autorskih i srodnih prava.
Krizni štab honoraraca Srbije dao je saopštenje u kome je zahtevano momentalno ukidanje člana 6. novog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. U saopštenju se navodi da svaka buduća izmena poreskih stopa na honorare nikako ne bi smela da se razmatra bez javne rasprave i konsultacije sa onima kojih se to tiče.
Izuzetno je zanimljiv sledeći deo saopštenja, koji kaže ovako: „Hitnost zbog usklađivanja sa standardima Međunarodnog monetarnog fonda nikada više ne sme da se navodi kao razlog za donošenje ovako nepromišljenih i štetnih rešenja.“ Zatim ističu da oni ostaju otvoreni kao partneri države u osmišljavanju politike postepenog smanjenja poreza na autorske honorare od sledeće godine, koje bi pratilo tempo najavljenog privrednog oporavka Srbije.
Na osnovu ovog poslednjeg dela moglo bi se zaključiti da su oni poverovali Mlađanu Dinkiću da je kriza u Srbiji počela da prolazi.
I Ministarstvo kulture se oglasilo ovim povodom. U saopštenju ovog ministarstva je ocenjeno da izmene i dopune iz aprila mogu dovesti ustanove kulture u poziciju nemogućnosti ispunjavanja umetničkih i finansijskih obaveza prema angažovanim saradnicima. Stav Ministarstva kulture je da će izmene Zakona o porezu na dohodak građana negativno uticati na umetničko stvaralaštvo i sam rad umetnika.
Na sve to Mlađan Dinkić je rekao da ako ne bude drugih rešenja, visina poreza će biti vraćena na ranije utvrđen procenat. Naravno, kada on nešto kaže, svi građani su sigurni da tako neće biti.
Pred poslanicima Narodne skupštine je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Vrše se izmene samo ovog dela koji se odnosi na oporezivanje autorskih i srodnih prava, ali ne onako kako je gospodin Dinkić obećao – visina poreza neće biti vraćena na ranije utvrđeni procenat.
Naime, za prvu grupu obveznika, kojima su prvobitno bili priznati normirani troškovi u iznosu od 60%, pa u aprilu svedeni na 30%, sada se priznaju u visini od 50% bruto prihoda, što znači 10% manje u odnosu na prvobitno rešenje. Za drugu grupu obveznika, kojima je bilo priznato 50% normiranih troškova, u aprilu je smanjeno na 20%, sada se priznaju u visini od 43% bruto prihoda, a to je 7% manje. Za treću grupu obveznika prvobitno je priznavano 40% normiranih troškova. Izvršeno je smanjenje na 20%, a sada se predlaže priznavanje normiranih troškova na iznos od 34%, što je 6% manje u odnosu na prvobitno rešenje.
Na ovaj način biće smanjeno poresko opterećenje umetnika, ali doprinosi na ugovor o autorskom delu će ipak biti veći nego pre izmene Zakona o porezu na dohodak građana.
Verujem da građani Srbije, od kojih se ogromna većina suočava i pokušava da izbori sa negativnim efektima svetske ekonomske krize, stoje na strani ljudi iz kulture i umetnosti i smatraju da je neophodno da država smanji poreska opterećenja koja im je nametnula, jer činjenica je da je niz godina stanje u kulturi i umetnosti u Srbiji jako loše.
Pomenuću samo nekoliko izjava članova Koordinacionog odbora umetničkih udruženja u kojima ukazuju na najznačajnije probleme u ovim oblastima. Izražavaju pesimizam u vezi sa situacijom u kulturi i ukazuju na posebno težak položaj samostalnih umetnika. Samostalni likovni umetnici praktično zavise od dobre volje grada da im uplaćuje doprinose, i to minimalne, a s obzirom na nepostojanje tržišta i mali broj galerija praktično zavise od toga da li će stići na red na jednu izložbu godišnje, za koju mogu da dobiju oko 50.000 dinara, što predstavlja uslov za doprinose. Veliki broj gradova u unutrašnjosti uopšte i ne uplaćuje doprinose.
Sa velikim problemima se susreću i baletski umetnici. Njima zakon garantuje benificirani radni staž, ali im istovremeno zabranjuje odlazak u penziju i po ispunjenju uslova. Takođe, veliki problem predstavlja nedostatak akademija za baletske umetnike, zbog čega ne mogu da konkurišu za rukovodeća radna mesta u institucijama, niti da predaju na fakultetima i u neravnopravnom su položaju u pogledu visine plate u odnosu na glumce.
Umetnici su sa velikom strepnjom dočekali najavu prenošenja nadležnosti Republike na lokalnu samoupravu. Smatraju da to ne treba da se dogodi pre nego što se ta oblast pravno reguliše, da se ne bi dogodilo sa privatizacijom ustanova kulture da posle pet godina novi vlasnici te ustanove pretvore u šoping centre jer se nalaze, po pravilu, na odličnim lokacijama.
Hoću samo kratko da kažem nešto o jednoj pojavi u Leskovcu, gradu iz kojeg dolazim. Više od šest decenija u Leskovcu postoji Škola za tekstil i dizajn. Najpre je to bila Prva tekstilna škola, a uvođenjem u nastavni plan smerova za dizajn tekstila, dizajn grafike, dizajn enterijera i industrijskih proizvoda preimenovana je u Školu za tekstil i dizajn. Ove smerove u školi upisuju najbolji i najtalentovaniji učenici, kako iz Leskovca tako i iz drugih gradova. Međutim, većina njih ne planira da ostane u Srbiji. Njihova je želja i namera da nakon završenih studija odu odavde, upravo zbog toga što je stanje u našoj kulturi i umetnosti godinama unazad loše.
Zbog javnosti, podsetiću da je krajem 2006. godine Mlađan Dinkić posetio Leskovac. Tom prilikom Dinkić je Narodnom pozorištu u Leskovcu uručio ček na 14.000.000 dinara za adaptaciju krova zgrade pozorišta koje postoji od 1896. godine. Ovo je samo početak, rekao je tada. Do današnjeg dana, evo uskoro će pune tri godine, taj ček nije realizovan. Podsetiću i na to da glumci leskovačkog narodnog pozorišta redovno osvajaju nagrade na festivalima u Šapcu, Jagodini i Pirotu.
Želim da verujem da ovo što sada vladajuća većina radi radi u interesu poreskih obveznika koji se pominju u članu 56, a to su obveznici koji plaćaju porez na prihod od autorskih prava, srodnih prava i prava industrijske svojine. Među njima su, da ponovim, vajari, slikari, modni kreatori, književnici, muzičari, glumci, oni koji se bave umetničkom obradom tekstila i ostali.
Rekla sam da želim da verujem da se visina poreza ovim obveznicima smanjuje zbog njih samih i teškog položaja u kojem se nalaze, međutim, sumnju u to izaziva činjenica da su se nakon usvajanja izmena i dopuna u aprilu i stupanjem na snagu zakona nakon nekoliko dana, tačnije 13. maja, oglasile nevladine organizacije. Oni su povećanje stope poreza na prihode od autorskih honorara doživeli kao meru Vlade za obuzdavanje posledica ekonomske krize.
Evo šta kažu, pročitaću jedan deo: „Ukazujemo na ovaj problem sa osećajem duboke zabrinutosti i uznemirenosti, pošto ovakve mere sadrže opasnu pretnju da uguše ne samo tekuće i predstojeće projekte koje finansijski pomažu međunarodni donatori iz javnog i privatnog sektora, nego i samu osnovnu aktivnost nevladinih organizacija, humanitarne i dobrotvorne akcije, naučna i druga istraživanja, delatnost slobodnih novinara, rad u kulturi i umetnosti, svi će biti pogođeni ovom merom.
Nevladine organizacije su više navrata upozoravale da je položaj tih grupa i organizacija u današnjoj Srbiji daleko od onoga što bi trebalo da bude u demokratskom društvu sa vladavinom prava. Pored nepostojanja solidnog pravnog okvira koji bi jasno definisao njihov karakter društveno korisnih i neprofitnih subjekata, nevladinim organizacijama, a posebno onima koji se bore za zaštitu i unapređivanje ljudskih prava, veoma je potrebna osnovna zaštita od napada pojedinaca, grupa, organizacija i stranaka koje ih smatraju izdajicama i stranim plaćenicima.
Već i sama ta okolnost deluje na potencijalne donatore kada razmatraju uslove za dodelu podrške, pošto se dobri odnosi Vlade Srbije i organizacija civilnog društva često pretpostavljaju u savlađivanju gorućih problema u zemlji.
Davno pre usvajanja najnovijih zakonskih propisa i uz zanemarivanje ponavljanih zahteva NVO da se otvori rasprava o izuzimanju nevladinih organizacija kao neprofitnih organizacija iz obaveze plaćanja poreza, asocijacije civilnog društva su bile tretirane na isti način kao bilo koji komercijalni poduhvat, tj. njihovo finansijsko poslovanje je bilo opterećeno visokim porezima, kao da se radi o privrednim subjektima.
Pored toga, finansijsku podršku projektima nevladinih organizacija dodatno otežavaju pravna nesigurnost, opšti i bezbednosni rizici, fluktuacija deviznog kursa, značajan odliv sredstava u svrhe koje nisu povezane sa projektima, visoke provizije banaka itd.
Nadamo se da nema spora da se nevladine organizacije u Srbiji bave projektima vezanim za promovisanje građanskih vrednosti i demokratskih institucija, ne da bi se krpile budžetske rupe i dotirala javna potrošnja, koja je prevazišla sve okvire. Isto tako smo sigurni da poreskim obveznicima u Evropi ili SAD ne bi bilo drago da saznaju da se njihov novac rasipa na izdržavanje birokratije u Srbiji.
Ove drakonske mere će najneposrednije i najbrutalnije pogoditi nevladine organizacije u Srbiji i njihove tekuće projekte, a potencijalne donatore prisiliti da dobro razmisle pre nego što odluče da li da podrže nove projektne poduhvate.
Tim su se razlozima rukovodile nevladine organizacije u Srbiji kada su insistirale na usvajanju modernog i na iskustvima i standardima EU zasnovanog zakonodavstva koje bi nevladine organizacije i druge asocijacije civilnog društva i njihove aktivnosti definisalo kao društveno poželjne i korisne, a za finansijski aspekt njihovog rada uspostavilo jasan sistem kriterijuma koji važi za neprofitne subjekte.
Vlada, koja je izbore dobila jašući na talasu obećanja evropske budućnosti Srbije, danas koristi ekonomsku krizu u svetu kao izgovor za sopstvene promašaje i žrtvuje asocijacije civilnog društva, eksperte, umetnike i kulturne radnike, kao da su oni krivi za te neuspehe. Zbog toga je od suštinske važnosti da Vlada i parlament Republike Srbije preispitaju ove zakonske promene koje se svode na kažnjavanje asocijacije civilnih društava za doprinos koji su pružile zajednici kroz svoje aktivnosti, kao i da ubrzaju donošenje relevantnih zakona kojima bi se najzad definisali uslovi za njihov razvoj i delovanje oslobođeno administrativnih, poreskih i bilo kojih drugih stega koje bi im vlasti nametale.“
Zatim su dali sledeću prognozu: „Ukoliko novi poreski doprinosi ostanu na snazi i vlasti nastave da ignorišu dramatičnu neophodnost da se definišu povoljni pravni, administrativni, fiskalni okviri za nesmetan razvoj fizionomije aktivnosti civilnog društva, Srbija će nastaviti da pada na jednom od najvažnijih ispita koji mora položiti kao potencijalni kandidat za članstvo u EU, kao i da uspori razvojni hod ka slobodnom i otvorenom društvu zasnovanom na vladavini zakona i delotvornim demokratskim institucijama.“ Kraj citata.
Eto šta je bilo odlučujuće da vlast u Srbiji odluči da ipak smanji porez na prihode od autorskih honorara.
Dovoljno je bilo da im oni koji finansiraju ideju demokratskog društva u Srbiji ukažu da mogu da padnu na ispitima koje moraju da polože kao kandidati za članstvo u EU, i srpski vladari urade kako im je naloženo. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik mr Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
To što mi danas raspravljamo ponovo o Zakonu o porezu na dohodak građana govori o tome da se moć za odlučivanje o ovim poreskim propisima nalazi van institucija, ako ne potpuno, a ono u jednom dobrom delu, zaista se nalazi van ove institucije, jer sva upozorenja prilikom donošenja ovog zakona, u smislu ukazivanja na nepotrebno izjednačavanje u obavezama građana na višem nivou kao nepodnošljivo, u smislu poreskog opterećenja, nisu naišla na odobravanje od strane onih koji su o tome odlučivali – Vlade, Ministarstva finansija.
Ali, zato je pritisak nekih grupa van Skupštine Republike Srbije urodio plodom i doveo do toga da u roku od dve nedelje Vlada dostavi pokajnički promene i primora gospođu ministra, meni nije nimalo drago, da ona to ponovno razmatranje zakona obrazlaže svojom svešću i naukom, da ne treba činiti nagle promene i da ona zaista ne sumnja u svoje dobre motive i dobar pravac promena.
To se u našem srpskom jeziku zove eufemizam za izražavanje greške. Uopšte nije strašno pogrešiti i pogrešno odmeriti, pa grešku ispraviti.
Strašno je ne čuti upozorenja onih koje je narod ovde poslao da vas na to upozore na vreme, da to ne uvažite, a da onda na pritiske sa neke druge strane reagujete tako da ponovo pred te iste poslanike izlazite sa zakonom kojim te stope uglavnom vraćate na raniji nivo.
Ne pripadam opoziciji koja ima naviku da se protivi svemu što dolazi sa druge strane, ali mi zaista smeta ako primedbu konstruktivne opozicije, kakva je Srpska napredna stranka, doživite tako da ona kod vas odmah rađa nagon samoodbrane i nagon opstanka, kao da mi kritikom ugrožavamo vaš položaj.
Pošto su svi ovi poreski propisi na neki način, na najdirektniji način i na indirektni način, vezani za potrebu da se prilagodimo onome što se zove stvarnost, mogućnost da finansiramo svoje troškove i da u okviru te mogućnosti dolazi i ovaj uzeti kredit MMF-a, zaista ću, pre nego kažem koju reč o zakonu, da iskoristim priliku i da pitam – nisam neki vrsni poznavalac Ustava, ali ako mi kažete da Narodna skupština nije mesto gde bi trebalo ratifikovati taj ugovor o kreditu od tri milijarde evra, zaista se pitam, a šta u ovoj državi jeste viša instanca?
Ko to ima više vlasti, moći, odnosno ko je vama kao Vladi bolji zaklon od problema i ko vam je bolje opravdanje pred narodom?
Nije mi bilo teško da od vašeg poslednjeg izlaganja pogledam Ustav, tu knjigu koja govori o vašim i našim pravima i obavezama. Upoređujući nadležnosti Skupštine i nadležnosti Vlade, videla sam da je ipak moguće mesto za ratifikaciju tog ugovora ovde.
Nadležnosti Vlade su da utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone, predlaže Narodnoj skupštini zakone, usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši druge poslove utvrđene Ustavom i zakonom. Pre nje, dato i hronološki u nekim članovima Ustava ispred, u nadležnostima Narodne skupštine, pod tačkom 4. piše da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
Pitam, da li postoji neki zakon gde je predviđeno uzimanje kredita za tu vrstu makroekonomske stabilnosti, a da Narodna skupština nije navedena kao organ koji to treba da potvrdi?
Prošle nedelje smo, u okviru 38 ratifikacija, ratifikovali prvu trećinu jednog kredita od pedeset miliona dolara za makroekonomsku stabilnost, gde, iznela sam primedbe, ima uslova po kojima smo zaslužili i šta se od nas želi postići. Posebno sam napomenula da se od nas očekuje smanjenje učešća državnog, javnog u bankarstvu, osiguranju itd., što smo videli da nije donelo dobre efekte.
O nekih pedeset miliona dolara, kao trećini kredita koji ćemo dobiti, ovde smo razgovarali, iako u kratkom vremenu, ali Skupština je bila ta koja je trebalo to da ratifikuje, a za tri milijarde evra Vlada je (koja, inače, može manje, ne samo da radi druge poslove, nego može manje od Skupštine), pretpostavljam, potpisala taj ugovor sa Međunarodnim monetarnim fondom. Ili ćete mi, kao što se često branite pa imate običaj da kažete da je Narodna banka, zato što je to za očuvanje deviznih rezervi, iznad Vlade, Skupštine, koja inače kontroliše Narodnu banku, bila u stanju odgovornosti, moći, u kapacitetu da to uradi, čak i da mi pokažete taj papir? Ne verujem da ga ima.
Kakvo je obrazloženje kad kažete – ali, nijedna zemlja nije ratifikovala takav sporazum? Odbrana „nijedna zemlja“ ili „sve zemlje“ je prosto nedostatak argumenata, odnosno nemoć nekog ko mi daje odgovor. Šta to znači „svi rade tako“ ili „niko ne radi“? Originalna zemlja, originalna kriza, originalna rešenja.
Zar vam je nepotrebna Skupština? Zar je Skupština i posao poslanika samo tema za žutu štampu, za osudu broja poslanika, za neefikasan rad, za visoke troškove, ili se i mi svojim skromnim znanjem i željom da doprinesemo zaista možemo kvalifikovati kao partner i Vladi i svima ostalima kojima je stalo do dobrobiti ove zemlje?
Sve vreme tvrdim da konkurencija na koju nas upućujete rasipa resurse. Konkurencija u fiksnoj telefoniji je očigledno nepotrebna, jer nema toga ko bi uložio toliko sredstava da konkuriše u fiksnoj. Konkurencija u bankarstvu, do čega je dovela? Znate iz evropskih iskustava – kažnjene su svojevremeno evropske banke zbog kartelskog dogovora oko cena depozita i cena kredita, jer njih konkurencija nije uputila da snize kamate na kredite i povećavaju kamate na depozite, već su brinule o svom profitu.
U Skupštini je dovedeno do bespotrebne konkurencije poslovnog sistema i stručnih službi i poslanika, rasipanje energije na međusobno dokazivanje da li nama treba skupštinski budžet ili ćete nam vi, kao izvršni organ, udeljivati za normalan rad, kao izvršna grana vlasti, sa kojom smo makar ravnopravni, a kamoli da nam je dopušteno da je kontrolišemo.
Saradnja je ono što ne troši prirodne resurse, što nameće kriterijume za najveće doprinose i bolji rad u svim oblastima.
Ne vidim razloga da nam kao Skupštini suprotstavljate sebe. Kada to ne prođe po Ustavu i merilima, onda je to Narodna banka. Iza nezavisnosti Narodne banke se krije nezavisnost nezamisliva, meni neshvatljiva, mnogim ekonomistima neshvatljiva, nezavisnost od interesa boljeg života građana, ekonomske politike, standarda i svega ostalog.
Čak smo u ovim zakonima o statistici skinutim sa dnevnog reda imali slučaj da Narodna banka može da nameće posebne standarde mimo međunarodnih, što je, dopustićete, nečuveno, da Narodna banka može svoja istraživanja da čuva i da ih ne da vama kao Vladi kada radite, donosite strategije i posebne mere, nego mora posebno da se traži mišljenje i odobrenje!
Ne postoji u ovoj zemlji nijedna grupa, nijedan čovek, koja može da se na takav način učini nezavisnom, a da je izdržava budžet. Znate koliko smo gubitaka imali zbog pogrešne politike te Narodne banke u 2006. i 2007. godini, kada je gotovo potpuno poništila kapital kojim raspolaže. Kome ta Narodna banka podnosi izveštaj? Ovoj skupštini. Sa kim trguje hartijama od vrednosti? Kome daje odobrenje za trgovinu sa hartijama od vrednosti? Je l' ona ima veze sa našom vladom ili nema? Ne možete mi reći da je Narodna banka nezavisna, ako je ona deo sistema države Srbije. Ne može se potpisivanjem ugovora sa Međunarodnim monetarnim fondom izvlačiti mimo očiju i interesa građana Srbije, pa sve vreme predstavljati nečim što će nas izvući iz krize.
Rekla sam na prošlom zasedanju, u vezi sa tim kreditom za makroekonomsku pomoć, više je u tim uslovima za dobijanje para i ciljevima koje treba da postignemo napisano o ekonomskoj politici ove države, nego u Memorandumu o budžetu, nego u svim dokumentima i obrazloženjima koja ste nam dostavili.
Moje primedbe možete da čujete ili ne čujete, ova će rasprava proći. Niko ne čita stenograme, a ja neću ponavljati i o tome više govoriti.
Upozoravam vas da se tu nalazi seme nesporazuma i problema, koje ću definisati na najjednostavniji način. Ljudi koji sede u Vladi, u nebrojenim agencijama, a osnivamo sve jednu do druge (kada donosimo nov zakon o poljoprivrednom zemljištu, o bezbednosti saobraćaja itd), svoju stručnost i svoje znanje dokazuju na jedan jedini način – životom građana i onim što oni imaju u novčaniku da žive pristojno i da mogu da se osećaju dostojnim da ih nedostatak novca ne unižava i da za njih ljudska prava ne budu šuplja priča.
Ovo o čemu govorim nije ni demagogija, ni načelna priča, jer svaki od ovih vaših zakona se poziva na „tako svi rade“, međunarodno iskustvo. Ali, ne živimo kao svi. To što primenjujemo mere koje primenjuju drugi trebalo bi da ima za normalnu posledicu i da živimo kao drugi, da imamo takav standard, takvu zaposlenost, takve puteve.
Mi hoćemo iste rezultate ako već živimo pod istim uslovima. Ako tog raskoraka ima, tako vidnog, očigledno je da postoji problem. Problem postoji u tome što ste pokušali da nas izjednačite u nemoći; odnosno, vaša obrazloženja kada smo radili Zakon o porezu na dohodak građana bila su da nas treba izjednačiti u poreskim obavezama i da ta opterećenja sa svim drugim vrstama prihoda za fizička lica takođe treba da budu jednaka. Onda sam rekla, i sada ponavljam, ne treba nama izjednačavanje u poreskom opterećenju, ne treba nama izjednačavanje koje se zove – ne, nećete nam, rekli ste, odbiti to da treba da bude poreskog ujednačavanja. To su osnovni postulati poreske politike, ali ima još jedan – ne treba bez nužde uznemiravati poreske obveznike i menjati poreske propise. Složićete se, takođe jedan od osnovnih postulata.
Da li u obrazloženju ovog zakona koji nam dostavljate stoji procena efekata, ne koliko košta primena zakona, nego procena efekata poreskih izmena koje donosite? Da je takva procena postojala, ne bi se oni koji su vas naterali da ponovo dođete sa ovim predlogom zakona mogli pozivati na nedostatak javne rasprave i na to da će proisteći štetne posledice ako se ovaj zakon ne promeni.
Mnoge moje kolege su govorile o detaljima ovog zakona, ja neću da ih ponavljam, ali vas molim, nemojte da forma obrazlaganja zakona bude šuplja ljuštura u kojoj ne stoji nijedan podatak. Treba sredstava ili ne treba? Ne. Koji su efekti primene, s obzirom na to da postoji toliko i toliko obveznika u oblasti kulture, vajarstva, onih koji na osnovu autorskih honorara zarađuju svoj hleb? Ovo opterećenje će dovesti do efekata smanjenja njihovih prihoda, a budžet će napuniti, koliko? To je pitanje kojim ću da završim – koliko će budžet biti oštećen zbog toga što ste rebalans radili sa procenom ovih prihoda, a sada ih smanjujemo?
Da li možemo da podržimo vaš zakon, znajući da je onda efekat bio iks dinara, a sada će biti ipsilon? Oprostite, ovo je ipak budžet i ovde ne samo procenti, već i neke brojke koje proističu iz tih procenata treba da nas opredele za ili protiv vašeg zakona. Jer, gospođo ministre, i vi i svi mi ovde postojimo da iza ovih cifara, iza ovih brojeva vidimo žive ljude kojima ovi zakoni menjaju život i trebalo bi da ga čine boljim, a ne gorim.
U to ime vas molim da mnogo odgovornije dolazite pred nas sa ovim zakonom, jer mi nismo ovde da vam dajemo primedbe zbog kojih ćete se vi osećati ugroženim na političkim funkcijama, na ministarskim mestima; naš i vaš zajednički zadatak je, iako smo u različitim političkim strankama, da sarađujući, svako na svojim pozicijama, doprinoseći onim što zna i može, uradimo za ove građane nešto bolje. Pomozite nam, pomoći ćemo vam.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Gorica Mojović.

Gorica Mojović

Za evropsku Srbiju
Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, želim pre svega da se zahvalim Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije zbog toga što su na jedan efikasan način reagovali na primedbe koje su se pojavile u kulturnoj javnosti Srbije povodom usvajanja izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i na ozbiljne, obrazložene, utemeljene analize kulturne javnosti, kulturnih institucija i udruženja, ne samo na saopštenja i floskule koje su izrečene u pojedinim sredstvima informisanja, nego upravo na ono što je bila analiza efekata primene zakona koji je stupio na snagu 8. maja.
Nažalost, mi poslanici, pa ni ja sama, i to sebi upućujem kao kritiku, nismo reagovali na pravi način, u pravom trenutku, kada smo imali priliku da u okviru rasprave o rebalansu budžeta i sedam zakona ustanovimo kakvi će biti efekti ovog zakona. Moram da kažem da to nije ni jednostavno, kada se radi o različitim metodologijama po kojima se računaju procenti rasta ili pada.
Ovde se zaista ne radi o povećanju poreske stope. Poreska stopa i dalje ostaje 20%, kao što su ostali i doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje 22%, odnosno 12,3%. Ovde se zaista radilo o povećanju osnovice za oporezivanje na autorske honorare. Ta zakonska obaveza je najviše pogodila kulturu, i to ne samo, kako je gospođa ministarka rekla, zato što je došla naglo, nego zato što je došla u trenutku kada smo imali neke druge negativne okolnosti. Pre svega, budžet Ministarstva kulture za 2009. godinu je smanjen 26%.
Da ne ponavljam ono što već svi znamo, i vrapci na grani –mi se zaista nalazimo u uslovima teške ekonomske krize. Ako ustanovama, institucijama kulture, umetničkim udruženjima uskratite jedan deo budžetskih prihoda i usmerite ih ka tržištu i ostvarivanju prihoda na tržištu, a na tom tržištu vlada kriza i više nema ni sponzora, ni donatora, na šta se moglo računati u prethodnim godinama, a imamo u vidu i član 15. Zakona o budžetu koji predviđa i vraćanje 40% sopstvenog prihoda u budžet Republike, onda zaista imate jednu poprilično dramatičnu situaciju, koja u izvesnom smislu ugrožava opstanak i umetnika, i stvaralaca i institucija kulture.
Potpuno se slažem sa gospođom ministarkom koja najavljuje ukupnu reformu i jedva čekam da dođemo do trenutka kad možemo na jedinstven način da uredimo i poreski sistem, ali i sistem doprinosa.
Tada ćemo verovatno imati prilike da razgovaramo i o nameri Ministarstva finansija da se ujednače poreska opterećenja na različite vrste ugovora o radu pri stalnom zapošljavanju, povremenom, ugovora o delu i autorskih ugovora, i da razgovaramo o tome da li je to zaista opravdano.
Sasvim sam sigurna da ja ni tada, kao što nisam ni sada, neću biti pristalica toga da se mogu izjednačiti sve ove vrste angažovanja. Ne može se izjednačiti majstor koji popravlja gudalo, koji će za to potpisati ugovor o delu, i violinista koji će svirati na koncertu. Ne može se izjednačiti stolar koji popravlja nameštaj i dizajner koji taj nameštaj kreira. Ne može se izjednačiti radnik u štampariji koji štampa knjigu i onaj koji tu knjigu piše. Ali, o tom potom, mislim da ćemo pre donošenja tih sistemskih zakona u oblasti poreske politike, pa i politike doprinosa, imati vremena da zaista obavimo jednu širu i temeljnu diskusiju na ovu temu.
Tim povodom želim da kažem i sledeće: čini mi se da ovo što je sada predloženo jeste u najboljoj nameri, što se tiče ljudi koji rade, onih koji primaju honorare, bez obzira na to da li je reč o samostalnim umetnicima ili nezaposlenim, pa i zaposlenima koji honorare primaju kao dodatni prihod. Bez obzira na to što nije vraćeno na prethodni sistem, ipak je ovo u nekom smislu solidarnost sa svima onima koji će jednim delom podneti teret krize.
Ne bih mnogo komentarisala neke predloge. Vidim da ima amandmana koji se odnose na to da se i ova treća kategorija koja je u prethodnom periodu bila, čiji su normirani troškovi bili 40%, opet pridruži ovoj od 43%. Pre svega, reč je o estradi, reč je o najvećem delu ljudi koji dolaze sa estrade, i to u nekom smislu urušava čitav sistem normiranih troškova. Zašto je uveden taj sistem normiranih troškova? Zato da se prizna umetnicima, stvaraocima vreme, energija, materijal, potrebna sredstva koja treba da ulože pre nego što njihovo delo izađe pred publiku. Znači, vreme koje treba piscu da pripremi knjigu, vreme koje treba glumcu da nauči ulogu, muzičaru da pripremi koncert, sati, meseci, dani i godine vežbanja da bi se pojavio pred publikom i za to pojavljivanje pred publikom dobio honorar.
Nemam ništa protiv toga da estrada bude delom oslobođena, odnosno da joj se prizna jedan deo troškova, to je ovih 34%, ali bih podsetila, pogotovo gospodina Čedomira Jovanovića, da je 2001. i 2002. godine, kada je donošen prvi set zakona iz ove oblasti, ova kategorija bila oslobođena tek sa 10%.
Želim da kažem još jednu stvar, vezano za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, a odnosi se na član 15. i na ovo što imamo sada u javnosti, vezano za univerzitet, za Ministarstvo nauke i obrazovanja. Mislim da svako radi svoj posao. Što se tiče tog člana 15. i obaveze da organizacije, institucije i svi drugi direktni i indirektni korisnici budžeta treba 40% svojih prihoda da vrate u budžet Republike, taj član 15. u alineji 3. takođe predviđa da Vlada Republike Srbije, na obrazložen predlog resornog ministarstva, može tu obavezu da preinači.
Ovom prilikom želim da iskažem javni apel Ministarstvu kulture, koje je resorno ministarstvo i nadležno za ustanove kulture, da isti takav obrazloženi predlog kada su u pitanju ustanove i institucije kulture uputi Vladi na razmatranje, jer ukoliko primena te odredbe ostane, teško da ćemo imati iole stabilnu situaciju u institucijama kulture, jer će sa ionako smanjenim sredstvima iz budžeta i taj deo sopstvenog prihoda koji mogu da ostvare na tržištu jednim delom vratiti u budžet.
Sve u svemu, još jednom se zahvaljujem. Ne treba uvek samo da kritikujemo, nego i da pohvalimo Ministarstvo i Vladu, koji umeju na pravi način da reaguju i na primedbe stručne javnosti.
Još da kažem i poslanicima, ja sam danas ponovo iščitala stenogram objedinjene rasprave vezane za ovih sedam tačaka, kada je u pitanju rebalans i prateći zakoni – ili ja nisam dobro pročitala ili ne umem da čitam ili niko od poslanika nije na ovu temu govorio na način kako danas govorimo.
Hvala vam.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama. Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe DSS i SRS.

Dajem reč narodnom poslaniku Milošu Aligrudiću. Izvolite.