Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mene je sramota ovih dana da siđem u salu. I evo, uzdržavao sam se da ne siđem, ali sada je prekipelo i sišao sam, da samo vam kažem u lice, vama gospođo Slavice Đukić-Dejanović se obraćam, bio bi red da saslušate, ali ne mogu da shvatim da toliko neko oskrnavi jednu instituciju kao što je Skupština Srbije.
Ne mogu da razumem ovaj cirkus koji se odvija ovih dana, ovo utrčavanje i istrčavanje ministara, jurnjava. Juče ste onog jadnog Dulića izbacili kao krpu. On je nešto muka hteo da kaže, pa nije znao kud će, pa uvija ruke, pa se savija. Videli ste ovaj nesrećnik sada smota tašnu i pobeže bez reči, kao da će bombardovanje da bude.
Ljudi bre, da l' ste normalni, pitam vas. Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, predsednice parlamenta, ovo je srpsko svetilište, ovo nije cirkuska dvorana, nemojte više ovakve stvari raditi, kumim vas Bogom.
Pustite vi Sašu Tijanića, pustite vi sve, sećam se jednog vremena kad su vaši partijski drugovi zbog sto puta manje grešaka koje su pravili nego vi danas bežali, preklinjali, puzili, grlili za noge, ljubili cipele da ih pustimo. Da li Tijanić zna da je Komrakov ljubio cipele da ga pusti narod kući? Vi se ne sećate toga kad narod izludi i krene.
Gospođo, ovo je žalostan dan za Srbiju. Ubili ste demokratiju, posebno u ova dva zadnja dana. Ovo je bruka za jednu demokratsku državu, ovo gašenje prenosa. Juče ste doveli Tomicu da priča o zdravstvu u nekoj noćnoj raspravi, bez televizije. Gledate „Tur de Frans“. Da li je neko normalan da sedi pet sati da gleda grupu biciklista kako voze? Samo vi to želite.
Molim vas lepo, ne mogu da razumem stvarno šta vi radite. Dovedete ove nesrećne ministre, samo ih izvlačite i šutirate, uskači, iskači, da ne zakači i ne prođe vreme. Ko vam je dao nalog, je li Oli Ren, da mu sutra referišete, da usvajate dnevno 10 zakona? Kakvih zakona? Šta će Srbiji biti bolje od tih vaših zakona? Ništa.
Usvojili ste pre za jedan dan u raspravi u načelu 15 zakona iz poljoprivrede? Kako je danas poljoprivrednicima? Crnje nego ikad, crno bez imalo belog. Zakon o radu, povezali sve, samo defilujete. Više se ne zna, ljudi, ko koga napada, ko o čemu priča, ko referiše, ko sluša.
Pogledajte vaši iz koalicije koliko ih ima da prate ovo mučno zasedanje. I njima je mučno, razumem ih, i njima je neprijatno. Ne znam više ni mi iz opozicije šta ovde tražimo. Bolje da izađemo da pevamo, ljudi. Hajde da vežbamo neke horske pesme ovde, da treniramo, da iskoristimo ovu salu za nešto, da se rekreiramo, a ne da sedimo ovde i da pravimo od sebe budale, da sedimo ovde da budemo deo jedne cirkuske zabave. Nažalost, ovo je sve tačno.
Što ste nas danas skupili? Da nam pričate pre podne jednu priču, tobože hoćete nešto što u Evropi još nije došlo. Mi smo prvi koji idemo, verske zajednice moraju da se izjašnjavaju, slušali smo danas ministra, i to je dobro, ali mi idemo 10 koraka ispred Evrope, Evropa ne može da nas stigne. Evropa ima problem i zato možda i dolazi Oli Ren. Ne može da nas prati koliko zakona usvajamo dnevno i šta sve radimo, i kakva čudesa.
Gospođo ministarka, da li ste vi normalni, da vi četiri milijarde evra ste zadužili ovu državu? Ništa se ne radi. Gradilište ispred moje kuće stoji i zamolio bih vas da dođete da vidite, ljudi krampaju, nemaju za naftu, a vi samo dižete kredite. Od nove godine do danas četiri milijarde evra, MMF tri milijarde, vi to ne računate, ali to će naši unučići da plaćaju i naša deca. Vi to možda ne računate, to vam je došlo onako ofrlje, je l' tako, bez parlamenta, bez ičega.
Osamsto miliona ste potrošili. Gde? Kome ste dali? Kako? Po kojim kriterijumima? Jeste li raspisali javnu nabavku za ove današnje kredite? Niste. Niste, gospođo. Rekao vam je Mlađa, veliki genije, taj genije koji nema nijednog poslanika ovde u sali, za koga neće više niko glasati u ovoj Srbiji, taj genije koji je postrojio pet miliona Srba da čekaju u red i da koštaju ovu državu, da upisuju sa silnom administracijom neke akcije.
Gde je sad, gde su akcije? Zašto niste preduzeli nešto da se taj prevarant privede i kazni? Ko izađe javno i traži nešto tako, on je prevarant. On je i dalje ministar, on vam drži kapu, on vam diriguje. Vi se danas zadužujete, mi plaćamo. Kako vas nije sramota?
U Srbiji se ništa ne radi. Dajte mi dva gradilišta u Srbiji koje imate da funkcionišu, koje ste vi počeli i formirali, ne ona stara koja su u prethodnoj Vladi bila. Nemate, gospođo, ni jedno jedino gradilište danas. Na današnji dan nemate gradilište.
Kada ćete da ih otvorite? Još malo prođoše odmori, pada sneg. Prošle godine ste prskali komarce i izdvajali sredstva u rebalansu u oktobru i novembru. Je l' tako bilo? Izdvojili smo neke silne pare za prskanje komaraca u Vojvodini i za poljoprivredu smo izdvajali negde u decembru prošle godine, neka dodatna sredstva.
Prema tome, mi smo brod koji pluta, a vi više se ne zna šta hoćete od nas. Da sedimo ovde i slušamo, i nervozni ste kada vas ne slušamo, i nervozni ste kada vam nešto kažemo. Vi hoćete da vam aplaudiramo i da vas pozdravljamo, te vaše genijalne pokrete i poteze koje radite, vaše genijalne projekte do kojih dolazite.
Srbija je u velikom problemu. Srbija mora ovaj problem da rešava i da vrati ovde u ovaj parlament da se ovde odlučuje. Svaki dan sve veća nesreća od veće. Više vas ne razumem. Ne mogu da vas pratim. Pokušao sam da vas ne slušam i izađem i sedim gore, ali čoveku se nakupi jed, nesreća i to sve što vi radite, i to sve što činite i to sve što nas ponižavate, potcenjujete i kažnjavate, da ne znamo prosto šta ćemo sa sobom. Dođemo ovde da vas slušamo, priča je nikakva.
Prema tome, učinite nešto normalno, podnesite ostavke, to je najnormalnije, to je najčestitije, kada ne znate kuda ćete, šta ćete sa sobom. Izađite lepo i podnesite ostavke, razumećemo vas. Kako je Zoran Živković lepo izašao i rekao – raspisujem izbore? Terali ste ga da ne raspiše, gospodo iz vladajuće koalicije, mnogi od vas. Rekao je – nemoćan sam, ne mogu da mučim narod, i raspisao izbore. Šta vi čekate? Vi sve mučite.
Kakav je ovo cirkus bio? Gospođo Slavice, da ste gledali kako ste sinoć Dulića izbacili kada je čovek hteo da govori, to je bilo žalosno gledati ministra. I ovog nesrećnika, ne znam ni kako se zove, ovaj sa bradom što je bio, on se, mučenik, isto pokupio, taman je zazinuo da nešto kaže, a druga ministarka utrčava. Brza izmena. To ni u hokeju nisu radili. Prema tome, ovo što radite ne liči na jednu demokratsku državu, na jednu demokratsku Srbiju, ovo ne liči na parlament.
Ovde nam pričate da ćete u zdravstvo uvesti elektroniku, da ćete uvesti najsavremenije tehnologije u informativnom sistemu. Gospođo, moje dete umalo pre neki dan nije dobilo sepsu od jednog carskog reza. Vi to ne znate da uradite, pola vaših ljudi nemaju sa čim, doktori se izvinjavaju.
Očni lekar mi kaže - imam samo jednu garnituru opreme. Ne mogu, dok se ona steriliše, ako je hitan slučaj, moram da inficiram pacijenta ili da ga pustim da izgubi oko.
Gospođo, u koje zdravstvo, kakve informativne tehnologije? Nemate čaršave. Ležao sam u bolnici, tamo je haos, tamo je zlo. Tomica zato nije ni dao raspravu. On ne sme da odlučuje. Tamo je haos i tamo ne treba ulagati, nego uložiti u nešto, u operacione sale. Koliko danas ljudi čeka operaciju srca, operaciju kukova, operaciju kolena? Umiru ljudi jer ne mogu da dođu na red, nema gde. Pre neki dan sam molio za jedno mesto na VMA, a oni kažu – nemamo krevet, moramo nekoga da izbacimo, da sklonimo, nemamo.
Vi uzimate da osavremenite, da ubacite što više kompjutera, da dovedete tamo vaše neke ljude tobože da imate te baze podataka. Kakve crne podatke? Dvadeset prvi je vek, vi ne znate krajnike da operišete. Profesorka iz ekonomske škole iz Čačka umrla je od krajnika, ova u Kragujevcu neki dan umre žena, odsekoše joj jednu nogu, drugu nogu od carskog reza. Je l' ne znate, je l' ne umete, šta se događa, ne razumem. Sve je kod vas rizik. Ovde ne do bog da se povredi neko. Kod vas je rizik izvaditi zub, veliki rizik, podležete velikom riziku.
Prema tome, opametite se malo. Sednite vi iz vladajuće koalicije, ispričajte se malo, ajde mi da se sklonimo da vam ne smetamo. Ajde jednom spremite, pa sve ovo u načelu da održimo rasprave i da usvojite sve zakone odjednom, to što se vaše EU tiče.
Mi smo za Evropu, ali normalnu Evropu, kao što i drugi narodi ulaze, onu Evropu koja će nas smatrati za partnere, a ne onu vašu, gde izigravate neke klovnove, donesu vam spisak zakona i vi se takmičite da javite – šefe, sve smo pousvajali. A nama je sve crnje i crnje. Svaki vaš zakon je desetine hiljada novih izgubljenih radnih mesta i 5.000 nove administracije. Kuda ćemo? Vidite kolko malo ljudi radi, kolko opada industrijska proizvodnja.
Šta je s poljoprivredom, zašto je ona opala ovoliko? Samo zadužite se. Prodajete firme, sve ste iskrčmili i sada idu krediti, kredit za sve što postoji, samo na kredit, samo gde se daje. Kod vas nema više – povoljan. Znate ono kada kockar gubi, on daje kuću za 1.000 evra da bi se tobože vadio.
I vi hoćete da se vadite. Nema vam vađenja. Vi tonete u provaliju. Bolje je što pre da odete, jer Srbija se ne može izvaditi kada vi odete. Zato je vrlo važno da što kraće trajete. Nemojte se ljutiti, ovo vam pričam dobronamerno.
Gospođo Đukić, večeras se preispitajte za ove vaše jučerašnje poteze, ove brze hokejaške promene i da se to više nikada ne dogodi, vi ste ozbiljna gospođa. Ne smete dozvoliti, gledaju vas vaši studenti, gledaju vas ovde ljudi. Budimo ljudi.
Sutra će proći vama mandat, pa ćemo se opet sresti. Kako ćete nas pogledati u oči posle svega što radite? Kako ćete razgovarati s nama, kao s nekim partnerima, poslanicima, prijateljima, sugrađanima itd? Žalosno je to što radite. Žalosno je da žalosnije ne može biti.
Verujte tolika zaduženja ne može da podnese niko. Četiri i po milijarde kreditnih linija privreda duguje bankama u ovoj godini, milijardi evra. Onih 800 miliona nestalo je. Ljudi su vam malo usporili, kažu, bre - trošite to. Shvatite, godinama sam sarađivao sa MMF.
Znate šta su rekli ljudi iz Svetske banke nedavno kad su bili u Beogradu, da je najveći lopovluk koji su mogli da smisle u zdravstvu i da su tražili inspekciju i toliko ima anonimnih prijava u Svetskoj banci. Popričajte malo o tome, da su tražili da Dinkić ne bude više predstavnik u Svetskoj banci, da su najveće malverzacije bile u investicijama u oblasti zdravstva.
Došli su Beograd, neko ih primi, smiri, kaže nemojte, možda budu izbori, možda nas ovi pobede. Pa neka vas pobede, ali otiđite časno i pošteno, i dostojanstveno. Nemojte sramno. Ovo je postalo sramno. Ovo je jednostavno nepodnošljivo.
Ako vama odgovara, mi nećemo dolaziti. Mi ćemo otići sad. Kako vas nije sramota da pred ponoć ovde sedi nekoliko poslanika kada se raspravlja o ozbiljnim temama? Vi idete tačku za tačkom i ovako sramno usvajate zakon za zakonom.
Prema tome, ne razumem Tadića, ako je ovo njegova ideja, ako je on dao ovu ideju, onda je stvarno bruka za Srbiju. Mnogo sam se razočarao, jer sam godinama s njim bio saradnik. Računao sam da nikada neće ovakve stvari da se dogode u Srbiji više. Mi smo štrajkovali i pravili skupove od preko 200 hiljada ovde građana za Miloševićeve manje sto puta gestove nego danas koje vi radite. Ovo je prevazišlo sve merice.
Vama je smešno, gospođo Čomić. Vama je sve smešno. Znate ko se samo smeje? Neću da vam kažem. Pitajte nekog drugog. Sve je vama smešno i meni bi bilo smešno da sedim, i čudite se i krstite se kako radite i izdržavate preko godinu dana i ova jadna Srbija vas trpi.
Kradete vreme, oduzimate reč, vršite brze izmene, radite svašta, a mi ćutimo i trpimo, i Srbija ćuti i trpi, i seljak ćuti i trpi. Evo, sada šljiva stiže, gde ćemo je? Stigla višnja, šta sa njom, šta sa mesom, gospođo? Šta da izvezemo, gde da izvezemo, gde su nam tržišta? Da li znate ijedno tržite koje je otvoreno za Srbiju sada? Da li znate ijedan posao koji imamo napolju? Nemamo.
Uvoznički lobi radi ovde šta hoće u Srbiji, uvozi. Mi smo jedna odgrađena avlija. Ne znamo ni gde su nam međe, ni gde su nam granice, ne znamo ni gde su lokalne vlasti, kada će ko biti raspušten. Ko god vam je nepodoban ide kući. Samo kažete - razlaz, vaši ljudi ovde dignu ručice i sve se tako završi.
Prema tome, ovo ne može dugo da traje, a vi nažalost ste srećni što ova nesreća traje ovako kako traje. Vama je to smešno. Vi se oduševljavate, vi se hvalite. Sada ćete da trčite, da telefonirate - alo, Borise, prošlo je sve po dogovoru, i sutra ćemo da radimo, i u nedelju. Zašto? U ponedeljak ulazimo u EU, i ako u nedelju veče ne završimo do 12 posao, u ponedeljak nema ništa od EU?
Vidite da nas neće tamo ovakve kakvi smo. Neće nas zbog vas što ste takvi. Sve oni znaju, oni vam se smeju. Razgovaraju oni i sa nama iz opozicije i kažu - poslušnije nisu sreli i ljude koji manje poštuju svoju državu.
Kršite sopstveni Ustav. Svaki drugi zakon krši Ustav. Ne poštujete Ustav, ne poštujete Skupštinu, ne poštujete skupštinske rezolucije, ne poštujete ništa. Ko će onda vas da poštuje? Kako mi vas da poštujemo kao vaše kolege, kada vi ne poštujete državu? Zakletvu ste polagali. Tu ste stajali i polagali zakletve, u onoj tamo, gde ste polagali...
Boris je položio zakletvu da će poštovati Ustav i poštujete li ga? Ne. Sve ste izgazili, sve ste pod noge stavili. Nemate pardona. Neću više da vas gnjavim, nemam obavezu ni da vas slušam. Sedim ovde na hodniku, razgovaram sa ljudima normalnim, koji izlaze i kažu - ljudi, ovo nikada nije bilo ovako. Ovo je crno bez imalo belog. Ovo je nemoguće.
Svi smo se mi ovde ispričali među sobom i svi smo isti zaključak doneli, da nikad nije bilo crnje i gore, a vi nikad veseliji, nikad smešniji, nikad odmorniji. Evo, onaj ministar odbrane odveo svitu po Grčkoj, pa orgija li ga, orgija. Ko će to da plati? Godišnju platu čovek potroši za jedno letovanje. Ne znam od čega on živi? Kakva on ima primanja?
Teško nama sa vama, a teško i vama, bogami...