Nemate ni vi pravo da me prekidate kada nisam završio izjašnjavanje.

Nemate reč. Reč ima gospođa ministar Diana Dragutinović. Izvolite, gospođo Dragutinović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalaze tri predloga zakona: Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije, Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije, Apeks zajam za mala i srednja preduzeća, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, dodatno finansiranje projekata zdravstva, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod "Alfa bank Srbija", Vojvođanske banke AD Novi Sad i Pireus banke AD Beograd.
Finansijski ugovor između Republike Srbije, Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije zaključen je 11. maja 2009. godine u Beogradu. Radi se o tzv. Apeks zajmu za mala i srednja preduzeća, i da vas podsetim, ovo nije prvi zajam koji Evropska investiciona banka daje Republici Srbiji: 16. jula 2002. godine odobren je prvi Apeks zajma i on je iznosio 20 miliona evra, u celini je iskorišćen; 11. juna 2004. godine odobren je drugi Apeks zajma za mala i srednja preduzeća, 45 miliona evra i u potpunosti je iskorišćen.
Nikakve finansijske posledice po budžet Republike Srbije nije bilo kao rezultat korišćenja ova dva kredita. Novi Apeks zajam 3 iznosi 250 miliona evra i on je namenjen grubo za dve grupe korisnika. Prva grupa korisnika jesu mala i srednja preduzeća, a druga grupa korisnika jesu infrastrukturni projekti na lokalnom nivou. Čak 70% ovog zajma namenjeno je malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, pri čemu se pod terminom „mali i srednji“ podrazumevaju pravni akteri koji imaju manje od 250 zaposlenih.
Inače, Evropska investiciona banka, kada odobrava ovakve zajmove, obično sufinansira projekte, znači deo se obezbeđuje iz plasmana banaka, deo iz kredita Evropske investicione banke. U ovoj slučaju i kada je ovaj kredit u pitanju, kao odgovor na svetsku finansijsku krizu, Evropska investiciona banka je odstupila od svoje prakse. Ona finansira sa 100%, dakle projekat u celini.
Koji su finansijski uslovi kredita? Radi se o dugoročnim sredstvima gde rok otplate zavisi od namene kredita. Postoje grubo tri vrste namena – za kupovinu opreme, za finansiranje malih i srednjih preduzeća, za finansiranje infrastrukturnih projekata na lokalnom nivou, tako da period otplate zavisi od namene i kreće se između 7 i 15 godina, a period mirovanja između dve i pet godina. Period povlačenja: kredit se povlači u najviše 50 tranši; najmanji iznos tranše je pet miliona, pet puta 50 – 250.
Uslovi pod kojima se odobrava ovaj kredit, znači, radi se o veoma povoljnom kreditu, odgovara šestomesečnom juriboru, plus minus određeni raspon, u ovom trenutku to je minus, pristupna naknada se ne plaća. Kao što sam rekla, već su odobrena dva kredita. Finansijskih posledica po budžet Republike Srbije nije bilo, tako će biti i sa ovim.
Sledeći Predlog zakona jeste Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, dodatno finansiranje projekata zdravstva, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Radi se o kreditu koji dobija zdravstvo pod vrlo povoljnim IDA uslovima.
Opet bih da podsetim da se ne radi o prvom IDA zajmu za zdravstvo, da je postojao i prvi IDA kredit i da je taj prvi IDA kredit odobren mislim negde 2003. godine, da je iznosio oko 15 miliona specijalnih prava vučenja, što iznosi otprilike 16 miliona evra.
Ovaj projekat doprineo je ostvarenju sledećih ciljeva u zdravstvu – uspostavljanje standarda za planiranje u sistemu pružanja zdravstvene zaštite, sanacija četiri bolnice u Kraljevu, Valjevu, Vranju i Zrenjaninu, unapređenje institucionalnih i kadrovskih kapaciteta Ministarstva zdravlja i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, uspostavljanje organa za izdavanje dozvola zdravstvenim radnicima i organa za akreditaciju lica i ustanova koja pružaju zdravstvene usluge i uvođenje i razvoj informacionog sistema u zdravstvenim ustanovama.
Tokom sprovođenja ovog projekta ukazala se potreba za obezbeđenjem dodatnih sredstava i tako je došlo do toga da nastane novi sporazum o zajmu, koji je potpisan 14. aprila 2009. godine, u iznosu od 10 i po miliona dinara.
Sredstva ovog zajma, pod najpovoljnijim mogućim uslovima, po IDA uslovima, biće iskorišćena za povezivanje oko 400 zdravstvenih ustanova, informaciono povezivanje, za povećanje kapaciteta zdravstvenih ustanova, za praćenje, vrednovanje i kvalitetnije definisanje dijagnostičkih grupa, uspostavljanje odeljenja za analizu uspešnosti u okviru Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za nastavak procesa akreditacije lica i ustanova koja pružaju zdravstvene usluge i za uspostavljanje kriterijuma za ocenjivanje učinka lica koja obavljaju poslove upravljanja i organizovanja posla u zdravstvenim ustanovama.
Podsećam da je kamatna stopa šestomesečni lajbor uvećan za varijabilnu kamatnu maržu, koja može biti plus ili minus, u ovom trenutku je minus 0,05. Pristupna naknada iznosi svega 0,25%. Period trajanja zajma 17 godina, uključujući pet godina mirovanja.
Treći Predlog zakona koji se nalazi ispred vas, jeste zakon o zaduživanju Republike Srbije kod „Alfa bank Srbija“ A.D, „Vojvođanske banke“ Novi Sad i „Pireus banke“. Već usvajanjem budžeta za 2009. godinu, kao i rebalansa budžeta, pretpostavljeno je da će da će Republika Srbija, kao i čitava konsolidovana država, ostvariti deficit i da će se deo deficita, kao i refinansiranje postojećih obaveza, između ostalog, pokrivati i zaduživanjem, odnosno iz kredita.
Republika Srbija, radi obezbeđenja dnevne likvidnosti, zadužiće se u ukupnom iznosu od 90 miliona evra radi finansiranja budžetskog deficita. Radi se o tzv. dugoročnom kreditu i to od „Alfa banke“ 30 miliona evra, od „Vojvođanske banke“ 20 miliona evra i od „Pireus banke“ 40 miliona evra.
Koji su uslovi pod kojima se budžet Republike Srbije zadužuje za finansiranje svojih redovnih obaveza? Radi se o kreditu dugoročnom, pet godina, godinu dana mirovanja, kamatna stopa jednaka je zbiru jednomesečne referentne kamatne stope, juribor, i fiksne kamatne marže od 4,75.
Troškovi obrade i puštanje kredita u tečaj su u visini od 1% od iznosa kredita, period otplate 60 meseci, uključujući period mirovanja od 12 meseci, polugodišnja je otplata. Zajmoprimac, dakle budžet Republike Srbije, u svakom trenutku može prevremeno vratiti ovaj kredit.
Ovo su veoma važni zakoni, pre svega, Apeks kredit obezbeđuje priliv kapitala upravo u trenutku kada je kapital retkost. Takođe, obezbeđuju normalno funkcionisanje države, a da se pri tom ne ugrozi zatečeni nivo prava, plate, penzije i socijalna davanja, kao ni prioritetni investicioni infrastrukturni projekti.
Zato molim narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za ove zakone.

Zahvaljujem, gospođo ministar.

Dozvolite da vas obavestim da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju narodni poslanik Milan Nikolić, poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Miloš Radulović, poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica, gospođa Jorgovanka Tabaković, poslaničku grupu NS, Dejan Mirović, poslaničku grupu SRS.

Da li izvestioci Zakonodavnog odbora, gospodin Vlatko Ratković, i Odbora za finansije, gospođa Branka Ljiljak, žele reč? Ne.

Da li predstavnici odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč?

Gospođa Jorgovanka Tabaković, izvolite.

U ime poslaničkog kluba Napred Srbijo ovlašćena sam da govorim o uobičajenim tačkama dnevnog reda, koje se jednom rečju mogu nazvati zaduženja. Biće mi posebno zadovoljstvo, gospođo predsedniče, da vam pokažem da sam za ovu tačku izuzetno spremna i o njoj mogu da govorim i večeras, mogla sam da govorim i sutra, da ste uvažili vreme koje je ova poslanička grupa imala da govori po prethodnoj tački dnevnog reda, ali to će biti predmet neke druge rasprave.
U prvom navratu sam odabrala da govorim o kreditu koji je Republika Srbija uzima, kako nam je navedeno u dnevnom redu, za pokriće budžetskog deficita od „Alpha bank“, „Vojvođanske banke“ i „Pireus bank“ Beograd.
Kao prvo, gospođo ministre, želim da postavim pitanje – da li od 3. aprila, od kada je doneta odluka Vlade o ovome, pa do 10. jula, kada ste nam dostavili po principu povlačenja prethodnog dnevnog reda po hitnom postupku, što je vaše ovlašćenje, i dopune tačkom 24, došlo do razlike u nameni za kredit od 90 miliona?
To pitanje postavljam iz razloga što su sužene namene u odnosu na informaciju o potrebi zaduživanja jer u obrazloženju, kako ste dostavili, piše da je 3. aprila Vlada prihvatila informaciju o potrebi zaduživanja Republike Srbije radi finansiranja budžetskog deficita i refinansiranja duga Republike Srbije. Koliko god puta da ste naveli postupak i sve radnje vezane za ovaj kredit, nijednog trenutka niste naveli da je to samo budžetski deficit, već da je to i refinansiranje duga.
Pošto novac nije namenjen ni za koje druge namene, nego za ove koje su ovde navedene, i amandman sam poslala u ime poslaničke grupe gde tražim da ono što navodite u obrazloženju bude dato i u osnovi ovog zakona.
Želim da postavim još jedno pitanje – tako mnogo zaduživanja sa međunarodnim institucijama, ali princip preciznosti definisanja obaveza onoga ko traži kredit i onoga ko kredit daje u ovoj odluci koju ste nam dostavili nema.
Pa evo, građani Srbije, u koliko god sati da gledaju ovaj, mislim u ovom dnevnom redu najvažniji sadržaj, znači kredit od 90 miliona evra će biti uzet za budžetski deficit pod sledećim uslovima.
Kamatna stopa je jednaka zbiru jednomesečne referentne kamatne stope za zaduživanje u evrima, euroribor, i fiksne kamatne marže. Period otplate je 60 meseci, poček 12 meseci, a otplata rate je šestomesečna.
Da li to podrazumeva, pa mislite da nije trebalo napisati, da se i kamata plaća šestomesečno? To iz ovog predloga ne mogu da vidim, ali ono čega ima razloga da se bojim jeste da ćete jednomesečnu referentnu kamatnu stopu imati kao obračunatu i da će banke od kojih uzimate kredit imati pravo da jednomesečni obračun pripisuju do onog šestog meseca i da rade kamatu na kamatu, jer je to, u prirodi stvari, način obračuna kako banke rade, što će poskupeti troškove kredita koje uzimamo.
Ne bih bila član poslaničkog kluba Napred Srbijo da za ovu dilemu imamo i predloženo rešenje. To je rešenje je da se u ovom članu doda tačka 2) i da se ova, na jednomesečnom nivou određena kamata, tako obračunava i plaća, s obzirom na to da su prilivi u budžet, iz kojeg će se ovaj kredit vraćati i plaćati njegovi troškovi, takođe puni na mesečnom nivou nekih obaveza koje građani i privreda imaju prema budžetu.
Ono što nisam mogla da dokučim iz obrazloženja koje ste nam dostavili, jeste da li su samo ove tri banke dostavile svoje predloge za kredit, jer se kaže da je tokom sprovođenja postupka javne nabavke utvrđeno da su tri poslovne banke koje se učestvovale u postupku podnele istovetnu ponudu koja je ocenjena kao najpovoljnija. Ako su tri banke podnele, da li to znači da su samo tri, i ako su istovetne, kako je mogla biti najpovoljnija?
Znači, preciznost, da bih mogla, ne zato što ne razumem, nego što nije jasno napisano koliko je banaka konkurisalo odnosno podnelo ponude, da bi mogli da vidimo da li je ovo opredeljenje urađeno onako kako ste nam ovde i definisali.
Znači, država Srbija za svoj budžetski deficit lepo konkuriše građanima i privredi na tržištu kredita, umesto da se građani zadužuju kreditima, umesto da se privreda zadužuje kreditima, zadužuje se država.
To, s jedne strane, kao povećana tražnja za kreditima održiva visoku cenu kamata, jer znamo osnovnu postavku tražnje, a potražnja raste, cena neke robe se održava na postojećem nivou, pa ne bih rekla da je ovakav način pokrića budžetskih troškova nešto čime možete da se ponosite ni vi, niti mi da opravdamo, ni građani mogu time zadovoljni.
Iznad svega molim da ovo što govorim ne shvatite nijednog trenutka lično, jer u usvojenom zakonu o budžetskom sistemu vi ste ministar koji je nadležan za izvršavanje budžeta i samo je u vama personifikovan postupak zaduženja, odnosno odbrane ovog zakona pred narodnim poslanicima, ali najmanje vas lično smatram odgovornim za to što je došlo do ovakvog i ovolikog budžetskog deficita koji se danas mora pokriti kreditiranjem od komercijalnih banaka.
Gospođo ministre, da li mislite da je naša država zaista tako nesolidan korisnik kredita, pa da je morala ovako skupo da plaća pristupnu naknadu? U isto vreme kada dobijamo kredit iz inostranstva, maločas ste o njemu govorili, pristupna naknada je 0,25%, a kreditni rejting nam nije visok, politički rizik je visok, rizici ulaganja su takođe visoki kod nas kao države, uslovi ulaganja nisu baš sjajni, pre svega zbog nesigurne regulative, jer evo, dan i noć radimo, i ne brinite za naše ni psihičko ni fizičko zdravlje, ni raspoloženje, gospođo predsedniče, odlično to radimo, izdržavamo, povišen ton je odraz temperamenta i energije koje usmeravamo u ovo, a ni na koji način ljutnje, besa ili nervoze.
Znači, izdržavamo da ovakvu regulativu i u ovakvoj dinamici realizujemo kako nam namećete zadatke, ali zaista ne mislimo da je u redu da ovako krupne stvari prođu bez neodobravanja i čuđenja javnosti, a uverena sam da ću je, informacijama koje ću nadalje izneti, zaista suočiti sa nezamislivom odgovornošću Vlade po pitanju ovih zaduživanja.
Biće najzanimljivije da se kao jedna od poslovnih banaka od koje Vlada Republike Srbije uzima kredit pojavljuje „Alpha bank“-a, kod koje je jedno preduzeće koje nije javno, nego je osnovano kao deoničko društvo sa neograničenom odgovornošću, a obavlja jedan monopolski posao koji se zove kontrola leta, ogromne prihode stvara, nezakonito se registruje i nezakonito drži priličan novac kod „Alpha bank“-e, kod koje uzimamo kredit.
Ali, pođimo redom. Pokrivamo budžetski deficit. Šta je budžetski deficit? Razlika umanjenih prihoda i istih rashoda koji se finansiraju, kako bi, nego povećanjem javnog duga i zaduživanjem iz inostranstva ili u zemlji.
Na svakoj ću sednici, od sada ubuduće ponavljati reč da je zaduživanje radi investiranja jedino dopustivo svakoj zemlji, nama posebno.
Na svakoj od sledećih sednica neću propustiti a da ne pomenem da treba da privlačimo samo produktivne investicije, ne investicije u akvizicije, kupovinu, u akcije iz privatizacije, već pre svega privlačenje produktivnih investicija i zato stabilna regulativa i očekivani uslovi treba da budu ono za šta ćemo se boriti svi zajedno, mi kao zakonodavno telo, vi kao izvršni organ.
Svi znamo da se povećanjem deficita ne rešava ključni problem, ali se uvećava javni dug. U Memorandumu je Vlada eksplicitno navela da postoje dve opcije kojima se ovaj deficit može smanjiti, odnosno kako možemo, s jedne strane, da povećamo budžetske prihode, neko je predlagao povećanje PDV-a, a neki hrabriji i sebičniji kažem, i oni koji manje znaju ekonomiju, predlagali su smanjenje zarada.
Guverner je prednjačio u smanjenju zarada. Odlično znamo da je smanjenje plata smanjenje tražnje i da može da smanji platu onaj ko deo plate daje na luksuz, a onaj ko od plate kupuje hranu, šta mu dalje smanjivati?
Kao Vlada u tom dokumentu niste naveli druge opcije, ali je zato guverner eksplicitno predložio uštede u penzijama, obrazovanju, zdravstvu i drugim javnim sektorima. Volela bih da je pod uslugama u obrazovanju smatrao uštede na zloupotrebi instituta javnih nabavki. Ne, oni uglavnom misle na smanjenje broja zaposlenih i plate. On samo brine da li će taj efekat ušteda, zbog smanjenja deficita zbog kojeg uzimamo kredit, dati efekat za šest ili 12 meseci.
Međutim, odlično znate, kao i ja i svi upućeni građani, da se nijedna država u ovoj krizi ne usuđuje da preduzme korake koji utiču na smanjenu tražnju.
To samo guverner predlaže, jer ako svakog meseca koji nastavljamo u ovakvom makroekonomskom okruženju značajno povećava javni dug, a samo na ovoj sednici je to 250 miliona evra Apeks, za koji je garant ta Narodna banka kao agent, koja inače nema nikakve veze sa Vladom kada joj se smanjuje plata, pa će na Ustavnom sudu guverner da tuži. Preko 10 miliona je projekat za zdravstvo, zaduživanje, i 90 miliona evra za pokriće deficita, projekti o kojima govorim samo na ovoj sednici.
To stalno uvećanje javnog duga, koji se pojavljuje kao razlika između nesmanjenih rashoda, za šta niste vi kao ministar finansija prvi, ne i jedini, mnogo je drugih krivaca, tražite da se poveća na ovaj način. Da li neko od vas postavlja pitanje - da li je bitno samo da pričamo o veličini deficita ili ćemo govoriti i o strukturi tog deficita?
Odlično znaju svi građani da je najvažnija struktura tog deficita, jer da je manjak u budžetu nastao zbog neke velike investicije koja će nam dovesti produktivne strane investicije i da je deficit u budžetu rezultat nekog infrastrukturnog projekta koji gradimo, niko ne bi postavio pitanje.
Ali, ovaj deficit je rezultat potrošnje i neodricanja od zatečenih privilegija velikog broja, ne samo ministara, nego i svih onih organa uprave, organa u sastavu regulatornih tela, agencije i ne znam koje sve već forme nisu osnovane, do kontrole leta i Agencije za kontrolu leta, koje su na čudan način registrovane i osnovane i samo na zadnjem zasedanju u ovih 24 nova zakona opet imamo nove uprave za socijalno stanovanje, nove agencije, fondove za upravljanje, jer to jesu potrošači i ona gola potrošnja zbog koje se zadužujemo.
Zadužujemo se na način da dvostruko sebe i buduće generacije uvaljujemo u živo blato iz kojeg ćemo se teško izvući. Postojeći deficit je rezultat potrošnje. Nema nekog budućeg prihoda. Zaduživanje inostranim i domaćim kreditima je opet rezervisanje za vraćanje rata i kamata, odnosno troškova po tim kreditima.
Šta je alternativa? Postoji. Večeras ću vam navesti samo tri. Država nije morala da se zaduži sa 90 miliona da je samo iskoristila mogućnosti da preusmeri sa Narodne banke prihod od izdavanja dokumenata, ličnih karata i pasoša, i da je naplatila javne prihode koje u njeno ime naplaćuje, a bez njenog znanja troši Agencija za kontrolu leta i Direktorat civilnog vazduhoplovstva.
Počeću od ličnih isprava. Naplata obrazaca za lične karte i pasoše je vrlo izdašan potencijal za izvor prihoda za ovaj naš posrnuli budžet. Verujem da veliki broj građana ne zna da cenu zakonom određuje MUP za naplatu dokumenata, ali da te troškove naplaćuje NBS. Možda je to jedan od razloga zašto se Mlađanu Dinkiću žuri da ugasi "Kurir", jer smo samo u tom listu mogli pročitati aferu o nezakonitom dodeljivanju poslova sa štampanjem pasoša, koji su ovde predmet alternative novca koji bi mogao ići u budžet, a ne ide.
Obrazac lične karte košta 913 dinara i to se uplaćuje direktno NBS. Cena ovog obrasca je krajnje problematična, jer znalci iz ove materije kažu da direktni troškovi ovog obrasca ne koštaju više od 20% cene od 913 dinara. Samo ako znate da je u pitanju oko 7 miliona komada obrazaca za zamenu u par godina, ličnih karata, očigledno je da je reč o cifri od blizu 70 miliona evra.
Da, da, velike i neumoljive brojke. Po jednom obrascu je 913 dinara. Jasno je da štampanje i način kako se sada radi i naplaćuju ti obrasci ide u najvećoj meri van zemlje. Podaci o tome nikome nisu poznati, ali bih molila da MUP dobije da ovaj posao radi i da usput proveri cene.
Obrazac za pasoš, na primer, košta 2.000 dinara. Ima ih dva miliona komada za zamenu po proceni, a do sada je oko 750.000, što je izvor iz MUP-a, već zamenjeno. Cena je kao realna teško prihvatljiva, tako da neko debelo zarađuje, rekao bi narod.
Kada znate, recimo, da se za preko 4.000 dinara može kupiti manji televizor, a da je to sa plaćenom trgovačkom maržom, PDV-om, carinom, transportom i ostalim zavisnim troškovima, uporedite da li taj dokument može toliko da košta.
Umesto slanja novca za koji sam vam rekla da iznosi samo za lične karte u par godina oko 70 miliona evra, zamislite koliko bi moglo u budžet da se slije. Zamislite još jednu strašniju činjenicu, da neko ko prima platu 100 evra, a ima punoletno dete koje ne može da pošalje u srednju školu bez lične karte, treba da plati blizu 2.000 dinara za izdavanje lične karte, ako još usput plati obrazac izvoda rođenih i državljanstva, vi vidite koliko to znači. Nastaviću u diskusiji.

Govorili ste 19 minuta i 25 sekundi.

Gospodin Milan Nikolić ima reč.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas razgovaramo o veoma važnim ekonomskim zakonima. Zbog vremena ne želim da ih ponavljam.
Radi se o kreditu za razvoj malih i srednjih preduzeća od 250 miliona, odnosno 70% tog iznosa za mala i srednja preduzeća, o daljem razvoju zdravstva, pored centara u Vranju, Zrenjaninu, Kraljevu i Valjevu, i o pokriću budžetskog deficita. SPS i JS, i pored drugačijih tonova, glasaće za sva tri zakona i posebno pozdravljamo aneks o razvoju malog biznisa pre svega.
Pred sobom držim knjigu "Mala preduzeća velika šansa" koju je napisao ugledni privrednik gospodin Tomić još 1994. godine. Da je bilo sluha ondašnjih makroekonomski odgovornih ljudi i Vlade Republike Srbije, verovatno bi ekonomski problemi ove zemlje danas 2009. godine bili drugačiji nego što su sada.
Kamo sreće da umesto ovih 250 miliona pod ovakvim uslovima, kao što je dužina vraćanja, trajanje grejs perioda i iznos kamate, ova sredstva budu nekoliko puta veća, jer struktura naše privrede u odnosu na strukturu privrede u okruženju je veoma nepovoljna. Male firme u Japanu, Koreji, Nemačkoj, Italiji itd. se kreću između 95 i 98%. Kod nas jedva da sada dostižu 60%, a broj uposlenih u tim malim preduzećima je negde iznad 60%.
Hiljade proizvoda i u ovako krhkoj srpskoj privredi se nepotrebno uvoze i daju sredstva koja nam nedostaju, umesto da zaposlimo naše ljude i u isto vreme obezbeđujemo profit i neophodne repromaterijale za onu proizvodnju koja radi.
Zbog toga mislim da, pored opredeljenja Vlade da ide u razvoj tog malog small biznisa, kako ga zovu, treba da se napravi dublja, jača i organizovanija nacionalna strategija da se broj malih preduzeća poveća, kako bi tržišne viškove – pre svega u poljoprivredi, koji nestaju na poljima, u voćarstvu, povrtarstvu, a i ostale žitarice – mogle da prerade, dorade, prodaju, izvezu i veliki broj nezaposlenih radnika zaposle upravo na tom planu.
U isto vreme, razvoj malih preduzeća je veoma nesiguran ukoliko se ne povežu sa velikim sistemima. Tako da je povezivanje malog biznisa sa velikim sistemima koji neposredno, bez obrade tržišta marketinga i mnogih drugih detalja, rade za velike i obezbeđuju da mogu te prve godine rađanja da prežive, dve ili tri, i upravo ovaj grejs period im omogućuje da mogu ekonomski da postanu jaki i da mogu da vrše otplatu obaveza po kreditima koje će preuzeti.
U ovom pravcu i na ovakav način treba nastaviti sa obezbeđivanjem kapitala i razvojem malih preduzeća, a preduzetnike, ne kroz raznorazne agencije itd, edukovati kroz komorski sistem i kroz uspostavljanje veza sa velikim sistemima i omogućiti da ova zemlja bude u redu srednje razvijenih zemalja upravo preko tih malih preduzeća. Moram da kažem, najveće svetske ekonomije su upravo zasnivale svoj razvoj na malim preduzećima.
Što se tiče ovog drugog kredita u iznosu od deset i po miliona mislim da je posao koji je započet dobar. Informaciona tehnologija u zdravstvu je veoma potrebna. Uslovi pod kojima se taj kredit obezbeđuje je povoljan. Bez obzira na probleme u kojima se nalazimo, mislim da je dobro da se taj posao do kraja završi.
Što se tiče pokrića deficita u budžetu, a verovatno postoje različite forme, opredeljenje Vlade je da se i na ovaj način prevaziđu problemi, pre svega proizišli iz ekonomske krize, da imamo taj grejs period od godinu dana i vraćanja na pet godina. Mislim da je i to jedan od načina i bolji nego da se ne isplaćuju lični dohoci mnogim budžetskim korisnicima i od čega možemo da imamo veće posledice nego što je način na koji se sada opredeljuje Vlada.
Ponavljam još jednom, zaduživanje je opasno. Treba biti veoma oprezan, ali ako je zaduživanje u proizvodne svrhe, ako je zaduživanje u razvoj malih preduzeća, ako je zaduživanje u infrastrukturnim delatnostima, džaba nam Đavolja varoš ako nema puta do njega, onda mislim da je to u redu, a pogotovo ako se koriste ovakva sredstva kakva u ovom trenutku imamo. Još jednom ponavljam, SPS-JS će u danu za glasanje podržati ova tri zakonska projekta.

Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.

Gospođo predsedniče, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega, poslanička grupa DSS ima velike primedbe na način na koji ste završili sednicu u kojoj se raspravljalo o vrlo važnoj temi.
I upravo trčanje gospodina Čiplića, koji je istrčao iz sale, gospođa ministar Dragutinović je utrčala u salu, sva zadihana, da biste na vreme počeli sednicu pre 18.00 sati, pokazuje kakav vi mentalni sklop u suštini imate. Samo se pitam kako trčite tek za novce?
Ono što sve nas ovde brine, to je odnos vas, vladajuće većine, prema građanima Srbije. Dovodite celu Srbiju u medijski mrak, da ne zna šta se dešava ovde u Skupštini, slobodno i ugasite ovo svetlo, jer neprimereno je šta vi činite. Garantujete javnost u informisanju, garantujete javnost u toku vođenja sednice, ali očigledno je da ili su Armstrong ili Kontador, učesnici trke Tur de Frans, Srbi, to postavljam kao pitanje, ili učestvuje neka ekipa iz Srbije na Tur de Fransu.
Koliko je meni poznato nijedan Srbin ne učestvuje na trci Tur de Frans, ali to vas ne interesuje. Vi, gospođo Dejanović, dozvolili ste da se vrše direktni prenosi Tur de Fransa, zatim odbojke, pa "Flamingosa", i to sve na teret građana Srbije, koji uredno izmiruju obaveze za RTV pretplatu za Nacionalni servis. To stvarno nema smisla.
Dobro jutro, gospođo, ministar. Prinuđen sam tako da kažem, jer ovo što sada izgovaram verovatno će ići negde u tri ili četiri sata ujutro. Drago mi je što je tako, jer ipak verujem da oni jadni poljoprivrednici koji ustaju rano dok piju kafu moći će da pogledaju i da čuju šta mi pričamo ovde.
Vi ste, gospođo ministar ovde rekli da su krediti o kojima razgovaramo izuzetno povoljni. Vi, u kakvom ste stanju, za vas su svi krediti povoljni. Da biste opstali na vlasti, uzimate kredite po cenu svega i svačega, zadužujete se, a u narodu kod nas važi jedna dobra izreka - domaćini vode računa i retko se zadužuju.
Mi ovde imamo set o tri kredita. Prvi kredit se odnosi na zakon o utvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije, Apeks zajam za mala i srednja preduzeća u iznosu od 250 miliona evra.
To je za projekte finansiranja malih i srednjih preduzeća, u minimalnom iznosu 80% od kredita, sa rokom otplate od 12 godina, uključujući period počeka od četiri godine. Za kupovinu opreme na lizing, podvlačim to "na lizing", jer je to verovatno od nekog već određenog dobavljača, sa rokom otplate do sedam godina, uključujući period počeka od dve godine. Za finansiranje infrastrukturnih projekata, koji se realizuju od strane lokalne samouprave, za kupovinu nepokretnosti i ponovo na lizing, rok za otplatu iznosi 15 godina, uključujući period počeka od pet godina.
Ali ono što mene brine, to je upravo ono što je gospodin Petković rekao pre par dana ovde o jednom dopisu koji je iz centrale poslat svim odborima DS u Srbiji - da hitno urade i dostave određene projekte u centralu, da bi aplicirali za ova sredstva. To ste radili i 2001. i 2002. godine, kada ste imali kampanju "Srbija na dobrom putu", jer ste tada isključivo davali kredite po bratskoj i stranačkoj pripadnosti, a ne po onome što je pre svega interes građana.
Drugi kredit je sporazum o zajmu, dodatno finansiranje projekta zdravstva između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, u iznosu od 10,5 miliona evra, za obezbeđenje robe, konsultantskih usluga i obuke neophodne za razvoj informatičke tehnologije za integralno upravljanje u zdravstvu. Taj kredit se pre svega odnosi na to da se ima bolji uvid u izmirivanje obaveza korisnika zdravstvenih usluga.
Srbiji i srpskog zdravstvu, gospođo ministar, pre svega je potrebna savremena oprema za lečenje bolesnika i humani uslov za njihov smeštaj, a tek onda informaciona tehnologija vezana za njihovu evidenciju i plaćanje zdravstvenih usluga. Nigde ovde u ovom ugovoru o zajmu nisam našao da se navode zdravstvene ustanove koje ste vi naveli - nisam našao ni Vranje, ni Valjevo, ni Kraljevo. Pomenuto je, u ugovoru ih nema, možda nekim aneksom, ali aneksa nema ovde uz ovaj predlog zakona o zajmu.
Treći kredit o zaduživanju kod Alfa banke na iznos od 30.000.000 evra, o zaduživanju kod Vojvođanske banke na iznos od 20.000.000 evra i o zaduživanju kod Pireus banke u iznosu od 40.000.000 evra, što sve u svemu, za punjenje, odnosno za smanjivanje budžetskog deficita, iznosi od 90.000.000 evra. Ukupan iznos svih ovih kredita o kojima danas raspravljamo je 360,5 miliona evra.
Gospođo ministar, u zadnjih mesec i po dana mi smo se ovde zadužili na 968 miliona evra - 170.000.000 za puteve, plus 60.000.000, 388.000.000 za Koridor 10 i plus ovih 360,5 miliona evra, i pitanje je šta će da nas sačeka kada se vratimo sa godišnjeg odmora, ako ga uopšte imamo, jer krenuli ste u sednice koje traju danonoćno, odnosno traju do jutra.
Verovatno ćemo imati još neku sednicu, jer trebaće vam još novca - da po hitnom postupku dođemo ovde i razmatramo. Pretpostavljam da će sledeća tranša da bude milijardu evra, a možda i dve, kao što kaže moj kolega Obradović.
Međutim, ono što gospođo ministar sve nas brine, i poslanici DSS su to već kada smo govorili o budžetskom sistemu vama skretali pažnju, to je upravo što ste pre svega nesposobni, jer ne poštujete rokove. Budžet za 2009. godinu, podsetiću vas, bili ste u obavezi da nam ga dostavite 1. novembra, a dostavili ste ga tek 8. decembra, da bismo ga usvojili zadnjeg dana decembra u 2008. godini.
Završni račun, zakona nalaže 1.07. naredne godine, a dostavili ste ga tek 6.07. Revizije nema, niti ste spremni da se upustite u reviziju, da znamo tačno gde ste trošili pare i šta ste radili.
Memorandum treba da prati svaki rebalans budžeta, kao i usvajanje budžeta - nije ga bilo i plašimo se uopšte da li vi imate strategiju i da li uopšte znate šta radite. Nesposobni ste.
Upozorili smo vas još u oktobru na ekonomsku krizu, pad proizvodnje, na rast kursa, unutrašnju nelikvidnost, pritisak na devize, predložili smo zakon o depozitu, da se poveća garantovani depozit na 20.000 evra.
Vaš cenjeni stručnjak, državni sekretar, gospodin Ilić, a imate ih još takvih državnih sekretara koji svojim radom ne pokazuju sposobnost, jer ih verovatno birate po stranačkoj pripadnosti ili ne znam, pri čemu su vam možda simpatični, rekao je onda - da mi širimo defetizam i širimo paniku među građane Srbije.
Posledica takve neblagovremene reakcije bila je da se iz banaka izvukla preko milijarda evra devizne štednje i to dan-danas bankarski sistem trpi. Nesposobni ste, jer ste vršili nerealnu procenu budžeta - u oktobru je bilo šest posto rast bruto društvenog proizvoda, kada smo usvajali budžet u decembru projektovali ste 3,5% rasta bruto društvenog proizvoda, kada smo rebalans vršili u aprilu rekli ste da očekujete da bude na nivou prošlogodišnjeg rasta bruto društvenog proizvoda.
Očekujemo i novi rebalans budžeta, verovatno u septembru ili oktobru. Plašim se da Hari Poter ništa neće moći da uradi, pa ćemo morati onda da dođemo 15. avgusta ovde da usvajamo rebalans budžeta.
Projektovali ste budžetski deficit prvo bili 40 milijardi, pa 70 milijardi rebalansom, a sada ekonomski stručnjaci kažu - budžetski deficit će da bude oko 140 milijardi dinara. To su cifre koje su strahovite i zabrinjavajuće za sve građane Srbije. Sa kreditima to nećete moći da pokrijete. Izmislite neku novu hemiju da biste sve to završili.
Gospođo ministar, koliko je Vlada nesposobna, to kažu i stručnjaci. Kažu - da vi nemate nikakvu viziju. Navešću samo jedan primer, jedna izjava jednog ministra, koji treba da zna kakvo je stanje u trgovini, pogotovu što ovde govorimo o malim i srednjim preduzećima i trgovinskim radnjama, koje u suštini treba da budu najvitalniji deo privrede Srbije i da na tome, pored poljoprivrede, baziramo boljitak za građane i stabilniji ekonomski sistem zemlje.
Gospodin Milosavljević je 19. jula u "Večernjim novostima" izjavio da u Srbiji postoji 105.000 trgovinskih radnji. Prema zvaničnim podacima, u "Presu" od 13. jula je izašlo - da na teritoriji Srbije postoji 15.419 trgovinskih radnji.
Znači, gospodin ministar je promašio za 90.000 radnji. Da li on tu misli na neke radnje ''ovako'', šta, o čemu on to priča?
Inače, da vas podsetim, za prvih šest meseci ugašeno je 1.414 trgovinskih radnji, to je vama dobro poznato. Ponavljam, to je najvitalniji deo srpske privrede. Posledica toga je pad kupovne moći, dominantan položaj monopoliste, neizmirivanje obaveza prema dobavljačima, sa valutama plaćanja od preko 200 dana. Mali moraju da plaćaju velikima, odnosno monopolistima ili avansno ili u roku od sedam dana. Monopolisti, a vi ništa niste učinili do sada da razbijete te monopoliste, plaćaju posle 200 dana.
Posledica toga su skupi krediti, kamate koje idu i do 30%. Banke i monopolisti su najveći profiteri. Banke su imale, kao što znate, prošle godine dobit od 34 milijarde dinara, sa 32 hiljade zaposlenih, a privreda je imala 47 milijardi gubitka, sa milion i osamsto hiljada zaposlenih.
Posledica je pad proizvodnje od 18,1%, pad izvoza za 24%, pad uvoza za 27%. Od 112 hiljada preduzeća, preko 60 hiljada je u blokadi. U njima radi oko 200 hiljada radnika, ne primaju plate, poslodavci ne plaćaju doprinose, a obećali ste 200 hiljada novih radnih mesta. Trideset hiljada firmi je ugašeno, 60 hiljada ljudi je ostalo bez posla, i to su činjenice koje vi krijete od javnosti i verovatno zbog toga i nema direktnog prenosa.
O penzijama i platama da ne pričamo. Procena je da ćemo, oni koji budu živi, a pitanje je ko će da preživi sve ovo što vi radite, tek 2011. godine da osetimo neki boljitak i da će tek 2011. godine da se povećaju plate i penzije.
Spoljni dug privrednih subjekata i države je bio krajem marta 21,4 milijarde evra. Tu je i dug privrednih subjekata i države, ali mi ne smemo da odvojimo privredne subjekte od države. To je sistem spojenih sudova. Znači, ne posluju li dobro privredni subjekti, nema ni punjenja budžeta.
Da budemo jasni, zato ste i uzeli kredite od MMF, da biste smanjili pritisak na devizne rezerve, da biste omogućili monopolistima i privrednicima koji imaju obaveze u inostranstvu da bi izmirivali obaveze, jer ste imali strahovit skok i na taj način ste zaustavili skok deviznog kursa od 75 na 95.
Privredi dospevaju ove godine obaveze od 4,5 milijarde. Kako ćete to da izmirite? Procena je da će spoljni dug do kraja godine dostići iznos od 27 milijardi ili 90% BDP. Mi često vidimo, pa kažemo da spadamo u red manje zaduženih zemalja. Ali, jedno je razlika između Japana, koji ima toliki spoljni dug, jer proizvodi i izvozi, i Amerikanaca, koji su uvek imali veliki spoljni dug, ali su to balansirali izvozom. Međutim, ne vidim šta ćemo mi da izvozimo.
Uništili ste poljoprivredu, uništili ste mala i srednja preduzeća, uništili ste trgovinske radnje, sve ono što je moglo da privređuje ste uništili i pravite virtuelnu Srbiju, da nešto rade, a ništa ne rade. Inflacija je 9% za prvih šest meseci. Dozvolili ste da one cene koje se kontrolišu porastu za 14%, koje su pod direktnom kontrolom države, to znači komunalne usluge.
Na kraju, gospođo Dragutinović, da vas pitam, šta ćemo danas i šta ćemo sutra? Šta će da rade vaša deca, deca svih ovih ljudi ovde koji sede u Skupštini i koji dobro misle ovoj državi? Očigledno smo se podelili na one koji dobro misle i na one koji loše misle. Mislim da je najbolje da danas vi i Vlada podnesete ostavku, a da sutra već zakažete izbore na kojima će da pobede oni koji izađu sa programom oporavka Srbije, jer ga vi nemate i to je mišljenje kompletne stručne javnosti. Za građane Srbije, na kraju, najbolje je da što pre odete.

Reč ima gospodin Velimir Ilić.