Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pored pravnih i strateških razloga za donošenje zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja vezanih za usklađivanje sa nekim novim zakonima i strategijama vezanim za nacionalni program integracije Republike Srbije u EU, što je vladajućoj većini očito najvažnije, kao značajne razloge za donošenje ovog zakona Vlada je navela i empirijske pokazatelje kvaliteta i efikasnosti obrazovanja u Republici Srbiji koji su, blago rečeno, zabrinjavajući.
Prvo, rezultati učeničkih postignuća pokazuju da deca u Republici Srbiji imaju niži nivo postignuća od vršnjaka iz drugih evropskih zemalja i to posebno u pogledu upotrebe stečenih znanja u novim situacijama, što je ozbiljan pokazatelj nedovoljne funkcionalnosti našeg obrazovanja.
Drugo, istraživanje Unicefa ukazala su na procenu nastavnika o porastu nasilja u školama među decom, ali i na relaciji nastavnik-učenik i obrnuto.
Treće, istraživanja međunarodnih i domaćih institucija ukazuju na mali broj obuhvata dece iz osetljivih grupa, a posebno Roma, dece sa smetnjama u razvoju, dece iz ruralnih sredina i na visoku stopu njihovog osipanja iz sistema obrazovanja i vaspitanja.
Četvrto, mreža škola i broj zaposlenih ne prati demografske promene, migracije i pad nataliteta, niti povećane potrebe za predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem.
Peto, obrazovni sistem nije usklađen sa potrebama privrede i, što je takođe indikativno, ostvarivanje programskih sadržaja ne obezbeđuje dovoljnu konkurentnost svršenih učenika na tržištu rada.
Šesto, obrazovni nivo celokupne populacije je veoma nizak i, obzirom na razmere nepismenosti i profesionalne neosposobljenosti stanovništva, problemu bi se moralo sistemski pristupiti.
Sedmo, obrazovanje nastavnika i vaspitača pokazuje u praksi da se oni više obrazuju za struku, nego za nastavnički poziv, tj. bez dovoljno pedagoških i psiholoških disciplina, didaktike i metodike, što bitno utiče na rezultate obrazovanja.
Ovi pokazatelji, iako na prvi pogled deluju prilično obeshrabrujuće, doveli su do toga da Vlada, pripremajući ovaj predlog zakona, postavi sebi kao cilj poboljšanje sve tri dimenzije obrazovanja – jednakopravnosti, efikasnosti i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Koliko je Vlada u tome uspela govori veliki broj amandmana koje su podnele poslaničke grupe i reakcije sindikata prosvetnih radnika koje se mogu pratiti u javnosti.
Obzirom da sam o ovome već govorila u okviru izdvojenog mišljenja, samo bih kratko da podsetim da smatram da su tela kao što su nacionalni prosvetni savet, savet za stručno obrazovanje odraslih, zavodi sa centrima kao organizacionim jedinicama i plus mnogobrojne stručne komisije koje mogu da se obrazuju sa dvojnim članstvom, preglomazni organi koji samo povećavaju državni aparat, a ne doprinose efikasnosti našeg školstva.
U članovima 44, 45. i 46, koji se odnose na zabranu diskriminacije, zabranu nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, i zabranu stranačkog organizovanja i delovanja, lepo je pobrojano šta je sve zabranjeno, ali mislim da treba da postoje članovi gde bi bilo pobrojano šta je sve dozvoljeno nastavnicima i vaspitačima da bi izašli na kraj sa učenicima koji su sve agresivniji, naročito u višim razredima osnovne škole i srednjim školama, za koje roditelji imaju sve manje vremena, koji sa sve manje rada očekuju sve bolji uspeh i slično.
Kratko bih se osvrnula na deo o izboru direktora škole. Obzirom na školski odbor i dalje ima devet članova, od kojih tri čine predstavnici lokalne samouprave, tri predstavnici zaposlenih i tri predstavnici roditelja, a školski odbor imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave, jasno je da će direktori škola i dalje biti partijski kadrovi, jer neće biti moguć njihov izbor bez saglasnosti lokalne samouprave i ministra, a da mišljenje nastavničkog veća i dalje nije obavezujuće ni za koga.
Valjda je zato i bilo važno da se koaliciona vlast po vertikali formira isto u Republici i u lokalnim samoupravama, valjda je zato trebalo prekomponovati sve koalicione vlasti gde god je to moguće, valjda je zato gospodin Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a u svom pismu Opštinskom odboru SPS-a u mom mestu 21. ove godine napisao: ''Formiranje iste vlasti po vertikali u Republici svakako je interes građana i interes partije. Na taj način se lakše ostvaruje komunikacija lokalne vlasti i resornih ministarstava u Vladi Republike Srbije, ne samo na onima na čijem čelu su socijalisti, lakše se planiraju i obezbeđuju sredstva za razne investicione poduhvate i ostvaruju drugi partijski interesi, kao što su na primer zapošljavanje, izbor i imenovanje naših kadrova u institucije sistema itd.''
Obzirom na partokratiju u svim sferama našeg društva, izgleda da sve ovo vodi ka tome da će kao direktori i učitelji i nastavnici postati partijski kadrovi, iako je ministar na početku pola sata govorio o želji da se poboljša kvalitet obrazovanja.
Obzirom da su promenjene odredbe o završnom ispitu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, rekla bih da je bilo krajnje vreme da se promeni ovaj vid polaganja prijemnog ispita za srednje škole, u kome učenici imaju unapred data pitanja i odgovore.
Jasno nam je svima da Evropljanima, ka kojima hrli ova država, nije cilj da iz naše škole izlaze pametni ljudi, jasno nam je da oni nas planiraju samo za prostu radnu snagu i tržište za svoje proizvode, ali valjda bi mi sami trebalo da vodimo malo računa o ovakvim stvarima.
U skladu sa tim da će završni ispit u osnovnom obrazovanju prvi put polagati generacija koja školske 2010/2011. godine završava osmi razred, a da su prelaznim odredbama Predloga zakona utvrđene obaveze zavoda, Nacionalnog prosvetnog saveta i ministra da pripreme predlog za donošenje programa ovog ispita, očekujemo da će svi oni imati u vidu da su ti isti učenici ocenjivani osam godina, a da je završni ispit samo jedan dan, koji nikako ne bi trebalo da bude presudan, a da zanemari sve ono što su učenici postizali do tada.
U Glavi 10 Predloga zakona, u članovima 155. do 160, uređuje se novi koncept finansiranja obrazovanja. Prema ovom predlogu, sredstva za finansiranje delatnosti ustanova utvrđuju se na osnovu ekonomske cene za ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja po detetu, odnosno učeniku (tzv. kapitaciona formula), na osnovu broja i vrste učenika koji se obrazuju i nekakvog korektivnog koeficijenta. Jasno nam je da je ovaj model predložen, jer zemlje u regionu koje su članice EU sprovode ovaj model, ali zar moramo baš sve što nekom drugom odgovara da prepišemo?
Šta će biti sa malim školama koje mnogo znače u svojim sredinama, naročito seoskim? Šta će biti sa hiljadama prosvetnih radnika koji će verovatno na ovaj način ostati bez posla?
U članu 160, kojim se reguliše obezbeđivanje sredstava za viši kvalitet obrazovanja, kaže se – ustanova može učešćem roditelja, dece i učenika, jedinice lokalne samouprave, donatora, sponzora ili od proširene delatnosti da obezbedi sredstva za viši kvalitet u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za poboljšanje uslova za obrazovanje i vaspitanje u pogledu prostora, opreme, nastavnih sredstava za ostvarivanje programa koji nisu delatnost ustanove, za ishranu i pomoć deci i učenicima.
Kako mislite, gospodine ministre, da u Beloj Palanci osnovna škola obezbedi dodatna sredstva od roditelja, donatora ili sponzora, ako je prosečna zarada već duži niz godina najniža u Srbiji, trenutno oko 12 hiljada dinara? A kako od lokalne uprave ako joj se zbog štednje maksimalno smanje sredstva iz Republike? Neće li Vlada na ovaj način dovesti u pitanje funkcionisanje nekih škola?
Beloj Palanci nije smetalo to što je tako siromašna da postane mesto sa najvećim brojem doktora nauka po glavi stanovnika, ali pitanje je da li ćemo uspeti i dokle da održimo taj trend.
Složila bih se sa prethodnim diskusijama da je krajnje vreme da se posebna pažnja posveti nečem lepom u našim školama, a to su talentovana deca i ona koja na takmičenjima pokazuju posebne rezultate. Da to sa novcem nema mnogo veze govori i to što je prošle godine prvo mesto na republičkom takmičenju iz biologije, pored svih univerzitetskih centara, laboratorija i instituta osvojila devojčica iz OŠ "Ljupče Španac" iz Bele Palanke.
Takođe bih se složila da je bila greška što ocena iz vladanja unazad neko vreme nije ulazila u srednju ocenu. Mislim da je ona na taj način možda izgubila svrhu i pozvala bih predstavnike Ministarstva da ozbiljno razmisle o tome da i u nižim razredima ocena iz vladanja bude brojčana i da utiče na opšti uspeh, jer mislim da bi to doprinelo pravovremenom prepoznavanju problema u razvoju učenika.
Kao dugogodišnji prosvetni radnik, radila sam i u srednjim i u osnovnim školama, moram kratko da se osvrnem i na član 88, kojim se reguliše da školski kalendar propisuje ministar do 1. juna, a da, što je vrlo neprecizno, učenici imaju školski raspust.
Mislim da će se mnogi prosvetni radnici složiti da u poslednje vreme imamo nešto previše tih tzv. raspusta. Zar zimski i letnji nisu bili potpuno dovoljni, pa prolećni i jesenji, pa uskršnji? Proces obrazovanja zahteva određeni kontinuitet u radu i mislim da ovoliki broj raspusta prekida taj kontinuitet i umanjuje rezultate rada, jer nijedan učenik raspust ne koristi da nadoknadi ono što je propustio.
Ne mogu da se ne osvrnem na više puta danas pomenuti tzv. inkluzivni pristup ili način rada, ali s jedne druge strane. Naravno da nemam ništa protiv ovakvog načina rada, ali kao nastavnik moram da apelujem na ministra da ima u vidu da za takav način rada treba obezbediti sve što je potrebno. Kao prvo, nastavni kadar dovoljno osposobljen za takav rad.
Zamislite nastavnika u učionici sa 30 učenika, koji treba svima da posveti dovoljno pažnje i vremena, a on još ima jednog ili dva učenika kojima je iz bilo kojih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju. Ne mislim da decu sa bilo kojom vrstom posebnih potreba treba obavezno upisivati u specijalne škole, ali onda treba da uradimo sve, pa i da uložimo koliko god je para potrebno, da ni ostala deca u odeljenju ne budu ni za šta uskraćena.
Dolazim iz škole u kojoj je oko 30% učenika romske nacionalnosti. Verujte mi da učitelji i nastavnici ulažu neviđene napore da ta deca završe osnovnu školu. Mislim da je ovo poseban problem koji zaslužuje značajnu pažnju Ministarstva. Nastavnici moraju posebno da rade sa roditeljima ove dece, jer oni ne vide svrhu školovanja. Od šestog i sedmog razreda počinju decu da vode da obavljaju sezonske poslove, devojčice se u tom razredu već udaju i slično.
Da li, gospodine ministre, mislite da jedan nastavnik može sve ovo da uradi, da još drži časove dopunske i dodatne nastave, priprema učenike za takmičenja, vodi pedagošku dokumentaciju, drži roditeljke sastanke, prisustvuje seminarima za stalno usavršavanje, čita i permanentno se usavršava, i još ima vremena za svoju decu?
Obradovaćete, gospodine ministre, ovim zakonom mnoge, a ja bih da vas podsetim da ste vi ministar i onih 102 hiljade prosvetnih radnika. Poslanička grupa SRS podnela je određeni broj amandman, u pokušaju da popravi ovaj predlog zakona i da ga dovedemo u stanje da može da se primeni u državi Srbiji. Hvala.